SLOBODAN MILOŠEVIĆ SAHRANJEN U POŽAREVCU
Svi zaradili, al' neće da kažu koliko...
Komšije porodice Milošević kažu da su dvorišta na dan sahrane iznajmljivana za po nekoliko stotina evra. Tako je Vera Štrbac, čija se kuća nalazi preko puta Miloševićeve, svoje dvorište iznajmila ekipi BBC-a za 200 evra.
Veliki broj Požarevljana dosetio se kako da na sahrani Slobodana Miloševića zaradi neki dinar. Ne postoje pouzdani podaci o tome koliko se novca slilo u Požarevac protekle sedmice, posebno u subotu na dan sahrane, ali se zna da su "vanredne prihode" ostvarili hoteli, barovi, samousluge, preprodavci cveća, sveća, iznajmljivači dvorišta i krovova u Nemanjinoj, gde je kuća Miloševića, kao i u okolnim ulicama u centru grada. Komšije porodice Milošević kažu da su dvorišta na dan sahrane iznajmljivana za po nekoliko stotina evra. Tako je Vera Štrbac, čija se kuća nalazi preko puta Miloševićeve, svoje dvorište iznajmila ekipi BBC-a za 200 evra. Komšije tvrde da je jedan krov sa potkrovljem iznajmljen za čak 4.000 evra, ali ne žele da kažu o kom se komšiji radi. HAŠKI TRIBUNAL Sledeće sedmice još detalja o smrti Miloševića Okružno tužilaštvo u Hagu dostaviće iduće nedelje Haškom tribunalu dodatne rezultate istrage patologa o smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, najavila je predstavnica Tribunala Aleksandra Milenov. Ona je, na redovnoj konferenciji za novinare u Tribunalu, naznačila da ni to neće biti konačan rezultat istrage koju sprovode holandske vlasti. Aleksandra Milenov je potvrdila da je u toku i interna istraga Tribunala, koju vodi sudija Kevin Parker, o okolnostima smrti Miloševića u pritvoru suda u Sheveningenu. "Sudija Parker naznačio je da će mu biti potrebno nekoliko nedelja da ispita sve relevantne aspekte vezane za smrt Miloševića", kazala je Milenov. Prema njenim rečima, Tribunal trenutno organizuje i nezavisnu istragu o vođenju pritvorske jedinice suda. Na pitanje da li će se u istragu o okolnostima Miloševićeve smrti uključiti i sedište UN u Njujorku, predstavnica Tribunala je odgovorila da o tome konkretno ne zna ništa. Milošević je 11. marta pronađen mrtav u svojoj ćeliji u pritvoru, a obdukcijom je utvrđeno da je preminuo od posledica infarkta. Milenov je najavila da će iduće nedelje biti završena istraga sudije Parkera o smrti Milana Babića u pritvoru, 5. marta. Ona je rekla da će Tribunal o tome obavestiti javnost na način koji bude smatrao primerenim. Holandske vlasti utvrdile su da se Babić, bivši lider Srba u Hrvatskoj, ubio. On je bio osuđen na 13 godina zatvora pošto je priznao krivicu za progon Hrvata iz SAO Krajine 1991-92. Neki su, međutim, odbili da se okoriste o sahranu. Valentina Stojanović, sa čije se terase pregledno vidi dvorište Miloševića, priča da su četiri novinarske ekipe pokušale da joj "upadnu u stan", ali da ona to nije dopustila. "Nisam želela da zarađujem na bilo čijoj smrti", objašnjava Valentina. Priča se takođe da je preduzeće "Gorionik" iznajmljivalo kran za 500 do 1.000 evra po satu. Direktor "Gorionika" Jovica Milutinović za taj podatak kaže da je "glupost". "Sat vremena iznajmljivanja krana košta 4.450 dinara. Mi smo sa Rojtersom I AP-om sklopili godišnji ugovor, a na koji iznos, to vam ne mogu reći". U tri požarevačka kafea priznaju da je pazar bio veći od srede do subote, u odnosu na uobičajene dane. Prihod su povećali novinari koji su počeli da stižu odmah po vesti o Miloševićevoj smrti. Tako je dnevna zarada sa oko 12-14 hiljada dinara skočila i do 20 hiljada. U hotelu "Dunav" koji je već nekoliko godina u privatnom vlasništvu, bilo je smešteno 35 novinara, koji su najčešće koristili prenoćište sa doručkom, po ceni od 1.080 do 1.500 dinara. Prema rečima Nataše Rokvić, upravnice hotela, mnogi novinari su sa krova hotela pratili sahranu, što je bilo potpuno besplatno, a oni koji to nisu znali, plaćali su krovove i dvorišta. U prodavnicama i samouslugama navode da su u subotu do 15 sati prodali gotovo sve grickalice, ali o zaradi