Žrtve viŠe neĆE bITI samo brojke
Novi koncept i postavka Spomen-područja Jasenovac
Direktor Spomen-područja Jasenovac Nataša Jovičić predstavila je novu postavku i obrazovni centar spomen-područja žrtavama koncentracionog logora NDH iz Drugog svetskog rata, naglasivši da je u novom konceptu "patnja individualizirana, a žrtva identifikovana".
"Na 260 velikih staklenih ploča biće napisano 70.000 do sada poznatih imena žrtava fašističkog koncentracionog logora u Jasenovcu. Biće predstavljeni lični dokumenti i predmeti žrtava, pojedinačne sudbine, priče preživelih i video-zapisi pojedinih logoraša", rekla je Jovičić na predstavljanju. Obrazlažući novi koncept prema kojem je "patnja žrtava individualizovana, a žrtva identifikovana", ona je rekla da je osnovna ideja nove postavke muzeja i obrazovnog centra da žrtve više ne budu samo brojke, već da postanu imena. Nova postavka, koja će za javnost biti otvorena na proleće, nastala je kao rezultat bliske i dugotrajne saradnje stotinak stručnjaka iz Hrvatske i inostranstva. Oni su u svom radu primenili savremena svetska načela muzeologije, obrazovanja, obeležavanja spomen-područja, istraživanja o genocidu i holokaustu i istraživanja svih oblika nasilja totalitarnih režima. Izraelski ambasador u Zagrebu Šmuel Meirom predstavio je pismo o namerama Međunarodne škole holokausta "Jad Vašem" u Jerusalimu o saradnji sa Jasenovcem u stvaranju mreže autentičnih spomen-područja Evrope. Predstavljanju je prisustvovala i predstavnica američke ambasade u Hrvatskoj Ejmi Blis, a hrvatski ministar nauke, sporta i obrazovanja Dragan Primorac istakao je da je Hrvatskoj jako stalo do istine, kako one o Drugom svetskom ratu, tako i do istine o ratu u Hrvatskoj, početkom 90-tih godina prošlog veka. On je posebno naglasio da je Hrvatska ponosna što se povodom 27. januara, Međunarodnog dana holokausta, učenici u hrvatskim osnovnim i srednjim školama podsećaju na holokaust, kako bi se mladi učili toleranciji i odgovornosti za prošlost i budućnost. Izraelski ambasador Meirom naglasio je da su prošlogodišnjom posetom hrvatskog predsednika Stjepana Mesića Izraelu i Memorijalnom centru "Jad Vašem" odnosi hrvatskog i izraelskog naroda unaprijeđeni. Obnovu Spomen-područja Jasenovac zajednički finansiraju hrvatsko Ministarstvo kulture i Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta, a realizaciju stalne postavke pomogli su i Muzeji holokausta u Vašingtonu i "Jad Vašem" u Jerusalimu.

HRVATSKA
Ustaške pesme na utakmici u V. Gorici
Zagrebačka policija potvrdila je da će podići prekršajnu prijavu protiv organizatora međunarodne odbojkaške utakmice između hrvatskog kluba "Azena Kumičić" i slovenske "HIT Gorice" zbog puštanja fašističke pesme u jednom od prekida utakmice.
Kako prenosi internet portal "Indeks", za sada nepoznata osoba je na utakmici ženskih odbojkaških klubova, koja je odigrana ovog vikenda u Velikoj Gorici kraj Zagreba, u nekoliko navrata u pauzama utakmice pustila pesmu "Jasenovac i Gradiška Stara", koja veliča ustaške zločine iz Drugog svetskog rata, a koju peva Marko Perković Tompson. "Organizatori utakmice biće prekršajno prijavljeni po članu 5. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira" po-tvrdio je "Indeksu" operativni analitičar Policijske uprave zagrebačke Davor Tor, dodajući da će o tom događaju svedočiti bivši košarkaš "Cibone" i član Uprave kluba "Azena" Sven Ušić. Organizator utakmice bio je ženski odbojkaški klub "Azena Kumičić" iz Velike Gorice, kojem preti novčana kazna, a postoji i mogućnost izricanja zatvorske kazne. "Indeks", međutim, podseća da je dosadašnja sudska praksa u Hrvatskoj pokazala da zbog javnog puštanja fašističkih pesama odgovorne osobe nikad nisu završile u zatvoru. Hrvatski mediji navode da su među osumnjičenima za puštanje pesme, osim Ušića, navedeni i šef sportske dvorane u Veliko Gorici Ivan Džankić i Luka Zdelar, koji je odgovoran za puštanje muzike na utakmici. Velikogorički gradonačelnik, bivši šef hrvatske diplomatije Tonino Picula medijima je izjavio da je incident očigledno bio unapred isplaniran. Picula je novinarima rekao da "ne može biti slučajno da je čak tri puta zaredom u pauzi utakmice dvoranom treštala ustaška pesma" i da je "međunarodna odbojkaška utakmica na najgrublji način zloupotrijebljena za nečije bolesne političke ideje".

