Broj 1037, 20. januar 2006.
|
MIRO VUKSANOVIĆ
DOBITNIK NINOVE NAGRADE |
Ovogodišnji dobitnik
prestižnog književnog priznanja, koju dodeljuje nedeljnik NIN za
roman godine, jeste Miro Vuksanović za knjigu "Semolj zemlja" (izdavač:
"Filip Višnjić"), saopšteno je na konferenciji za novinare.
|
Pre saopštenja imena
dobitnika i obrazloženja, Petar Pjanović je naglasio da je sve
do samog završnog sastanka žirija bilo neizvesno ko će biti
dobitnik. Kako se navodi u obrazloženju, ovo Vuksanovićevo delo
nadovezuje se na njegov prethodno roman "Semolj gora", a u oba
dela pisac specifičnim sredstvima dočarava jedan svet u
iščezavanju. "Roman 'Semolj zemlja' sjedinjuje vrline tradicije
i prošlost sa savremenošću i novim poetičkim mogućnostima, što
ga izdvaja iz ovogodišnje produkcije", kaže se u obrazloženju
žirija.
A
u izjavi za "Blic" laureat je rekao da je mirno primio vest o
nagradi, da nema lobije i ne opterećuje se time:
"Od onih sam pisaca čija je poetika u jeziku; od onih koji se bave
zatvorenim, zarobljenim rečima i koji pokušava iz tog
zatamnjenja da stvara knjige koje ne zastarevaju. To, na prvi
pogled, deluje paradoksalno. Međutim, ja osećam tu vertikalu u
sebi i neću odustati od toga. Pet godina pre 'Semolj zemlje'
napisao sam 'Semolj goru', a biće još knjiga u istom ključu;
semoljska priča će ići dalje."
Mihajlo Pantić, urednik u "Filipu Višnjiću", o "Semolj zemlji"
beleži: "Roman 'Semolj zemlja' je rezultat nesvakidašnjeg
lingvističkog napora, i gotovo neuporedive romansijerske jezičke
koncentracije, ali se smisao Vuksanovićevog pripovedanja nipošto
u tome ne iscrpljuje - on samo otuda polazi, u drevnu priču o
drevnim ljudima iz drevnih predela i negde usput zagubljeni."
Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od šest hiljada
evra. Svečano uručenje nagrade je bilo u "Aero klubu". |
|
|
|
|
|
DIVAC USKORO I GLUMAC |
Vlade Divac, koji
nakon penzionisanja trenutno radi kao skaut Los Anđeles Lejkersa,
uskoro će se okušati i kao glumac u seriji o NBA košarkašima,
koju će snimati producentska kuća "Sekšn ejt", čiji su vlasnici
glumac Džordž Kluni i poznati režiser Stiven Soderberg!
|
Naime,
kako navodi američki magazin "Varajeti", Kluni i Soderberg, u
saradnji sa NBA ligom i televizijom koja pripada braći Maluf (inače,
vlasnici Sakramento Kingsa i veliki obožavaoci Vlade Divca).
Serija, koja još nema radni naziv, na komičan način će pratiti
dogodovštine u izmišljenom košarkaškom timu koji je tek ušao u
NBA ligu, i to iz ugla trenera, igrača veterana, rukija i,
naravno, čirlidersice.
Vlade Divac bi trebalo da tumači ulogu veterana, a priča se da
je Don Nelson, nekadašnji trener Dalasa i Njujorka, već viđen u
ulozi trenera. Pretpostavljamo da će se u seriji, koju će
najverovatnije prikazivati američka televizija HBO, pojaviti i
Rik Foks, nekadašnji igrač Lejkersa, koji je i pre završetka
karijere, više igrao u filmovima nego na terenu. Ko će glumiti
čirlidersicu još nije odlučeno.
