KAKO TO VIDE DRUGI...
Svetska štampa o prekidu pregovora EU sa SCG
Londonski "Tajms" konstatuje da predaja Ratka Mladića nije jedini test dobre volje Beograda: izručenje generala bi, uz gotovo izvesno otcepljenje Crne Gore i moguću nezavisnost Kosova, garantovano raspalilo tinjajuci nacionalizam.
Odluka Brisela da prekine pregovore sa Beogradom dok Ratko Mladić ne bude izručen Haškom tribunalu dodatno otežava položaj Srbije suočene sa rešavanjem još dva važna pitanja - Kosova i Crne Gore, ocenjuje danas svetska štampa. "Fajnenšel tajms" piše da bi prekidom pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG, EU, sada kada je najvažnije, mogla da izgubi ključnu polugu uticaja na Srbiju. Brisel se nadao da bi taj sporazum, koji vodi u predvorje EU, mogao da pomiri Srbiju sa Zapadom, u trenutku kada se suočava sa gubitkom značajnog dela svoje teritorije i otcepljenjem Crne Gore, napominje britanski list. "Gardijan" ocenjuje da je EU kaznila Srbiju zbog "Mladićeve slobode" te da se, posle ostavke Labusa, Koštuničina vlada tetura ka kolapsu. Koštuničine nevolje, navodi "Gardijan", uvećavaju dva dogaćaja: na razgovorima u Beču o budućem statusu Kosova, Srbi će dobiti obećanje široke lo-kalne autonomije, ali i upozorenje da malo toga mogu da učine da spreče otcepljenje Kosova, dok se za nešto više od 15 dana, u Crnoj Gori održava referendum čiji će ishod, najverovatnije, da bude odvajanje od Srbije. Londonski "Tajms" u uredničkom komentaru konstatuje da predaja Ratka Mladića nije jedini test dobre volje Beograda: izručenje generala bi, uz gotovo izvesno otcepljenje Crne Gore i moguću nezavisnost Kosova, garantovano raspalilo tinjajuci nacionalizam. Zato, smatra "Tajms", odluka Olija Rena, iako ispravna, nije bila jednostavna. Evropski komesar ne bi trebalo da "razbije nade", progresivnih Srba u eventualno učlanjenje u EU, već da te nade podgreva i uslovljava ne samo izručenjem Mladića, nego i zrelim prihvatanjem nezavisnosti Crne Gore, ako se tamošnji glasači tako opredele, dodaje list. Iznad svega, Ren mora da ubedi sumnjičave u Parizu i Berlinu da je proširenje najplemenitiji cilj Unije. Čvrsto napredovanje Hrvatske, Crne Gore, Kosova, a potom i Srbije ka članstvu je najbolji recept za dugoročni prosperitet i mir na Balkanu, ocenjuje "Tajms". Bi-Bi-Si ocenjuje da bi odluka Brisela da zaustavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG mogla da se odrazi i na predstojeći referendum u manjoj članici državne zajednice, ali je pitanje hoće li neizručenje Ratka Mladića pomoći onima koji se zalažu za zajedničku državu ili pak, onima koji žele nezavisnu Crnu Goru. Britanski istoričar Mark Almond sa Orijel koledža u Oksfordu rekao je za britanski radio da bi ishod referenduma u Crnoj Gori, pregovori o statusu Kosova i eventualna kriza u Srbiji izazvana prekidom pregovora sa Briselom mogli da se odraze i na region, ali i na procese unutar EU. "Među starim članicama postoji dilema u vezi sa daljim proširenjem EU i zato mislim da, na neki način, pitanja poput slučaja Ratka Mladića pomažu onima koji bi hteli da uspore proces širenja Unije. Naravno da to može da destabilizuje region zato što se vlade trude da ostvare takozvane evropske standarde, ali kada uvide da se njihovi napori na tom polju ne isplate, možda će poceti manje da se trude", rekao je. "Njujork tajms" piše da je odluka EU da otkaže pregovore sa Beogradom izazvala političku krizu - ostavku potpredsednika vlade i šefa tima za pregovore sa EU Miroljuba Labusa. List podseća da je srpski premijer Vojsilav Koštunica jednom već uspeo da ubedi evropskog komesara za proširenje Olija Rena da produži rok za izručenje Ratka Mladića kada je pre nešto više od mesec dana obećao da će ga izručiti do kraja aprila. Sa Mladićem koji je još na slobodi, u najmanju ruku uz prećutnu podršku nekih elemenata bezbednosnog aparata, suspenzijom pregovora sa EU za sada se završava rizična igra u kojoj je Koštunica pokušao da obezbedi bliže veze sa EU i istovremeno