ne žele da govore. "Kupovana je i lozovača i druge rakije", dodaju prodavci. Jedan mladić je prodavao majice sa likom Slobodana Miloševića, na kojima je pisalo "srpski heroj", za 300 dinara po komadu. Mladić je tvrdio da mu je majice dao SPS, što u požarevačkom SPS-u demantuju. Dva mladića prodavala su knjigu Ljiljane Bulatović "General Ratko Mladić" po ceni od pet evra. O broju prodatih primeraka takođe nisu želeli da govore. Starice koje prodaju cveće i sveće ispred dva požarevačka groblja, ovom prilikom prodavale su svoju "robu" u Nemanjinoj ulici i naravno po ceni višoj od uobičajene. I one odbijaju da kažu koliki su zaradile. "Osnovano se ipak može pretpostaviti" da su Požarevljani protekle nedelje ostvarili na sahrani Slobodana Miloševića višemilionsku zaradu. Na gubitku je samo opštinski budžet iz kog su, odlukom većine koju u toj opštini čine SPS, PSS i SRS, plaćani prateći troškovi sahrane, kao što je sređivanje ulica i trgova.
Radoslavka Despotović Požarevac

Parlament RS zatraŽiĆE odustajanjE od tuŽbe BIH U HAGU
Privatna tužba Izetbegovića protiv SCG nema pravnu osnovu
"Legitimni predstavnici srpskog naroda nisu konsultovani ni kada je tužba podneta, ni u vođenju spora. Tužba BiH protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde je neprihvatljiva za predstavnike srpskog naroda...
Parlament Republike Srpske zatražio je sinoć od srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca ( na slici ispod) i ministra inostranih poslova BiH Mladena Ivanića da Međunarodnom sudu pravde u Hagu hitno dostave akt o odustajanju od tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore (SCG) za agresiju i genocid. Ovakav zahtev sadržan je u zaključcima koje je Narodna skupština usvojila posle celodnevne rasprave o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid. Za usvajanje zaključaka glasala su 62 poslanika srpskih političkih stranaka, protiv je bilo 11 poslanika političkih partija sa sedištem u Sarajevu, dok se jedan poslanik uzdržao od glasanja. Poslanike parlamenta RS prethodno su o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu informisali srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac i srpski predstavnici u oba doma parlamenta BiH. Parlament je podržao deklaraciju o neophodnosti diplomatskog rešenja spornih odnosa između BiH i SCG koju su 7. marta potpisali najviši zvaničnici RS i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH. Parlament je podržao i inicijativu srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca o oceni ustavnosti pokretanja i vođenja tužbe BiH protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu pokrenutu pred Ustavnim sudom BiH. Poslanici su pozvali sve zvaničnike RS i njene predstavnike u zajedničkim organima BiH da i dalje na svim mestima osporavaju legitimitet tužbe BiH protiv SCG. Parlament je ocenio da pitanje tužbe, mnoge činjenice od njenog pokretanja, zastupanja tužbe, njene dopune i ukupnog toka spora ni danas nisu jasne, te da su predstavnici RS u protekloj deceniji morali imati mnogo aktivniji odnos prema tužbi. Poslanici su potvrdili ranije zaključke parlamenta RS iz 1999. i 2003. godine, kao i Deklaraciju povodom tužbe BiH protiv SCG usvojenu 2003. godine, kojom je ocenjeno da se tužba vodi bez saglasnosti RS i srpskog naroda u BiH čime je grubo narušen princip ravnopravnosti konstitutivnih naroda. "Legitimni predstavnici srpskog naroda nisu konsultovani ni kada je tužba podneta, ni u vođenju spora. Tužba BiH protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde je neprihvatljiva za predstavnike srpskog naroda... Tužba je de fakto tužba protiv RS i suštine Dejtonskog sporazuma", potvrđeni su raniji zaključci parlamenta RS. Još se ističe da "RS i srpski narod u BiH ne mogu istovremeno biti entitet, odnosno deo države tužioca i tužena strana". Parlament je potvrdio i raniji stav da tužbu treba povući, a sva otvorena pitanja rešavati dijalogom ovlaštenih predstavnika sva tri konstitutivna naroda.