Inače, Divac, koji je do sada glumio u filmovima "Spejs džem",
"Edi" i "Krosover", kao i u više američkih sitkoma, kod nas je,
kad je gluma u pitanju, najpoznatiji kao vampir Toza iz serije "Crni
Gruja". |
|
|
|
|
DODELjENI “ZLATNI GLOBUSI” |
Trijumf gej filmova |
Kaubojska gej romansa
"Brokeback Mountain" predvodi listu dobitnika "Zlatnih globusa"
sa četiri osvojene nagrade, uključujući i onu za najbolju dramu
i režiju, koja je otišla u ruke Anga Lija.
|
Na dodeli održanoj u
hotelu "Beverli Hilton" na Beverli Hilsu, u ponedeljak,
trijumfovali su filmovi koji se bave homoseksualizmom i
transeksualnošću. Glumačke nagrade (u kategoriji drame) otišle
su Filipu Simoru Hofmanu, koji u filmu "Capote" igra čuvenog gej
autora Trumana Kapotea, i Felisiti Hafman za ulogu muškarca koji
se sprema na operaciju promene pola u filmu "Transamerica".
"Naš posao kao glumaca jeste da menjamo kožu, ali kao ljudi mi
moramo ostati verni sebi i zato bih volela da odam priznanje
muškarcima i ženama koji hrabro podnose osudu javnosti,
otuđenost i život na margini kako bi bili ono što zaista jesu",
izjavila je Hafmanova, našoj publici poznata po ulozi Linet u TV
seriji "Očajne domaćice".
Biografija o Džoniju Kešu, "Walk the Line", proglašena je
najboljom komedijom/mjuziklom, a svojim glavnim glumcima, Ris
Viderspun i Šoakinu Finiksu, takođe je donela "Globuse" za
glavne uloge. Film prati karijeru kantri legende Keša i njegovu
dugu vezu sa životnom saputnicom Džun Karter. Finiks, koji je
sam otpevao sve numere u filmu, zahvalio je "Džonu i Džun što su
podelili svoje živote sa svima nama".
Iako smatran jednim od glavnih favorita za najboljeg reditelja
za film "Good Night, an Good Luck", Džordž Kluni dobio je "samo"
nagradu za sporednu ulogu u filmu "Syriana", a njegov film je i
pored četiri nominacije ostao kratkih rukava. Britanka Rejčel
Vajs proglašena je najboljom epizodnom glumicom za triler o
nerazrešenom ubistvu, "Constant Gardener". "Syriana" je zamršena
priča čiji su junaci upleteni u mrežu prevare, pohlepe i
korupcije oko naftnih zaliha na Srednjem zapadu. Kluni igra
strastveno posvećenog tajnog agenta CIA koji ispituje akcije
svoje države u regionu. On je zahvalio reditelju i scenaristi
Stivenu Gaganu za ovaj film "koji postavlja mnogo teških pitanja
za našu zemlju."
Slični korporacijski prizvuci postoje i u filmu "Constan
Gardener" Brazilca Fernanda Meirelesa, u kome Vajsova igra
humanitarnog radnika čiji suprug (Ralf Fajns) uporno pokušava da
istraži sve poslovne interese koji su povezani s njenim ubistvom.
"Ovu nagradu delim sa Ralfom", kazala je Vajsova. "Na svetu ne
postoji magičniji i posvećeniji glumac od njega."
Film "Brokeback Mountain" dobio je i nagrade za najbolji
scenario i muzičku numeru, "Memoirs of a Geisha" za najbolju
muziku, dok je za najbolji strani film proglašen palestinski
"Paradise Nonj". To je mračna priča o dvojici prijatelja Arapa
koji su krenuli u samoubilačku bombašku misiju u Izrael.
Nagrada "Sesil B. de Mil" za životno delo uručena je Entoniju
Hopkinsu (68).
Lijeva "Brokeback Mountain", priča o dvojici "žestokih" momaka
(Hit Ledžer i Džejk Džilenhal) sa Srednjeg zapada, koji
prikrivaju svoju ljubavnu vezu, nakon osvojenog "Zlatnog lava" u
Veneciji i četiri "Zlatna globusa" tako je iskočila kao
najozbiljniji pretendent na predstojećeg "Oskara", premda u
svojoj dugoj istoriji američka Akademija za film nikada nije
dala nagradu za najbolji film nekom ostvarenju sa gej tematikom.
Iako ima skromno biračko telo u poređenju sa Filmskom akademijom
- osamdeset naspram 5.800 članova - Udruženje stranih novinara
akreditovanih u Holivudu ima odličan njuh za predviđanje
favorita pred dodelu "Oskara" i dobitnicima "Globusa" upravo se
daju i najveće šanse za osvajanje "zlatnog čovečuljka".