izbegne jaku reakciju nacionalističke opozicije u zemlji, ocenjuje list. Navodeći da je Koštunica sarađivao sa Tribunalom do stepena ohrabrivanja dogovo-renih predaja nekoliko osumnjičenih, američki dnevnik dodaje da srpski premijer, po mišljenju analitičara, možda i istinski želi Mladićevo hapšenje ali nema dovoljnu kontrollu nad bezbednosnim službama da to ostvari. "Vašington post" piše da se neuspeh Srbije da uhapsi Ratka Mladića pretvorio u glavnu prepreku za eventualnu integraciju Srbije u EU, uprkos napretku u ostvarivanju ekonmskih parametara za članstvo. List dodaje da su sprski zvaničnici priznali da je Mladić izbegavao hapšenje zahvaljujući pomoći vojnih i obaveštajnih zvaničnika, a da je srpski premijer Vojislav Koštunica juče apelovao na njegov patriotizam i predaju Tribunalu. Radio Glas Amerike prenosi ocenu potpredsednika za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom insitutu KATO Teda Karpentera da će suspenzija pregovora sa EU intenzivirati unutrašnju političku napetost u Srbiji između onih elemenata koji stavljaju najveći mogući prioritet na saradnju sa Evropskom unijom i Hagom i onih koji smatraju da je Srbija izložena prevelikom pritisku zapada, uprkos uspešnoj dosadašnjoj saradnji, i želje da Beograd zauzme čvrstorukašku politiku. Karpenter je ocenio i da će se odlukom EU da prekine pregovore sa SCG verovatno povećati pritisak na Beograd da ublaži svoju poziciju u pogledu Kosova kao način da odobrovolji EU i SAD. Francuski "Mond" ocenjuje da je prekid pregovora sa EU dodatno izolovao Srbiju, već suočenu sa aspiracijama za sticanje nezavisnosti kosovskih Albanaca i Crne Gore. "Figaro" piše da je jučerašnjom odlukom EU ispunila svoje pretnje podsećajući da je izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu oduvek postavljano kao neophodan uslov za približavanje Beograda Briselu.

CRVENO-BELIMA URUČEN PEHAR
Marakana pevala šampionima
"Naša srca kucaju za grb na našem dresu, nemojte nas izneveriti!" To je ono što navijači Crvene zvezde traže od svojih ljubimaca za bezuslovnu podršku. Kad se tribine i teren sjedine u istu želju, zasija još jedna zvezdica na crveno-belom dresu. Upalila se 24. šampionska.
U 29. kolu, u sredu uveče su opet svi bili zajedno. Trebalo je osetiti pulsiranje crveno-belog satkanog od 35 hiljada duša, strasti i bezgranične ljubavi prema najtrofejnijem srpskom klubu. Dok je u Ljutice Bogdana šampionsko slavlje počelo da se oseća, crveno-beli musketari su predvođeni kapitenom Kovačevićem stidljivo promolili glavu iz tunela. Čuju se uzdasi, emocije naviru, tek da shvate šta ih očekuje. Mališani o kojima će se tek čuti, bili su prethodnici zvezdama večeri. Italijan Valter Zenga i da je hteo nije mogao da sakrije svetlu stranu latinskog temperamenta. Ponosno je mahnuo i krenuo ka centru da uzme medalju, otisnuo se u svet Zvezdinih legendi. Ofarbanog lica i kose u crveno-belo prolazili su jedan za drugim osvajači 24. titule. Golman Stojković je kao i uvek skoncentrisano i oštro izgledao. Luković se dečački osmehivao. Janković je rukom pokazivao grb. Severni kop je skandirao Dušanu Basti. Nikola Žigić je stisnuo zube, zgrčio lice kako ga ne bi izdala suza. Pogledao je ka ikoni Svetog Nikole (asocijacije na 1991. godinu i stadion u Bariju na kojem je osvojena titula šampiona Evrope), prekrstio se i rukama zgrabio travu Marakane. Možda poslednji put. Nije bilo potrebno mnogo reči, ceo stadion je kliknuo: - Nikola Žigić, jedan je Nikola Žigić. I predstavili su se jedan po jedan šampioni, kapiten Kovačević je zatim prvi podigao pehar, a Nikola Trajković ga je preuzeo i pozvao igrače da optrče ceo stadion. Uz uzvike, veselje, čuđenje Hamani Dramana, uz ritam navijača su trčali, pozdravljali. Delije nisu htele ulogu statistike u slavlju. Na početku utakmice su oni bili u prvom planu, u nebo je poletelo hiljade traka i papirića. Žurka je nastavljena tokom cele utakmice, pozivao se zapad i istok, puni, prepuni. Sve u svemu, oko 35.000 duša da proslavi titulu.

