Harperova vlada predstavila svoj prvi budžet
Potencira se da je svaki građanin na dobitku, neko više neko manje
U utorak je federalna vlada predstavila svoj ovogodišnji budžet. Potrošnja dostiže 213 milijardi dolara u 2005-06 godini, uz planirani suficit od osam milijardi. Za sledeću fiskalnu godinu potrošnja bi trebalo da se poveća na 223 milijarde dolara. Godišnja rata za otplaćivanje duga, procenjenog na 486 milijardi, iznosiće tri milijarde.
Dokument u sebi sadrži čak 28 različitih poreskih olakšica, uključujući i one koje su interesantne za najveći broj građana. Tu je pre svega obećano umanjenje GST-a za jedan odsto, koje stupa na snagu 1. jula. Sudeći po izjavi jednog zvaničnika Ministarstva finansija, njihova statistika pokazuje da niko neće biti na gubitku, već da će svaki građanin biti na dobitku. Uštede za domaćinstvo variraće od visine prihoda, trenutka u kome će se odlučiti za neke značajnije nabavke i da li će se kvalifikovati za jednu ili više poreskih olakšica predviđenih ovim budžetom. Porez na najniža primanja uvećava se za pola procenta, tako da će ubuduće iznositi 15,5 odsto. Korporativna taksa na dohodak do 2010 treba da se umanji za dva odsto, na 19, a uz to će biti ukinuti porez na dodatnu dobit i kapital. Smanjuje se i taksa za mala preduzeća na 11 odsto, do 2009. godine. Konzervativci ispunjavaju svoje predizborno obećanje i za svako dete do šest godina starosti roditeljima isplaćuju 100 dolara mesečno, mada neki proračuni ukazuju da će relativno mali broj roditelja imati prilike da dobije ceo iznos. Predviđene su poreske olakšice za udžbenike, povlašćene karte za prevoz, alat i omladinski sport. Poljoprivreda dobija pola milijarde pomoći za ovu godinu, uz dodatni fond od milijardu dolara za jednokratnu pomoć poljoprivrednicima. Za angažovanje dodatnih hiljadu policajaca RCMP za borbu protiv kriminala, pograničnu i javnu bezbednost predviđeno je 1,4 milijarde dolara, dok vojska dobija dodatnih 1,1 milijardi u naredne dve godine. Zahvaljujući ovom povećanju, vojni budžet će naredne, 2007-08 godine biti skoro dve milijarde bogatiji nego prošle godine. Za očuvanje životne sredine konzervativci nisu imali previše sluha, pošto budžetom za te potrebe nisu predvideli očekivana sredstva. Potrošnja za sprečavanje klimatskih promena pada na dve milijarde u narednih pet godina za program 'Made in Kanada'. Dodatna sredstva koja su liberali obećavali biće preusmerena za druge potrebe. Mnogi su izrazili zadovoljstvo što je za osavremenjavanje infrastrukture na putevima i granici predviđeno 5,5 milijardi u sledeće četiri godine. Pripreme za slučaj pandemija zahtevaju velika sredstva, te je vlada za te svrhe namenila milijardu dolara u narednih pet godina. Starosedeoci dobijaju dodatnih 150 miliona ove godine i 300 naredne za poboljšanje uslova stanovanja, programe za unapređenje obrazovanja, obezbeđivanje pijaće vode i premošćavanje socio-ekonomskog jaza. Opozicija zamera konzervativcima da su se oglušili o apele da ispoštuju sporazum iz Kelovne jer nema pomena o pet milijardi koje je, po tom sporazumu, prethodna vlada obećala da će izdvojiti za potrebe starosedelaca u narednih deset godina. U fondu za pomoć drugim zemljama će u ovoj fiskalnoj godini biti 3,8 milijardi, a u narednoj 4,1 milijarda. No, predstavnici organizacija za pružanje pomoći zameraju Harperu da nije ostao dosledan u obećanju da će premašiti plan liberala. Ono što će ipak biti ostvareno je da će ovaj fond biti uvećan za 320 miliona ukoliko suficit u budžetu bude preko dve milijarde. Dodatna sredstva biće utrošena za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze, malarije i dečje paralize. Predviđeno je da vlada u sledeće dve godine smanji troškove u ministarstvima za dve milijarde dolara.