Nominacije za "Oskara" za ovu godinu biće zvanično objavljene
31. januara, a svečana dodela je 5. marta. |
|
|
|
|
|
STING I ŠAKIRA U
BEOGRADU |
Ove
godine u Srbiji se očekuju, po svemu sudeći, gomila koncerata
velikih svetskih zvezda. Iz "Komune" ekskluzivno najavljuju da
će za nekoliko dana biti definitivno potvrđen nastup Stinga koji
bi trebao da poseti Beograd u junu mesecu, a tačan datum će
uskoro biti određen u skladu sa terminima njegove predstojeće
evropske turneje.
Mnoge će verovatno obradovati i najavljeni dolazak trenutno
veoma popularne pevačice Šakire. Ona promoviše novi album "Oral
Fixation Vol. 2", a atraktivna pevačica bi i pred beogradskom
publikom trebalo da pokaže svoje vokalne i igračke sposobnosti.
|
Još
jedna popularna pevačica će prema najavama iz "Komune" doći u
srpsku prestonicu, a reč je o Kristini Agileri. Ona poslednjih
godina ima veoma uspešnu karijeru koja je sada na vrhuncu. Za
mnoge će to biti praznik za uši, ali i za oči.
Za ljubitelje nešto tvrđeg zvuka, iz "Komune" najavljuju koncert
"Perl dema" poznate grand grupe iz Sijetla. Iako su pre desetak
godina bili jedni od vodećih rokenrol bendova, i danas njihovi
nastupi pokazuju da još ima mnogo ljubitelja ove vrste muzike.
Na leto bi trebao da dođe i Eros Ramacoti a, kako saznajemo,
organizatori razmišljaju da upravo zbog letnjeg termina koncert
popularnog italijanskog pevača organizuju negde na moru. U 2006.
trebalo bi da gostuje i čuveni gitarista Pako de Lusija. Za
njega kažu da je najemotivniji i najprecizniji gitarista na
svetu, a u to će po svemu sudeći moći da se uveri i domaća
publika.
- Svi ovi koncerti su u principu dogovoreni. Preostaje jedino da
se uklopimo u rasporede turneja svih izvođača. To su sve veliki
projekti koji podrazumevaju brojnu opremu pa problem može da
bude samo tehničke prirode. Naime, mnogi od izvođača imaju samo
jednu opremu na kojoj nastupaju pa je problem da stignu da je
prebace iz jednog grada u drugi - kaže Maksa Čatović, direktor "Komune". |
|
|
|
|
|
ESMA NA EVROVIZIJI |
Esma Redžepova,
kraljica romske muzike, kandidovala se ove godine za makedonskog
predstavnika na "Pesmi Evrovizije". Duetsku pesmu otpevaće sa
mladim pevačem Andrijanom Gađom, a snimiće je u nekoliko verzija
- na makedonskom, romskom, engleskom i albanskom.
|
-
Ovo je, inače, drugi put da se kandidujem za "Pesmu Evrovizije".
Prošli put, još u vreme bivše Jugoslavije, bila sam druga, a
pobedio je Kićo Slabinac. Nadam se da ću ove godine ja pobediti
na makedonskom izboru. To bih mnogo volela jer pretpostavljam da
će onda u finalu cela nekadašnja Jugoslavija glasati za mene.
Ako u Atini pobedim, onda će sledeća "Evrovizija" biti u
Makedoniji. To bi bilo baš lepo - optimistično, uvek vedra i
nasmejana, priča Esma čije se pesme rado slušaju u Grčkoj, a o
njenoj popularnosti u zemlji domaćinu "Evrovizije" govori i
činjenica da je ona počasni građanin grada Katerina.
Redžepova je održala više od 20.000 koncerata u celom svetu, a
ove godine proslavlja i zlatni jubilej: 50 godina rada.
- Veliki rođendanski koncert održaću u Skoplju 16. marta.
Pozvaću svoje kolege iz cele bivše zemlje, a volela bih da posle
toga zapevam i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani... -
priča Redžepova koja nikada nije prebolela raspad Jugoslavije.
