REAGOVANJA

Jači pritisak na Srbiju posle hapšenja Gotovine

Vojni analitičar Zoran Dragišić ocenio je da će posle hapšenja hrvatskog generala Ante Gotovine biti pojačan pritisak na Srbiju da Haškom tribunalu izruči bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.

Hapšenje Gotovine je u neku ruku nepovoljno za Srbiju, jer će pažnja Haškog tribunala sada biti okrenuta Srbiji, od koje će se tražiti da uhapsi Mladića, rekao je Dragišić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, "Karla del Ponte će biti mnogo oštrija u zahtevima prema našoj zemlji".

Dragišić je rekao da je "pitanje ko je uhapsio Gotovinu, i koja ga je služba locirala".

"Ako su hrvatske službe locirale Gotovinu, onda će to isto tražiti i od nas za Mladića, jer mi teško možemo da dokažemo da je kapacitet naših službi manji od kapaciteta hrvatskih službi", rekao je Dragišić.

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je  u Boegradu saopštila da je Gotovina uhapšen na Kanarskim ostrvima u Španiji.

Haški tribunal je u maju 2001. podigao, a mesec dana kasnije otpečatio optužnicu protiv generala Gotovine koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti nad Srbima za vreme i posle operacije "Oluja" 1995. u Krajini - za ubistvo najmanje 150 srpskih civila, za nestanak, deportaciju ili raseljavanje između 150.000 i 200.000 Srba.

UNMIK

Na Kosovu ima oko 400.000 komada oružja bez dozvole

 Porparol UNMIK-a Niradž Sing izjavio je u Prištini da istraživanja pokazuju da na Kosovu još uvek postoji veća količina oružja u ilegalnom posedu.

Sing je na konferenciji za novinare rekao da istraživanja pokazuju da i pored tri ne baš uspešne amnestije za ilegalno posedovanje oruža, na Kosovu postoji 350 do 400 hiljada komada oružja za koje građani nemaju dozvolu.

Sing je dodao da je UNMIK uvek priznavao da na Kosovu postoji težnja da ljudi drže vatreno oružje kod kuće.

Na istoj konferenciji portparol Kfora Pio Sabeta upitan da li su američke snage koristile zatvor u američkoj bazi Bondsitil, kod Uroševca, za zatvorenike iz nekih azijskih zemalja, rekao je da Kfor nije obavešten da se taj zatvor koristio za bilo koje druge svrhe osim za potrebe misije.

Sabeta nije odgovrio da li je Kfor registrovao upotrebu vatrenog oružja pirilikom dočeka bivših haških optuženika Fatmira Ljimaja i Isaka Musliua u većini gradova na Kosovu, dodajući samo da je Kfor zadužen da svim stanovncima obezbedi sigurno okruženje.

Sing je odbacio tvrdnje da je UNMIK vršio pritisak na OEBS kako ne bi objavio izve-štaj o stanju u kosovskom pravosuđu koda je reč o prošlogodišnjim martovskim nemirima uoči dolaska specijalnog predstavnika UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martija Ahtisarija u Prištinu.

Izveštaj OEBS-a o pravosuđu koji se odnosi na martovske nemire, završen je pre mesec dana, a objavljen je tek krajem prošle nedelje.

U njemu se zaključuje da kosovsko pravosuđe nije poslalo jasnu poruku stanovništvu da su krivična dela na etničkoj osnovi kažnjiva, a konstatovano je i da ta poruka ne odvraća eventualne počionice od sličnih dela.

Portparol UNMIK-a nije mogao da potvrdi da li će biti izvršena revizija nekih sudskih procesa za koje je OEBS konstatovao da su urađeni sa brojnim propustima i nedostacima, rekavši samo da će o tome odlučiti više instance, nezavisne sudske vlasti.

BELGIJA-KOSOVO

Tadić u Briselu obrazložio stvaranje srpskog entiteta

Srbija predlaže "evropsko rešenje" za Kosovo koje podrazumeva "veoma široku samoupravu koja ne krši postojeći suverenitet Srbije nad pokrajinom", izjavio je u Briselu predsednik Boris Tadić, zauzevši se ponovo za stvaranje srpskog entiteta na Kosovu i Metohiji.

"To rešenje bi pružilo albanskoj zajednici u pokrajini više od konvencionalne autonomije. To bi im omogućilo da u potpunosti ostvare svoje legitimno pravo na političku autonomiju", rekao je Tadić na konferenciji pod nazivom "Uključiti Balkan u evropsku maticu".

Tadić, koji u Briselu učestvuje na skupu posvećenom ugrađivanju privreda zemalja zapadnog Balkana u evropsku ekonomiju i rezultatima u obnovi i razvitku zemalja regiona, predstavio je učesnicima ideju o osnivanju srpskog entiteta na Kosovu.

Srpski predsednik je predložio uspostavljanje "horizontalnih veza" između većinski srpskih oblasti na Kosovu i njihovo "institucionalno" povezivanje sa Beogradom, kao i to da entitet obuhvata i monaške zajednice Srpske pravoslavne crkve u većinski albanskim područjima.