Posle iznošenja predloga budžeta
Opozicija kritikuje, Disep budžet naziva tranzicionim
Prvi budžet konzervativne vlade naišao je na oštre kritike opozicije, ali upućeni veruju da će on, bez obzira na sve, biti usvojen.
Glavne zamerke upućuju konzervativcima zbog zanemarivanja pitanja starosedelaca, životne sredine, nacionalnog programa za brigu o deci, ali i poreskog plana. Lider liberala Bil Grejem smatra da je budžet povećao iznos poreza svim građanima i da su posebno zanemarene potrebe građana sa prosečnim primanjima. Na udaru žestoke kritike opozicije našla se odluka Harperove vlade da za očuvanje životne sredine izdvoji svega 150 miliona. Predstavnici liberala i demokrata nazivaju sramotnim odricanje od nacionalnog programa za sprovođenje odredbi iz Kjota i tek uzgredno bavljenje problemom klimatskih promena. Lider NDP-a Lejton okarakterisao je ovaj potez konzervativaca kao korak unazad. On ističe da demokrate jednostavno ne mogu da podrže ovakav budžet, budući da mogu da stoje uz investiranje u budućnost. Lider Bloka Kvebekva, Žil Disep, pak, naziva ovaj budžet tranzicionim, zbog koga ne vredi rapisivati izbore, te da treba sačekati sledeću godinu da se vidi šta konzervativci smeraju. Disep je odbacio navode da je njegova iznenadna podrška povezana sa padom popularnosti njegove stranke u Kvebeku, na račun konzervativaca koji su se po prvi put u poslednjih petnaest godina našli na čelu. Podrška poslanika iz Bloka daje konzervativcima dovoljno glasova za usvajanje budžeta.

Raste kanadski dolar
Pojedini ekonomisti prognoziraju izjednačavanje sa američkim dolarom
U utorak je kanadski dolar dostigao vrednost od preko 90 američkih centi, najvišu u poslednjih 28 godina. Pojedini ekonomisti predviđaju da bi nacionalna valuta mogla da nastavi da raste, pa čak i da se izjednači sa američkim dolarom.
Rast vrednosti kanadske valute pred turističku sezonu znači da će turistima sa ovih prostora biti pristupačniji aranžmani u SAD-u. Takođe, sva uvozna roba može da pojeftini, počevši od povrća i odeće, pa do kompjutera. Ali, sa druge strane, skuplji kanadski dolar čini da se posebno u Ontariju i Kvebeku smanjuje profit proizvođača i izvoznika, pošto su ove dve provincije gotovo u potpunosti tržišno usmerene na SAD. Pesimistička prognoza, koja nije nemoguća, govori da bi na hiljade zaposlenih moglo da ostane bez posla zbog manjeg prometa. U prilog toj tezi ide činjenica da je u poslednjih godinu dana broj radnih mesta u proizvodnji, i to naročito u Ontariju, smanjen za oko sto hiljada. Jak dolar može imati negativne posledice i po prihode od turizma, pošto interesovanje stranih turista može biti smanjeno.

