Novine broj 1043 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1043, 3. mart 2006.

VOJISLAV KOŠTUNICA - PREGOVORI O KOSOVU I METOHIJI

Javnost bi nametnuto rešenje ocenila nevažećim

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da bi javnost Srbije svako nametnuto rešenje za Kosovo i Metohiju ocenila kao nelegitimno, protivpravno i nevažeće.

"To je doživljaj koji bi Srbija imala u tom slučaju", rekao je Koštunica gostujući na Radioteleviziji Srbije i dodao ne veruje u nametnuto rešenje, "već u suštinsku autonomiju Kosova i Metohije"

Koštunica je naveo da je rešenje za Kosovo i Metohiju "dogovorna autonomija unutar evropskih standarda do koje se mora doći dogovorom i sporazumom" i dodao je da se mora naći kompromis između onoga statusa koje je Kosovo imalo 1999. godine i nezavisnosti.

"To su dva ekstrema. Kompromis je negde između. Spremni smo da razgovaramo o različitim modalitetima tog rešenja", rekao je Koštunica.

Dodajući da je u pogledu rešenja statusa Kosova "najjači adut i najvršće uporište" SCG - međunarodno pravo, Koštunica je ocenio da se u poslednje vreme u međunarodnoj zajednici na problem Kosova i Metohije gleda drugačije i "da se sve više vidi da se taj problem mora rešavati u skladu sa čvrstim i davno utvrđenim međunarodnim pravilima i standardima".

"Kada se primenjuju pravna pravila ona se moraju primeniti tako da se mogu primeniti i na druge slučajeve. Ne mogu se primeniti po izuzetku, ne mogu se ta pravila kršiti, a da to nema posledice u nekim drugim zemljama", rekao je Koštunica.

On je rekao da zaključak Kontakt grupe da u slučaju statusa Kososva nema povratka na stanje pre marta 1999. godine, znači da Kosovo ne može imati onakav status autonomije kakav je imalo pre 1999. i da to mora biti viši stepen autonomije.

Dodao je da se u zaključcima Kontkat grupe izričito kaže da "nema jednostranih rešenja i nametnih silom".

Koštunica je ocenio da je državni konsenzus vrlo važan za pitanje Kosova i ukazao na to da je 226 poslanika Skupštine Srbije, "koji se politički u mnogo čemu ne slažu", usvojilo izveštaj vlade o početku pregovora o budućem statusu Kosova.

Premijer Srbije je rekao da je duboko ubeđen da će ideja državne zajednice pobediti na referendumu u Crnoj Gori.

Govoreći o radu vladu prethodne dve godine, Koštunica je naveo je vlada sa "čistim rukama" ušla u obračun sa korupcijom i da će iz tog posla izaći "čistih ruku".

On je rekao da je vlada "uspešno rešila najveći deo teškoća sa kojima se suočila zahvaljujući dobrom političkom programu i jasno definisanoj politici".

REAGOVANJA - TOMISLAV NIKOLIĆ (SRS)
Nema pregovora sa Čekuom
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija ne treba da pregovara sa, kako je ocenio, ratnim zločincima kao što je Agim Čeku, koji je danas predložen za premijera Kosova.
Nikolić je na konferenciji za novinare rekao da u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije "nema tog Srbina koji ima o čemu da razgovara sa ratnim zločincima", i da to ne treba da čine ni predsednik Srbije Boris Tadić, ni premijer Vojislav Koštunica. "Spreman sam da im odobrim da se razgovara sa Albancima, vojnicima i političarima, samo ne sa zločincima. Radi se o zločincima. Čeku, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj su ratni zločinci, sa njima nema pregovora", upozorio je Nikolić. Nakon ostavke premijera Bajrama Kosumija, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu nominovao je danas komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa Čekua da formira novu kosovsku vladu na osnovu sporazuma o koaliciji Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova i drugih partnera. Na pitanje novinarke B92 da li će se njegova stranka izviniti zbog izjave svog funkcionera Milorada Mirčića da "ne zna ko je veći kriminalac", ubijeni premijer Zoran Đinđić ili Ljubiša Buha-Čume, Nikolić je rekao da "SRS ne duguje izvinjenje nikome, pa ni porodici Zorana Đinđića". "To me pita televizija B92! Vi ste rekli da sam ja pobio one starce i starice u Hrvatskoj. Zašto vi meni niste dali izvinjenje? Da ste vi u pravu, ja bi već bio u Hagu. Vi nemate pravo da pitate", rekao je Nikolić. On je rekao da ne razume Koštunicu i Tadića koji tolerišu ponašanje predsednika SCG Svetozara Marovića, koji je najavio da će se posle bolesti priključiti referendumskoj kampanji za sticanje nezavisnosti Crne Gore. "Pa, kakav je on onda predsednik, ako nema morala da kaže, izvinite neću da se mešam u kampanju ili idem u kampanju i podnosim ostavku? Onda neko treba da ga otera motkom iz Beograda. Da ga trpimo u Beogradu dok u Podgorici promoviše nezavisnu državu? Nema smisla", zaključio je Nikolić.

