AGIM ČEKU ČETIRI GODINE NA INTERNACIONALNOJ POTERNICI
Terorista i ubica novi premijer Kosova i Metohije
Pravosudni organi Srbije raspisali su pre četiri godine međunarodnu poternicu za Agimom Čekuom, optuživši ga za genocid nad Srbima počinjen za vreme sukoba pre i po dolasku Kfora na Kosovo.
Alijansa za budućnost Kosova predložila je juče Čekua za mandatara za sastav nove kosovske vlade, nakon što je dosadašnji premijer Bajram Kosumi podneo ostavku. Čeku, koji je komandant Kosovskog zaštitnog korpusa, treba da saopšti da li prihvata kandidaturu. U optužnici koju je srpsko pravosuđe podiglo protiv njega, Čekuu se kao komandantu bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), na osnovu komandne odgovornosti, na teret stavlja ubistvo 669 Srba i 18 pripadnika drugih nacionalnih manjina, 518 teških povreda i ranjavanja i 584 otmice. Čeku izabran za premijera Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu nominovao je Agima Čekua za premijera Kosova, saopšteno je iz kabineta kosovskog predsednika. "Na osnovu ustavnih ovlašćenja i sporazuma o koaliciji Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Alijanse za budućnost Kosova (AZBK) i drugih partnera, predsednik kosova je odlučio da nominuje Agima Čekua za premijera Kosova", navodi se u saopštenju dostavljenom medijima. Sejdiu je od Čekua zatražio da formira Vladu Kosova na osnovu koalicionog sporazuma. AZBK je odlučila da nakon ostavke Bajrama Kosumija na mesto premijera predloži komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) Agima Čekua, koji je izjavio da prihvata kandidaturu na tu funkciju. Ostavkom Bajrama Kosumija na funkciji premijera, po Ustavnom oviru Kosova pala je i kosovska vlada, a novu će predložiti budući mandatar. Premijer i nova vlada treba da dobiju podršku Skupštine Kosova. Prema Ustavnom okviru, za izbor vlade je neophodna prosta većina od 61 poslanika u Skupštini Kosova. U slučaju da premijer ne dobije potreban broj glasova, predsednik Kosova je obavezan da posle konsultacija sa političkim partijama u roku od deset dana predloži novog kandidata za premijera. Na osnovu nalaza istražnih organa, javni tužilac je Agimu Čekuu i sadašnjem predsedniku Demokratske partije Kosova Hašimu Taćiju u odsustvu odredio pritvor, a savezna policija u Beogradu je 2002. godine za Čekuom preko Interpola raspisala poternicu.                Agim Čeku Proces protiv Čekua i Tačija koji je 2000. godine pokrenuo Okružni sud u Prištini izmešten u Nišu, preuzelo je Veće za ratne zločine okružnog suda u Beogradu. Na osnovu potrage srpskog pravosuđa Čeku je dva puta hapšen. Prvi put u oktobru 2003. godine na aerodromu u Ljubljani, a drugi put na aerodromu u Budimpešti, u februaru 2004. godine Slovenačka policija je tada oslobodila Agima Čekua na osnovu dopisa šefa UNMIK-a Harija Holkerija, koji je naveo da UNMIK ne priznaje nadležnost Okružnog suda u Prištini, izmeštenog u Niš, po čijem je nalogu podignuta optužnica. U drugom slučaju mađarska pogranična policija oslobodila je Čekua iz pritvora kao građanina Hrvatske. Čeku je do početka 1999. godine bio general Hvatske vojske, kada je došao na Kosovo i postavljen je za komandanta Glavnog štaba OVK. Nakon raspoređivanja međunarodnih snaga na Kosovo, u leto 1999. godine i zvaničnog rasformiranja OVK u jesen iste godine, postavljen je za komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa. U Evropskoj uniji je izraženo očekivanje da dolazak Agima Čekua na položaj novog premijera Kosova neće imati nepovoljnih posledica za proces rešavanja statusa Kosova, prioritete u ispunjavanju standarda i sprovođenje "evropske perspektive" pokrajine. To je izjavila Kristina Nađi, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, naglasivši da je "Evropska komisija primila na znanje odluku kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua da za novog premijera imenuje Agima Čekua". Kristina Nađi je dodala da se na ostavku premijera Kosova Bajrama Kosumija u Evropskoj komisiji gleda kao na "deo normalnog političkog procesa u bilo kojoj zemlji". Jedan visoki diplomatski zvaničnik u EU izneo je istu ocenu i rekao da je pitanje optužnice vlasti u Beogradu zbog ratnih zločina Čekua na Kosovu "stvar Haškog tribunala". Na opasku da su zvaničnici u Srbiji već stavili do znanja da imenovanje Čekua smatraju dolaskom ekstremnijih albanskih snaga na vodeće položaje na Kosovu i da to može otežati pregovore o statusu, ovaj funkcioner EU je uzvratio da to "u ovom kontekstu ne vidimo kao značajnu stvar". "To je deo političkog procesa na Kosovu i o premijeru ćemo suditi na osnovu onoga što on bude činio. A to znači da ćemo biti zadovoljni ako on bude radio na pospešenju demokratskih standarda i ako bude obezbedio zadovoljavajuće angažovanje Prištine u rešavanju statusa", dodao je taj zvaničnik EU.   