Za jubilej priprema i novi album na romskom, koji će izaći i u
svetu i pridružiti se onom "Kvin of d Džipsis", koji je
proglašen za jedan od 20 najboljih ostvarenja "vorld" muzike. |
|
|
|
|
|
GAGA NIKOLIĆ ČEKA
MONIKU BELUČI |
U prvoj, preksinoć
snimljenoj sceni filma "Poslednji krug u Monci 2", Urke, koji je
naravno preživeo onaj fatalni poslednji krug, posle 20 godina
stiže u Beograd. U jednoj zemunskoj kafani prvi put sreće svog
sina (igra ga Vuk Kostić), ali i drugare: Emira Kusturicu, Boru
Đorđevića i Olivera Mandića koji glume sebe.
|
Na pitanje zbog čega
je pristao da igra u "Monci 2", Emir Kusturica je ispričao:
- Kako neko može da ne pristane na ideju da glumi sebe u filmu
čiji scenario piše upravo Prelević? Učestvujem
u sceni u kojoj me Gaga pita: "Kusto, da li Maradona stvarno zna
da igra fudbal?" Šta ću mu odgovoriti? E, to tek treba da
smislim.
Po scenariju, Vuk Kostić, filmski sin Dragana Nikolića, bavi se
režijom, a tajne zanata objašnjava mu upravo proslavljeni
reditelj.
- Pričati o tome kako se pravi dobar film je slično priči kako
danas treba gajiti decu. Ako im kažete da budu pošteni, oni će
da propadnu, a ako im kažete da budu lopovi, malo ste preterali.
Tako je i sa filmom - ispričao je Emir.
Nakon snimljene scene najviše se pričalo o Moniki Beluči (desno).
Tako je Dragan Nikolić rekao da bi voleo da se slavna glumica
zaista pojavi, a Bora Čorba je na pitanje da li mu je žao što
neće on biti partner italijanske seks bombe rekao:
- Bilo bi to veliko iskušenje. Ko zna kako bih se ja u ovim
godinama pokazao. Ne znam da li bih bio na visini zadatka.
I dok su se ostali šalili na račun holivudske dive, Dragan
Brajović, direktor filma, rekao je da će Monika sigurno snimati,
ali se zbog njenih obaveza još uvek ne zna da li će doći u
Beograd, ili će scene sa njom biti snimljene u Italiji.
- Načuli smo čak i da je Monika trudna. Još uvek ne znamo da li
je tako, ali se nadamo da je to neće sprečiti da snima - kazao
je Brajović. |
|
|
|
|
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG |
110. GODIŠNJICA OD
ROĐENJA SAVE ŠUMANOVIĆA |
Dana 22. januara,
navršava se 110 godina od rođenja Save Šumanovića (Vinkovci,1896
- Sremska Mitrovica,1942).
|
Tim povodom
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog priređuje u izložbenom prostoru
kamernu postavku radova velikog slikara a iz svog Umetničkog i
Dokumentarnog fonda. U kolekciji Beljanskog se nalazi devet
slika ovog izuzetnog umetnika, od kojih najveću pažnju zavređuje
svakako ''Doručak na travi'', nastala 1927. godine u Parizu i
predstavlja pravo remek-delo. Pored nje, na stalnoj postavci su
i Šumanovićevi radovi iz tzv. šidskog perioda koje je slikar
radio tridesetih godina prošlog veka po povratku iz Pariza.
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je i prethodnih godina u okviru
svojih aktivnosti skretala pažnju javnosti na veličinu i značaj
Save Šumanovića. Stogodišnjicu rođenja slikara (1996.) ova
galerija je obeležila Izložbom likovnih radova učenika osnovnih
škola inspirisanih Šumanovićevim delima iz kolekcije Beljanskog.
U saradnji sa Galerijom slika ''Sava Šumanović'' iz Šida, 2001.
godine je priređena izložba crteža iz Dokumentarnog fonda
Spomen-zbirke koji predstavljaju predloške za veoma poznata
Šumanovićeva dela iz poznog perioda njegovog stvaralaštva.