VAŠINGTONSKI PROJEKT ZA DEMOKRATIJE
Do kraja godine Kosovu neki oblik suvereniteta
Predsednik vašingtonskog Projekta za demokratije u tranziciji Brus Džekson izjavio je da su SAD i Evropska unija proteklog meseca približili stavove o budućem statusu Kosova i da su se međunarodni pregovarači već dogovorili da Kosovo do kraja godine ima neki vid suvereniteta.
Džekson je Glasu Amerike (VOA) rekao da bi u međunarodnoj zajednici želeli da se oko spornih pitanja na Kosovu postigne opsta saglasnost, ali da je realnost drugačija jer postoje dva jasna izbora za Kosovo - visok stepen autonomije ili nezavisnost. "Mislim da su međunarodni pregovarači jasno stavili do znanja da je odluka već doneta i da će do kraja ove godine Kosovo imati neki vidi suvereniteta. Razgovori će se uglavnom voditi o prisustvu međunarodne uprave i ograničenjima lokalnih vlasti, o decentralizaciji, zaštiti manjina i istorijskih i verskih spomenika", rekao je Džekson. On je naveo da će na pregovorima biti razmotren 31 dokument, dodajući da se radi o dokumentima koji su već identifikovani i koji će detaljno biti razmotreni narednih šest do devet meseci. Džekson kaže da je jedina evropska sila koja je zabrinuta zbog eventulanog presedana oko utvrđivanja statusa Kosova Rusija, koja se boji jačanja secesionističkih pokreta na svojoj teritoriji. "Međutim, međunarodna zajednica zastupa stav da je svaki međunarodni konflikt svojevrstan i izuzetan slučaj i da bi ga trebalo rešiti na osnovu njegovih specifičnosti. Prema tome, Kosovo ne bi bio presedan za, recimo, Nagorno -Karabah ili Južnu Osetiju", rekao je Džekson.

SRBIJA
Vrhovni sud pokrenuo pitanje odgovornosti sudija
Vrhovni sud Srbije saopštio je da je pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti sudija zbog propusta i puštanja iz zatvora trojice Albanaca osuđenih za ubistvo pripadnika Bezbednosno informativne agencije (BIA) Selvera Fazlijua, naglašavajući da nema potrebe da to pitanje pokreće ministar pravde Srbije.
Republički ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da će nadležni u Vrhovnom sudu Srbije snositi odgovornost za propuste zbog kojih su iz zatvora puštena trojica Albanaca osuđena za ubistvo Selvera Fazlijua. "Oni koji su propustili rokove u ovom slučaju moraće da snose odgovornost. Ukoliko sud ne bude ništa preduzeo u tom smislu, preduzeću ja", rekao je Stojković na konferenciji za novinare u niškom Okružnom sudu. U saopštenju Vrhovnog suda navodi se da "nema potrebe da ministar pravde preduzima bilo kakve mere zbog propusta u tom postupku", jer je taj sud "u okviru svojih zakonskih ovlašćenja" već pokrenuo pitanje odgovornosti pojedinih sudija. Dodaje se i da je "pravosuđe, svesno problema u sopstvenim redovima, odlučno u nameri da se bori protiv neažurnosti, neefikasnosti, lošeg rada i moguće korupcije pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija i drugih nedostataka". Iz pritvorskih jedinica zatvora u Nišu i Vranju sredinom februara pušteni su Farik Esati, Naser Sejdi i Naim Ramizi iz Velikog Trnovca, na osnovu rešenja Vrhovnog suda Srbije koji je propustio rok od godinu dana da odluči o žalbi osuđenih. Trojica Albanaca članovi su grupe koja je ubila pripadnika BIA Selvera Fazlijua u februaru 2003. godine u Bujanovcu, a u pritvoru su se nalazili od oktobra te godine. Krivično veće petorice Okružnog suda u Vranju njima je izreklo presude 11. februara 2005. godine.

