Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva
SRPSKA ZAJEDNICA

Broj 1051, 5. maj 2006.

 
TORONTO ZATEČEN “KISEONIKOM”
Pozorišna predstava “Kiseonik”, Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta i Belef-a gostovala je u Torontu prošlog vikenda.
 
Da li zbog lepog vremena ili možda zbog raznovrsnog repertoara i događaja kojih ima sve više u ovom gradu... ili pak nečeg nama nepoznatog, sala nije bila puna... a to je zaista bila velika šteta.

Desetak minuta nakon početka, razmišljala sam da izađem, ubeđena da nam je organizator doveo modernističku priču sa nekim opet “već viđenim” sadržajem. Međutim, ostala sam prikovana za stolicu do samog kraja, nepripremljena za toliki kiseonik koji su odlični mladi glumci, Radmila Tomović i Goran Jeftić, dali publici u Torontu.

Konačno sam imala priliku da, posle dugog niza godina, konačno čujem jedan izvrstan tekst, da prisustvujem predstavi koja budi na dublja razmišljanja i posle koje se ne osećate prazni ili pak samo blago relaksirani.

Sve vreme sam očekivala da će ritam pasti, da će se nivo spustiti i krenuti utabanim i prepoznatljivim stazama ... ali ne, to se nije desilo.

Za svaku je pohvalu sve što smo te večeri dogodilo - tekst, Ivan Viripajev, režija Tanje Mandić - Rigonat, gluma, a sve to zahvaljujući organizatoru Zoranu Moro kompanije System Entertainment .

Pokrenute su, ovom prilikom, mnoge teme života, duše, savesti i svrhe postojanja.

Po završetku predstave, pitala sam neke od posetioca kako se osećaju, šta misle, imaju li kiseonika... Verujte mi da mnogi nisu bili spremni na ovakvo jedno preispitivanje i prodiranje u sfere koje su potisnuli, okupirani i zarobljeni u materijalnom svetu u kome se ne osećaju baš ugodno.

Neki pak drugi, doduše u manjini, su se onako blaženo osmehivali - komentar je bio “konačno da neko pokrene neke prave teme”. Bilo je i takvih koji su zbunjeno izjavljivali da su teško pratili tekst, nenaviknuti da u svom okruženju komuniciraju sa takvim bogatstvom misli i osećanja.

Zamrli smo i utopili se, ali ima nade, jer kako videsmo Kiseonika ima samo ga treba potražiti.

Svaka čast i hvala vam na neizmerno produhovljenom trenutku života
 
Ivana Đorđević  
 

 
SLAVA LISTA "ISTOČNIK"
 
U petak 28. aprila 2006. godine, na imanju jedinog srpskog pravoslavnog manastira u Kanadi, obavljena je slava izdavačke kuće i lista "Istočnik", Istočni petak. Posle liturgije otvorena je, u prostorijama konaka, izložba fotografija o Nikoli Tesli.

Prilikom otvaranja izložbe, njegovo Preosveštenstvo, vladika Georgije istakao je važnost i osvrnuo se i na nagradu Vuk Karadžić, koju je Istočnik dobio za svoj višedecenijski rad, kao priznanje matice da je čuvar srpskih tradicija i srpskih vrednosti " i u vascelom srpstvu". Kum ovogodišnje slave bio je gospodin Đorđe Radojić, nekada, za duge decenije, jedini izdavač u srpskoj zajednici u Kanadi. Ovom prilikom vladika Georgije je istakao da je, iz napora ovog upornog čoveka i proisteklo izdavalaštvo u Eparhiji, otkupom njegove štamparije, od strane eparhije i njenim prenošenjem u manastir. Tek kasnije došli su kompjuteri.

U slavskoj i izuzetno gospodskoj atmosferi obavljeno je rezanje kolača i slavski ručak, posle koga je goste, sa dve pesme nadahnula svojim jedinstvenim glasom gospođa Neda Gavrić.

Čestitamo slavu i još jednom, sve čestitke povodom nagrade "Vuk Karadžić". Uporan u svome nastojanju cilju koji se ne pomera, "karavan prolazi, a..."
 
R.G.  
 