Čeku premijer, katastrofa za Srbe Predstavnici političkih stranaka i analitičari ocenili su da su promene u kosovskoj vladi katastrofalne za Srbe u pokrajini ali i da mogu da ubrzaju političke procese na Kosovu. Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić (na slici desno) ocenila je da je predlog da komandant Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) Agim Čeku postane premijer Kosova znak da je albanska strana izgubila živce. "Predlog da Čeku preuzme tako krupnu i važnu političku ulogu je znak da je albanska strana izgubila živce i da je krenula u radikalizaciju", rekla je Rašković-Ivić . Predsednica Koordinacionog centra je naglasila da ta poruka nije dobra ni za Srbe ni za međunarodnu zajednicu, jer predstavlja nepoštovanje i zastrašivanje. Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Goran Bogdanović ocenjujući mogućeg dolaska komandanta Kosovskog zaštitinog korpusa (KZK) Agima Čekua na tu funkciju, kazao je da se radi o forsiranju radikalnih opcija kosovskih Albanaca na funkcijama privremenih institucija. "Eventualni izbor Čekua, komandanta bivše separatističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), navodi nas na zaključak da Albanci odustaju od kompromisa u pregovorima", rekao je Bogdanović i dodao da političke smene u Prištini mogu da budu i provokacija kosovskih Srba. Bogdanović je istakao da kosovski Srbi sa Čekuom veoma teško mogu da razgovaraju, podsetivši da se radi o osobi za kojom je Beograd raspisao međunarodnu poternicu zbog optužbi da je činio zlodela prema Srbima na Kosovu 1999. i 2000. godine. Drugi pregovarač sa Kosova u beogradskom timu Milorad Todorović ocenio je eventualni dolazak na mesto premijera Čekua, predstavlja promenu na gore, i da je to jako loše za pregovarački proces. "Kao da se neko trudi da nađe što neprihvatljivije rešenje za srpsku stranu kada su u pitanju čelnici privremenih institucija na Kosovu i Metohiji", podvukao je Todorović. Politički analitičar i profesor na fakultetu političkih nauka Enver Hasani izjavio je za radio Slobodna Evropa da su smene deo zahteva za ubrzanje i konsolidaciju političkih procesa na Kosovu. "Verujem da su ove promene izvršene s ciljem da se ubrza i konsoliduje proces pregovora sa kosovske strane i očekujem da se politički proces dijaloga odvija bržim tempom", rekao je Hasani. Analitičar Iljir Dugoli ocenio je da je jedan od razloga što je tražena ostavka premijera Kosumija, činjenica da je on u poslednje vreme zapostavljao stavove i interese svoje partije. "Stiče se utisak da je premijer u prvom redu počeo sve više da zanemaruje stavove svoje partije, dok je istovremeno došlo do akumulacije nezadovoljstva kod najveće partije u odnosu na predsednika Skupštine", ocenio je Dugoli. Jedan od lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, ocenio je da neće biti Srba koji bi bili spremni da uđu u vladu koju bi vodio dosadašnji šef KZK, a sada kandidat za premijera Agim Čeku. "Vlada Kosova treba da radi u interesu svih građana Kosova i Metohije, a znamo šta je Agim Čeku činio 1999. i 2000. godine. Mislim da to nije dobro, pre svega za Kosovo, za građane Kosova, a posebno za Srbe. Ne vidim u ovom trenutku ko bi od Srba mogao da učestvuje u vladi koju predvodi Čeku". rekao je on. Predsednik najveće opozicione partije Demokratske partije Kosova (DPK) Hašim Tači izjavio je da proces kroz koji prolazi Kosovo nije u vezi sa pojedincima, već sa institucijama. "Proces izgradnje nezavisne i suverene države Kosovo nije vezan za pojedinca, radi se o volji građana Kosova i mi kao politički lideri imamo obavezu da to sprovedemo u delo", ocenio je Tači. Lider reformističke partije ORA Veton Suroi ocenio je da je do promena trebalo da dođe ranije. "Temeljne promene u institucijama Kosova trebalo je da se dogode možda pre godinu dana. Nažalost, toliko je vremena trebalo da se zaključi kako se rad Skupštine parališe zbog zloupotreba i da imamo neefikasnu vladu', rekao je on.

SKUPŠTINA CRNE GORE USVOJILA ZAKON O REFERENDUMU
Crnogorski referendum 21. maja
Skupština Crne Gore usvojila je u sredu, posle višečasovne debate, Predlog zakona o referendumu kojim se definiše način organizovanja referenduma o državnom statusu.