GODIŠNJICA VLADE SRBIJE
U petak dve godine vlade Vojislava Koštunice
U petak 3. marta je druga godišnjica od izbora Vlade Srbije na čijem je čelu Vojislav Koštunica.
Koštunica je sedmi premijer od 1990. godine. Pre njega, od povratka višestranačja u Srbiji, na toj funkciji su bili Dragutin Zelenović, Radoman Božović, Nikola Šainović, Mirko Marjanović, Zoran Đinđić i Zoran Živković. Milomir Minić bio je na čelu prelazne vlade 2000. godine, a Nebojša Čović i Žarko Korać bili su vršioci dužnosti premijera od 12. do 16, odnosno 17. i 18. marta 2003. godine Ako se kao srpske vlade računaju Praviteljstvujušči sovjeti, kraljevske vlade, okupacioni Ministarski savet srpske vlade narodnog spasa, socijalistička izvršna veća, kao i vršioci dužnosti predsednika vlada, Vojislav Koštunica je 69. premijer Srbije. Za vladu Demokratske stranke Srbije, G17 plus i koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, uz manjinsku podršku Socijalističke partije Srbije, 3. marta 2004. godine glasalo je 130 poslanika Skupštine Srbije. Vlada pored premijera i jednog potpredsednika ima 17 ministara, a od izbora je imala jednu rekonstrukciju. Skupština je 19. oktobra 2004. godine izabrala Predraga Bubala, dotadašnjeg ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, za ministra privrede i privatizacije. Dragan Maršićanin prethodno je podneo ostavku na tu funkciju kada se kandidovao za predsednika Srbije. Milan Parivodić postao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a Slobodan Vuksanović izabran je za ministra prosvete i sporta, umesto Ljiljane Čolić, koja je podnela ostavku nakon afere "Darvin". Mandatar Vojislav koštunica u ekspozeu 2. marta 2004. godine, prvog dana rasprave o izboru vlade, naveo je da su pred Srbijom četiri ključna zadatka: rešavanje državnog statusa koji je doveden u pitanje na Kosovu i Metohiji, utvrđivanje statusa unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, uz jačanje zajednice u skladu sa Ustavnom poveljom, izgradnja izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanje pravne države, kao i rešavanje pitanje statusa u EU. Koštunice se u ekspozeu založio za kantonizaciju Kosova i Metohije ili podelu na entitete. Koštunica je naime naveo da, ako je suštinska autonomija formula koja obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpke zajednice na Kosovu i Metohiji formula koja obezbeđuje njen opstanak na Kosovu. Mandatar je pojasnio da suštinska autonomija podrazumeva teritorijalnu autonomiju, odnosno podelu Kosova na entitete ili kantonizaciju, kao i kulturnu i personalnu autonomiju. Koštunica je takođe izjavio da će nova republička vlada raditi na evopskim integracijama, jer evropski put nema alternativu za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Vlada Srbije će učiniti sve što je u oblasti njenih nadležnosti da funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora, a pre svega uskladiće republički Ustav sa Ustavnom poveljom, najavio je pre dve godine Koštunica. On je takođe tada najavio da će nova vlada učiniti sve da saradnja sa Haškim tribunalom postane "dvosmerna". Nastojaćemo da obezbedimo sve pretpostavke da se svim optuženima sudi pred domaćim sudovima, kazao je Koštunica i dodao da će državljanima SCG optuženim od strane Tribunala biti pružena "adekvatna pomoć" u odbrani. Mandatar je najavio da će vlada nastojati da se sa UN sklopi ugovor kako bi osuđeni pred Haškim tribunalom služili kaznu u SCG. Kao ekonomske prioritete naveo je zadržavanje stabilnog kursa dinara, stavarnje konkurentne privrede i povećanje izvoza. On je najavio i da će privatizacija biti nastavljena ali da će svi sporni privatizacioni procesi i afere biti preispitani. Članovi Vlade Srbije: - predsednik vlade Vojislav Koštunica (DSS) - potpredsednik vlade Miroljub Labus (G17 plus) - ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić (DSS) - ministar pravde Zoran Stojković (DSS) - ministar finansija Mlađan Dinkić (G17 plus) - ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić (DSS) - ministar privrede i privatizacije Predrag Bubalo (DSS) - ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić (NS) - ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević (SPO) - ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov (DSS) - ministar zdravlja Tomica Milosavljević (G17 plus) - ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović (DSS) - ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Dulić-Marković (G17 plus) - ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović (DSS) - ministar kulture Dragan Kojadinović (SPO) - ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović (SDP) - ministar državne uprave i lokalne samouprave Zoran Lončar (DSS) - ministar vera Milan Radulović (DSS) - ministar za dijasporu Vojislav Vukčević (SPO)