Pooštravanje karantinskih pravila
Stjuardese će biti u prilici da procene zdravstveno stanje putnika
Lekari naglašavaju da nove bolesti nalažu da se prema njima odnosimo sa povećanim oprezom. Neki stručnjaci čak kažu da ograničavanje putovanja u vreme pandemije neće moći da zaustavi njeno širenje, nego bi tada trebalo u potpunosti zaustaviti saobraćaj u svakom gradu.
Posle epidemije SARS-a i opasnosti od širenja virusa H5N1 i pandemije ptičjeg gripa, vlade širom sveta pooštravaju i karantinska pravila za putnike. To su najavile i naše komšije u okviru novih propisa koje predlaže njihov Centar za kontrolu zaraznih bolesti. Po tom planu, koji se odnosi na putnike u vazdušnom i pomorskom saobraćaju i na sve ostale koji prelaze granicu, moglo bi se desiti da neko od zaposlenih na graničnom prelazu ili u avionu proceni da smo sumnjivog zdravstvenog stanja i da nam zbog toga bude prekinuto putovanje. Međunarodni zdravstveni propisi već nalažu da kapetan broda ili aviona prijavi obolelog putnika, ali su u Centru želeli da ovakva ovlašćenja daju i ostalom osoblju. Pobornici građanskih prava su se usprotivili zamerajući da će se u suštini dogoditi da laici postavljaju dijagnoze. Sa tim se ne slažu zvaničnici iz Centra. Oni tvrde da će predložena mera doprineti da se proširi front borbe protiv zaraznih bolesti, jer će više ljudi biti uključeno u otkrivanje, izolaciju i praćenje putnika ukoliko dođe do takve forme da bude ugrožena javna bezbednost. Od avio-operatera će se takođe zahtevati da 60 dana čuvaju sve podatke o putnicima, kako bi u slučaju potrebe mogli da ih dostave nadležnim centrima za borbu protiv zaraznih bolesti. Među podacima će morati da se nađu e-mejl adresa, kontakt u slučaju hitne potrebe, kućna adresa, broj povratnog leta, imena saputnika, telefonski brojevi na svim odredištima i slično. Pojedini podaci mogu da zadiru u privatnost putnika, ali kako se tvrdi, u SAD-u ne postoje ograničenja po tom pitanju. Asocijacija avio-saobraćaja Kanade je stavila primedbe na predlog o prikupljanju podataka o putnicima još u februaru. Oni kažu i da će biti izloženi dodatnim troškovima za reprogramiranje kompjutera ukoliko se usvoji ovaj plan. Dodatne zamerke uputila je i dr Alison MkGir, direktorka za kontrolu infekcije u bolnici Mt. Sinaj u Torontu. Ona naglašava da će na posadama aviona stajati povećana odgovornost, ali će one biti i u većoj opasnosti da dođu u sukob sa putnicima. I Otava će dati veća ovlašćenja po novom Aktu o karantinu, koji će stupiti na snagu ove jeseni, iako je i starim bilo dozvoljeno službenicima da izoluju, stave u karantin i zadrže putnike u slučaju širenja zarazne bolesti.

Ministar Dej naložio istragu
Deca ilegalnih imigranata prisilno izvedena iz škole
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej oštro je iskritikovao agente za pograničnu službu koji su upali u dve škole u Torontu i odatle odveli decu u centre za pritvor imigranata. Deca su kostarikanskog porekla i iz katoličke škole Sent Džud izvedeno je prisilno dvoje, starosti 7 i 14 godina, dok su iz škole Dante Aligijeri odvedeni 14-godišnji dečak i 15 godišnja devojčica, sve sa namerom da se privedu njihovi roditelji. Deca su relativno brzo puštena, ali ostaje pitanje da li je sve moralo na takav način da se rešava.
Dej je rekao da nije izabrani način nikako nije bio odgovarajući, pa je naložio istragu. On je istakao da to nikako nije uobičajena praksa i da se tako nešto ne sme ponoviti. Ministar Dej je naglasio da su službenici imali jasna uputstva da ne odlaze u škole, osim ako roditelji, staratelji ili zvaničnici škole to ne zahtevaju da bi porodica bila na okupu. Jedini izuzetak bili bi slučajevi kada se radi o nacionalnoj bezbednosti ili ozbiljnog kriminala, a i tada uz prethodno odobrenje zvaničnika. U protokolu koji je izdat povodom ovih slučajeva, koji po nekim saznanjima nisu usamljeni, stoji da policija sme da privede decu samo u izuzetnim situacijama ili ukoliko ne postoji neka druga razumna alternativa. Naglašava se i da čitav postupak mora biti izveden tako da ne narušava uobičajene školske aktivnosti i da u potpunosti ispoštuje prava i dostojanstvo učenika i njegove porodice. Zvaničnici ove dve škole su najavljivali da će zbog incidenata tužiti federalnu vladu. Deca su se obratila i federalnim poslanicima za pomoć, naglašavajući da nisu očekivali da će se neko ikada odnositi prema njima na takav način i naročito da će tako prisilno izvesti iz škole.