Za zakon koji predviđa da je za validnost referendumske odluke nophodna većina od 55 odsto izašlih birača, glasalo je 60 poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Socijalističke narodne partije (SNP), Srpske narodne stranke (SNS), Narodne stranke (NS) Demokratske srpske stranke (DŠ) i Demokratske unije Albanaca (DUA). Protiv su bili poslanici manje članice vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (SDP), Liberalne partije (LP), Građanske partije (GP) i Demokratskog saveza u Crnoj Gori (DSCG). REAGOVANJA MILO ĐUKANOVIĆ: U Crnoj Gori postoji suverenistička većina Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je u Parizu da u Crnoj Gori postoji suverenistička većina i rekao da je apsolutno ubeđen u pobedu opcije nezavinosti. U debati u Centru za strane novinare, Đukanović je rekao da će biti stvoren prostor da vlast preuzmu oni koji se zalažu za državnu zajednicu ako u Crnoj Gori bude samo jedan glas više za zajednicu. Đukanović je ponovio da Crna Gora nema vremena za gubljenje iako, kako je kazao, određeni evropski krugovi po nekoj inerciji smatraju da bi Crna Gora i Srbija zajedno brže stigle do Evropske unije. On je dodao da je i u Srbiji trebalo organizovati referendum, ocenivši da "nije dobro da se Srbija upozna sa svojom sudbinom na bazi referenduma u Crnoj Gori". Đukanović je negirao da su obećani određeni ustupci manjinama u Crnoj Gori ukoliko glasaju za nezavisnost. "Kompromisi tipa - vi nama glas, a mi vama nešto drugo zauzvrat jednostavno ne postoje i neće ih ni biti. Preuzeli smo obavezu da vrlo sistematski nastavimo da unapređujemo prava svih prema evropskoj agendi, i ništa više od toga", dodao je Đukanović. Upitan kakav će biti status građana koji se izjašnjavaju kao Srbi ukoliko na referendumu pobedi opcija nezavisnosti, premijer je kazao da će u Crnoj Gori svi građani, ma kako se nacionalno izjašnjavali, imati ista prava. On je kazao i da je vlast spremna da u Skupštini Crne Gore izglasa rezoluciju kojom će se građanima Srbije garantovati ista prava u Crnoj Gori koja su imali za vreme zajedničke države. SRĐA BOŽOVIĆ (SNP): Rezultat referenduma moraju svi da prihvate Potpredsednik crnogorske Socijalističke narodne partije Srđa Božović ocenio je u Skupštini Crne Gore da sve partije u toj republici moraju da prihvate rezultat predstojećeg referenduma o državnom statusu. "Zakon o referendumu obavezuje sve. Kakav god bio rezulat, on mora da bude privaćen od obe strane", kazao je Božović. On je optužio vlast u toj republici da želi da stvori "unapred kreiranu destabilizaciju" najavama da će pobediti na referendumu iako osvoji manje od 55 odsto glasova. Božović je kazao da "nije siguran da cilj nekih iz vlasti nije da po svaku cenu očuvaju vlast". "Dan posle referenduma ne bi trebao da nas i dalje deli, ali postojaće određene političke konsenkvence i mi ih moramo prihvatiti", kazao je Božović. On je pozvao sve pristalice zajedničke države da izađu na referendum, jer, kako je kazao, apstinencija nije dobar izbor. "Što nas više bude na referendum, referendum će biti prihvatljiviji za sve i legitimniji. Stvoreni su uslovi da ostvarimo dva cilja koji su nam na domahu, da sačuvamo državnu zajednicu i da počne proces uklanjanja aktuelnog režima sa vlasti", kazao je Božović. On je dodao da se na referendumu ne radi o izboru za Crnu Goru i protiv nje. "Crna Gora je postojala kao država i postojaće, ali smatramo da je građanima bolje da bude u zajedničkoj državi sa Srbijom", kazao je on. Referendumsko pitanje će glasiti: "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom" i to pitanje, u slučaju negativnog stava građana, ne može biti ponovo postavljeno na referendumu u roku od tri godine. Skupština Crne Gore donela je juče jednoglasnu odluku da referendum o državno-pravnom statusu te republike bude održan 21. maja.                   Ranko Krivokapić Predsednik palamenta Ranko Krivokapić je, pre glasanja, odluku pročitao stojeći za skupštinskom govornicom. Pre nego što je odluka izglasana, predsednik Crne Gore Filip Vujanović je, u završnoj reči poslaničke debate, rekao da referendum u Crnoj Gori "treba završiti demokratski, bez euforije referendumske većine i bez depresije referendumske manjine". On je kazao da je ponosan što je Crna Gora, donošenjem ove odluke, napravila demokratski iskorak i poslala "sjajnu poruku međunarodnoj zajednici". Potpredsednik crnogorske vlade Dragan Đurović rekao je da je zakon definisan na principu ravnopravnosti obe referendumske opcije u Crnoj Gori i da je siguran da će on biti sproveden u mirnoj atmosferi. Šef poslaničkog kluba DPS-a Miodrag Vuković je, međutim, saopštio da "Crna Gora neće priznati da većina, makar za jedan glas, bude manjina", iako je rešenjem koji je podržala njegova partija predviđen cenzus od 55 odsto. "Otvoreno je pitanje kako će reagovati Evropa ako rezultat bude za jedan glas ispod 55 odsto. To niko ne bi prihvatio, neće ni Crna Gora priznati da većina, makar za jedan glas bude manjina", poručio je Vuković. Predsednik SNP-a Predrag Bulatović objasnio je da je njegova partija prihvatila referendum, jer bi bojkot odgovarao