Liberali pomogli Harperu da sprovede svoju nameru
Predlog o produženju misije u Avganistanu usvojen po hitnom postupku
Poslanici federalnog Parlamenta u sredu su odobrili produženje učešća pripadnika kanadskih oružanih snaga u Avganistanu za još dve godine, tačnije do 2009. godine. Ovaj predlog premijera Harpera očigledno nije imao preterano veliku podršku poslanika, budući da je opcija 'za' dobila tek četiri glasa više od opcije 'protiv'.
Protiv ovog predloga glasali su listom poslanici Bloka Kvebekva i NDP-a, dok liberali nisu bili jedinstveni. Analitičari su ovu podelu u redovima Liberalne stranke ocenili kao veliku pobedu premijera Harpera. Predstavnici ove stranke imali su mogućnost da glasaju po sopstvenoj savesti, tako da su za Harperov predlog glasali, između ostalih, lider opozicije Bil Grejem i kandidati za prvog čoveka stranke Majkl Ignatijef i Skot Brison. Grejem je istakao da liberali i dalje zdušno podržavaju misiju u Avganistanu, iako se pitaju da li je bilo neophodno ovako iznenada tražiti izjašnjavanje po ovom pitanju. Za vreme debate, Harper je izneo neke nove detalje u vezi sa budućom kanadskom ulogom u Avganistanu. Kanadi je ponuđeno da preuzme jednogodišnju komandu nad NATO snagama počevši od februara 2008. godine. Harper je takođe najavio da će kanadska pomoć Avganistanu biti povećana tako da će do 2011. godine dostići milijardu dolara i obećao je da će u glavnom gradu Kabulu biti izgrađena bezbednija kanadska ambasada, koja bi mogla da se koristi 15 godina. Pre glasanja je izgledalo da će predlog premijera Harpera biti odbačen. Naime, predstavnici liberala, Bloka i NDP-a su sve vreme ogorčeno optuživali premijera da se, time što insistira na brzoj odluci po ovom pitanju, igra politike sa životima angažovanih kanadskih vojnika. Premijer Harper nije krio zadovoljstvo zbog ishoda glasanja. On je istakao i da je podrška misiji u Avganistanu u suštini veća nego što se to može zaključiti na osnovu glasanja. Harper je izrazio nadu da će od sada svi građani odobravati učešće kanadskih vojnika u Avganistanu, zato što u osnovi svi veruju da treba pomoći ljudima u toj azijskoj zemlji.

Prva Kanađanka stradala u Avganistanu
Kapetan Nikola Godar poginula u borbi
U Avganistanu je poginula Nikola Godar, pripadnica kanadskih oružanih snaga. Kancelarija premijera Harpera potvrdila je ovu informaciju, čak i pre nego što je objavljeno njeno ime. Javnosti je otkriven njen identitet tek nakon što je njena porodica obaveštena. Ona je po činu bila kapetan i stradala je za vreme jedne veće borbene operacije protiv talibanskih snaga, južno od Kandahara. Svi hvale njene izuzetne vojničke sposobnosti i spremnost da u svemu bude potpuno izjednačena sa svojim saborcima-muškarcima. Dvadesetšestogodišnja Godar je sedamnaesti kanadski državljanin i prva žena koja je stradala tokom misije u Avganistanu.

MkGvinti planira put
Premijer ne veruje da je građanima Ontarija bolje nego drugima
Premijer Dalton MkGvinti planira da, počevši od 30. maja, u naredna dva meseca putuje Kanadom i objašnjava građanima drugih provincija zašto je Ontario protiv prihvatanja vladinog egalizacionog programa. Ontario i Alberta su jedine dve kanadske provincije koje ne dobijaju sredstva iz fonda za izjednačavanje. Ovaj fond pomaže siromašnijim provincijama da svojim građanima pruže standardni nivo vladinih programa i službi. Najavljujući svoje planove, premijer MkGvinti je izjavio da ovaj program praktično omogućava jednoj polovini zemlje da prosperira na račun druge polovine. On insistira da želi da dobije priliku da u drugim provincijama objasni fiskalnu poziciju poziciju provincije, kao i motive koji stoje iza naše želje da se iznađe pravično rešenje fiskalnog disbalansa koje bi odgovaralo svim, pa i građanima Ontarija. MkGvinti je izneo i neke poražavajuće podatke za Ontario, zbog kojih on tvrdi da nema razloga da poveruje da je u drugim provincijama lošija situacija. Ova provincija, uz Ostrvo princa Edvarda, spada u jedine sa deficitom, po glavi stanovnika najmanje se izdvaja za univerzitete i koledže i druga je otpozadi po investiranju u zdravstvenu zaštitu.