 
PROMOCIJA KNJIGE "ĆELIJA"
 
U petak 28. aprila, u knjižari " Srbika " predstavljena je knjiga Branka Bubala " Ćelija ", drugo piščevo prozno ostvarenje, u izdanju kuće " Znamen ", Beograd 2005.

Ističući da se ne radi o klasičnom romanu, Radovan Gajić je rekao : " Što nije nikakva mana, obzirom da u srpskoj literaturi, koliko god ona bila velika, klasični roman još nije niko napisao. Ovde je u pitanju najpre poetska novela, ispunjena okrutnošću žoveka za čoveka, ispunjena strahovitom moći čoveka da ponizi drugo ljudsko biće i da tako ponizi i čoveka u samome sebi. Kroz fizičko ponižavanje i neprestalno telesno mučenje, ljudsko biće nastoji da satre i uništi duh drugog čoveka, a time samo poništava čovečno u sebi i oko sebe. Osnovna vrednost ove knjige jeste njena autentičnost i po tome ona je najbliža poemi " Jama " koju je Kovačić zapisao sa usana očajnika, Srbina preživelog oslepljenje i bacanje u Livanjsku jamu. U toj autentičnosti je snaga i silina "Ćelije ", koja zahteva čitanje sa odlaganjem ako čovek preživljava svaki trenutak, koji junak mora da proživi da bi preživeo. "

Katarina Kostić je istakla da se radi " o ratnom romanu koji je nedvosmisleno antiratno štivo. Beležeći detalje iz svoga vremene pisac istovremeno pokušava da tumači to vreme i da pokaže ko su bile prave žrtve, u ratu za koji su svi u svetu, za glavne žrtve proglasili sve druge, a Srbe za glavne zločince. I ovim romanom koji je mnogo uspeliji od njegove prvog proznog dela " Ostati ovde ", Branko Bubalo nastoji da neke stvari činjenično postavi na svoje mesto, što je važno i za buduće istorijsko posmatranje svega kroz šta smo prošli i prolazimo."

Sam autor Branko Bubalo rekao je da se radi o autentičnom kazivanju vukovarskog Srbina M. B. koje je on uobličio u prozno štivo, " da se sećanje ne izgubi, da se ne zaboravi. "

Odlomke iz knjige čitao je Milenko Mandić.
 
G.R.  
 
SAOPŠTENJE EPARHIJE KANADSKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
JAVNO OBRAĆANJE SVEŠTENIKA VERNICIMA EPARHIJE KANADSKE
 
Mi, sveštenici Srpske pravoslavne crkve, služitelji oltara u svim crkvama Eparhije kanadske, obraćamo se svima vama, dragi vernici, povodom dešavanja u CŠO Svetog Georgija u Nijagari, da bismo vam izneli pravu istinu o onome što se tamo događa, i tako, zajedno sa vama, stali u kraj brojnim lažima i sve silnije orkestriranim spletkama, uperenim protiv naše Crkve i njenog Episkopa, protiv naše svete vere pravoslavne.

Kao što nam, iz nedelje u nedelju, sa poverenjem prilazite na ispovest i na duhovni savet, poslušajte nas i sada. Jer, ovo je reč usmerena na čuvanje čistote naše svete vere, na odbranu Crkve i njenog učenja. Reč je ovo koju izgovaramo da bismo sačuvali i proširili ono što smo, pod Pokrovom Majke Božije, zaštitnice naše Eparhije, stekli i učinili, a na šta, s punim pravom, možemo biti ponosni. Jer, od formiranja Eparhije, pre 22 godine, utrostručili smo broj crkava i broj sveštenoslužitelja, a brojne izgubljene duše, u jednoj istorijski teškoj situaciji, okupili na jednom mestu i duhovno okrepili, i uz sve to, nakon decenija tavorenja, istinski postavili Srpstvo na duhovnu mapu Kanade i izveli ga iz geta.

CŠO Svetog Georgija u Nijagari danas, nažalost, stoji van okrilja svoje Majke Crkve. Izveli su je iz Pravoslavlja oni koji su je vodili kao njeni upravnici. Svoju zakletvu, datu kada im je poverena na čuvanje imovina Crkve, oni su pogazili. Deo Tela Hristovog na silu su otrgnuli, a sada su se, da bi taj svoj čin odbranili, udružili sa finansijerima i glasnogovornicima koji, godinama i decenijama, provereno anticrkveno deluju.