crnogorskoj vlasti. Bulatović je rekao da je on protiv referenduma, ali da je to prihvatio pošto je Evropska unija tražila održavanje referenduma. "Ovo nije referendum hoćemo li državu ili ne. Crna Gora je bila, jeste i ostaće država. Ovo je referendum o odvajanju Crne Gore od Srbije i da Crna Gora bude privatna država", kazao je Bulatović i poručio da "nema unitarne države" u slučaju poraza suverenista. Opozicija je uverena u pobedu opcije za zajedničku državu i navodi da je 16.000 glasova, kolika je, kako procenjuju njihova početna prednost, nedostižna za opciju nezavisnosti. SDP, LP i GP su ocenile da je zakon nepravedan i "diskriminatorski", te da daje početnu prednost od 10 procenata opciji za zajedničku državu. Te partije su, međutim saopštile da će učestvovati u referendumskoj kampanji u političkom bloku koji se bori za suverenu Crnu Goru. Demokratska unija Albanaca je podržala Zakon o referendumu, a njen poslanik Ferhat Dinoša kazao je da je uveren da će manjinski narod glasati za nezavisnu Crnu Goru. Poslanik Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori Mehmet Bardhi je podršku projektu nezavisnosti uslovio garancijama vlasti da će poboljšati prava tog manjinskog naroda, koji čini oko sedam odsto ukupne populacije u Crnoj Gori. Loši ekonomski preduslovi za nezavisnu Crnu Goru Uslovi za ekonomski perspektivnu nezavisnu Crnu Goru su loši ocenjuje danas bečki list "Prese" dodajući da je stopa rasta u toj republici od četiri odsto u prošloj godini - najslabija u čitavom regionu. "Stopa rasta od četiri odsto u prošloj godini je najslabija u čitavom regionu", piše list navodeći kao primer Srbiju, koja je uspela da poveća bruto-nacionalni proizvod za 6,5 odsto, i Albanija za 5,5 procenata. "Glavnu odgovornost za loš razvoj snosi industrija, koja ne raste, već čak se smanjuje. Uz to je došlo do smanjenja izvoza robe, pre svega najvažnijeg proizvoda aluminijuma i to za 14 odsto. Od potpunog kraha bilansa, Crnu Goru spašava jedini sektor u kojem postoji bum, a to je turizam, koji je zabeležio rast od pet odsto", navodi "Prese". Turizam je i prema mišljenju eksperta za Balkan bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju (VIIV) Vladimira Gligorova jedina privredna nada zemlje. On je ukazao da završetak tunela između Podgorice i primorja daje povod za očekivanje ekspanzije u turizmu. Gligorov je naveo da ovaj sektor zemlji donosi priliv novca iz inostranstva, dodajući da pre svega Rusi kupuju mnoštvo nekretnina na primorju. On je istovremeno ocenio da će proći pet, odnosno 10 godina dok se te investicije u turizam budu isplatile. Prema Gligorovu, u tekućoj deceniji sve će ostati kako jeste, a to znači da će razvoj privrede ostati jako slab, te da privredni bum, vidljiv u drugim reformskim državama, nije ni na vidiku u Crnoj Gori. "Ako ne dođe do političke krize, onda će privredni rast iznositi najviše četiri do pet odsto", rekao je on. Što se tiče nezaposlenosti, ekspert očekuje dalji rast narednih godina. "Da li će Crna Gora istupiti ili ostati u državnoj zajednici ništa neće promeniti situaciju", rekao je on, jer je Crna Gora već sada u mnogim oblastima nezavisna. ------------------------------------------------

DIVAC HOĆE DA INVESTIRA, DRŽAVA MU NE DA...
Tužba države protiv mene neosnovana
Bivši košarkaški reprezentativac Srbije i Crne Gore Vlade Divac ocenio je da je "čudan" i zakonski neutemeljen postupak koji se po tužbi države vodi protiv njega pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
U Trgovinskom sudu u Beogradu juče je održano prvo ročište po tužbi države protiv dva društva sa ograničenom odgovornošću - Konzorcijuma Novosti i preduzeća "Divac co", čiji je vlasnik Vlade Divac. Državno javno pravobranilaštvo podnelo je tužbu kojom je tražena privremena zabrana bilo kakve aktivnosti u vezi sa akcijama Kompanije "Novosti", kao i naknada od 10 miliona evra od preduzeća "Divac co" zbog navodnog obezvređivanja akcija "Novosti" u vlasništvu države. Gostujući na Televiziji B92, Divac je rekao da nije tačno da bi kupovinom dela akcija Novosti bilo obezvređeno i 29 odsto akcija za koje Srbija tvrdi da joj pripadaju, dodajući da bi i njih kupio, kad bi mu se to omogućilo. "Država me tuži iz razloga obezvređivanje dela akcija, jer kažu da neće biti interesantne. Itekako će biti interesante, pogotovo meni, ako bi hteli da mi ih prodaju", rekao je Divac i dodao da je zainteresovan da otkupi 100 odsto akcija Kompanije "Novosti", "onog trenutka kad to bude dozvoljeno". On je podsetio da spor koji je država Srbija pokrenula pred Trgovinskim sudom u Beogradu, a kojim se traži utvrđivanje njenog vlasništva nad 29 odsto akcija u vlasništvu SCG još nije okončan, i da zato nije moguć ni zahtev za naknadu štete zbog navodnog obezvređivanja tih akcija. Divac nije mogao da kaže zbog čega država od njega traži baš 10 miliona evra, ali je naveo da "pretpostavlja" da je to zbog toga što je on toliko novca prebacio iz banke u SAD Srbiju. Divac je rekao da je o celom slučaju razgovarao i sa premijerom Vojislavom Koštunicom, koji mu je rekao da niko nema ništa protiv toga da on ulaže u Srbiju.