Kamernu postavku koju će posetioci imati priliku da vide u
narednih mesec dana u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog,
sačinjavaće dela iz Umetničkog fonda, kao i crteži, fotografije
i pisma Save Šumanovića. |
|
|
|
|
BEOGRAD |
Festival evropskog
dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih |
Festival evropskog
dokumentarnog filma "Sedam veličanstvenih", sa dugometražnim
ostvarenjima koja se prikazuju po bioskopima i festivalima
Evrope i sveta, biće održan u beogradskom Sava centru od 26. do
29. januara, rekli su organizatori.
|
Festival je prvi put
organizovan prošle godine, sa ciljem da na domaćoj filmskoj
sceni ojača postojeći evropski trend sve češćeg prisustva
dokumentaraca u redovnoj bioskopskoj distribuciji, rečeno je
danas na konferenciji za novinare u "Sava centru".
Pored sedam dokumentaraca iz najnovije produkcije, od kojih će
neki u Beogradu imati svetsku premijeru, najavljeni su i brojni
gosti, mahom autori filmova koji su na programu.
Gosti će posle svake projekcije učestvovati u javnim diskusijama,
a u saradnji sa selektorima festivala držaće i radionice -
namenjene studentima filma i filmskim profesionalcima.
Festival će biti otvoren francuskim filmom "Mahaleo", koji
govori o jednoj muzičkoj grupi na Madagaskaru, čiji su članovi
angažovani u društvenim promenama u svojoj zemlji. Ovo
ostvarenje će biti prikazano dva dana pred svoju premijeru u
Francuskoj.
Sledi nemačko-američko ostvarenja "Đavolov rudar" o radu dece u
bolivijskim rudnicima i nemačko-litvanski film "Pre sletanja na
zemlju", u kojem se opisuje svakodnevni život dece obolele od
leukemije u bolnici u Viljnusu.
"Mirna farma", dolazi iz Finske i govori o sudbini stare farme
krava u modernim vremenima, a danski film "Devojka gerilac"
preispituje savremeni termin "terorista", prikazujući život
devojke iz grada koja se pridružila Revolucionarnim oružanim
snagama Kolumbije (FARC), najvećoj pobunjeničkoj grupi u toj
zemlji.
FARC se u SAD i Velikoj Britaniji nalazi na listi terostičkih
grupa, što "Mirnu farmu" čini "potpuno ekskluzivnim filmom",
rekao je novinarima direktor festivala "Sedam veličanstvenih"
Zoran Popović.
Na programu su i češko ostvarenje "Ha-či-pe" o deci koja žive
bez roditelja, kao i islandski film "Afrika junajted", u čijem
fokusu je fudbalski tim afričkih emigranata na Islandu. Njegovi
članovi žele da uđe u treću ligu, iako nisu baš najbolji igrači.
Selektor festivala je Danac Tue Stin Miler (Tue Steen Muller),
direktor i osnovač Evropske dokumentarističke mreže (EDN).
Karte su u prodaji od danas, na blagajnama "Sava Centra" i Bilet
servisa. Ulaznice za otvaranje i zatvaranje je 200 dinara, a 150
dinara za ostale projkecije. Studentima je uz indeks omogućena
kupovina karata za sve projekcije, po ceni od 100 dinara. |
|
|
|
|
VRŠAC |
KOV najavljuje
objavljivanje još dve knjige Sterijinih dela |
Književna opština
Vršac (KOV) će pored dosadašnjih 13 knjiga, uskoro objaviti još
dve knjige dela Jovana Sterije Popovića, najavio je urednik te
izdavačke kuće Petru Krdu.
"Ovim želimo da doprinesemo upoznavanju i razumevanju
stvaralaštva Sterije u godini u kojoj se obeležava 200 godina od
njegovog rođenja", rekao je Krdu na skupu ljubitelja proze i
poezije u Vršcu.
|
Krdu je naglasio da je
KOV objavila sve Sterijine drame, koje do sada nisu bile
dovoljno dostupne čitalačkoj publici, uprkos velike popularnosti
tokom 19. veka. Prvu knjigu Sterijinih drama koju je priredio
profesor niškog Filozofskog fakulteta Goran Maksimović, KOV je
objavio pre pet godina, a nedavno su objavili i dve knjige koje
je priredila profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Zorica
Nestorović. Iako danas poznatiji po svojim komedijama, Vrščanin
Sterija (1806-1856) je nazivan "ocem srpske drame" zbog
tragedija "Svetislav i Mileva", "Milos Obilić' i "Smrt Stefana
Dečanskog" čijom izvedbom je 1841. godine otvoreno beogradsko
pozorište "Teatar na ćumruku".