Zato vam se sada i mi obraćamo, da jasno i glasno poručimo: na svakom od vas je da bira između naše i njihove reči. Da li ćete umesto Reči Božije i Njegovog jevanđelja, umesto reči crkvene jerarhije - nas, sveštenika, i našeg Episkopa na kojem počiva blagodat Duha Svetoga, prenesena na njega u neprekinutom nizu još od dana Pedesetnice i apostolskih vremena - da li ćete, dakle, umesto takve Reči izabrati "istinu" koju šire i ovakvi akteri: od strane Svetog arhijerejskog sabora raščinjena monahinja; od strane Velikog patrijaršijskog crkvenog suda od Crkve izopšten čovek; bogohulni nesrećnik i bezumni sejač mržnje koji se po raznim sajtovima i tribinama lažno kiti barjakom Pravoslavlja a zapravo je samozvanac odstranjen iz svih ovdašnjih srpskih zajednica; nekolicina preostalih bundžija iz Hamiltona koji su u svojoj koloniji već izolovani, prozreni i prezreni; tobožnje patriote koje se decenijama hrane nesrećom i tugom pečalbarskom našeg naroda prodajući mu kao krajnji duhovni domet par fraza, zamućenih isparenjima vruće jagnjetine i piva.

Uvereni smo, draga braćo i sestre, da svako od vas zna kome će ovde poverenje pokloniti; za kim će poći i kome će verovati. Ali isto tako, moramo da skrenemo pažnju da ovo zlo koje napada na Crkvu koristi onu sramnu metodologiju koja je naš narod u poslednje dve decenije skupo koštala: hiljadu puta ponovljena laž neupućenima počinje da odjekuje kao istina. Zato je i naš glas, danas, u ovom neuobičajenom obraćanju, snažan i jasan, da svi čujete: Mi smo Crkva, i mi smo, zajedno sa vama, Hristos. A oni su rušitelji Crkve; oni koji su, zbog svog ličnog sitnog interesa i sujete, spremni da Hrista izdaju. I zato vam jasno predočavamo sledeće činjenice o situaciji u Nijagari:

Sukob između onih koji su vodili crkvu u Nijagari i viših crkvenih vlasti nije administrativne prirode, kako to oni tvrde. Taj sukob je KANONSKI, jer su ti ljudi počinili čitav niz KANONSKIH OGREŠENjA koji idu protiv samog ustrojstva Crkve. A evo zašto je to tako:


1. Ustrojstvo Pravoslavne crkve je jerarhijsko; još od prvog veka, počiva na trijadi: episkop - prezviter - đakon. "Bez episkopa nema Crkve", poručuje, pre nego će, 107. godine, biti bačen zverima, Sveti Ignjatije Bogonosac, a to, kroz naredne vekove, potvrđuju svi vaseljenski i pomesni sabori, na kojima počiva vera pravoslavna. Bez episkopa i jerarhije, ukratko, mi nismo Crkva; mi smo obična sekta.

2. Sva duhovna vlast i sva upravna vlast u jednoj Pravoslavnoj crkvi u rukama je episkopa, u rukama crkvene jerarhije. Vernici su tu samo da pomognu u upravljanju i da svedoče o tome kako se upravlja. To je tako od početka Crkve i tako kažu sveti kanoni vere. I opet: oni koji ne rade tako nisu Crkva, oni su samo obična sekta.

3. Ko, dakle, nije u molitvenom jedinstvu sa episkopom, taj je van Crkve, van Pravoslavlja. I isto tako: ko delom imovine Crkve upravlja bez pitanja i saglasnosti episkopa, van Crkve je, van Pravoslavlja. Oni koji tako čine obična su sekta.


