Novine broj 1045 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1045, 24. mart 2006.

Kraljevo

Ptičji grip u kokošijem jajetu

U Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu, jedinoj referentnoj ustanovi za bolesti divljih ptica u SCG, svakodnevno se obradi po dvadesetak "uzoraka" uginulih ptica iz svih krajeva zemlje kako bi se utvrdilo eventualno prisustvo ptičjeg gripa.

Direktor instituta Milanko Šekler, imunolog i specijalista za bolesti divljih ptica, ovih dana ima posla preko glave, jer gotovo da ne odlazi iz Instituta, a istovremeno je obasut telefonskim pozivima i posetama novinara.

Šekler kaže da cela ekipa od četrdesetak zaposlenih u ovom Institutu na periferiji Kraljeva radi danonoćno, u tri smene.

Poslednjih dana su uvedene pojačane mere predostrožnosti, tako da je ulazak u laboratoriju Instituta dozvoljen samo nekolicini stručnih ljudi.

Standardna analiza na ptičji grip obavlja se tako što se u pileće embrione, odnosno kokošja jaja, ubrizgava "materijal" uginule ptice kako bi se proverilo da li je uginula od ptičjeg gripa.

"Analizu radimo na pilećim embrionima, zato što virusi mogu da rastu samo na nečem što je živo. U pileće embrione stare devet do jedanaest dana ubacujemo nešto za šta sumnjamo da je virus, a on, ako je unutra, počinje da se razmnožava u piletu. Kako raste pile, tako se umnožava i virus", objaš-njava direktor Instituta Milanko Šekler.
On kaže da se istovremeno prate i takozvani kontrolni pilići, koji se izležu 21. dana.

"Poređenjem saznajete da li je sve u redu sa embrionima. Embrioni koji su očišćeni od bakterija antibioticima, a u koje je ubačen sumnjivi materijal, ako je virus zaista tu, biće ubijeni, odnosno stradaće od virusa koji se umnožava. Kada se to dogodi, onda se primenjuje jedna druga metoda kojom se dokazuje da je virus bio tog i tog tipa", navodi Šekler.

On ističe da Institut raspolaže aparatom "Riltaim PCR", koji omogućava da se novom metodom, samo za nekoliko sati ustanovi ima li ili ne virusa ptičjeg gripa.

Aparat je veoma bitan za suzbijanje bolesti ptičjeg gripa, jer posle brzog otkrivanja, dok bolest još nije uzela suviše maha, živina se ubija i na taj način se sprečava dalje širenje virusa H5N1.
"Ako, međutim, čekate na rezaltate standardne metode, to traje po četiri dana, a virus se za to vreme umnožava", objasnjava Šekler.

Predrag Marković
Kraljevo

REFERENDUM
Sporazum o saradnji stranaka za nezavisnost Crne Gore
Predstavnici stranaka i nevladinih organizacija koje se zalažu za nezavisnu Crnu Goru potpisali su danas u Podgorici sporazum o zajedničkom učešću u referendumskoj kampanji.
Sporazum su potpisale Demokrtska partija socijalista, Socijaldemokratska partija, Građanka partija, Liberalna partija, Demokratska unija Albanaca, Pokret za evropsku nezavisnu Crnu Goru i Narodna sloga Crne Gore. Među potpisnicima su i Građanski forum Nikšić, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa i Demokratska zajednica Muslimana Bošnjaka u Crnoj Gori. Sporazumom se definišu međusobna prava i obaveze koje se odnose na pristup medijima, korišćenje finansijskih sredstava i druga pitanja od zajedničkog interesa. Dokumentom je predviđeno da od milion evra, koliko taj blok treba da dobije iz budžeta za finansiranje referendumske kampanje, 85 odsto dobiju parlamentrane stranke. Od toga se 25 odsto raspoređuje na jednake delove, a 75 odsto srazmerno zastupljenosti partija u Skupštini Crne Gore. Ostatak od ukupne sume, odnosno 15 odsto, dobijaju vanparlamentarne stranke i nevladine organizacije na jednake delove. Potpisnici sporazuma mogu sticati sredstva iz privatnih izvora od pravnih i fizičklih lica u visini utvrđenoj zakonom - 400.000 evra. Potpisnici sporazuma su se saglasili da se obrazuju zajednički medijski pul i zajednički tim za marketing. Sporazum, uz saglasnost potpisnika, mogu naknadno da potpišu i druge političke partije i nevladine organizacije. Ranije su sporazum o saradnji potpisale i partije koje se zalažu za opstanak države zajednice.