ISTRAŽIVANJE U KANADI
Svako šesto dete u Ontariju živi u siromaštvu
Rezultati istraživanja pokazuje da svako šesto dete u Ontariju živi u siromaštvu i u ovom trenutku to je oko 443 hiljade žitelja provincije mlađih od 18 godina.
Ovih dana objavljeni su rezultati istraživanja Kampanje 2000 koje pokazuje da svako šesto dete u Ontariju živi u siromaštvu. U ovom trenutku to je oko 443 hiljade žitelja provincije mlađih od 18 godina. I pored privrednog rasta u provinciji, od početka ovog veka procenat siromašne dece stalno je između 15 i 16, dok je krajem osamdesetih godina prošlog veka on bio 11,6. Te 1989. godine federalna vlada je obećala da će do kraja veka iskoreniti siromaštvo, ali očito je da se nije uspelo u tome. Autori studije kažu da je jedan od razloga za to povećanje broja radnika angažovanih da rade skraćeno, na privremenim poslovima ili po ugovoru. Roditeljima je teško da nađu posao koji obezbeđuje dovoljno radnih sati po pristojnoj nadnici ili beneficije dovoljne za prelazak granice siromaštva. Drugi, ne manje bitan uzrok je postojanje velikih rupa u mreži socijalne sigurnosti koje nisu na adekvatan način sanirane. Manja socijalna pomoć devedesetih godina, u kombinaciji sa inflacijom, učinila je da se za 40 odsto smanji ono što se može kupiti za iznos socijalne pomoći, pa tako četvoročlana porodica može sebi da obezbedi tek oko polovine potrepština vezanih za hranu, odeću i stanovanje. Život u siromaštvu je povezan i sa lošim zdravstvenim stanjem, slabijim uspehom u školi, slabijim obrazovanjem, a kasnije i sa manjim prihodima i nezaposlenošću. Neke grupacije stanovništva mnogo su više pogođene od drugih. Navodi se da četrdeset odsto dece koja žive u siromaštvu izdržavaju samohrane majke, i da je broj siromašne dece u porodicama iz starosedelačke, imigrantske i manjinske populacije dvostruko veći od prosečnog za provinciju. Autori studije se zalažu za koordinisani pristup borbi protiv siromaštva u kojem žive deca. Akcioni plan bi trebalo da uključi socijalna izdvajanja za obezbeđivanje odgovarajućeg stambenog prostora i za kvalitetno staranje o deci. Socijalna pomoć bi trebalo da se povećava u skladu sa inflacijom, kao i nadnica. Iznos minimalne nadnice bi trebalo povećati na 10 dolara.

NOVA VLADA REPUBLIKE SRPSKE
Dodikova vlada zvanično preuzela dužnost
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik i članovi njegovog kabineta su u Banjaluci zvanično preuzeli dužnost od prethodne vlade Pere Bukejlovića.
Prethodno je održana svečana sednica vlade u starom i novom sazivu. Predsednik Vlade RS Milorad Dodik, na slici desno,  rekao je novinarima da je primopredaja dužnosti bila "demokratska i civilizovana", dodajući da će nova vlada nastaviti kontinuitet rada svojih prethodnika, posebno u onim oblastima gde je Bukejlovićeva vlada imala kvalitetne rezultate. On je najavio da će naredna sednica njegovog kabineta biti održana u subotu, kada će se razmatrati pojedini delovi iz njegovog ekspozea podnetog u parlamentu RS. Dosadašnji premijer RS Pero Bukejlović izjavio je novinarima da dužnost predaje "čoveku koji već ima iskustva", izražavajući nadu da će Dodik nastaviti "tamo gde je stara vlada stala". Bukejlović je još kazao da Dodiku ostavlja da prosudi rad prethodne vlade. Nova Vlada RS izabrana je pre dva dana, a kao prioritete u radu svog kabineta Dodik je istakao borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i reviziju procesa privatizacije.

MINISTARSTVO ZA STATISTIKU - POPIS STANOVNIŠTVA 2006
Sezonski posao za vas!
Za sprovođenje Popisa stanovništva 2006. godine, potrebno je zaposliti oko 250 osoba sa iskustvom u javnom radu, za rad u telefonskom centru u Torontu.