vlada SRBIJE obeĆala pomoĆ
Sve više klizišta u Srbiji
Širom Srbije, uključujući Beograd, reistrovano je klizanje zemljišta usled vremenskih nepogoda i pojave podzemnih voda, koje ugrožava kuće i druge objekte, poljoprivredna gazdinstva i puteve.
Vlada Srbije izdvojila je 90 miliona dinara za naknadu štete, od čega je za sela Bogdanje kod Trstenika i Zlatari kod Brusa izdvojeno po 30 miliona dinara, za Ljig deset miliona, a po pet miliona za Rekovac, Koceljevu, Gornji Milanovac i Osečinu. Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je i vanredna sredstva za saniranje posledica poplava i klizišta. Biće razmotrena i mogućnost uzimanja namenskog kredita od Razvojne banke Saveta Evrope, a za saniranje štete će biti potrošen i deo sredstava dobijenih privatizacijom. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović saopštio je da i u glavnom gradu postoji "određeno klizanje" na stotinak mesta, da su najveća klizišta Umka i Resnik, ali da je situacija pod kontrolom i da je reč o pojedinačnim slučajevima. Elektrodistribucija Beograd (EDB) saopštila je da se u blizini Farmaceutskog fakulteta aktiviralo klizište, pa je isključen dalekovod visokog napona koji je snabdevao strujom deo naselja Braća Jerković, Kumodraž, Banjica i Jajinci. Od klizišta strahuju i stanari na Zelenom vencu, koji su ranije već upozoravali na potrese zbog radova na pijaci. Predsednik opštine Koceljeva Veroljub Matić proglasio je stanje elementarne nepogode na teritoriji te opštine zbog pojave klizišta i odrona, a uvedene su i mere vanredne odbrane od poplava. "Nepogode se prvenstveno odnose na odronjavanja i klizišta, a od danas i na poplave, pošto je reka Tamnava u dužini od 35 kilometara poplavila oranice i ugrozila stambene objekte", rekao je Matić . Na teritoriji Koceljeve registrovano je stotinak klizišta kojima je ugroženo oko sto stambenih i ekonomskih objekata i više stotina hektara poljoprivrednog zemljišta, a ugroženi su i dalekovodi. Prema prvim procenama, izlivanjem reke Tamnave sa pritokama poplavljeno je oko 700 hektara poljoprivrednog zemljišta u Koceljevi i okolnim selima. Šteta izazvana kližištima procenjena je na oko 300 miliona dinara, a tek se očekuje procena štete od poplava. Reka Ibar izlila se iz korita i potopila kuće i oranice u selima u okolini Raške. U svim mestima kraljevačkog kraja, gde su se pojavila klizišta, meštani dobijaju vodu iz cisterni. Na teritoriji Čačka registrovano je više od 70 klizišta, rekao je agenciji Beta predsednik Opštinske komisije za sanaciju poplava i kližišta Radomir Kriščić, navodeći da je tridesetak kuća uništeno, a više od sto je ugroženo. Dvadesetak sela u opštini Gornji Milanovac, odnosno trećina od ukupnog broja, ugroženo je klizištima, a najteža situacija je u rudničkom kraju, saopštio je lokalni štab za elementarne nepogode. Klizišta su ugrozila 50 kuća i pomoćnih objekata, iz kojih se iseljavaju građani. Ugroženi su i putni pravci, a najteža situacija je na putu Gornji Milanovac-Gornji Banjani na padinama Suvobora. Na području Kragujevca aktivirano je ukupno 60 klizišta koja neposredno ugrožavaju 55 domaćinstava, puteve i infrastrukturu. Štab civilne zaštite saopštio je da se dnevno javlja po deset novih klizišta, a u naselju Teferič klizište se pojavilo i na seoskom groblju, pa je ekshumirano deset grobnih mesta. Štab civilne zaštite raselio je desetak domaćinstava dok ljudi iz 80 domaćinstava zbog oštećenih puteva ne mogu da dođu do kuća. Klizišta su aktivirana i u opštini Rekovac, posebno u selima Sekurič i Ratković u kojima je iseljeno desetak domaćinstava. Na području Loznice evidentirana su 72 klizišta, a najteža situacija je u selu Donja Sipulja, gde je ugroženo desetak domaćinstava. Klizište je prekinulo lokalni put Cikote-Dvorska u dužini od oko 15 metara. Došlo je i do pucanja magistralnog vodovoda u selu Brnjac, pa je bez vode za piće već nekoliko dana blizu hiljadu žitelja tog i četiri susedna sela. Loznički kraj pretrpeo je i prošle godine štetu od kližišta, procenjenu na 24 miliona dinara.