SrpskA pravoslavnA crkvA I UN O KOSOVU I METOHIJI
Delegacija SPC sa zamenikom generalnog sekretara UN
Zamenik generalnog sekretara UN za mirovne operacije Žan-Mari Geno, (na slici dole) izjavio je u da je decentralizacija Kosova pitanje "političke prirode" i da ga treba gledati odvojeno od pitanja zaštite srpske kulturne baštine u pokrajini.
"Da bi se napredovalo u oba procesa, potrebno je da se Srbi uključe u institucije društva i da ih crkva ohrabri da se bolje organizuju i ne osećaju usamljenim", rekao je Geno, u ponedeljak, u razgovoru sa zvaničnicima Srpske pravoslavne crkve (SPC) u sedištu UN-a u Njujorku. Geno je, kako prenosi Info služba Kosova i Metohije, istakao značaj uloge Crkve u prevazilaženju tenzija i predrasuda, u procesu pomirenja i razumevanja na Kosovu. Vladika šumadijski Jovan je visokom zvaničniku UN preneo da su Srbi na Kosovu ovih godina dobili mnogo obećanja, ali da skoro ništa nije ispunjeno. "Zato SPC traži da se u procesu pregovora dobiju konkretne pismene i međunarodno podržane garancije. Usmena obećanja, a posebno obećanja kosovskih institucija ne mogu biti dovoljna", rekao je vladika Jovan, dodavši da je SPC takođe zainteresovana da se u pregovorima jasno definiše institucionalna veza srpskih zajednica sa Srbijom. Vladika Teodosije i nastojatelj manastira Visoki Dečani objasnio je da je proces obnove ugrožen najnovijim napadima na objekte SPC koji su popravljeni prošle jeseni. Nastojatelj manastira Visoki Dečani Teodosije je objasnio da Crkva sa svojim narodom želi da obezbedi svoju budućnost na Kosovu bez obzira na status, ali da nije svejedno da li će Kosovo biti multietničko društvo ravnoprvnih građana, ili jos jedna etnička albanska država na Balkanu. Pored konkretnih mera zaštite, potrebno je, rekao je vladika Tedosije, sprovesti i edukativnu kampanju među albanskim stanovništvom da napadi na hrišćanske bogomolje i groblja predstavljaju krajnji necivilizacijski akt koji može još više samo da izoluje Kosovo od evropske budućnosti. Žan-Mari Geno je obećao da će predloge delegacije SPC preneti generalnom sekretaru Kofi Ananu i da će nastaviti sa nastojanjima da misija UNMIK-a i dalje radi na ispunjenju svojih zadataka.

KOSOVO I METOHIJA
Pronađena bomba ispred Skupštine opštine Dečani
Regionalna policija u Peći saopštila je da je ispred zgrade Skupštine opstine Dečani pronađena ručna bomba, koju su pripadnici specijalne policije Kosovskog zaštinog korpusa demontirali.
Bombu su našli radnici opštine, koji su čistili dvorište. Oni su obavestili policiju koja je i demontirala bombu. To je inače treća ručna bomba koja je u poslednja 48 sata pronađena na Kosovu. Dve bombe su nađene u Prištini, jedna u blizini hotela "Grand" i jedna iza zgrade u kojoj je smeštena Demokratska partija Kosova.