Ministar Klement obećao
Svaki Kanađanin koji se razboli dobiće antivirusnu terapiju
Federalni ministar zdravlja Toni Klement obećao je na sastanku sa svojim kolegama iz provincija tokom konferencije o pripremama za slučaj pandemije, da će, ukoliko do nje dođe, svi Kanađani koji se razbole dobiti antivirusnu terapiju. Ministar Klement je istakao da je to deo veoma jednostavne strategije za koju se federalna vlada već priprema. U planu je da se zaliha antivirusnih lekova poveća na 55 miliona doza, sa sadašnjih 16 miliona, kako ni slučajno ne bi došlo do nestašica. On je, takođe, naglasio da u Kanadi postoji mogućnost, možda jedinstvena, da onda kada bude napravljena, za svakog stanovnika bude odmah i obezbeđena vakcina. Federalna vlada je u najnovijem budžetu predvidela milijardu dolara u narednih pet godina za troškove vezane za pandemiju. Ministar Klement veruje da su posle konferencije sve njegove kolege ministri bolje upoznati sa načinima delovanja u cilju zaštite stanovništva. On je uveren da će svi zaposleni u zdravstvu biti na svojim radnim mestima u slučaju pandemije, kao i uvek svesni rizika, ali i voljni da pomognu u spašavanju ljudskih života.

Kenedi nije više poslanik u provincijskom Parlamentu
Jedan od jedanaest kandidata za novog lidera Liberalne stranke, bivši ontarijski ministar obrazovanja Džerard Kenedi podneo je ostavku na svoje mesto u provincijskom Parlamentu. On je izašao iz kabineta nekoliko nedelja pre nego što se i zvanično pridružio potencijalnim kandidatima za zamenika Pola Martina. Na njegovo povlačenje iz Parlamenta se čekalo zato što je želeo da završi neke već započete poslove. Opozicija je već počela da mu stavlja zamerke što je i dalje na platnom spisku u provincijskom zakonodavnom telu dok putuje zemljom zbog kampanje. Premijer MkGvinti je dužan da u roku od šest meseci raspiše vanredne izbore u Kenedijevoj izbornoj jedinici kako bi građani ponovo imali svog predstavnika.

Imigranti i ugovoreni brakovi
Zvaničnici ne mogu da garantuju da li je brak pravi ili formalni
Advokati koji zastupaju imigrante kažu da se u Kanadi sve češće sklapaju ugovoreni brakovi. Napominje se da među njima ima najviše mladenaca iz Kine i iz južne Azije. Jedan deo tih brakova je pod znakom pitanja, ali zvaničnici za imigraciju ne mogu tačno da odrede gde se radi o stvarnoj vezi, a gde o formalnoj, samo zarad dobijanje viza. Venčanje zbog dobijanja dokumenata može da košta od hiljadu, pa čak do 50 hiljada dolara. Prema podacima Ministarstva za imigraciju i državljanstvo, svake godine devet do deset hiljada Kanađana se venča sa strancima u u zemlji, a oko 60 hiljada brakova se sklopi sa osobama koje žive u drugim zemljama. Ova institucija odbije svaki deseti zahtev iz zemlje i oko 15 odsto zahteva iz inostranstva. Po rečima Marine Vilson, službenice Ministarstva, oni pažljivo proveravaju sve detalje, od dokumenata, preko fotografija, pisama, e-mejlova, telefonskih računa, i čak dolaze u kućne posete kako bi se izbeglo lažiranje bračnih zajednica. Za razliku od SAD-a, u Kanadi nije potrebno da supružnici žive zajedno najmanje dve do tri godine dok se ne odobri stalni boravak. Ovde se takva dozvola odmah dobija. Još kada se zna da je kvalifikovanom radniku potrebno četiri do pet godina da dobije status lendid imigranta, onda je stizanje do istog statusa za šest do osam meseci preko venčanja sa Kanađaninom ili Kanađankom mnogo povoljnije. Ovi brakovi se obično razvode nakon što supružnik dobije stalnu dozvolu boravka. Zabeleženi su slučajevi lančanog sponzorstva, kada se ponovo sklapa brak sa nekim iz domovine.