Gradonačelnica Misisage dobija svog vozača?
Hejzel MkKelion moraće malo da smanji brzinu
Gradonačelnicu Misisage Hejzel MkKelion, iako ima 85 godina, svi znaju po izuzetnoj agilnosti, dinamičnosti i elanu, neverovatnim za osobu njenih godina. No, očigledno je da će morati malo da smanji brzinu. Nedavno je, vozeći svoj automobil uveče na povratku sa jedne svečanosti, imala nezgodu i udarila u saobraćajni znak. Udarac je bio tako jak da su se aktivirali vazdušni jastuci u automobilu. Na svu sreću, gospođi MkKelion nije bilo ništa, sem što je bila u blagom šoku zbog udarca.
Policija je odmah sprovela istragu o nezgodi, jer se radi o javnoj ličnosti. Posle tog incidenta mnogi su se zapitali da li gospođa MkKelion i dalje treba sama da vozi svoj automobil ili bi trebalo angažovati vozača za nju, ali ona uopšte nije imala dileme po tom pitanju. Naglašavala je kako svake godine uredno polaže obavezan vozački ispit, kako godinama unazad nije imala ni jednu saobraćjnu nezgodu, a da je ovog puta imala problem zato što je tokom vožnje razgovarala telefonom. Na insistiranje porodice i prijatelja, gospođa MkKelion je pristala da za službene potrebe dobije vozača. Ali, sad je veliki problem naći odgovarajuću osobu, nekoga ko bi mogao da izdrži njen tempo. Zbog velikog broja njenih obaveza i dužine radnog dana, javljaju se dve mogućnosti - ili da se zaposli jedan, ali veoma izdržljiv i strpljiv vozač kome će jedina preokupacija u životu biti upravo to zanimanje, ili da se zaposle dvojica, koji bi radili po smenama. Najverovatnije je da će gradonačelnica Misisage prihvatiti ideju koju je dobila od Suzan Fenel, svoje koleginice iz Bramptona. Kabinet gospođe Fenel ima ugovor sa jednom kompanijom za prevoz, čiji ljudi dolaze po potrebi i pozivu.

Deseti kandidat za novog lidera liberala
Drajden veruje da su deca ključ za budućnost zemlje
Sportska legenda i bivši ministar za socijalni razvoj Ken Drajden pridružio se podužem spisku kandidata za naslednika Pola Martina na mestu lidera Liberalne stranke.
Drajden je svoju kandidaturu najavio u svojoj nekadašnjoj školi u zapadnom delu Toronta. U svom govoru on je istakao da Kanadu i danas vidi kao izuzetno perspektivnu zemlju, onoliko perspektivnu kao što mu je izgledala u vreme kada je samo maštao o svojoj budućnosti. Objasnio je da je odmah posle pobede konzervativaca na federalnim izborima poželeo da se bori za ideje liberala, posebno za dečju zaštitu i obrazovanje od najranijih dana, za šta se on zalaže svestan da su deca ključ za budućnost zemlje. Drajden je deseti kandidat za novog lidera liberala. Interesantno je da samo dvojica nisu iz Toronta, Stefan Dion je iz Kvebeka i Skot Brison iz Nove Skotije.