drugA fazA takmiČenja FajnenŠel tajmsA
Beograd proglašen za "grad budućnosti južne Evrope"
Zahvaljujući ovom uspehu Beograd se svrstao u krug pet gradova koji će se takmičiti za titulu "Evropskog grada budućnosti 2006/2007".
Beograd je prošle nedelje u Kanu proglašen za "grad budućnosti južne Evrope", u drugoj fazi takmičenja za gradove i regione budućnosti koje organizuje nritanski "Fajnenšel tajms", najpoznatiji finansijski list na svetu. U prvoj fazi takmičenja Beograd je proglašen za "grad budućnosti centralnog dela jugoistočne Evrope" i zahvaljujući ovom uspehu svrstao se u krug pet gradova koji će se takmičiti za titulu "Evropskog grada budućnosti 2006/2007". Beogradski gradonačelnik Nenad Bogdanović, na slici desno, rekao je da je Beograd imao izuzetno oštru konkurenciju i da je uspeh što se našao u društvu gradova kao što su London, Pariz, Brno i Baku, a ukupan pobednik je London. Za Beograd je "ovo ugodno društvo i ako nastavimo da radimo kao do sada, može se desiti u skorije vreme da konkurišemo i za glavnog pobednika gradovima kao što su London i Pariz", rekao je Bogdanović. On je ocenio da je veoma značajno i to što će se Beograd u sledećem broju "Fajnenšel tajmsa" i njegovim izdanjima naći u najpozitivnijem svetlu. Bogdanović je naglasio da se već posle prvog kruga "osetila pojačana komunikacija sa novim investitorima". "Sada smo među pet gradova i siguran sam da će Beograd i Srbija nastaviti razvoj onim tempom koji se dešavao u poslednjih pet godina", dodao je gradonačelnik Beograda. Dobijanje ovog priznanja značiće nov priliv stranog kapitala i u Beograd i u Srbiju, rekao je Bogdanović u Skupštini grada, najavivši nova ulaganja u infrastrukturu i dalje obnavljanje postojeće. Za "tri do četiri godine", u Beogradu će biti izgrađeno oko milion kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, broj zaposlenih će se povećavati, a prosečna plata u gradu trebalo bi da bude 500 evra, kazao je Bogdanović. Prema njegovim rečima, nije posao Beograda da dovlači investitore za ruku već da stvara uslove za njihov dolazak, da gradi infrastrukturu i osposobljava postojeću. "Ulaganje u infrastrukturu je suština", ocenio je Bogdanović. On je kazao da bi trebalo ojačati infrastrukturu u pravcu Novog Sada, prema Zrenjaninu i duž Ibarske magistrale. Takođe je ocenio da će prostor uz no-vosadski autoput postati "vrlo zanimljiva infrastrukturna sredina". London je proglašen za grad budućnosti severne Evrope, Pariz za zapadnu Evrope, Brno za područje centralne Evrope, a za područje istočne Evrope - Baku. Region južne Evrope, pored Srbije i Crne Gore, obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku, Kipar, Maltu i mediteranska ostrva kao što su Sicilija, Korzika i Krit. Takmičenje za "Gradove i regione budućnosti" organizuje specijalizovano izdanje "Fajnenšel tajmsa" za strana direktna ulaganja - "FDI Magazin", a ova prestižna nagrada se dodeljuje za sve kontinente. Nagrada predstavlja i preporuku najpoznatijeg ekonomskog lista na svetu za lokacije u koje treba ulagati. Proglašenje "Evropskog grada budućnosti" uslediće u aprilsko-majskom izdanju "FDI Magazina".

KOLIKO ĆE narod platiti ODVAJANjA CRNE GORE
Ekonomske prednosti i mane nezavisne države
Ni vlast ni opozicija u Crnoj Gori do sada nisu ponudili ozbiljnu analizu šta bi građani dobili a šta izgubili u slučaju nezavnosti i kako bi se to odrazilo na privredu.