Kanađani i obrazovanje
Današnji roditelji baš vole da čitaju svojoj deci
Prvi izveštaj Kanadskog saveta za učenje pokazuje da su ljudi sa ovih prostora veoma prilježno uče dok su u školi, ali da se posle završetka ne bave previše obrazovanjem. Na žalost, vrlo često im televizijski program predstavlja glavno mesto sticanja znanja.
Ima sve više onih koji su završili srednju školu i mnogi od njih uspešno rešavaju zagonetke, a sve manje je onih koji se bave sportom ili humanitarnim ili volonterskim radom. Takođe, današnji Kanađani čitaju svojoj deci više nego što su njima čitali njihovi roditelji. Istini za volju, postoje razlike - deci koja žive u siromašnijim porodicama i na selu, njihovi roditelji manje čitaju nego njihovim vršnjacima iz boljestojećih, gradskih porodica. Petnaestogodišnjaci u Kanadi spadaju u najposvećenije čitaoce u svetu. Plasirani su odmah iza svojih vršnjaka iz Finske, no valja napomenuti da je Kanada više nego ijedna druga zemlja uradila na smanjivanju razlike u čitalačkim navikama između bogatih i siromašnih učenika. U ovom izveštaju napravljen je pregled učenja u svim njegovim vidovima, od najranijeg detinjstva pa do zrelog doba. Sve u svemu, Kanada je dobila veoma visoku zaključnu ocenu, B, odnosno 73 odsto, za sveukupno učenje. Posebno dobro su kotirane škole, dok je za učenje odraslih rečeno da može biti bolje. U izveštaju se vidi da Kanada zaostaje u pogledu pismenosti kod odraslih i što je još bitnije, da u poslednjoj deceniji nije napravila nikakav značajniji pomak. Čak više od dve petine odraslih nema veštinu čitanja potrebnu za normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. To zabrinjava zato što se zna da pismeni građani imaju bolje mogućnosti za posao, kao i za učešće u raznim aktivnostima u svom okruženju. Napominje se da iako je broj visokoškolaca veći nego ikada, Kanada još uvek zaostaje za zemljama koje u tome prednjače. Ovde se i dalje školuje skoro dve petine mladih starosti između 20 i 24 godine, dok je recimo u Holandiji taj postotak čak 55. Ovaj izveštaj, koji je uradio Savet zaučenje, nezavisna organizacija koja se finansira iz federalnog budžeta i za koji se napominje da je za sada jedinstven u svetu, trebalo bi ubuduće da se radi svake godine. U njegovoj osnovi je verovanje da je položaj zemlje u svetu direktno povezan sa promocijom učenja kod svih kategorija stanovništva. Obrađivani su podaci o četiri najvažnije oblasti saznanja koja stičemo učenjem - učenje za znanje, za rad, zajednički život i opstanak, kao i različitim načinima saznavanja, od čitanja do napuštanja školovanja, od poseta muzejima i bibliotekama do bavljenja internetom i televizijom.