REAGOVANJA - ĐORĐE VUKADINOVIĆ
Vlada jača nego na početku
Najveći uspeh vlade Vojislava Koštunice je to što je uspela da dočeka drugu godišnjicu i to jača i složnija nego na početku mandata, ocenio je politički analitičar Đorđe Vukadinović.
On je rekao da je "malo ko očekivao da jednu, a kamo li dve godine opstane" manjinska vlada Demokratske stranke Srbije, G17 plus i koalicije Srpskog pokreta obnove-Nove Srbije, uz podršku Socijalističke partije Srbije. Naglasivši da su rezultati Koštuničine vlade ispod nivoa predizbornih obećanja, ali znatno iznad onoga što su predviđali opozicija i većina analitičara, Vukadinović je rekao da je Vlada Srbije svoje probleme uglavnom rešavala uspešno, iako pod stalnim spoljnim i unutrašnjim pritiscima. "Vlada se odlučila za defanzivnu varijantu i retko je preventivno delovala prema problemima i išla im u susret. Sportskim rečnikom, igra nije bila naročito lepa i atraktivna. Retko su davali golove, ali su ih retko i primali", istakao je Vukadinović. Vlada Vojislava Koštunice uspešno će ući u treću godinu postojanja, rekao je Vukadinović, ako prevaziđe problem saradnje sa Haškim tribunalom i izbegne pretnju prekida pregovora o priključenju Evropskoj uniji ukoliko ne bude izručenja Ratka Mladića. "Ne bih spekulisao da li će opstati do kraja mandata, ali ako ovih nedelja akutnu krizu uspešno sanira, vlada može da računa da se relativno mirno dokopa četvrte godine, koja je izborna. Onda je pitanje procene premijera da li i kada da se raspisuju izbori", rekao je Vukadinović. Prema njegovim rečima, iako predstavljaju velika iskušenja, rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije i pitanje opstanaka državne zajednice, vladi su u suštini pomogla da amortizuje druge probleme kao što su brojne afere i loša ekonomska situacija u zemlji. Vukadinović je rekao da je dobro što je pred kraj druge godine mandata Koštuničina vlada na primeru poslovnog carstva Bogoljuba Karića i njegove porodice počela obracun sa korupcijom, ali je naglasio da bi bilo dobro da se vlada ne zaustavi na tome i da ne okleva da to učini i unutar sopstvenih redova.

REAGOVANJA - VLADIMIR GOATI
Vlada opstala zbog kršenja zakona
Politički analitičar Vladimir Goati ocenio je da je Vlada Srbije u protekle dve godine najviše vremena trošila na prevazilaženje različitosti među koalicionim partnerima, kao i da je uspela da opstane na vlasti oduzimanjem poslaničkih mandata u republičkom parlamentu.
"Vlada Srbije je ispunila sva očekivanja i sve zebnje i bojazni koje su bile manifestovane već prilikom njenog formiranja", rekao je Goati, ocenjujući da je vlada formirana na granici mogućeg, od programski i politički različitih partnera. Goati je rekao da je i očekivao da će vlada najviše vremena trošiti, zbog te heterogenosti, na prevazilaženje različitosti, odnosno da nije delovala kao homogeni organ. On je ukazao da je vlada retko delovala kao jedan kolektivni organ, jer su ministarstva podeljena po vertikalnim linijama pa se svakom ministru prepušta da u javnosti predstavlja svoj rad i iznosi svoje stavove. "Nisam imao velika očekivanja, jer je deo politike da se daju nerealna obećanja, kao što je bilo novi ustav za tri meseca", kazao je Goati i istakao da je prošlu godinu obeležilo "višekratno protivpravno oduzimanje mandata poslanicima i grubo kršenje zakona". Ističući da je u ovoj godini mnogo teških poslova, Goati je ocenio da vlada nema kapacitet za donošenje teških odluka, bilo u političkoj, bilo u socijalnoj sferi, dodajući da nema ni dovoljnu podršku u parlamentu, gde za njene odluke već neko vreme glasa petoro građana. "Sve članice vladajuće koalicije izgubile su veliki deo podrške u biračkom telu i zato pokušavaju na sve načine da odlože izbore koji su već trebalo da budu raspisani prošle godine", rekao je Goati. Na pitanje da li će biti ozbiljnijih pritisaka za izbore, on je ocenio da ih je već bilo, ali da se vlada opredelila za "beskrupulozno oduzimanje mandata i kršenje zakona". "Ako je neko to tri puta uradio, nemam nikakvu osnovu da verujem da to neće ponovo uraditi. Dakle, vlada na taj način može da opstane sve dok Administrativni odbor Skupštine Srbije bude očigedno kršio zakon", rekao je Goati.