akcija "Žetva"
Pronađena velika količina oružja
U sklopu akcije "Žetva" pripadnici EUFOR-a su ove sedmice pronašli veliku količinu oružja, koje je bilo skriveno u bunkeru u blizini Bosanske Dubice.
Kako je saopštio EUFOR u podzemnom bunkeru pronađeni su minobacači, više od 500 protiv-pešadisjkih mina, municija za minobacače, ručne bombe i municija. Ovo je je najuspešnija operacija u sklopu "Žetve" otkako je EUFOR uspostavljen u BiH od decembra 2004. godine. To je najveća količina oružja pronađena u posljednjih godinu dana, a deo oružja je odmah uništen dok će ostatak biti uništen naknadno, saopštio je EUFOR.

Šef Delegacije Evropske komisije u BiH
Početak pregovora EU sa BiH
Šef Delegacije Evropske komisije u BiH Majkl Hamfriz najavio je u Banjaluci da će naredne srede početi pregovori BiH i Evropske komisije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Hamfriz je novinarima rekao da će se pregovori voditi s državnim, a ne entitetskim vlastima, navodeći da to ne znači da Evropska komisija "ne daje podršku jednoj ili drugoj vladi, ali da očekuje od svake da bude posvećena reformama u pogledu integrisanja BiH u Evropsku uniju". Hemriz je danas u Banjaluci o procesu evropskih integracija i inicijativi za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srpske (RS) razgovarao sa premijerom RS Perom Bukejlovićem, a potom i sa liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom. Šef delegacije Evropske komisije ocenio je da inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi RS u ovoj fazi pregovora o stabilizaciji i pridruživanju nema velikog uticaja, ali da bi to moglo da utiče na proces evropskih integracija BiH ukoliko bi došlo do zamrzavanja aktivnosti Vlade RS. Dodik je novinarima rekao da je uveren da će na sednici parlamenta krajem meseca poslanici izglasati nepoverenje kabinetu premijera Pere Bukejlovića, čime bi bila podržana inicijativa njegove stranke za smenu Vlade. On je kazao da je SNSD obezbedila više od 42 potrebna glasa za smenu vlade, dodajući kako će biti mnoglo lakše obezbediti većinu za formiranje nove entitetske vladu nego što se sada misli. Prema njegovim rečima, konačno se mora razrešiti problem nefunkcioniranja vlade koja je već dva puta povlačila entitetski budžet iz skupštinske procedure. On je još kazao da se veoma brzo mora rešiti i pitanje krize parlamenta RS, koji u poslednje vreme nije dao podršku ni jednom vladinom projektu.

MeĐunarodna organizacija za zaŠtitu Životne okoline
Kit od 18 tona u centru Berlina
Međunarodna organizacija za zaštitu životne okoline "Grinpis" dopremila je i ispred Japanske ambasade u Berlinu izložila 17 metara dugačkog i 18 tona teškog velikog severnog velikog kita koji se pre nekoliko dana nasukao na nemačku obalu Baltičkog mora.
Kolos iz porodice brazdastih kitova je, posle plavog kita, druga najveća životinja na Zemlji. Njegovo dopremanje do ambasade u Berlinu deo je šire akcije "Grinpisa" protiv politike ribolova u Japanu kojom je dozvoljeno hvatanje ovih ugroženih morskih sisara. Aktivisti "Grinpisa" u vodama oko Južnog pola pokušavaju da spreče japanske ribarske brodove da se približe kitovima. Vlasti u Japanu tvrde doduše da su im oni potrebni za naučno-istraživačke svrhe, ali "Grinpis" to poriče. Jer, ulov uglavnom završi u japanskim restoranima i delikatesnim radnjama, a istraživači dovoljno saznanja o ovim životinjama mogu da steknu i proučavajući uginule primerke. Nemački ogranak ove organizacije je zato prebacio nasukani primerak velikog severnog kita u Berlin. "Ako je Japancima potreban primerak ovog ugroženog sisara za istraživačke svrhe, evo, doneli smo im ga", rekao je predstavnik "Grinpis". Od 1985. do 2005. na snazi je bilo više međunarodnih konvencija o zabrani lova na kitove, ali ih se mnoge zemlje, pre svega Japan, ne pridržavaju. Više vrsta kitova izumrlo je, a od još postojećih vrsta na planeti živi samo još po nekoliko stotina primeraka. Predstavnici nemačkog "Grinpisa" nisu, uoči ove akcije, očekivali nesporazume sa vlastima uz obrazloženje da "ne znaju zašto bi se neko protivio tome da jedan obični kit poseti Berlin". Mnogobrojni građani, uglavnom sa decom, došli su sinoć i tokom današnjeg prepodneva da vide uginulu životinju. Policija u Berlinu zaista i jeste samo posetila mesto u diplomatskoj četvrti gde je ispred Japanske ambasade bio postavljen džinovski kit, ali nije pokazala nameru da podnese prijavu protiv "Grinpisa". Japanski ambasador u Berlinu nije pokazao zanimanje za akciju ispod njegovih prozora, a službenici Ambasade samo su policajcima izrazili zabrinutost da bi mogla da bude oštećena ograda zdanja. "Grinpis" će, kako je već ranije dogovoreno, tokom današnjeg dana uginulog kita da prebaciti iz Berlina u Pomorski muzej u Štralzundu na Baltičkom moru, jedan od najpoznatijih maritimnih muzeja u zemlji.

