BANjALUKA
Tužba protiv SCG nelegalna
Srpski poslanici u Skupštini Republike Srpske ocenili su, u raspravi o statusu tužbe BiH protiv SCG za agresiju i genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, da je ta tužba nelegalna i nelegitimna.
Većina učesnika u raspravi ocenila je i da je krajnji cilj tužbe ukidanje Republike Srpske. Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Krstan Simić rekao je da tužbu nikada nije verifikovalo Predsedništvo BiH nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i zatražio da to pitanje bude ponovo pokrenuto pred organima BiH kako bi oni zauzeli stav o tužbi. Poslanik Srpske radikalne stranke Milenko Mihaljica istakao je da veliku odgovornost za sadašnji status tužbe snose i politički zvaničnici iz SCG, kao i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH. Prema njegovim rečima, prvi su pogrešili kada su povukli kontratužbu SCG protiv BiH, dok srpski predstavnici u institucijama BiH deceniju nisu učinili gotovo ništa da ospore legitimitet i legalitet tužbe. Poslanici Srpske demokratske stranke takođe su osporili legitimitet i legalitet tužbe BiH protiv SCG, podsećajući na genezu rata na prostorima bivše Jugoslavije i ističući da je rat u BiH bio građanski sukob u kojem su stradala sva tri ovdašnja konstitutivna naroda. Poslanici Stranke demokratske akcije zastupali su drugačiju tezu, tvrdeći da je SCG izvršila agresiju na BiH o čemu, kako su rekli, svedoče stotine hiljada žrtava i prognanih. Oni su prethodno tražili da se ova tačka povuče sa dnevnog reda, navodeći da je parlament RS već nekoliko puta prethodnih godina raspravljao o tužbi i zauzimao stavove o ovom pitanju. I poslanici Stranke za BiH i Socijaldemokratske stranke BiH smatraju da je tužba legalna i legitimna i da Međunarodnom sudu pravde u Hagu treba ostaviti da presudi u ovom sporu. Prethodno je srpski član Predsedništva BiH Borislav Paravac izjavio da će sudski epilog tužbe BiH protiv SCG, bez obzira kakav on bio, zakomplikovati odnose unutar BiH, ali i odnose ove zemlje sa susednim zemljama. Obraćajući se poslanicima u parlamentu RS, koji danas razmatra status tužbe BiH protiv SCG, Paravac je rekao da je podnošenjem ove tužbe grubo prekršen Ustav BiH, ističući da je tužba nelegalna i nelegitimna, jer to "nije tužba BiH, već jednog njenog dela i jednog naroda". Paravac je istakao da je krajem prošle godine pred Ustavnim sudom BiH pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti podnošenja i vođenja tužbe BiH protiv SCG, ali da će se, prema nezvaničnim informacijama, o tom pitanju odlučivati tek na plenarnoj sednici Ustavnog suda krajem meseca.

Pariz - kakvo drŠtvo SE gradi u Francuskoj
Studenti u borbi za tradicionalnu zaštitu države
Dok se francuska vlada suočava sa masovnom pobunom protiv novog zakona o radu koji je skrojen da smanji ogromnu nezaposlenost omladine, studenti traže da im se garantuju tradicionalni francuski recepti i odbijaju da prihvate primer nadirućih džinova kao što su Kina i Indija.
"Ove studentske demonstracije u stvari govore da mladi Francuzi odbijaju da žive u svetu onakvom kakav on jeste", kaže Bruno Žuliar, predsednik glavnog studenstkog udruženja UNEF. Francuski radnici ne mogu da prihvate duže radno vreme i manju platu po ugledu na azijske privrede o kojima se govori kao o modelu za budućnsot, izjavio je on agenciji AP. Najveće francuske studentske grupe odbijaju da pregovaraju sa vladom premijera Dominika de Vilpena sve dok se ova ne složi da povuče predlog novog zakona koji treba da stupi na snagu idućeg meseca. Vlada je zakonom progurla ugovor o radu koji će dozvoliti francuskim kompanijama da bez obrazloženja otpuštaju zaposlene mlađe od 26 godina, tokom njihove prve dve godine staža. Francuska omladina zahteva pouzdanu zašitu na radu koju uživaju njihovi roditelji - uključujući "ugovor na neodređeno vreme" koji teško opterećuje poslodavca u slučaju da pokuša da otpusti radnika. Za neke, takav ugovor je garancija doživotnog zaposlenja. Žuliar veruje da Francuska treba da potraži nova rešenja, a ne da kopira azijske ekonomije. "Francuska mora da ojača svoje obrazovanje, tehnologiju i polja istraživanja da bi bila bolja u trci sa zemljama u razvoju, kao što su Kina ili Indija, a ne da poklekne pred njima", kaže on. Novi zakon je cementirao snažni savez između studentskih udruženja i sindikata, koji najavlju poziv na generalni štrajk ako vlada ne popusti. Dok je opšta stopa nezaposlenosti u Francuskoj danas oko 9,6 odsto, ta stopa među mladim Francuzima je 22,8 procenata. Mnogi diplomrani mladi ljudi nastavljaju da godinama rade na sticanju viših akademskih zvanja kako bi time nadoknadili nedostatak iskustva. Tako postaju visoko obrazovana nezaposolena radna snaga. Na kraju, završavaju kao previše kvalifikovani ljudi, suočeni sa poslodavcima koji se boje da zaposle skupe radnike. Studenti danas strahuju da pod novim zakonom neće dobiti dovoljno garancija vlade koje bi im obezbedile zajmove banaka i stanovanje. Francuski studenti teško mogu da ubede stanodavce da im izdaju stan zbog svojih nesigurnih finansija. "U Francuskoj vlada velika stambena kriza. Sa ovakvim ugovorom o radu, ni jedan mladi radnik neće biti u stanju da dođe do stana", kaže Žili Kudru , predsednica Studentske konfederacije. Za studnete koji demostriraju, ta pitanja su daleko teža i stvarnija nego pretnje sa azijskih tržišta. Do te mere da mnogi odbijaju da gotvore o tome, ili kažu da nemaju mišljenje. "Mnogo je pitanja o budućosti ove generacije", kaže Kudru. "Glavna briga je kakvo drštvo gradimo u Francuskoj, kakav će biti francuski sistem u budućnosti".