I vlast i opozicija u Crnoj Gori već godinama ukazuju na ekonomske prednosti nezavisne odnosno zajedničke države. Ni jedni ni drugi, međutim, do sada nisu ponudili ozbiljnu analizu šta bi građani dobili a šta izgubili u slučaju nezavnosti i kako bi se to odrazilo na poslovanje značajnih crnogorskih kompanija kao što su Luka Bar ili Duvanski kombinat. Uoči referenduma o državno pravnom statusu čuju se ocene da će se u slučaju opstanka državne zajednice, u Crnoj Gori vratiti dinar kao zvanična valuta i jedinstveno tržište. U slučaju nezavisnosti strahuje se pak od povećanja cena, posebno životnih namirnica. Crna Gora ubedljivo najveću robnu razmenu ima sa Srbijom. Prema poslednjim podacima Centralne banke Crne Gore, u prvih šest meseci prošle godine, od ukupne vrednosti uvoza od 388 miliona evra, 141 milion odnosio se na robu iz Srbije, dok je skoro trećinu svoje robe Crna Gora prodala na tržištu veće članice državne zajednice. Predrag Mitrović, predsednik Unije poslodavaca Crne Gore, udruženja čiji su članovi dominantno usmereni na tržište Srbije, ne strahuje od povećanja cena u slučaju proglašenja nezavisnosti. On ukazuje da je u toku usklađivanje carinskih tarifa na nivou regiona kroz formiranje takozvane slobodne zone i dodaje da u tom slučaju ne vidi kako bi poskupela roba u Crnoj Gori. Mitrović kaže da se prednosti zajednice sa Srbijom mogu posmatrati samo u kontekstu većeg tršita i regiona jer velike multinacionale kompanije traže veće tržišta. Ekonomski analitičar Aleksanadar Radulović kaže da je nezavisnost politički projekat, koji u ovom trenutku nema ekonomsku verifikaciju. "Morate biti spremni na eventualni prekid robnih i novčanih tokova i smanjeni obim razmene koji neće platiti niko drugi do građani Crne Gore. Podsetiću na situaciju kada je Crna Gora legalizovala nemačku marku 1999. godine. Crna Gora je zbog prekida najpre platnog a potom delom i robnog prometa, imala samo u jednom mesecu stopu rasta cena na malo od 24 odsto", kaže Radulović. On ocenjuje da politički projekat nezavisne Crne Gore zbog sive ekonomije (koja prema pocenama vlade čini oko 30 odsto BDP, a prema analitičarima i do 60 odsto) dominira nad ekonomskim i nad činjenicom da se ne treba tako lako odricati tržišta kakvo je srpsko. Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakuluteta u Podgorici Anđelko Lojpur smatra da nezavisna Crna Gora ima mnogo više ekonomskih prednosti - u prvom redu zbog nesrazmere između veličine Srbije i veličine Crne Gore, koja je u toj zajednici na nivou statističke greške. Lojpur kaže da postoje određene ekonomske prednosti zajednice sa Srbojom, posebno u delu koji se odnosi na veće tržište ali ocenjuje da ono što ne može biti prodato na trižištu bilo koje zemlje EU neće biti prodato ni u Srbiji na račun "bratske ljubavi". Prema njegovim rečima, Crna Gora kao manji, fleksibilniji sistem ima više izgleda da dobije na značaju i u svetlu formiranja balkanske slobodne zone.
Vesna Rajković Podgorica

generalnI sekretar NATO-a Havijer SolanA NAREDIO JE AGRESIJU NA SRJ
Sedam godina od početka NATO bombardovanja
Danas, 24. marta, navršava se sedam godina od kada su armije 19 članica NATO-a počele vazdušne napade na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture... Bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji počelo je 24. marta 1999. nešto pre 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje. U većini gradova u SRJ tada su se po prvi put nakon Drugog svetskog rata oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a građani su odlazili u skloništa. Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile od članica NATO-a da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, donošenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa. NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u SAD. Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, tada u svojstvu specijalnog izaslanika bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 17.500. Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca. Od dolaska Kfora do najvećih etničkih sukoba, koji su izbili 17. marta 2004, na Kosovo se vratilo više od 7.000 nealbanskog stanovništva, od kojih oko 4.500 Srba. U istom periodu u etnički motivisanim incidentima ubijeno je i ranjeno više od 1.200 ljudi. U martovskim višednevnim sukobima na Kosovu 2004, prema izveštaju UNMIK-a, poginulo je 19 lica (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. U tim neredima uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjevekovne kulture, čime se uvećao broj od 122 do tada uništenih pravoslavnih hramova na Kosovu od dolaska Kfora. Tokom tih događaja nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove, od kojih se, prema podacima UNMIK-a, svojim napuštenim kućama još nije vratilo 1.467 izbeglih.