francuski profesor Gijom Parmantije:
Rat na Kosovu jedini rat NATO
Amerikanci sada vide inostranstvo ne kao izvor rešenja, već problema i pretnji. To ojačava poziciju SAD da je sila krucijalan deo odnosa sa drugima".
Rat koji je NATO vodio na Kosovu bio je prvi, ali će biti i poslednji koji je ta Alijansa vodila, izjavio je u Beogradu francuski profesor Gijom Parmantije . Direktor Centra za SAD pri Francuskom institutu za međunarodna istraživanja (IFRI), Parmentije je istakao da je "potpuno siguran da će to biti poslednji rat koji je vodio NATO, jer su vojnici igrali ulogu političara, a političari radili posao vojnika - određivali ciljeve". Na predavanju o odnosima Evrope i SAD koje je održao u Francuskom kulturnom centru, Parmentije je ocenio i da je akcija na Kosovu bila "američka akcija u okviru NATO". Na pitanje da li je sada između SAD i Evropljana postignuta saglasnost unutar Kontakt grupe o rešavanju pitanja statusa Kosova, on je odgovorio da Amerikanci i Evropljani imaju različitu percepciju tog problema - prve na neki način "nervira" i tera na akciju, a Evropljani misle da još ima vremena za njegovo rešavanje. Prema njegovim rečima, mnogi u SAD misle da treba proglasiti nezavisnost Kosova, dok su Evropljani skeptični da li Kosovo može da bude samostalna država. Evropa će morati da ima veću političku ulogu, i ako bude uticajnija, to će pitanje biti otvoreno još neko vreme, rekao je Parmantije. On je ocenio i da je NATO loše prilagođen uslovima posle završetka hladnog rata, kao i da u Alijansi dominiraju SAD da bi služila evropskim svrhama, ali je "suviše multilateralna za SAD koje žele akciju svaki put kada se osećaju ugroženo. Po njegovoj oceni, posle krize između Evrope i SAD iz 2002-2003. godine izazvane početkom rata u Iraku, prevladao je osećaj realizma sa obe strane Atlantika. Postignut je i sporazum oko jednog pitanja - iranske krize, kada se i SAD okreću Savetu bezbednosti UN, što su 2003. smatrale neprihvatljivim. Parmantije smatra da je za SAD ključni datum 11. septembar 2001, dan terorističkih napada kojim je okončan period u kome zemlja nije doživela nijedan napad na svojoj teritoriji i kada je znala da postoje ratovi, ali "samo negde drude". "Danas, izolacionizam je u SAD mrtav, više ne postoji. To je dobra vest, a loša je da Amerikanci sada vide inostranstvo ne kao izvor rešenja, već problema i pretnji. To ojačava poziciju SAD da je sila krucijalan deo odnosa sa drugima", kazao je on. Sa druge strane, za Evropljane je ključan datum 9. novembar 1989, kada je srušen Berlinski zid i prestalo dotadašnje definisanje bezbednosti samo kroz pretnju pojedinačnih, velikih zemalja - Fracnuske, Nemačke i potom SSSR. Po rečima francuskog stručnjaka, "rat protiv terorizma" za Evropljane ne znači isto što i za SAD, jer smatraju da je to rat bez kraja, bez rešenja i oni pitanja bezbednosti više posmatraju na regionalnom nivou. Parmantije je još ocenio da je potrebno napraviti "kapacitet za dijalog" između SAD i Evropske unije. Fracnuski ekspert je istakao i da je sadašnja iranska kriza dobar primer za ocenu da će svako međunarodno pitanje biti bolje rešeno ukoliko SAD i Evropa rade zajedno, a ne "podeljene".