Entitet bi, prema njegovim rečima, trebalo da ima takva ovlašćenja da "ni jedna odluka o stvarima od vitalnog interesa za našu zajednicu ne bi mogla biti doneta bez podrške većine srpskih predstavnika".

Takva, institucionalizovana zaštita srpske zajednice na Kosovu garantovala bi njen opstanak i stvorila preduslove za povratak preko 200.000 raseljenih, rekao je predsednik.

Tadić je izrazio spremnost Srbije da "pozitivno i kreativno" doprinese ekonomskom razvoju Kosova tako što će "pokazati maksimalnu fleksibilnost" zarad institucionalizacije njegovih veza sa međunarodnim finansijskim institucijama, zatim u rešavanju "komplikovanih" pitanja privatizacije i vlasničkih odnosa, kao i u "jedinstvenom" pristupu pridruživanja Kosova Evropskoj uniji.

Pristup da je budućnost čitavog regiona u evropskim i evro-atlantskim integracijama i istovremeno zagovaranje "komadanja evropskih zemalja" je, prema Tadićevim rečima, "paradoksalan" i "prevaziđen" pristup koji dolikuje "nacionalizmu 19. veka".

"Da li Evropa namerava da jednog dana primi niz balkanskih mini-država, od kojih je nekima potrebno nametljivo prisustvo međunarodne zajednice zato što nisu održive?", upitao je predsednik Srbije.

U vezi sa referendumom u Crnoj Gori, Tadić je rekao da podržava sve korake koji će dovesti do poštovanja demokratskih i međunarodnih standarda u njegovom sprovođenju, te pozvao crnogorsku vlast i opoziciju da povedu dijalog i postignu širok konsenzus o pravilima referendumskog procesa.

Tadić se zauzeo za to da svim zemljama regiona treba pružiti pomoć za pristupanje EU, bez obzira na to da li zemlja ima status kandidata ili ne. "Mi ćemo u Srbiji iskoristiti te finansijske mehanizme da izgradimo privredu, konsolidujemo demokratiju i smanjimo siromaštvo", rekao je on.

Značajno smanjenje siromaštva se, međutim, "ne može dogoditi bez povećanja direktnih stranih investicija", poručio je predsednik Srbije.

DIJASPORA - SAJAM KSU

Sajam otškrinuo vrata saradnje

Potpredsednica Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) Edita Krunić izjavila je da je nedavno održan sajam srpske privrde u Las Vegasu odškrinuo vrata za saradnju srpskih i američkih privrednika, te da ona sada zavisi od firmi iz Srbije.

Cilj sajma je bio da se srspke firme predstave, da se prikupe kontakti, razmene informacije, dobiju nove ideje, ispita i upozna složeno američko tržište, rekla je Krunićeva novinarima u Ministarstvu dijaspore i dodala da se rezultati sajma vide tek kasnije, te da je pogrešno uverenje da je poseta sajmu uspešna jedino ako se potpišu ugovori.

Sajam je pakazo da Amerikanci i dalje vide Srbiju kao mesto na kome im se otvaraju vrata ka istoku i Rusiji, saopštila je Krunićeva.

Krunićeva je izjavila da predstavljanje srpske privrede u SAD nije imalo samo za cilj da se srpski prizivodi plasiraju dijaspori već i da se dijaspori ponudi mogućnost da investira u Srbiju. Hteli smo da svojim iskustvima i poznavanjem američkog tržišta našim ljudima olakšamo proboj u SAD, rekla je ona.

"Prisustvo tri srpska ministra na sajmu je dobar znak da je Vlada Srbije izmenila stav prema dijaspori i da je shvatila koliko je ona važna i koliko može da doprinese da srpska privreda ojača i ozdravi", istakla je Krunićeva.

Predstavnica KSU u Beogradu Slavka Drašković rekla je da je već 15-ak firmi iz SAD, nakon što su iz medija saznali o sajmu i mogućnostima za ulaganje u Srbiju kontaktiralo KSU.

Predstavnik Radne žene Nenad Mandić, izražavajući zadovoljstvo predstavljanjem te firme u SAD rekao je da je Radnu ženu izlaganje i put u Las Vegas koštalo 5.000 dolara isto kao što bi ih koštalo i predstavljanje u Beogradu.

Prva Srpska poslovna konvecnija na kojoj se 20-ak srpskih firmi predstavilo američkom tržištu, bila je prva takva manifestacija održana u SAD od 1929. godine.

UNESKO - KOSOVO

Komitet za zaštitu spomenika kulture

U Parizu će biti inaugurisan komitet eksperata Uneska za obnovu i trajnu zaštitu kulturnog nasleđa na Kosovu, rekao je šef Misije SCG pri Unesku Dragoljub Najman.

On je naveo da je generalni direktor Uneska Koićiro Macura  sazvao prvi sastanak međunarodnih eksperata koji će razmotriti kako da se upotrebe do sada sakupljena finansijska sredstva za obnovu kulturne baštine na Kosovu.