SCG NE UČESTVUJE NA EVROVIZIJI
Skandal i bruka...
Skandal koji je čitavih nedelju dana potresao muzičke krugove Srbije i Crne Gore, dobio je i svoj konačni epilog. Aleksandar Tijanić oglasio se saopštenjem ispred Upravnog odbora UJRT u kojem je zaključio da SCG neće imati predstavnika na "Evroviziji".
Ovim je stavljena tačka na višednevno medijsko prepucavanje dve strane, a svi pokušaji da se dođe do dogovora propali su. Kazna nas sigurno čeka. Posle brojnih uzaludnih pokušaja da se pronađe kompromisno rešenje i izbegne svaki vid politizacije izbora našeg predstavnika za 'Evropesmu - Evropjesmu 2006', predstavnici RTV CG ostali su uporni u zahtevu da ja, kao predsednik UO UJRT, svojim potpisom ozvaničim očigledno kršenje pravilnika i teško ogrešenje o etiku i duh takmičenja za 'Pesmu Evrovizije'. Konstatujem da je za sve nas bolje da ove godine nemamo zajedničkog predstavnika na takmičenju u Atini, nego da po drugi put pristanemo na manipulaciju, pritiske, ucene, plemenska glasanja i da se dobrovoljno podvrgnemo volji muzičkih klanova i političkih mentora, koji stoje iza ovakve nedostojne situacije. Niko od naših neće pevati u Atini", stoji u saopštenju koje potpisuje Aleksandar Tijanić kao predsednik Upravnog odbora UJRT, a koje bi trebalo da stavi tačku na naše učešće u Atini. Inače, Beogradom je kružila priča o novom izboru u kojem bi se našlo po pet najboljih pesama sa "Montevizije" i "Beovizije", a da bi publika glasanjem izabrala najbolju. - Za nas je takmičenje završeno i bilo je potpuno regularno. Od sledeće godine ustanovićemo nova pravila, a mislim da bi "Nou nejm" trebalo da ode na "Evroviziju" kako bismo izbegli kazne - rekao je direktor "Montevizije" Velibor Cović i dodao: - Odbili smo predlog o ponovnom izboru. Ovim je Čović potvrdio priču da im je Tijanić, na insistiranje referentne grupe Evropske unije za radiodifuziju koja smatra da SCG treba da ima predstavnika, poslao predlog o ponovnom glasanju koji su oni odbili. U Atini je bio sastanak svih zemalja učesnica ovogodišnje "Evrovizije". - Mi smo pripremili emisiju koju smo prikazali, a u kojoj smo zabeležili sve mahinacije i nepravilnosti prilikom glasanja. Snimak te emisije predaćemo i nadležnoj, referentnoj grupi "Evrovizije", kojoj želimo da objasnimo naše ovogodišnje neučestvovanje na "Evroviziji" - rekao je Aleksandar Radoš, PR "Beovizije" i "Evropesme". Po svemu sudeći, Srbija će u Atini svim srcem biti uz... Severinu. Pesma "Moja štikla", začinjena doskočicama Brege nije ostavilia ravnodušnu publiku u Centru "Sava" prošle nedelje. Kad se sve sabere, Seve Nacionale i ojkači iz Like biće jedini predstavnici Srbije u atinskom finalu. A, ionako su u hrvatskim medijima pesmu proglasili kao "prosrpsku".

Da su Isus Hristos i Marija Magdalena imali potomstvo
Rat argumenata oko Da Vinčijevog koda
U romanu, čija se radnja zasniva na zaveri i enigmama, polazi se od tvrdnje da su Isus Hristos i Marija Magdalena imali potomstvo, što je Vatikan smatrao jeretičkim shvatanjem tokom 20 vekova.