PolitiČke podjele u Crnoj Gori
Referendumski kišobrani
Uoči predstojećeg referenduma ljudi su se podijelili čak i prema kišobranima. Zagovornici nezavisnosti nose one sa oznakom "suverenista", a poklonici zajedničke države one sa simbolima "unionista".
Političke podjele u Crnoj Gori su u svemu prisutne, pa i u detaljima odijevanja. Poslije "suverenističkih" kišobrana, sa grbom Crne Gore na platnu, pojavili su se i "unionistički" kišobrani, sa natpisom "NE, pada mi na pamet". "Možemo sa sigurnošću predviđeti da će oni (suverenisti) nastaviti da vas zapljuskuju lažima. Od toga se treba zaštititi", piše u reklamnom spotu za "unionističke" kišobrane. Takođe se predviđa "siguran pad nedemokratskog režima". Veliko "NE" ispisano je i na kutijama šibica, na majicama, kapama, olovkama, pepeljarama, upaljačima, na torbama... Za "unionistički" kačket je, na primjer, navedeno da će onima koji ga nose "pomoći" da "sačuvaju svoje mišljenje". Za olovke se ističe da su "specijalno dizajnirane, tako da ne dopuštaju mogućnost zaokruživanja pogrešnog odgovora". Crnogorski "suverenisti" su još zimus podijeli kišobrane, šalove, državne zastave, a u tu akciju su se uključiili i neki mediji. Očekuje se, kažu, nova distribucija referendumskih "poklona". Ali se ni oni, prema raspoloživim informacijama, ne raspođeljuju svuda jednako. Šalova je, čini se, više podijeljeno u toploj Podgorici, nego recimo, na sjeveru Crne Gore, gdje zaista mogu biti od koristi, da zaštite od mraza. A što se tiče kišobrana, možda bi bilo bolje da se ne dijele. Jer, nedavno, na jednom seoskom groblju, u Rovcima, čovjek zamalo nije stradao od svog komšije koji je na njega nasrnuo kada mu je u ruci vidio "suverenistički" kišobran. Majice, kačketi, kišobrani - sa velikim, crvenim "DA" ili "NE", u politički podijeljenoj i emocijama lako zapaljivoj Crnoj Gori, ipak, nijesu samo stvar demokratskog raspoznavanja. Mogu biti razlog za mnogo ozbiljnije i opasnije konfrontacije. Zato bi bilo bolje, slažu se oni trezveniji, da se u referendumskoj kampanji njihovi akteri uzdrže od ovakvih poklona.
Ilija Despotović Podgorica

Poslednja runda pregovora o decentralizaciji KOSOVA I METOHIJE
Vodi se borba za opštine
Prvi dan bečkih pregovora Beograda i Prištine o formiranju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, završen je bez opipljivog približavanja stavova dveju strana.