KruŠevac
Zaboravljena arhiva srpskih vladara
Više sanduka sa arhivom, važnom dokumentacijom i prepiskom srpskih i drugih vladara pred početak Prvog svetskog rata srpska vojska je, povlačeći se iz Beograda, prenela u Kruševac.
Priče da su sanduci zakopani na železničkoj stanici u tom gradu potvrdili su pre više godina radnici koji su postavljali cevovode, ali do danas ništa nije preduzeto da se utvrdi poreklo i značaj te građe. Viši arhivista Narodnog muzeja u Kruševcu Slavoljub Bojić, sada u penziji, proteklih godina upozoravao je javnost na značaj te građe koja je, verovatno, dobrim delom uništena pod zemljom, ali je sasvim sigurno da bi, makar delimično, mogla da se spasi. "Nakon što je Austrougarska objavila rat, srpska vlada je morala hitno da pristupi spasavanju kulturnih dragocenosti. U Prvom svetskom ratu Kruševac je bio krajnje odredište u koje se slio najveći deo državne arhive iz Beograda", priča Slavoljub Bojić. Prema njegovim rečima, arhivska građa, utovarena u dva vagona i prebačena iz Beograda u Niš sa ciljem da se prenese u Kosovsku Mitrovicu, preusmerena je u Kruševac, jer su Bugari već presekli prugu kod Vranja. "Od osam prispelih sanduka, prenetih iz Beograda u Kruševac, pet sanduka arhivske građe poslato je volovskim kolima u Prizren kako bi bili zakopani u podrumu Načelstva ili na nekom drugom mestu. Od toga su, po iskazu sprovodnika, tri spaljena kod Prištine da ne bi neprijatelju pali u ruke, a dva su preneta u Peć i ostala u dvorištu Patrijaršije", objašnjava Bojić. U Kruševcu su ostala tri sanduka i deo arhive, koja u žurbi nije mogla da se prebaci, pa je zakopana ispred poslednjeg železničkog koloseka, na putu prema Jasici. Dugo se polemisalo o tačnom mestu gde su sanduci s arhivom zakopani, dok radnici koji su kopali da bi postavili kanalizacione cevi za Industriju "14. oktobar" nisu sasvim slučajno naleteli na dokumentaciju. Kako se glavnom preduzimaču učinilo da papiri nisu obični, jednu svesku poslao je u Narodni muzej u Kruševcu. "Odmah sam shvatio o čemu se radi. Samo prva strana mogla je da se delimično čita, a ostale su bile zbog vlage slepljene. Akt je imao oznaku da je poverljiv, tačnije bila je to vojna naredba iz 1898. godine. Očigledno je bilo da su naleteli na državnu arhivu iz vremena Aleksandra Obrenovića", seća se Bojić događaja od pre ravno 38 godina. Kada su stručna lica stigla na mesto gde su izvođeni radovi, cevi su već bile postavljene i zemlja vraćena, a radnici nisu imali nameru da ponovo otkopavaju. Glavni preduzimač je tada potvrdio da su našli više sanduka s puno hartije, ali da to nije njihov deo posla. "Odmah je telefonom obavešten Istorijski arhiv u Beogradu, koji je nadležan za ovu istorijsku građu. Međutim, ni tada, a ni docnije nije bilo interesovanja da se dokumentacija otkopa, pa je sve do danas ostala pod zemljom", kaže Bojić. Svoj deo duga prema istoriji nastojao je da ispuni još jednim pokušajem da opomene javnost, a detaljan tekst o zakopanoj arhivi objavio je i "Zbornik", godišnje izdanje stručnih radova radnika Narodnog muzeja iz Kruševca, koje je promovisano nedavno u gradskoj Galeriji. Načelnik Odeljenja za korišćenje i tehničku zaštitu arhivske građe Arhiva Srbije Vladimir Milosavljević rekao je da postoji mogućnost da je jedan deo građe zaista nađen, ali da nadležni u tom arhivu nemaju nikakve zvanične informacije o tome. "Za to su nadležni prvenstveno regionalni arhivi, u ovom slučaju kruševački. Fakat je da je deo te građe nestao, deo je spaljen i uništen u Metohiji, a deo su zaplenili Bugari i Austrijanci. Moguće da je neka građa otkopana, to se dešava gotovo svakodnevno, ali mi o tome nemamo nikakve zvanične podatke", kaže Milosavljević. Prema njegovim rečima, vladarska dokumentacija spada u kategoriju arhivske građe od izuzetnog značaja i morala bi da bude uneta u Registar kulturnih dobara.

