Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva
SRPSKA ZAJEDNICA

Broj 1053, 19. maj 2006.

TORONTO
BILO JE KAO NA FILMU...
Grupa BYPASS priredila je koncert u Operi (Opera House) 13. maja, Možda je bolje to nazvati performansom .
 
Poznavaoci dobrog zvuka i ljubitelji filmova sa prostora ex-JU imali su mogućnost da prisustvuju jedinstvenom događaju koji naša mala rokerska zajednica u Torontu nije imala priliku da vidi, bar do sada.

Od samog početka koncerta sve je na tom “crvenom tepihu” išlo nekim prepoznatljivim vremeplovom. Članovi grupe su na samom ulazu delili karanfile damama.

U foajeu ste mogli kupiti kikiriki i suncokret u fišecima, napravljenim od najboljih Novina... a po barovima, stolovima i bini bila je raspoređena filmska traka. Kao na filmu...

Koncert na kome je bilo oko 500 posetioca, započeo je insertom iz filma Balkanski špijun, kojim je prisutnima čestitan Dan bezbednosti. Nakon toga kreće scena iz Otpisanih, serije koju pamte generacije, sa svima poznatom numerom iz špice .

Skoro tri sata BYPASS nas je vozio kroz kinematografiju legendarnih filmova - 25 inserata - 25 pesama.

Odlična svirka, u koju se vidi da je uložen veliki rad i sati vežbanja, scenski originalno zamišljeno i nadasve profesionalno izvedeno.

Stalnoj postavci Jovani, Đeki, Vladi, Davoru i Mići ovog puta su se, kao specijalni gosti priključili fenomenalni ljudi, a pri tom i odlični muzičari: Sandra Kovačević (vokal), Zoran Milenković - Kiza (na udaraljkama) i Lazar Nikolovski (na violini).

Već danima pokušavam da nađem prave reči da svima vama koji ste propustili ovaj neverovatno dobar događaj (jer to nije ni samo koncert, ni samo projekcija..to je SVE) dočaram ono što su ovi genijalci priuštili publici. Predivan osećaj je da imamo u ovom gradu ljude bogate inspiracijama koji sa ogromnim entuzijazmom (na svu sreću) ne ostavljaju tragove samo po zemlji, već i po crvenom tepihu koji sa punim pravom zaslužuju.

Ali utehe ima....Za sve vas koji niste bili... Kako saznajemo iz pouzdanih i samo nama poznatih izvora, velike su šanse da se sve ovo ponovi. Nadam se da ćete sledeći put biti pažljiviji kada čujete da BYPASS-ovci gostuju u vašem gradu.

Ovi ljudi zaslužuju podršku jer sve ovo su napravili samo da bi svirali i opustili se... a to što se šapuće po gradu da beše neka svirka, luda i neobuzdana.. da to je to.

Vidimo se u sledećem filmu!
 
Ivana Đorđević  
 

 
P.S.
Izdvajamo jedno od mnogobrojnih pisama koje smo dobili od naših čitaoca povodom koncerta BYPASS-a jer smatramo da treba da ugleda svetlost dana i ispuni belinu ovog preostalog papira.
 
Sećam se svoje - naše - prva gitarijade u Košutnjaku. Stigli smo iz grada tamo oko deset uveče. Nešto smo se muvali po šumi sa raznim svetom, poznatim i mnoge nepoznate upoznali tada. Svata je mirisalo u vazduhu, koji je sav i samo bio od zvuka, od muzike. Tako smo negde, na rubu sebe samih, dočekali jedno novo majsko jutro. Bilo je i drugih detalja da se pamte iz te noći. Ali, sve u svemu bilo je jedno osećanje da deliš neku tajnu zajedništva, sa morem ljudi u kome si, a posle čega Svet više nikada neće biti isti. I Svet više i nije bio isti. Zbog svih gitarijada pre i posle, po vascelom Svetu. Ljudi su ipak za ljude postali nešto drugo od sivih odela i mračnih krvata, koje jedino mogu da reše svoje odnose uz pomoć rata. Jeste, bilo je mnogo ratova od tada, ali još više ih nije bilo, jer su uvek neki župavci i klinci nešto protestovali.