Ako tražite sezonski posao sa punim ili delimičnim radnim vremenom za ovo proleće i leto, i imate iskustva u radu sa strankama, Ministarstvo za statistiku Kanade (Statistics Canada) možda ima posao za Vas u telefonskom centru za pomoć u sklopu sprovođenja Popisa stanovništva (Census Help Line Centre)! Nacionalni Popis stanovništva i poljoprivrede se sprovodi svakih pet godina. U utorak, 16. maja više od 32.5 miliona ljudi i 12.7 miliona domaćinstava u Kanadi biće "popisani" . Telefonski centar za pomoć pri Ministarstvu za statistiku Kanade nalazi se u centru Toronta i jedan je od tri telefonska centra posebno osnovana za pomoć kanadskom stanovništvu u popunjavanju obrazaca za Popis stanovništva. Telefonski centar će imati poseban mandat u obezbeđivanju pomoći građanima na mnogim jezicima, uz postojeće službene jezike. Ministarstvo za statistiku Kanade traži supervizore (supervisors) i operatore (operators) za rad u Telefonskom centaru koji osim engleskog ili francuskog govore i srpski jezik. Svi kandidati treba da uspešno prođu proces selekcije, pismeni test, usmeni intervju i proveru preporuka, sprovedenu od strane Ministarstva za statistiku Kanade. Kandidati, takođe, moraju proći sigurnosnu proveru, koja može uključivati davanje otiska prstiju. Želite da budete deo Popisa stanovništva 2006 godine? Prijavite se na: www.census2006.ca  ili pozovite: 1-866-215-5354

NA RIGENU PRONAĐENO VIŠE OD 2.000 UGINULIH PTICA
I mačka zaražena ptičjim gripom
Vest da je na ostrvu Rigen u Baltičkom moru utvrđen ptičji grip kod jedne mačke izazvala je uznemirenje u zemlji koje ne jenjava ni nakon što je saopšteno da vlasnik mačke ne pokazuje nikakve simptome gripa.
To je prvi slučaj pojave ptičjeg gripa kod jednog sisara u Nemačkoj. Na otoku Rigen se, pre dve sedmice, pojavila zaraza među pticama, uglavnom labudovima i divljim guskama. U međuvremenu je samo na Rigenu i obližnjem kopnu pronađeno više od 2.000 uginulih ptica, a analize su u preko 110 slučajeva utvrdile prisustvo opasnog virusa H5N1. Zaražena mačka-lutalica, za koju se pretpostavlja da je jela uginule ptice, tek je pre kratkog vremena došla u dvorište muškarca na Rigenu koji se sada nalazi pod lekarskim nadzorom. Iako još nije konačno potvrđeno da je izazivač ptičjeg gripa kod uginule mačke takozvani "agresivni azijski virus" tipa H5N1, novu sednicu je za danas zakazao Nacionalni krizni štab za suzbijanje ptičijeg gripa. Obolele ptice u međuvremenu su pronađene u pet saveznih pokrajina, u Meklenburgu-Predpomeraniji, Brandenburgu i Šlezvig-Holštajnu na severu, kao i u Baden-Virtenbergu i Bavarskoj na jugu zemlje. Vlasnicima mačaka, posebno u regionima u kojima su pronađene uginule ptice, Savezno ministarstvo zdravlja preporučilo je da ih ne puštaju iz kuće, a vlasnicima pasa da ljubimce šetaju samo na uzici. Zabrana slobodnog držanja domaće živine važi još od pretprošlog petka. Istovremeno je ukazano da su od ptičjeg gripa obolele mačke već bile registrovane u Kini i Vijetnamu, ali da se to nije bitnije odrazilo na širenje zaraze, pre svega na ubrzavanje njenog prenošenja među ljudima. U međuvremenu trećina građana Nemačke, kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, strahuje da bi virus ptičjeg gripa mogao da mutira tako da počne da se prenosi sa čoveka na čoveka. Dve trećine Nemaca i dalje smatra da nema razloga za uznemirenost. Do sada je u devet zemalja Evropske unije i više drugih evropskih država zabeležena pojava ptičjeg gripa, prevashodno među divljim pticama. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, od decembra 2003. u svetu je zabeleženo 173 slučaja infekcije ptičjim gripom među ljudima, a 93 pacijenta su umrla.

DILEME KINE U RAZVOJU
Kome zlatno jaje
U Kini se rasplamsava rasprava o tome da li treba odustati od dokazanog ekonomskog modela rasta po svaku cenu ili prioritet dati pravednijoj raspodeli bogatstva.