nemaČka obaveŠtajna agencija
Iran bi za nekoliko meseci mogao da ima atomsku bombu
Nemačka savezna obaveštajna služba BND računa sa tim da bi Iran za nekoliko meseci mogao da napravi atomsku bombu.
Kako pišu nemački mediji, šef BND-a Ernst Urlau je o tome, na zajedničkom sastanku, već obavestio predstavnike Saveznog ministarstva inostranih poslova u Berlinu. Prema saznanjima medija, BND ocenjuje da u vezi sa sposobnošću Irana da napravi atomsku bombu, "ima naznaka koje daju povoda za brigu". Iran, kako je ukazala nemačka obaveštajna služba, već uveliko eksperimentiše sa obogaćenim uranom i pod odgovarajućim okolnostima, ova zemlja za samo nekoliko meseci može da poseduje bombu. U jesen prošle godine, izraelski ministar inostranih poslova Silvan Šalom, kako su tada preneli nemački mediji, saopštio je da bi Teheran atomsku bombu mogao da ima za pola godine. Nezavisni Međunarodni institut za strateške studije je tada saopštio da je Iranu potrebno najmanje pet godina da proizvede dovoljno fisionog materijala za jednu jedinu atomsku bombu, ali da je 15 godina realniji rok. Međunarodna zajednica je već nedeljama uznemirena zbog mogućnosti da Iran stekne atomsko naoružanje. Vlasti u Teheranu su, doduše, u više navrata razvoj nuklerne tehnologije obrazložile željom da podmire rastuće potrebe za energijom, ali se protive uobičajenoj međunarodnoj kontroli. Više zapadnih država želi da o nuklearnom programu Irana raspravlja Savet bezednosti Ujedinjenih nacija (UN) i da razmotri mogućnost uvođenja sankcija protiv ove islamske države. Strah Zapada je porastao posebno, pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad nedavno rekao da bi Izrael "trebalo izbrisati sa karte sveta", ili premestiti u Evropu.

Evropski parlament u Strazburu
Poslanici protiv širenja EU pre usvajanja ustava
Evropska unija ne bi trebalo dalje da se širi sve dok trenutno blokirani evropski ustav ne stupi na snagu, ocenio je u neobavezujućoj rezoluciji Evropski parlament u Strazburu.
U rezoluciji evropski poslanici su ocenili da bi, posle prijema Rumunije i Bugarske planiranog za 2007. ili 2008. godinu, Unija trebalo do daljnjeg da zatvori vrata za nove članice, pošto Ugovor iz Nice, na osnovu kojeg EU funkcioniše, ne pruža pravni osnov za dalje proširenje. Nacrt ustava, čija je svrha između ostalog i da evropske institucije osposobi za dalje proširenje, ostao je zamrznut nakon što je prošle godine odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Tekst ustava ratifikovalo je 13 zemalja, ali je za usvajanje neophodno da ga prihvate sve zemlje članice EU. Današnja rezolucija Evropskog parlamenta, nadovezala se na nedavne zahteve Francuske i Nemačke da svako buduće proširenje Unije bude uslovljeno reformom njenih institucija. Takav stav mogao bi direktno da ugrozi aspiracije Hrvatske, koja se smatra prvim narednim kandidatom za članstvo u EU, Turske, koja je započela pregovore o članstvu, i Makedonije, kojoj je krajem prosle godine zvanično odobren status kandidata. Glasajući povodom izveštaja koji su sastavili predstavnik britanske Liberalno-demokratske partije Endru Daf i poslanik austrijskih zelenih Johanes Fogenhuber, poslanici su odlučili da tokom ove godine bude održano nekoliko parlamentarnih foruma koji bi se bavili ustavom EU. Poslanici Evropskog parlamenta ponovo su ocenili da bi Evropski ustav trebalo da stupi na snagu do 2009. Oni su odbacili zahtev da 2009. u celoj Uniji bude održan referendum o tom dokumentu, ali su glasali i protiv predloga da se izradi novi nacrt ustava. Parlament u Strazburu zauzeo se i da takozvani period preispitivanja ustava, koji je proglašen na godinu dana posle neuspešnih referenduma u Francuskoj i Holandiji, bude produžen do 2007. godine.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"