Roman Dena Brauna "Da Vinčijev kod", koji je od objavljivanja 2003. godine preveden na desetine jezika i prodat u 40 miliona primeraka, izazvao je neskriveno komešanje unutar katoličke crkve. Sada, dva meseca uoči premijere filma snimljenog prema romanu, katolička crkva u SAD je čak pokrenula kampanju za informisanje u vezi s tom kontroverznom knjigom. U romanu, čija se radnja zasniva na zaveri i enigmama, polazi se od tvrdnje da su Isus Hristos i Marija Magdalena imali potomstvo, što je Vatikan smatrao jeretičkim shvatanjem tokom 20 vekova. Da bi osporila te tvrdnje, Biskupska konferencija SAD je nedavno otvorila sajt na Internetu kako bi "pružila tačne informacije o Isusu, katoličkom učenju i drugim temama pokrenutim u 'Da Vinčijevom kodu'". Direktor sajta, monsinjor Frensis Maniskalko tvrdi da ova inicijativa nije refleks samoodbrane Crkve od predstojećeg holivudskog ostvarenja. Film, čiji je budžet bio 100 miliona dolara, režirao je Ron Hauard a glavne uloge igraju Tom Henks, Odre Totu i Žan Reno. To ostvarenje će otvoriti festival u Kanu 17. maja, a dva dana kasnije počeće da se prikazuje širom sveta. Konzervativne organizacije, poput Katoličke lige, zauzele su oštriji stav od Crkve. Katolička liga, organizacija koja ima 350.000 članova, zatražila je od Rona Hauarda da na početku filma emituje upozorenje u kome će navesti da je reč o čistoj fikciji. "Nije još kasno da se jasno prizna da je film bajka", naveo je predsednik Lige Vilijam Donehju u otvorenom pismu, objavljenom u "Njujork tajmsu". Donehju je rekao za AFP da opasnost leži u tome što vernici mogu da uzmu film zdravo za gotovo i posumnjaju u svoju veru. Studio "Soni pikčers entertejnment" (SPE) čija je filijala "Kolumbija" distributer filma, odbio je da saopšti da li će se povinovati zahtevu Katoličke lige. "Mi ne objavljujemo šta je ili nije u filmu, ali smo rekli mnogo puta da je reč o fikciji", kaže potpredsednik SPE Džim Kenedi. "Soni" ipak ne shvata olako kontroverze oko filma, pošto je pitanje religije i dalje vrlo osetljivo u SAD, i zato podržava Internet sajt "TheDaVinciDialoljue.com", na kome svoje mišljenje iznose stručnjaci, uključujući i najoštrije kritičare knjige. Jedan od njih, teolog Tomas Rauč, rekao je da je to delo "antikatoličko". "Ono predstavlja katoličku crkvu kao neprijatelja slobode, koja zaobilazi Isusovu poruku, skriva dokaze, pokreće kampanju dezinformacije, a predstavlja Opus Dei kao strašnu katoličku organizaciju koja ne okleva da upotrebi nasilje i ubije kako bi postigla svoj cilj", ocenio je Rauč. Portparol prelature Opus Dei u SAD Brajan Finerti optužio je "Soni" da "srozava katoličku crkvu u odnosu na druge religije". "Mi smo zabrinuti pošto vidimo da ljudi katkad mešaju činjenice i fikciju". Robert Tomson, profesor popularne kulture na njujorškom Univerzitetu Sirakuza, naglasio je da baš u tome i jeste problem, pošto Den Braun neguje dvosmislenst, tvrdeći da je njegov roman zasnovan na istorijskim dokumentima. On je dodao da se ova knjiga više čita kao istorijski roman i da zato mnogi ljudi kažu da ne znaju kako da naprave razliku između onoga što je plod istraživanja i fikcije.

KAKO TO VIDE DRUGI... SMRT SLOBODANA MILOŠEVIĆA
Moskva stala na stranu Miloševića, meta - Haški sud
Režim ruskog predsednika Vladimira Putina stao je na stranu jednog od najkrvavijih diktatora savremenog sveta, Slobodana Miloševića, a osnovni cilj ideologa Kremlja bila je diskreditacija Haškog tribunala, ocenjuju ruski analitičari.