Na jednoj strani su oni koji za zla, kao što su jaz između bogatih i siromašnih, krive nepotpune reforme, a na drugoj su oni koji kažu da je upravo juriš na tržište taj koji je milionima Kineza pružio mogućnost da se snađu i oslabio stisak vladajuće Komunističke partije. Šta god da se priča, malo je verovatno da će kineski vođi ubiti "koku koja nosi zlatna jaja", odnosno odustati od 9,5 procenata godišnjeg ekonomskog rasta od 1979. Ali, politička odrednica brzine i pravca reformi biće okvir rada nacionalnog parlamenta, koji se sastaje 5. marta i koji treba da odobri razvojni plan Kine za narednih pet godina. "Društveni sukobi kao reuzlat nejednake raspodele bogatstva, produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih i širenje korupcije se ubrzavaju. To čini ljude krajnje nesrećnim", navodi Rojters reči ekonomiste u državnom Centru za istraživanje razvoja Vua Džinglijana. "Posle četvrt veka reformi i razvoja, ukupna kineska ekonomska moć se vidno popravila, ali još ima mnogo ozbiljnih nedostataka", smatra Vu. Vu, koji je predvodio ekonomske reforme tokom osamdesetih i devedesetih godina, kaže da je Kina i dalje u vrevi žučne debate o putu napred, koja je počela 2004. Napao je one, koje je nazvao konzervativnim predvodnicima zastarelog socijalizma, da pokušavaju da iskoriste razumljivo razočaranje naroda i ponište kineske reforme. "Bili su čak do određene mere uspešni da neke ljude zavedu na antireformski put", kaže Vu, ne navodeći, međutim, imena. Borba tabora za i protiv refomi završila se pre mnogo godina. Danas bi bilo politički zaludno priznati protivljenje reformama, ali se rasprava "vrti" oko brzine i načina promena. Sukob, mada duboko politički, daleko je od teorijskog preganjanja. Zakonodavci su prepolovili udeo koji je singapurski Tamsek Holding nameravao da preuzme u Kineskoj banci, posle lavine kritika da stranci kupuju delove velikih državnih banaka za male pare. Planovi o prodaji osiguravajućih firmi strancima takođe su stavljeni na led. Pozadina tekućeg spora jeste problem kako prebroditi razlike u prihodima u Kini, za koje je agencija za planiranje prošlog meseca rekla da su dostigli "alarmante razmere". Politika da se prvo nekim ljudima dozvoli da se obogate pa će se tako bogatstvo spuštati dole, dovela je danas do toga da primanja na selu, gde živi 750 miliona Kineza, dosežu jedva trećinu zarade u urbanim sredinama. "Kada sam posetio sela oko Pekinga video sam da je većina u gorem stanju nego pre 30 godina. Sigurno je još teže u seoskim područijima u unutrašnjosti zemlje", kaže Vang Džijan, prorefromski ekonomista u vladi. Međutim, pokušaji države da se milijarde juana uliju u razvoj sela i smirivanje socijalne napetosti, izazivaju užasavanje mnogih reformskih ekonomista, koji tvrde da je davanje pomoći seljacima i subvencionisanje gradnje seoskih puteva i telefonskih mreža loš način trošenja javnog novca.

TRIBUNAL - SVEDOČILA ALIS MAN
Bombardovanje SRJ otvorilo vrata za rat u Iraku
Svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, doskorašnja poslanica u britanskom Parlamentu Alis Man izjavila je da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije bilo protivzakonito i da je otvorilo vrata za američko-britansku invaziju u Iraku.
Manova je na suđenju Miloševiću, optuženom za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, rekla kako smatra da su razlozi za bombardovanje bili "čisto politički" - "širenje američkog uticaja u tom regionu" i "razbijanje Jugoslavije". Britanske i američke službe, odnosno SAS i CIA, obučavale su i trenirale pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova, kazala je svedokinja tokom prvog dela današnje sudske sednice. "Znam da je OVK bila na američkoj listi najtraženijih terorista i odjednom se desila apsolutna promena mišljenja, za Ameriku su oni odjednom postali saveznici", ispričala je Alis Man, koja je kao članica britanskog Komiteta za mir na Balkanu i delegacija Parlamentarne skupštine NATO u više navrata dolazila u bivšu Jugoslaviju. Manova je govorila i o promeni stava britanskog šefa diplomatije Robina Kuka, koji je 18. januara 1999. godine u Donjem domu Parlamenta tvrdio da je najveći broj zločina na Kosovu počinila OVK, a da je kasnije tvrdio da su snage Srbije i SRJ odgovorne za humanitarnu katastrofu. "Nama je govoreno da bezbednosne snage Jugoslavije ugnjetavaju Albance, ali mi smo svi znali, čak i ljudi koji su podržavali bombardovanje su znali da OVK predstavlja organizovanu silu koja vodi gerilski rat unutar jedne države", kazala je ona. Objašnjavajući razloge za bombardovanje 1999, Manova je kazala da SAD "sada imaju bazu na Kosovu i tamo će i ostati", kao i da su "njihove baze načičkane svuda po svetu gde postoji nekakav drugačiji sistem". Alis