Ontariju nedostaju doktori
Povratak lekara sa privremenog rada u inostranstvu rešio bi problem
Predsednik ontarijskog Medicinskog udruženja, dr Dejvid Bah tvrdi da bi se nedostatak lekara u provinciji mogao mnogo lakše rešiti ukoliko bi se u zemlju vratio makar deo zdravstvenih radnika koji su trbuhom za kruhom otišli u druge zemlje, a najčešće u SAD. On je naglasio da je provincija preduzela značajne pomake kada je povećala broj brucoša na fakultetima i preduzela druge mere koje na duge staze rešavaju problem deficitarnosti ovog zanimanja. Ono na čemu, po njegovim rečima, treba insistirati je iznalaženje mera čiji se efekti brže vide. Udruženje procenjuje da bi u provinciji posao moglo da nađe još oko 2.300 lekara, uz preko dvadeset hiljada koji već rade. No, kada se sagleda da je jedna petina lekara starija od 60 godina, a da je skoro svaki deseti već mogao da se penzioniše jer je stariji od 65 godina, onda je više nego jasno da o ovom problemu treba veoma ozbiljno razmišljati. Ministar zdravlja Džordž Smiterman je prošle nedelje rekao da vlada preduzima mere za angažovanje većeg broja lekara. Na internetu će moći da se dobiju informacije o upražnjenim radnim mestima kako bi lekari koji su se školovali u inostranstvu mogli lakše da završe proces dobijanja akreditacije za rad u provinciji. Među protivnicima ovakve politike strahuje se da bi ovakva politika provincijske vlade mogla da učini da druge, posebno nerazvijene države, ostanu bez lekara koji bi u Ontariju potražili posao.

Senat odložio uvođenje pasoša
Kanadski apeli protiv pasoša urodili plodom
Sudeći po sadašnjem razvoju događaja, izgleda da su kanadski apeli protiv uvođenja pasoša za prelazak u SAD urodili plodom. Senat se, naime, saglasio da odloži stupanje na snagu obaveze nošenja pasoša za 17 meseci, a uz to najavljen je i značajan kanadsko-američki sastanak, koji će se održati krajem maja u Džimliju, Manitoba. Senat je prihvatanjem amandmana svog člana Patrika Lihija otvorio mogućnost da i američki Kongres prihvati odlaganje, iako se insistira da je taj postupak dugotrajan. U amandmanu stoji da federalne agencije neće biti spremne da do predviđenog roka izvrše sve neophodne pripreme koje prethode uvođenju pasoša. U međuvremenu, u Džimliju, Manitoba, održaće se zajednički sastanak većine premijera provincija, američkih guvernera, ambasadora u Kanadi, SAD-u i Meksiku, na kome će verovatno biti i premijer Stiven Harper. Kanadski ambasador u SAD-u Majkl Vilson potvrdio je svoj dolazak na ovaj skup koji je, po njegovim rečima, značajan već i po tome što će mu prisustvovati premijeri i guverneri. Navodi se da je domaćin ovog skupa, premijer Manitobe Geri Duer proširio spisak pozvanih kada mu je, nakon nedavnih kontroverzi u vezi sa dva sporna pitanja iz međusobnih odnosa Kanade i SAD-a - drvne građe i uvođenja pasoša, postalo jasno da i premijeri i guverneri moraju da učestvuju u pregovorima.

Od kraja maja zabrana pušenja
Kvebek postaje provincija bez dima
U Kvebeku se vrše poslednje pripreme koje najavljuju stupanje na snagu osporavane zabrane pušenja, krajem ovog meseca. Zakonom, kojim se insistira na zdravlju stanovništva, biće zabranjeno pušenje na svim javnim mestima, uključujući i barove, restorane, privatne klubove, kladionice i kasina. Pušači takođe neće smeti da zapale cigaretu u krugu od devet metara od kapije koja vodi ka bilo kojoj zdravstvenoj ili socijalnoj instituciji, koledžu, univerzitetu ili dečjoj ustanovi. Za pravna lica kazne će iznositi do 10 hiljada dolara za ponovljeni prekršaj, dok će fizička lica moći da budu kažnjena od 87 dolara, za prvi prekršaj, pa do 600 za ponovljeni. Tvrdi se da će inspektori biti bez uobičajenih uniformi, prerušeni, kada budu počeli da kontrolišu koliko se na svim javnim mestima, uključujući i restorane i barove, poštuje zabrana pušenja. Portparol ministra zdravlja Kuilara, Dominik Breton potvrdila je da će inspektora biti u čitavoj provinciji, ali nije želela da otkrije koliko će ih biti angažovano za kontrolu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"