Unesko formira komitet na preporuku međunarodne konferencije donatora za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, održane u maju ove godine u Parizu, na kojoj je za to prikupljeno 10 milona dolara.

Na osnivačkoj sednici komiteta prvi zamenik šefa UNMIK-a Lari Rosin će u svojstvu posmatrača predstaviti izveštaj UNMIK-a i privremenih institucija Kosova o stanju kulturnih i verskih objekata u pokrajini.

Na današnju  osnivačku sednicu Komiteta Uneska nisu pozvani zvaničnici Srbije i Crne Gore.

CRNA GORA

Privatizovano 80% državnog kapitala

U Crnoj Gori do sada je privatizovano više od 80 odsto državnog kapitala, izjavio je potpredsednik republičke vlade Dragan Đurović.

Govoreći na Evro-mediteranskom forumu u Monaku, Đurović je ocenio da će procenat privatizovanog kapitala biti znatno veći u sledećoj godini, pošto će uslediti nekoliko tendera za prodaju crnogorskih preduzeća.

Đurović je, kako je objavljeno na sajtu crnogorske Vlade, rekao da su proces privatizacije u toj Republici uključene "renomirane kompanije iz celog svijeta".

To je, kako je potpredsednik Vlade ocenio, još jedan dokaz da makroekonomska stabilnost u Crnoj Gori stimulativno djeluje na poslovne partnere.

Prema rečima Đurovića, da bi Crna Gora "opstala kao demokratski i stabilizirajući regionalni faktor", ona mora biti i ekonomski stabilna i zato bi trebalo da bude ekonomski interesantna destinacija za inostrane investicije.

mehanički časovnik izradio srpski monah Lazar PRE  600 godina

Restauratori prave srednjevekovni sat

Jedno od najznamenitijih tehničkih dostignuća Srednjeg veka, odavno nestali mehanički časovnik koji je na tornju moskovskog Kremlja izradio srpski monah Lazar, namerava ponovo, 600 godina kasnije, da napravi restauratorski dvojac "Žel-Mir".

Iskusni časovničari iz Smederevske Palanke, Želimir Stefanović i Mirko Vukašinović veruju da znaju kako da ponove majstoriju Svetogorca "Lazara Srbina" koji je, prema ruskim letopisima, za moskovskog velikog kneza Vasilija Dimitrijevića 1404. godine izradio prvi mehanički časovnik u Rusiji.

Pokušaje određivanja vremena suncem, peščanicima ili petlovima, zamenila je tada Lazareva čudesna sprava čije je zvono otkucavalo pune sate, ali i četvrti sata, što je bila prava retkost za doba kada su najmanje toliko grešili nepou-zdani mehanizmi po crkvenim zvonicima Evrope.

"Dvesto godina pre nego su Švajcarci počeli da se bave časovnicima, srpski monah je napravio čudo. Poigravao se svojom darovitošću i bio je Nikola Tesla za ono vreme. U češkoj knjizi 'Satovi' svrstan je među 950 najznamenitijih časovničara u evropskoj istoriji", ističe Stefanović.

Od dvadesetak časovnika koliko se procenjuje da je takav majstor mogao napraviti na početku XV veka, vremenom se nije sačuvao nijedan. I njegov moskovski mehanizam je posle 217 godina rada zamenjen novim, koji je potom nestao u požaru.

Obnovivši časovnik u manastiru Hilandar iz XVII veka i jedan u Sremskoj Kamenici slične izrade kao u Lazarevo vreme, Stefanović tvrdi da je moguće napraviti mehanizam nalik Lazarevom, na osnovu prikaza jedne minijature iz XVI veka, opisa u ruskim hronikama i drugih verodostojnih podataka.

"Dugo bi to trajalo, do tri godine, jer treba raditi isto onoliko vremena kao monah Lazar i sličnim kovačkim metodama", naglašava Stefanović.

Njegova osnovna namera je, zapravo, osnivanje muzeja srpskog časovničarstva u Sahat-kuli u Beogradu, gde bi Lazarev časovnik bio samo jedan od šest-sedam rekonstruisanih primeraka iz raznih razdoblja, u postavci čije bi nastajanje koštalo po prvoj proceni oko 100 hiljada evra.

Bez sačuvanih primeraka, u Srbiji se malo zna o vlastitoj bogatoj časovničarskoj istoriji, koja počinje zapisom Svetog Save u Hilandarskom tipiku 1199. godine da monasi određuju vreme "čuvsi gde časovnik izbija", pola veka pre prvih pomena otkucavanja sličnih mehanizama proizvedenih u Zapadnoj Evropi.

"Ovakvom muzejskom postavkom možemo se svrstati uz rame sa zemljama sa najbogatijom istorijom časovničarstva. Imamo ogromno znanje da napravimo kopije koje će u Sahat-kuli pokazati današnjoj Evropi ceo tok bogate istorije srpskog časovničarstva i da smo u tehnološkom smislu bili u vrhu ondašnjeg sveta", zaključuje Stefanović.

Aleksandar Arežina

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"