Man je takođe ispričala da je tri sedmice uoči početka bombardovanja, u Kumanovu videla grupu Srba koja se vraćala na Kosovo nakon što je napustila svoje kuće, "zato što je došlo do razmene vatre između vojske i OVK". Ona je navela da tada nije imala informacije o "humanitarnoj katastrofi" na Kosovu, o kojoj su kasnije govorili britanski premijer Toni Bler i drugi međunarodni zvaničnici. Alis Man je iznela ocenu da se albansko stanovništvo masovno iseljavalo iz svojih domova zbog borbi koje su se vodile, a da su obrazloženja koja su britanskoj javnosti davali Kuk i Bler bila "preterane izjave" o ponašanju srpskih snaga bezbednosti. Tužilaštvo je sudskom veću ukazalo da smatra da iskaz svedoka nije relevantan, jer predmet suđenja nisu razlozi za bombardovanje, ali je nametnuti branilac Stiven Kej na to uzvratio da se Milošević brani tezom o samoodbrani i da su uloga i aktivnosti OVK pre, za vreme i posle bombardovanja povezani sa navodima optužnice. "Iskaz ovog svedoka može biti veoma vredan sudu, ako ona objasni šta je videla u to vreme", kazao je Kej i dodao da očekuje da će svedočenje Manove potkrepiti tezu da je OVK "provocirala i čak iscenirala dela nasilja da bi uzrokovali masovne egzoduse ljudi iz tog kraja kako bi isprovocirali snage NATO pakta da napadnu SRJ". U nastavku iskaza na suđenju Alis Man izjavila je da su podaci o razmerama humanitarnog problema na Kosovu preuveličavani da bi se opravdalo NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje je bilo nezakonito. Manova je kazala da nema "ništa posebno" sa optuženim i da je u nekoliko navrata kritikovala njegovu politiku, ali da je, prateći proces pred Haškim tribunalom, "došla do zaključka da je Milošević želeo da sačuva Jugoslaviju kao celinu". Alis Man, koja je kao članica Komiteta za mir na Balkanu i delgacije Parlamentarne skupštine NATO više puta posećivala prostore bivše Jugoslavije, kazala je da su "Srbi bili satanizovani" i da je sa tim ciljem na Zapadu vođena organizovana kampanja. Na pitanje Miloševića, ona je kazala da su i Srbi napuštali Kosovo tokom bombardovanja, a ne samo Albanci. Takođe, ona je u unakrsnom ispitivanju navela da smatra da je stradanje civila na Kosovu bilo posledica sukoba državnih snaga Srbije i SRJ sa naoružanim Albancima iz Oslobodilačke vojske Kosova, koju je označila kao "nosioca terorističkih akata zarad političkih ciljeva". "Imali smo i neke izveštaje u Parlamentu, od ministra odbrane, u kojima se prvo govorilo o 100.000 ubijenih, pa se onda ta brojka smanjila na 10.000. To su bili pokušaji da se opravda bombardovanje. Posle smo saznali da to nije tačno i da ta ranjavanja i ubistva nisu imala takve razmere kao što su pokušavali da predstave (tadašnji britanski ministar spoljnih poslova) Robin Kuk i (tadašnji generalni sekretar NATO-a) Džordž Robertson", rekla je svedokinja. Alis Man je, u vezi sa ubistvom u kosovskom selu Račak, kazala da je u Komitetu za mir na Balkanu, po njenom utisku, preovladalo mišljenje da je tadašnji šef Kosovske verifikacione misije Vilijam Voker iscenirao taj incident. Na pitanje tužioca Džefrija Najsa kako je, na osnovu filma iz sela Račak koji je videla, došla do takvog zaključka, Alis Man je odgovorila da je to "zaključak do koga su mnogi došli" i da su na nju uticala i "prošla iskustva sa gospodinom Vokerom kao diplomatom, koja su bila grozna". "Alternativni pogled bio bi ne da je Voker to iscenirao, nego da je on to nekome pripisao. To je jedan blaži stav", kazao je Najs, na šta je Manova uzvratlia: "Ja sam negde između". Tužilac je Manovoj predočio nekoliko saopštenja Kontakt grupe u vezi sa Kosovom iz 1998. i 1999. godine, sa kojima se svedokinja uglavnom složila, izuzev sa ocenom da Kosovu preti humanitarna katastrofa. Najs ju je takođe pitao o izjavi tadašnjeg specijalnog izaslanika EU Volfganga Petriča o tome da je između pregovora u Rambujeu i u Parizu srpski pregovarač Ratko Marković, "koji je imao konstruktivan pristup", zamenjen Milanom Milutinovićem, "koji je sve odbijao". "Mislimo da je to učinjeno na savet optuženog", rekao je tužilac. "Nemam razloga da prihvatim njegovu (Petričevu) ocenu", kazala je Alis Man. Milošević je potom u dodatnom ispitivanju upitao svedokinju da kaže da li je nešto neobično da predsednik Srbije učestvuje u pregovorima o Kosovu, koje je deo Republike Srbije. "Ništa čudno", odgovorila je ona. Najs se osvrnuo i na tvrdnju Manove da je cilj intervencije NATO bio da SAD dođu na prostor bivše Jugoslavije. On je upitao da li zna "kakve su sada namere Srbije" i da li je sada cilj Srbije da ulaskom u NATO dovede američke trupe na svoju teritoriju. "Videćemo da li će (SAD) zatvoriti bazu Bondstil", kod Uroševca, odgovorila je ona.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"