OBAVEŠTENJE ALBANSKE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE
ANA zatražila odlazak UNMIK-a sa Kosova
Oganizacija koja sebe naziva "Albanska nacionalna armija" (ANA - AKSH) zatražila je povlačenje Misije UN (UNMIK) sa Kosova.
"U okviru ove organizacije (UN) nema demokratije. Ona i nadalje vlada sa pravom veta kao u srednjem veku. Ona ni kod koga ne može graditi demokratiju", stoji u saopštenju ANA, dostavljenom prištinskim medijima. ANA, koju je nemački diplomata Mihael Štajner za vreme svog mandata na mestu šefa UNMIK-a proglasio terorističkom organizacijom, najavljuje da će se boriti za stvaranje Velike Albanije. "Mi ćemo se boriti protiv bilo kog neprijatelja ili izdajnika do pune pobede, ujedinjenja albanske nacije, pod motom 'jedna nacija jedna država'", navodi se u saopštenju. ANA je preuzela odgovornost za više oružanihg napada u poslednjih nekoliko godina na Kosovu i drugim područjima u okruženju. Oglašavanje ANA događa se u danu kada specijanli izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari dolazi na Kosovo. "Albanci ne mogu biti tretirani kao teroristi i ratni huškači zato što se bore za nacionalno ujedinjenje... To je njihovo nacionalno pravo kao što je to bio slučaj za sve nacije na svetu. Region će pronaći mir jedino kada albansko pitanje bude rešeno", navodi se u saopštenju ANA.

IZVEŠTAJ MUP-a
Mobtel oštećen za 115 miliona evra
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da je u istrazi o poslovanju kompanije Mobtel utvrđeno da je 20 osoba oštetilo tu kompaniju za 10 milijardi dinara, ili oko 115 miliona evra.
Specijalni tim za suzbijanje privrednog kriminaliteta u Upravi kriminalističke policije Beograda je od 4. januara, kada je počela istraga u Mobtelu, podneo 11 krivičnih prijava zbog 29 krivičnih dela pričinjenih na štetu Javnog preduzeća PTT Srbije, suvlasnika Mobtela. Krivična prijava je podneta protiv Bogoljuba Karića zbog zloupotrebe službenog položaja i štete od 2,4 milijarde dinara, a kako se navodi, za njim je raspisana Interpolova međunarodna poternicu, i određen mu je pritvor. Za isto delo i pričinjenu štetu od 4,8 milijardi dinara sumnjiči se i generalni direktor Mobtela Sreten Karić. Krivične prijave su podnete i protiv Zorana Karića, Patrika Harpura Vidomira Parežanina, sudije Trgovinskog suda u Beogradu Žanke Radić, Snežane Kostić, Jovanke Babić, Tamare Đuričić, Turike Veronike Petreski i Branka Krstonošića. Pritvor je određen Harpuru i Parežaninu. Tokom istrage pritvoreni su nekadašnji prinudni upravnici Mobtela Dušan Đorđević, Branislav Anđelić i Tatijana Rakas, pomoćnik i zamenik generalnog direktora Mobtela Goran Božić i Bogoljub Lazić i tehnički direktor u Mobtelu Panta Urošević. Pritvor je određen i ovlašćenom licu u kiparskoj firmi "Jusiko" i osnivaču Mobtela, BK trejda iz Moskve Miši Kuzmanoviću i referentu "Jusika" Smilji Mladenović. Kako se navodi, navedene osobe se nalaze u pritvoru, osim Lazića koji je pušten da se brani sa slobode i Božića kome je ukinut pritvor. MUP ističe da je tokom operativnih provera poslovanja Mobtela obavljen razgovor sa više od 100 osoba i dodaje da će biti nastavljene provere.