Pregovaračka delegacija Prištine je ponudila po jednu novu opštinu u centralnom delu Kosova i Kosovskom pomoravlju, dok je beogradska delegacija predložila formiranje 10 novih opština u više delova Kosova, u kojima bi Srbi činili većinu stanovništva. Član beogradskog tima i savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić, (na slici, desno) je nakon pregovora kazao da je u prvom delu bilo reči o kriterijumima za formiranje novih opština, ali da su pregovarači vrlo brzo prešli na konkretne predloge o opštinama. "Krenulo se od centralnog Kosova, gde su Albanci ponudili Gračanicu, a Beograd je tražio četiri opštine", ispričao je Samardžić, ne navodeći lokaciju na kojoj bi te opštine bile formirane. Samardžić je naveo da su pregovarači zatim prešli na Kosovsko Pomoravlje, oko Gnjilana, gde su prištinski pregovarači ponudili jednu, a beogradska ekipa zatražila nove četiri opštine. O Kosovskoj Mitrovici biće reči danas . Samardžić je istakao da Beograd traži novih 10 novih opština sa srpskom većinom na Kosovu, što sa postojećim, predstavlja ukupno 15 do 16 opština, u kojima bi Srbi sami upravljali. Šef prištinske pregovaračke ekipe Ljutfi Haziri je nakon pregovora izjavio da su razlike između dve strane "veoma velike" i da albanska strana želi jake i ekonomski održive opštine na Kosovu. Haziri je naveo da je Beograd izašao sa starim dokumentima i predlozima. "Razgovaraju o nečemu, što mi ne razumemo", rekao je Haziri i najavio nastavak rasprave . Član beogradskog tima i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen rekao je novinarima da je u ovom trenutku rano govoriti o kompromisu, ali da je važno da kod međunarodnih predstavnika sazreva svest da se predlog Beograda ne može eliminisati. Kojen je kazao da je veoma važno što je u srpskom timu bio predstavnik goranske zajednice, koji je u Beču izneo argumente za formiranje opštine za goransku zajednicu na Kosovu. "Kada su Albanci govorili da Beograd traži opštine u kojima nema Srba, međunarodni predstavnici su podatke beogradske delegacije upoređivali sa UNMIK-ovim podacima, koji su se u dosta slučajeva podudarali", istakao je Kojen. Slobodan Samaradžić je još ocenio da je beogradska delegacija "ostavila vrlo dobar utisak". "Mislim da je treća strana (međunarodni posrednici u pregovorima) dobro prihvatila naše argumente, koji su egzaktni i bazirani na podacima", zaključio je Samardžić. Drugi savetnik premijera Srbije i učesnik pregovora Aleksandar Simić je novinarima u pauzi pregovora rekao da je za albansku delegaciju neprihvatljiv popis stanovništva iz 1981. godine i da su članovi prištinskog tima izrazili nezadovoljstvo što se srpska strana poziva na njega. Tim iz Beograda je, prema Simićevim navodima, predložio formiranje nove opštine u delu Obilića, što Albanci nisu mogli da prihvate, tvrdeći između ostalog da Srbi žele da podele Obilić. Član srpske delegacije je podsetio da se u Obiliću nalaze dve termoelektrane, te je ocenio da su samim tim opravdani i želja i "materijalno i legitimno pravo Srba da učestvuju u tome". Prema rečima Dardana Gašija, principi za formiranje novih opština za koje se zalaže albanska strana su "priroda, geografija i populacija" nekog mesta, ali ne i njegov etnički sastav, na čemu insistira delegacija iz Beograda. Beogradska delegacija je govoreći o kriterijumima za formiranje novih opština da broj stanovnika, uz neke izuzetke, bude najmanje 5.000. Portparol prištinske delegacije Dardan Gaši je danas ocenio kao neopravdan zahtev srpske strane da se naprave opštine u mestima sa, kako je rekao, 500 stanovnika. Dvodnevni sastanak o formiranju novih opština koji se održava u bečkoj palati Auersperg četvrti je i poslednji susret posvećen decentralizaciji u okviru direktnih pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ova rudna razgovora će biti završena sutra, kada će se novinarima obratiti predsedavajući pregovora o decentralizaciji na Kosovu autsrijski diplomata Alebr Roan i predstavnici dva pregovaračka tima. Kasnije, 23. maja, dve delegacije razmotriće i probleme zašitite kulturne baštine, imovinskih prava, ekonomije i druga pitanja pre nego što u julu, kako to očekuje specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, započnu pregovore o samom statusu pokrajine.

Visoko je posjetilo 12.000 turista Samo jednog vikenda
Turisti hrle na iskopavanje piramida
Meštani Visokog, srednjevjekovne prijestonice bosanskih kraljeva, preko noći su promijenili nazive hotela i drugih ugostiteljskih objekata u imena koja asociraju na piramide.