A evo šta su, u kratkim crtama (za detalje videti www.istocnik.com) radili upravnici u Nijagari, pa vi, braćo i sestre, prosudite sami:


- I pored preciznih uputstava dobijenih u dva navrata (EUO br. 137 od 28. 12. 2005. i EUO br. 2 od 4. 1. 2006) od Eparhijskog upravnog odbora kakva je procedura ukoliko žele da inkorporišu imovinu svoje CŠO (da takva odluka mora da dobije odobrenje od Eparhijskog upravnog odbora a onda da ide nazad na dvotrećinsku potvrdu članstva u CŠO), nijagarski upravnici, bez ikakve konsultacije ili čak obaveštavanja eparhijskih vlasti, vrše na Krstovdan, 18. januara, preregistraciju crkvene imovine. Oni to, dakle, čine ne tražeći saglasnost od viših eparhijskih vlasti, na šta su i po kanonima i po Ustavu SPC i po Statutu Eparhije i po svom lokalnom Pravilniku obavezni. Oni to čine i pored javnog i glasnog protivljenja njihovog sveštenika koji im, na skupštinama, u dva navrata, govori da je to necrkveni postupak koji ne može da se učini u okviru Crkve.

- Ni kada Eparhijski upravni odbor, 23. januara, na osnovu pisma i zapisnika, u kojima se Eparhija obaveštava da je odluka o korporaciji donesena, traži od upravnika CŠO da se svaki postupak oko reregistracije zamrzne a vlasništvo imovine ostavi u prvobitnom stanju, oni ne obaveštavaju nikoga da je preregistracija već izvršena.

- Kada Eparhijski upravni odbor saznaje da je imovina već otuđena od Crkve, odnosno da je preregistrovana bez dozvole, i kada obaveštava nadležne civilne vlasti da su to predstavnici CŠO učinili uz grubo kršenje sopstvenog pravilnika, upravnici CŠO, 2. februara, između Episkopa i sebe postavljaju advokata kao posrednika, ne dozvoljavajući Episkopu ni eparhijskoj kancelariji da sa njima direktno razgovara!

- Kada, na poziv Episkopa, 8. februara dolaze u Manastir u Miltonu, oni opet, sa pismenim formularom svog advokata koji su potpisali odbijaju direktan razgovor, ukoliko se i Episkop potpisom ne obaveže na ovo posredništvo.

- Odluku Eparhijskog saveta, kao izvršnog organa Eparhijske skupštine, o smeni Uprave i postavljanju Privremenog poverenstva (8. februara) oni odbijaju pismeno (24. februara), i otvoreno izjavljuju da više nemaju poverenja u crkvene vlasti.

- Rezoluciju i Apel Eparhijske skupštine, koja je najviši izvršni organ Srpske crkve u Kanadi i koju čine predstavnici svih 26 parohija u Kanadi, da se stanje vrati na pozicije kakvo je bilo pre inkorporisanja, upravnici u Nijagari, takođe, ignorišu, iako se rezolucijom, donesenom jednoglasno pred predstavnicima smenjene uprave, jasno stavlja na znanje da je reč o postupku koji ih vodi van okrilja Crkve. Štaviše, u svom predlogu, dostavljenom eparhijskim vlastima 5. aprila, smenjeni nijagarski upravnici traže da eparhijske vlasti ponište tu rezoluciju; kao da je 67 predstavnika svih parohija u Kanadi nikada nisu doneli!


Ukratko, ono što su uradili smenjeni upravnici u Nijagari predstavlja ne samo otimanje crkvene imovine, na šta niko nema pravo, nego i uzurpaciju vlasti, njeno oduzimanje iz ruku crkvene jerarhije. I jedno i drugo su najteži KANONSKI PREKRŠAJI, zbog čega je, uostalom, protiv grupe ovih upravnika, na zahtev Eprhijske skupštine, pokrenut postupak pred Crkvenim sudom.

Otud i dekret Episkopa kanadskog, od 9. aprila ove godine, da se povuče paroh nijagarski, odnosno da se u hramu, na otuđenoj imovini, čiji direktori korporacije ne priznaju eparhijske vlasti, ne vrši sveta Liturgija niti obavljaju druge svete tajne, sve dok ta imovina ponovo ne postane deo Crkve. Jer kanoni pravoslavni tako zahtevaju: episkop ne može da drži sveštenika na parohiji koja ne priznaje njegovu jurisdikciju.