Pravu umetničku vrednost Sterija je pokazao komedijama "Laža i
paralaža" (1830), "Pokondirena tikva" (1830), "Tvrdica" (1837) i
drugima.
|
|
|
|
|
Kolumbija |
Markesov Makondo
postaje stvaran |
"Dobrodošli u magičan
svet Makonda", piše na bilbordu na ulazu u Arakataku, plantažama
banana okružen kolumbijski gradić u kojem je rođen nobelovac
Gabrijel Garsija Markes.
Makondo, izmišljeno tropsko seoce koje je svet upoznao čitajući
"Sto godina samoće", i Markesovo rodno mesto u blizini
kolumbijske karipske obale, sada bi mogli da zauvek postanu
jedno.
|
Naime, gradski čelnici
žele da unovče međunarodnu slavu nekadašnjeg sugrađanina i
promene ime ekonomski zaostalog grada u Arakataka-Makondo.
"Želimo
da iskoristimo ostavštinu Garsije Markesa, (na slici desno), na
najbolji način", rekao je za AP 37-godišnji gradonačelnik Pedro
Sančes koji je predložio da se pitanje novog imena grada reši na
referendumu, najverovatnije u martu.
Sančesov plan uzdrmao je uspavani gradić čijih pedesetak hiljada
stanovnika, kao i u Markesovom literatnom svetu, podnevnu
sparinu još provodi dremajući u mrežama na kućnim tremovima.
Oni koji podržavaju gradonačelnika, zaneti činjenicom da
poslednjih godina grad poseti više od dve hiljade književnih "hodočasnika",
nadaju se da će im promena imena doneti više para od turista i
preko potrebna radna mesta.
Ima i protivnika. Najglasniji je Agustin Mojica koji nosi majicu
sa natpisom "Arakataka - i to je sve". Iako obožava Markesova
dela, on je uveren da grad ne treba da menja svoje uzvišeno ime
koje sadrži ime Katake, moćnog ovdašnjeg junaka.
Siromašniji građani pak ističu da pisac, koji nije kročio u
rodni grad više od 20 godina, nije uradio ništa za njih, iako je
prodao toliko knjiga širom sveta.
Markes, koji je na lečenju, tim povodom se nije oglasio a njegov
brat je izjavio da slavni pisac "poštuje odluku Arakatake o
njenoj budućnosti".
Građani Arakatake su ime Makondo već dali fudbalskom klubu,
radio stanici i medicinskoj školi. Tu je i privremeni muzej, u
kući Markesovih, u kojoj je književnik rođen.U toku je i
opštinski program obuke studenata za vodiče koji će turistima
pokazivati značajna mesta. Jedno od njih je pošta u kojoj je
radio Markesov otac i iz koje je, kako je opisano u "Ljubavi u
doba kolere", slao ljubavna pisma devojci, piščevoj majci.
Eksperti za Markesovu književnost pak ponavljaju da je svako
poređenje Arakatake i Makonda neosnovano.
Veze Markesovih sa gradom su slabe, delom i zbog toga što su
se tu doselili tek njegovi baba i deda a porodica se preselila
pre nego što je Gabo, kako Markesa zovu od milja, napunio devet
godina.
Markes je do imena Makondo došao prilikom jednog putovanja po
jugu zemlje, kada je video jednu plantažu banana sa tim nazivom.
"Više od fizičkog mesta, Makondo je stanje uma", objasnio je
jednom Markes bratu i dodao da ono znači "spoj iskustava sa
Kariba, ne samo Arakataku".
U međuvremenu u Arakataki brinu kako će, ako grad promeni ime,
izaći na kraj sa potencijalnom bujicom turista. U jednom od
najsiromašnijih gradova u Kolumbiji nema hotela a tu je i
problem snabdevanja vodom.
Pored toga, ravnica oko grada bila je glavno poprište borbi u 41
godinu dugom ratu levo orijentisanih gerilaca, vlade i desnih
paravojnih snaga dok je na putu do luke Santa Marte, dugom 130
kilometara, do skoro beleženo u proseku 100 kidnapovanja
godišnje. |
|
|
|
|
|
|