Iako postojanje bosanske piramide tek treba da bude dokazano, na hiljade turista i stranih novinara već hrli u Visoko, čiji su snalažljivi meštani našli način da na toj priči zarade neki dodatni dinar. Osnivač Fondacije "Arheološki park: Bosanska piramida Sunca", Semir Osmanagić, tvrdi da su pronađeni brojni dokazi da se na mjestu Visočica kod Visokog, nalaze tri piramide - Sunca, Mjeseca i Zmaja, povezane podžemnim tunelima. Iskopavanje Bosanske piramide Sunca traje tek dvije sedmice, a za to vrijeme Visoko je već posjetilo preko 100 svetskih medijskih kuća, među kojima Rojters, AP, Tajm, CNN... Meštani Visokog, srednjevjekovne prijestonice bosanskih kraljeva, preko noći su promijenili nazive hotela i drugih ugostiteljskih objekata u imena koja asociraju na piramide. Promijenjeni su i nazivi jela i visočke kafe, a piže i torte poprimile su oblik piramide. I domaća rakija dobila je novu ambalažu - staklene boce u obliku piramide. Oko 40.000 Visočaka, koji su poznati kao dobri trgovci, navode da su trgovina i turizam u tom gradu posljednjih mjeseci počeli da cvjetaju. Samo jednog vikenda Visoko je posjetilo 12.000 turista iz BiH i inostranstva. Uz sve to, Osmanagić je na iskopavanju zaposlio nekoliko hiljada osoba koje su u Visokom godinama bile bez posla. Osmanagić tvrdi da su do sada "nekoliko sondažnih bunara koji su iskopani na sjeveroistočnoj strani Visočice, otkrili pravilno odsječene kamene blokove ravne površine, što dokazuje da to nije djelo prirode". On ističe da "jasno odrezane ivice ploča ukazuju na đelo ljudskih ruku", te da je jasno da su "blokovi piramide slagani jedan na drugi tako da tvore kolosalnu građevinu". Osmanagić tvrdi da postoje brojni dokazi da je brdo Visočica kolosalna kamena struktura piramidalnog oblika i navodi vizuelnu pravilnu geometriju, preciznu orijentisanost prema stranama svijeta, geološko-sedimentološki sklop terena, satelitske i radarske snimke koji ukazuju na postojanje pravolinijskih prolaza unutar piramide. Geodetski zavod BiH uradio je analizu dimenzija sjeverne stranice bosanske piramide Sunca. Zaključeno je da je dužina svih stranica po 365 metara i da one obrazuju jednakostranični trougao sa po 60 stepeni na svakom uglu. Entuzijasti tvrde da će piramide pokazati da je BiH kolijevka najstarije civilizacije na ovim prostorima, te da je Bosanska piramida Sunca stara 12.000 godina. Iako je priča o piramidama donijela prvu pozitivnu promociju BiH u svijetu nakon 15 godina, stručna javnost se podijelila u dva suprotstavljena tabora. Arheolozi i istoričari zatražili su od državnih institucija BiH da hitno ponište nezakonito izdate dozvole za iskopavanje na lokalitetu brda Visočica i da hitno zabrane daljnje prekopavanje te arheološke zone koju, kako navode, vrši nestručna osoba. "Iza te lakrdije ne stoji zvanična nauka ni stručnjaci, odnosno arheolozi i istoričari. Krajnje je nebulozno i pomisliti, a kamoli tražiti piramide na ovim prostorima. Svaki iole obrazovan čovjek zna kojem vremenu, prostoru i civilizaciji pripadaju takve gradnje", navodi se u saopštenju koje su potpisali 21 arheolog i istoričar iz BiH. Semir Osmanagić sa druge strane tvrdi da je Bosanska piramida Sunca otkrivena i da je sada u toku faza njenog iskopavanja. Na poziv Fondacije "Arheološki park: Bosanska piramida Sunca", vodeći egipatski stručnjaci za piramide posjetiće u maju i avgustu arheološko nalazište u Visokom. Oni će sa kolegama iz BiH, raditi na lokaciji bosanske piramide četiri sedmice kako bi mogli da verifikuju naučne rezultate. Potpuno iskopavanje građevine, za koju Osmanagić tvrdi da je piramida Sunca, trebalo bi da bude okončano do kraja godine.
Merima Spahić Sarajevo

najŠtedljiviji motor u univerzumu
Crne rupe su u stvari zelene
Crne rupe su, izgleda, "zelene", pokazuju najnoviji podaci prema kojima su to monstruozna središta galaksija koja upijaju svu materiju oko sebe i teoretski predstavljaju najštedljiviji motor u univerzumu.