I da neko ne posmisli da je ovim činom dovedena u pitanje ispravnost nijagarskog sveštenika, jer i to čine protivnici Crkve manipulišući pred javnošću svojim sveštenikom i, tobože, uzimajući ga u zaštitu od Episkopa. Na najsvetiji i najveći pravoslavni praznik, na dan Vaskrsenja Hristovog, sveštenik Dejan Obradović služio je svetu Liturgiju sa svojim Episkopom, uz desnicu njegovu, u manastiru Sv. Preobraženja, u duhovnom centru srpskog Pravoslavlja u Kanadi. Ko je tu kažnjen a ko počastvovan, procenite sami. Ko koga treba da žali - oni svog sveštenika ili on, a i svi mi s njim, njih koji ostadoše bez Liturgije i Pričešća? I ko tu koga treba da sluša? Otac Dejan njih, koji bi ga rado videli kao saučesnika u svom grehu, ili oni njega? Tako je, uostalom, moralo i biti, i za upravnike i za članstvo u Nijagari: kada ih je taj isti njihov sveštenik upozoravao da će ostati van Crkve, ne stadoše uz njega.


VERNICIMA
NIJAGARSKIM, NAROČITO

Zato se, na kraju, obraćamo posebno vernicima u Nijagari, sa porukom: kompromisa sa osnovnim dogmama i kanonima u Crkvi ne može biti. Na vama je da izaberete koga ćete da pratite: svoju legitimnu, i u celom Pravos-lavlju priznatu jerarhiju, ili one koji vas odlučuju od Litrugije, Pričešća, od punoće Crkve? Da li ćete, kada razmišljate o onome šta se dešava u Nijagari, slušati glas vašeg arhijereja i vaših sveštenika ili glasove raščinjenih i od Crkve odlučenih? Da li ćete verovati da crkvenu imovinu hoće da ukrade vaša jerarhija, na čelu sa Episkopom, istim onim za čijeg arhipastirskog rada ovde nikoše tolike nove crkve i toliko se novih imanja kupi, ili će vam, ipak, negde pasti na um da to, možda, neko, preko vašeg glasa i vaše savesti, grabi priliku za sitan profit u svetoj Crkvi pravoslavnoj?

Pogledajte i sami pravilnik te vaše korporacije, po kojem ni episkop ni sveštenik nemaju u Crkvi nikakvu vlast, a direktori korporacije, tačnije samo četiri čoveka ako im zatreba, mogu da sa imovinom urade šta god hoće ne pitajući nikoga: da je založe, prodaju, otuđe, kako doslovce piše u tom vašem pravilniku. Zar ste za to uz vaše molitve godinama i decenijama davali priloge? Da li hoćete takvu korporaciju ili hoćete Crkvu? To je pitanje koje vam sada i na ovaj način postavljamo, jer oni koji su vas vodili pokušavaju, na sve načine, da spreče održavanje skupa na kojem bismo se, uz Eparhijski savet, i mi pojavili da vas to direktno pitamo. Njima je jasno rečeno da je to jedna od dve opcije koje imaju, ukoliko žele da otvore vrata Crkve da se u nju vratite, a da je prva da ugase spornu korporaciju.

Pri tome vas, opet, podsećamo da su ljudi iz vaše sredine, kojima ste ukazali poverenje birajući ih za upravnike, sa vama grubo manipulisali. Dovoljno je za to navesti samo primer svešteničkog zdravstvenog i penzionog fonda, čije im je poslovanje poslužilo kao tobožnji povod za pravljenje korporacije. Navodimo ovaj primer i zbog toga što smo u najnovijoj izjavi Dušana Kolundžića, predvodnika ove grupe, datoj ovoga puta za kanadske novine, čuli i to da su se oni pobunili jer je Eparhija, kako kaže, uskratila sveštenicima i njihovim porodicama zdravstvenu zaštitu i osiguranje. A mi, od kojih je ta privilegija navodno oteta, lepo vam kažemo da je istina sasvim drugačija. Tu inicijativu pokrenuli smo mi, sveštenici, da bismo zaštitili fond od bezobzirnih ucena osiguravajuće kompanije i sačuvali njegovo jedinstvo na celom prostoru Kanade.