Kanzas - Fort Livenvort
Iskustva iz Iraka ugrađena u novu obuku vojnika SAD
Vojska SAD, najmoćnija oružana sila na svetu, sprovela je reformu obuke i treninga svojih pripadnika kako bi se spremila za sukobe koji se ne mogu dobiti samo vojnim preimućstvom.
SAD troše više na vojsku nego zajedno svih 15 zemalja koje ih slede, i njihova superiornost u oružanoj sili je ogromna. To, međutim, nije garancija za pobedu nad neprijateljima koji se bore onako kako to čine pobunjenici u Iraku i Avganistanu ili kakvo je bilo obrušavanje civilnih aviona u nebodere Njujorka 11. septembra 2001. godine. Kako bi se nosila sa konfliktima kakvi se očekuju u budućnosti, američka vojska je promenila filozofiju svoje obuke. "Akcenat je ranije bio na učenju onoga što treba misliti", rekao je Rojtersu brigadni general Volni Varner, drugi čovek Koledža za osoblje i komandu generalštaba u Fort Livenvortu u Kanzasu. "Sada studente učimo KAKO da misle", dodao je on. U tom koledžu oficiri se pripremaju za narednih deset godina svojih vojnih karijera i za nepredvidive buduće ratove koji će se "voditi istovremeno u brojnim zemljama širom sveta", kako se tvrdi u najnovijem dokumentu Pentagona o američkoj vojnoj strategiji. "To zahteva da Vojska SAD usvoji nekonvencionalne i indirektne pristupe", navodi se u dokumentu. Ti pristupi su ranije uglavnom bili rezervisani za pripadnike specijalnih snaga, ali po novoj strategiji, svaki američki oficir moraće da bude jednako sposoban da se bori u konvencionalnom i nekonvencionalnom ratu i da nastavlja da se informiše i obučava i kada se sukob u kome je učestvovao okonča. Takvo razmišljanje uticalo je na sadržaj novog nastavnog programa koji se sprovodi u Fort Livenvortu. On je izmenjen tako da sadrži pouke iz sukoba u Iraku i Avganistanu ali i iz arapske pobune koju je T.E. Lorens (Lorens od Arabije) vodio protiv Otomanskog carstva, do savremenih dokumenata o odnosu američkih trupa i iračkih civila. Taj odnos često se naziva "sindromom čoveka na Mesecu", jer se svodi na pitanje: "Ako ste vi, Amerikanci, uspeli da pošaljete čoveka na Mesec, zašto ne možete da nam popravite kanalizaciju?". Što se tiče Lorensa, on je pre 80 godina pisao da je borba protiv pobunjenika "aljkava i spora, kao da jedete supu nožem". Američki recept za "jedenje supe nožem" iz 2006. godine glasi - diplomatija, obaveštajne aktivnosti, vojne aktivnosti i ekonomija, što je na engleskom obuhvaćeno akronimom DImE (Diplomacy, Information, military and Economic). Vojska (military) je u toj skraćenici napisana malim slovom zato što je sračunato da samo oko 20 odsto napretka u borbi protiv pobunjenika dolazi od vojnih akcija. Napredak u obnovi Iraka posle američke invazije 2003. godine ide veoma sporo upravo zbog pobune koja se rasplamsala neposredno po okončanju većih borbi. Pobuna je suočila američke trupe sa neočekivanim problemima, od bombaša samoubica do frakcijskih sukoba u političkom životu. Oklopne jedinice koje su na juriš ušle u Irak i za 20 dana osvojile Bagdad, što je u to vreme viđeno kao dokaz američke nepobedivosti, nisu bile obučene za borbu protiv pobunjenika ni za posleratnu obnovu. Od tada, u samoubilačkim napadima i zasedama na putevima ubijeno je oko deset puta više američkih vojnika nego tokom invazije. U novom priručniku stoji da je upotreba najmanje dovoljne sile često najbolje rešenje. "Beskorisno je pokretati operacije u kojima će poginuti pet pobunjenika, ako kolateralna šteta dovede do toga da se broj boraca u njihovim redovima poveća za 50".

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"