Režim ruskog predsednika Vladimira Putina stao je na stranu jednog od najkrvavijih diktatora savremenog sveta, Slobodana Miloševića, a osnovni cilj ideologa Kremlja bila je diskreditacija Haškog tribunala, ocenjuju ruski analitičari. "Diskreditacija Haškog tribunala, kao međunarodne institucije, pod čiju jurisdikciju mogu pasti ne samo politički lideri i oficiri bivše Jugoslavije - osnovni je cilj ideologa Kremlja", ocenio je komentator Alensandar Riklin uz objašnjenje da bi u nekom trenutku međunarodna zajednica mogla da proceni da je neophodno da se osnuje i tribunal koji bi se bavio "zločinima ruske armije u Čečeniji i na celom severnom Kavkazu". Riklin u internet zdanju "Ežednevni žurnal", piše da je Milošević bio "kravavi diktator, na čijoj su savesti bile smrti hiljade ljudi i uništavanje sudbine celih naroda, a genocid je bio glavni instrument njegove unutrašnje i spoljne politike". "To da će među našim istaknutim političarima i zaštitnicima slovenskog bratstva zavladati histerija, bilo je potpuno predvidlljivo. Poražava što je ona bila podgrevana medijima, a posledično i vlastima", navodi Riklin. Prema njegovim rečima svima je jasno šta su povodom smrti mogli da kažu (lider Liberalno demokratske partije) Vladimir Žirinovski, (lider komunista) Genadij Zjuganov i general Leonid Ivašov. Ali, druge glasove nismo mogli da čujemo, dodaje autor. Uz ocenu da je "maksimum koji su sebi dozvolile" vodeće televizije bio da Miloševića nazovu "nejednoznačnom figurom", Riklin dodaje su članovi Miloševićeve porodice "iskakali na svim televizijama sa svojim verzijama da je 'otrovan', 'pogrešno lečen', da ga nisu pustili u Moskvu. Gledaocima su "naturali misao" da je Milošević ubijen, jer nepravedni sud nije mogao da skupi dokaze za krivicu nekad najmoćnijeg lidera na Balkanu, pošto i nije bio kriv, a sva komedija sa Tribunalom je politička narudžbina NATO i SAD, koji su raširili svoju imperijalističku mrežu, navodi ruski analitičar. Internet izdanje "Gazeta" objavilo je članak komentatorke Natalije Gevorkjan, koja se takođe, pita "zašto je Milošević tako važan i drag Moskvi?". "Kao da se neka nesreća obrušila na ruski establišment, kao da su izgubili sopstvenog predsednika, a ne bivšeg srpskog. Pa i sami Srbi tako ne zavijaju u glas kao neki naši ljudi ", konstatuje Gevorkjan. Ruska komentatorka ocenila je da Miloševićeva smrt nije bila potrebna Tribunalu već onima koji bi više voleli da je mrtav, ali neosuđen. "Da su se svakog dana iznosili u javnost divlji, krvavi, užasni fakti jugoslovenskog mlina, čiju je ručku vrteo Milošević i da je sud kazao da je kriv, šta bi na primer (bivši ruski premijer Jevgenij Primakov) govorio o nesrećnom, praktični nevinom Miloševiću", ocenila je Gevrokjan. Ona piše da Moskva "tako histeriše" povodom smrti "tuđeg diktatora, kao da je "samo i čekala njegovu smrt, kako bi se bacila na Tribunal" i pita zašto se tako strašno borila da se Milošević leči upravo u Rusiji. "On se sigurno ne bi vratio u Hag iz Moskve, umro bi kod nas u bolnici i Moskva bi rekla da je bilo suviše kasno, optuživši Tribunal da je kriv. U tom slučaju, ne bi bilo nikakvog suda, nikakve javne osude i nikakve sramote. I svetli Miloševićev lik, naš brat po veri, naš večni simbol agresije Zapada protiv Jugoslavije ostao bi neisprljan i bez poroka", ironično primećuje komentatorka. "A Rusija bi mu napravila državnu sahranu, koju mu nisu napravili Srbi, pošto oni znaju svog Miloševića kao pročitanu knjigu, on im nije ostavio prava na iluzije", zaključila je. Nedeljnik "Moskovske novosti" u članku na naslovnoj strani, "Milošević je sahranio Haški tribunal - Oproštaj bez oproštaja", analitičar Pavelj Kandelj piše da je "mučenička smrt u zatvoru, čiji uzroci nisu baš jasni, dobra osnova za stvaranje mita o neukrotivom borcu za interese svoje države, koji je čak proces protiv sebe pretvorio u optužbu protiv njenih neprijatelja". Da je Haški tribunal pravi sud, a ne oruđe za opravdanje doslednog antisrpskog kursa zapadnih država, na optuženičku klubu trebalo je da sednu i bivši lideri Hrvatske i BiH, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, kao i lideri oslobodilačke vojske Kosova", piše nedeljnik Dodaje se, međutim da politička pristrasnog Haškog suda ne opravdava samog Miloševića". "Moskovske novosti" pišu da su uporna Miloševićeva borba da dokaže svoju 'ispravnost' u tribunalu, pa i njegov odlazak, postali pokušaj da moralno-politički rehabilituje sebe, ako ne pred međunarodnom zajednicom, onda u očima Srba".
M.S.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"