Mi smo sami tražili način poslovanja kakav imamo danas i sa kojim smo puno zadovoljniji, a koji nam je, za manja sredstva, doneo na kraju i petostruko veće životno osiguranje. I mi smo, dok još nismo u tom načinu poslovanja imali obezbeđeno životno osiguranje, svojim potpisima, preuzeli na sebe svu odgovornost tako da niko od civilnih upravnika ne bi imao razloga da brine o tome. Najžalosnije u svemu ovome je to što Kolundžić to jako dobro zna. Ovom izjavom on je nama, sveštenicima, za sva vremena pokazao svoje pravo lice.

A da bismo vam pomogli da to i vi sagledate, dajemo vam još samo jednu informaciju vezanu za ovaj fond. Čitavu poviku na način poslovanja fonda Kolundžić i njegovi istomišljenici pokrenuli su kada je sve to već bila završena priča, sankcionisana odlukom Eparhijske skup-štine (za šta je i on lično glasao!) u Montrealu, u februaru 2005. godine. Dakle, za kompletnu Eparhiju sve to je bilo stvar prošlosti, godinu dana pre stvaranja korporacije u Nijagari!

To je istina o svemu što se dešavalo i što se dešava u i oko Nijagare, u formi koju dozvoljava ustupljeni nam prostor. Mi, još jednom, pozivamo vernike u Nijagari da sami izaberu šta žele, i da se oglase, jer se oni koji su ih izveli iz Crkve i dalje kriju iza njih i tvrde da su im ruke vezane voljom i direktivama članstva. Ovako kako sada stvari stoje, sa imovinom koja je izdvojena iz Eparhije, na način koji je značio kršenje svih pravila, i sa vođama koji ne priznaju višu crkvenu vlast, hram Svetog Đorđa u Nijagari ne može biti mesto na kojem će se vršiti pravoslavna Liturgija. Žao nam je nedužnih vernika - ako u ovoj situaciji nedužnih može biti. Prepuštanjem Crkvene opštine neodgovornim licima i svojim ćutanjem i oni su, na svoj način, saučesnici. Zato ih pozivamo da se izjasne i istupe u odbranu svoje Crkve i pokažu šta im je važnije: korporacija bez sveštenika ili Crkva sa sveštenikom.

Sa istom porukom skrećemo pažnju i srpskim medijima u Kanadi da se ovde više ne radi o dve strane iste priče. Mi više sa predstavnicima Nijagare i sa njihovim pokroviteljima i glasnogovornicima ista priča nismo, jer ista Crkva nismo. Molimo da se to ima u vidu prilikom medijske interpretacije, jer evo vam to sada jasno kažemo.

Koristimo ovu priliku i da podržimo najnovije napore vernika u Hamiltonu koji su izgleda uvideli da je besmislena i samoubilačka pobuna protiv Crkve ako se Crkvom želi ostati. A svima vama, braćo i sestre, poručujemo da istrajete u veri, da u tome jedni drugima i nama samima pomognete. I da pri svemu tome ne zaboravimo one Hristove reči, koje nas podsećaju da je sve do nas i naše slobodne volje koju nam je Bog darovao:

PO VJERI VAŠOJ NEKA VAM BUDE! A mi znamo da uovom slučaju za vas neće biti nikakve dileme, da ćete stati i ostati uz stradalnu Majku Crkvu kako bi se na vas zasluženo izlila blagodat Duha Svetoga. Amin.



Na Istočni petak 2006:

(potpisani svi sveštenici Eparhije kanadske)

Protojerej- stavrofor Mihajlo Doder
Protojerej-stavrofor Lazar Vukojev
Protojerej- stavrofor Vasilije Tomić
Protojerej- stavrofor Mirko Malinović
Protojerej- stavrofor Miroslav Dejanov
Protojerej- stavrofor Živorad Subotić
Protojerej- stavrofor Prvoslav Purić
Protojerej Milutin Veljko
Protojerej Miroljub Todorović
Protojerej Vasa Pejović
Protojerej Drago Knežević
Protojerej Ljubomir Rajić
Protosinđel Mihailo (Sekulić)
Protonamesnik Radmilo Gardović
Jerej Dejan Obradović
Jerej Obrad Filipović
Jerej Zlatibor Đurašević
Jerej Miroslav Josimović
Jerej Aleksandar Gujaničić
Jerej Đuro Samac
Jerej Miloš Purić
 
   
 


Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"