Nevena Stanisavljević Kruševac

Solana opomenuo Čekuua
Raditi, a ne samo pričati o standardima
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana je u Briselu premijeru Kosova Agimu Čekuu stavio do znanja da bez sprovođenja standarda neće moći da počne i ni sam proces rešavanja statusa Kosova i od njega zatražio da "radi, a ne samo da priča o sprovođenju standarda".
Solanin portparol Kristina Galjak je novinarima prenela da je Čekuu stavljena do znanja vrlo jasna, snažna poruka da se moraju obaviti vrlo konkretni potezi u sprovođenju standarda, ako se želi da se ceo proces nastavi u pravcu rešavanja statusa. Izvori bliski visokom evropskom predstavniku su istakli da će biti "veoma teško razgovarati o statusu, ako ne i nemoguće ući u proces rešavanja statusa, ako standardi bitno ne budu ostvareni". Solana je dodao da misli da je Čeku, za vreme otkako je stupio na dužnost premijera, "obavio veoma dobar posao, počev od govora u parlamentu, koji je zaista bio veoma dobar i koji smo mi jako dobro ocenili, ne samo zbog sadržine, već i načina na koji je to učinio". "Nadam se da će on biti veoma dobar premijer u času kad su nam potrebni veoma ozbiljni ljudi na odgovornim položajima. Verujem da će premijer Čeku biti jedan od njih", rekao je Solana. Čeku je izjavio da je neposredni zadatak njegove vlade da se "približi građanima, poveća poverenje u vladu, i da ispunjavanjem standarda pomogne svom pregovaračkom timu da što pre okonča proces rešavanja statusa". Čeku je izrazio uverenje da će to u kratkom roku uspeti da postigne. Dodao je da njegov kabinet želi da, ostvarivanjem evropskih vrednosti, obezbedi uključivanje Kosova u Evropsku uniju i NATO. Solana je istakao da "veoma insistira da je za premijera Čekua od temeljne važnosti da istinski dela, a ne samo priča, već da čini stvari koje su bitne za standarde". On je dodao da su razgovarali i o procesu koji počeo na Kosovu i da su se veoma usredsredili na standarde, pitanja manjina i sve drugo. Solana je ocenio da su razgovori srpske i albanske strane o standardima, prošlog petka u Beču, bili "vrlo dobri", i, mada su stavovi možda još razdvojeni, atmosfera je bila vrlo povoljna. "Nadam se da će idući sastanak imati isti nastavak", kazao je on. Visoki predstavnik EU je naglasio da se Evropska unija sprema da "preuzme veću odgovornost" u budućem razvoju na Kosovu i dodao da bi EU želela da se za to pripremi s premijerom Čekuom i njegovom vladom. A kako je, govoreći srpski, istakao kosovski premijer Čeku, "ja sam javno pozvao Srbe koji žele da žive na Kosovu da se vrate, da su dobrodošli na Kosovo, da smatraju Kosovo svojom kućom, svojom domovinom i to je ono što tražim od njih da sudeluju u javnom životu, u društvenom životu". "Oni treba da pokažu takvu spremnost, a onda je na nama na većini, na institucijama Kosova da raznim merama i instrumentima garantujemo i sigurnost i slobodu kretanja i ekonomski razvoj i napredak i sve ono sto garantujemo i drugim narodima koji žive na Kosovu". "Da bismo to postigli", naveo je Čeku, "uspostavićemo kontakt s njima, uključujući i lični kontakt u selu, kući, familiji, gradu, razgovarati s njima, videti koji su njihovi problemi, njihovi zahtevi i onda pokušati to sve zajednički rešiti. Pokusati uspostaviti poverenje, pokušati nametnuti poverenje, pokušati nametnuti ozbiljnost prema njima i pokušati ih pridobiti da sarađujemo". Na pitanje kako gleda na pitanje podeljenosti Kosovske Mitrovice, Čeku je uzvratio da je to "praktički već rešeno. Kontakt grupa je već donela odluku. Kosovska Mitrovica jeste i biće uvek deo Kosova, ali u Mitrovici će živeti građani koji žive i koji su uvek živeli u Mitrovici, živeće ravnopravno sa svim drugim građanima u svojima kućama. I to je rešenje i mislim da je to prihvatljivo". "Mislim", zaključio je premijer vlade u Prištini, "da je trebalo da Srbi dosta nauče iz svoje nedavne prošlosti, da su napuštali svoje kuće, da su slušali neke druge izvan mesta gde su živeli. I zato su ispaštali u istoriji". I, kao je to objasnio Čeku, "mislim da takvu grešku ne bi trebalo da ponove. Treba da se okrenu Prištini, treba da se okrenu ljudima koji žive na Kosovu, koji žive na Kosovu i njihovim liderima i zajednički da rešimo sve njihove probleme".

CRNA GORA-REFERENDUM - Miroslav LajČak
Utvrditi alternative za slučaj neuspeha referenduma
Evropski izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajčak ocenio je u Podgorici da je potrebno što pre definisati koje su alternative ako ne uspe referendum o državnoj samostalnosti.
Na međunarodnoj konferenciji "Odgovoran izbor", Lajčak je rekao da su perspektive nezavisnosti jasne, ali da nije definisano kakvi će biti unutarcrnogorski i odnosi Srbije i Crne ako opcija za suverenost ne ostvari rezultat od 55 odsto izašlih. Prema njegovim rečima, EU, kao aktivni učesnik referendumskog procesa, "sigurno neće čekati" postreferendumski period, već je zainteresovana da se ti odnosi definišu pre 21. maja, za kada je zakazano izašnjavanje građana u Crnoj Gori. "EU nije tu da nameće rešenja, ali neće ni dozvoliti situaciju koja bi ugrožavala stabilnost u regionu", kazao je Lajčak i dodao da će mera angažovanja Brisela zavisiti od "mere konstruktivnog dijaloga unutar Crne Gore i između Srbije i Crne Gore". Evropski izaslanik za Crnu Goru ukazao je da je dijalog o odnosima Crne Gore i Srbije neophodno početi pre referenduma, jer "ljudi moraju unapred da znaju šta ih očekuje posle izjašnjavanja". "Čim imamo precizniju definiciju odnosa, manji je prostor za manipulacije i ucene građana koji ne smeju da se plaše rezultata glasanja", dodao je Lajčak. On je dodao da je to važno i zato što će Srbija i posle referenduma "ostati najvažniji, najveći i najjači komšija Crne Gore". Lajčak je potvrdio da su u toku konsultacije o tome kakvi će ti odnosi biti u postreferendumskom periodu i nabrojao da su alternative postojeća zajendica, unitarnija država, konfederacija, savez nezavisnih država i slično.