Izjava američkog ambasadora
Odnosi Kanade i SAD-a najmirniji i najproduktivniji u svetu
Dogovor o drvnoj građi između Kanade i SAD-a definitivno će promeniti na bolje odnose između dve zemlje.
Američki ambasador u Kanadi Dejvid Vilkins kaže da je to pitanje, pored raketne odbrane i Iraka, davalo nepovoljnu notu, ali da su Harperova i Bušova vlada unele novu atmosferu na dobrobit obe zemlje. On je, na konferenciji za štampu, sa puno optimizma istakao da se ulazi u novo razdoblje u kome će težište biti na međusobnim vezama koje mogu da osnaže obe zemlje. Ambasador Vilkins je odnose između Kanade i SAD-a okarakterisao kao najmirnije i najproduktivnije koji su ikada ostvareni u svetu. On je naglasio da je međusobna saradnja bila i ostala izuzetna i mnogo bitnija od retkih razmimoilaženja do kojih je dolazilo, bilo da su u pitanju drvna građa, raketna odbrana ili nešto treće. Vilkins se u potpunosti saglasio sa svojim kanadskim kolegom Majklom Vilsonom da dobar međusoban odnos dvojice vodećih svetskih lidera neminovno daje pozitivan ton svim ostalim odnosima koji postoje između dve zemlje i, po njegovom mišljenju, dve zemlje upravo ulaze u razdoblje takve saradnje.

Otišla Džejn Džejkobs, veliki vizionar urbanog planiranja
Ona je doprinela da centar Toronta bude danonoćno živ. Krajem aprila, pred svoj devedeseti rođendan, umrla je gospođa Džejn Džejkobs, pisac, analitičar, etičar i aktivista, osoba koju mnogi nazivaju autorkom i arhitektom onoga što se danas naziva moderni grad Toronto. Ostaće upamćena kao jedna od prvih kritičara urbane arhitekture dvadesetog veka sa darom da precizno definiše šta je pogrešno u severnoameričkim i uopšte zapadnim gradovima, uprkos tome što nije imala i formalno arhitektonsko obrazovanje. Znalci kažu da je umela da preporuči rešenja i savetuje podjednako arhitekte kao i političare ali da su je, baš zbog tog dara, smatrali za veliko zakeralo. Ona je verovala da stanovanje i komercijalna aktivnost treba da budu na istom mestu, da je bolje živeti u niskim kućama nego u kulama bez duše, da je komšiluk tamo gde ljudi razgovaraju jedni sa drugima, da su najbezbedniji oni kvartovi u kojima je stalno živo. Njoj se pripisuje da je doprinela da centar Toronta bude danonoćno živ i aktivan, za razliku od mnogih drugih američkih gradova u kojima aktivnosti prestaju posle završetka radnog vremena. Ona je uticala na to da parkovi budu manji, a samim tim i bezbedniji. Ljudi sa ulice mogu da vide šta se u njima dešava i to donosi sigurnost šetačima. Gospođa Džejkobs rođena je u SAD-u, a u Kanadu je došla šezedesetih godina kako njena deca ne bi bila regrutovana za rat u Vijetnamu. Autorka je brojnih knjiga o različitim aspektima urbanog planiranja.

Poštovanje tuđeg odmora
Predlog da poslednjeg dana vikenda miruju alatke
Iako u Torontu postoje propisi koji regulišu kada se sme praviti buka i zbog čega, gradski većnik Karen Stinc predlaže da se uvedu dodatni propisi za ograničavanje buke u vreme odmora. Ona kaže da su se građani iz njene izborne jedinice često žalili na neprimerenu buku u dane vikenda, tako da ona predlaže da se u potpunosti spreči uključivanje motornih testera, pneumatskih čekića, bušilica i ostalih alatki koje stvaraju jaku buku, poslednjeg dana vikenda i državnog praznika.
Gospođa Stulc insistira da je predlog zakona veoma pažljivo sročen kako bi se sprečile moguće razmirice među komšijama. Ona naglašava da će i nadalje dogovor, a ne nikakav zakon biti najvažnija odrednica da li se nešto sme ili ne sme uraditi. U suštini, predlog kaže da bi trebalo izbegavati pravljenje buke pre devet sati ujutro. Upućeni kažu da će posledice ovog zakona, ukoliko bude usvojen, na svojoj koži ponajviše osetiti građevinci. Oni neke neophodne poslove završavaju baš nedeljom, pošto je tada najveći broj ljudi kod svojih kuća. Inače, u gradu je zabranjeno praviti buku uglavnom između 11 sati uveče i sedam ujutro, odnosno devet ujutro nedeljom i u dane državnog praznika. Jedini koji su izuzeti od ovoga su kola hitne pomoći i hitne popravke na putu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"