Crne rupe su, izgleda, "zelene", pokazuju najnoviji podaci istraživača prema kojima su ta monstruozna središta galaksija koja upijaju svu materiju oko sebe, teoretski najštedljiviji motori u univerzumu. Kada bi neki automobil imao takav motor, on bi, u teoriji, sa četiri litra benzina mogao da pređe milijardu i po kilometara, rekao je agenciji Rojters Stiv Alen sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji. Mlazevi energije koji izlaze iz starijih, izuzetno "štedljivih" crnih rupa, izgleda da takođe igraju ključnu ulogu u sprečavanju preteranog širenja džinovskih galaksija, jer ne dozvoljavaju da se u njima stvori previše zvezda. To objašnjava zašto zapravo ima manje rastućih galaksija punih zvezda nego što se ranije pretpostavljalo, kažu naučnici, pozivajući se na podatke dobijene pomoću Nasinog (NASA) ultrazvučnog opservatorijuma "Čandra". Stručnjaci su zahvaljujući tom opservatorijumu prvi put uspeli da izmere kako masu vrelog gasa koji usisava devet starijih crnih rupa, tako i dosad neviđenu brzinu mlazova energetski nabijenih čestica koji iz njih šikljaju. Posebno su bili iznenađeni kada su izračunali koliko malo energije troše te, starije crne rupe. Crne rupe su, prema proračunima, 25 puta efikasnije od bilo čega što je čovek uspeo da sagradi - najefikasniji čovekov proizvod je nuklearna energija, jer koristi najmanje goriva. Na žalost, nijedno vozilo na planeti Zemlji ne može iskoristiti energiju crnih rupa, pošto ih pokreće materija koju privlači njihova ogromna gravitacija. Privlačenje je tako snažno da im ne može pobeći ništa, čak ni svetlost. Otud se i nazivaju "crnim" rupama. Veći deo energije koja se oslobađa iz te materije, dok se približava "tački bez povratka" u crnoj rupi, poznatoj pod nazivom "horizont događaja", pojavljuje se u obliku energetskih mlazova koji izleću iz magnetizovanog diska gasa. Ti mlazovi se udaljavaju od crne rupe brzinom od 300.000 kilometara u sekundi (što je 95 odsto brzine svetlosti) i stvaraju velike balone u vrućem kosmičkom gasu galaksija. Prečnik tih balona može iznositi stotine, ili čak hiljade svetlosnih godina. Jedna svetlosna godina je skoro deset biliona kilometara, odnosno udaljenost koju svetlost pređe za godinu dana. Kako bi došli do procene koliko goriva one troše, Alen i njegove kolege iskoristili su orbitirajući opservatorijum "Čandra" kako bi zavirili u središnje oblasti devet džinovskih eliptičkih galaksija. Taj pogled naučnicima je omogućio da shvate koliko materije, koja je gorivo crnih rupa, tamo postoji. Pomoću istog opservatorijuma izračunato je koliko je energije potrebno da mlazovi proizvedu velike balone - prema Alenovim rečima, oko bilion biliona biliona vati. Rezervoari goriva za te efikasne "motore" - crne rupe - toliko su veliki, da bi se na njih moglo kretati stotinama milijardi godina, što je mnogo puta duže od procenjene starosti univerzuma (13,7 milijardi godina). Fenomen efikasne potrošnje goriva možda je karakteristika svih džinovskih galaksija nalik onima koje su istraživači posmatrali, ali najverovatnije nije odlika Mlečnog puta, u kome se nalazi Zemlja. Te džinovske galaksije su nekih desetak puta veće od naše. Ogromne crne rupe su, pored toga, "štedljive" na još jedan način, rekla je Kim Viver iz Nasinog Svemirskog centra Godard. One, izgleda, ograničavaju formiranje novih zvezda i samim tim i prostiranje galaksija. Toplota koja se oslobađa iz mlazova crnih rupa, kako se veruje, zagreva gas oko središta galaksije. Bez tog izvora toplote, gas bi se ohladio i tako bi nastajale nove zvezde i galaksije bi nastavile da se šire sve dalje i dalje, objasnila je Viverova. Kompletno istraživanje crnih rupa obavljeno pomoću opservatorijuma "Čandra" i objavljeno je na njegovoj adresi ( http://chandra.harvard.edu ).

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"