Između gitarijada proplitali su se rok koncerti i imena bez kojih bi ljudski civilizacijski duh ponovo posrnuo u sunovratnu zlobu sivila. Jeste bio je i još jedan naš rat, o kome nas nisu pitali. Zdesili smo se gde smo se zdesili i tu se dogodio jedan mali Bypass. Da nas podseti, da nas podseća. Ali rok koncert u Opera hausu, sa muzikom iz domaćih filmova, jer i pored krimića, kaubojaca, ratnih ljubavnih, i ko zna kakvih sve žanrova, to je naš ipak najomiljeniji žanr, bio je koncert koga nije bilo. Bilo je nešto više. Bilo je to jedno mudro, znalački smišljeno prelistavanje čitave epohe, kroz prizmu rok muzike. Sve što je bilo naša domaća vizuelna kultura, epohe u kojoj smo rasli, dobilo je uobličenje upravo kroz onu nit koja i jeste amalgamisala to vreme i njegove generacije, kroz rok. Svi prisutni te subotnje večeri, siguran sam, dele misao i osećanje, da smo bili na hepeningu gde je, umetnički izraz koji je u manje od pola veka obeležio čitav minuli vek, zaista dobio svoje pravo značenje, imali smo priliku da osetimo rok kulturu kao intelektualni čin. Bravo za Đeku, Davora, Miću, Vladu; duboki naklon damama Jovani i Sandri; svaka čast Kizi i Lazaru; čestitke čitavom timu raznih stručnjaka, koji je morao biti neophodan, da stvar protekne onako visoko profesionalno odrađena.

I hvala malom Bypass-u što nas je podigao da vidimo koliko smo veliki, u svojoj emociji čistog uma. Velik je nas Bypass !

Pozdrav

Vlaja

 
   
 

BANKET FK BELI ORLOVI
BAL ZA “BUBAMARU”
"Beli orlovi" su još jednom skrenuli pažnju na sebe. Osim što su uspeli da oforme tim sa fizionomijama budućih šampiona, oni su pokazali da im i maniri visokog društva nisu strani.
 
"Kada neko na grudi stavi dvoglavog Belog Orla, tu najsvetliju relikviju srpskog viteštva, mora da za to postoji više nego jak razlog. Mi koji stojimo iza imena "Beli Orlovi" mislimo da smo stasali i spremni za tako nešto"- istakao Mića Bakić, slici ispod, prvi čovek kluba u pozdravnom govoru na otvaranju svečanog bala

Bila je to noć za pamćenje. Nadamo se za dugo pamćenje, jer se "bubamara" zakotrljala i po raspoloženju prisutnih teško da će skoro biti "uštopovana".

Na balu, odabrano društvo ludih zaljubljenika u fudbal, pojačani legendama i onima koji će to biti. Fudbal se osećao u vazduhu. Za svečanog gosta izabran kormilar naše reprezentacije Ilija Petković, kao šlag na tortu za rađenje nove ere. Dragoslav Šekularac kao drugi gost-domaćin i kapetan broda spremnog da zaplovi u istoriju. "Vežite se polećemo"- kao da je odjekivalo salom dok je uz zvuke "Marša na Drinu" prikazivana sažeta priča o Srpskom fudbalskom pohodu na Nemačku.

"Došao sam kod prijatelja otvorenog srca i duše. Jeste da sam ovde samo 24 sata ali je i to dovoljno da i sa moje strane dam skromni doprinos novom početku "Belih Orlova". Osećam da je ovo nešto što može da bude veliko i izuzetno za srpsku zajednicu ovde u Kanadi. Potrudite se svi, da ovo ne bude pokušaj, nego događaj koji traje i prerasta u instituciju. Ja vam u tome iskreno želim da uspete i od srca navijam za to, baš kao što ćete i vi navijati za našu reprezentaciju u Nemačkoj"- istakao je vidno umorni selektor reprezentacije Ilija Petković u pozdravnoj reči okupljenima na balu.

Mada nije planirana nikakva konferencija za štampu, veliki džentlmen se rado odazvao da odgovori na nekoliko pitanja okupljenim novinarima. Spisak reprezentacije već je sačinjen i objavljen. Upitan, ipak, da odgovori o zdravstvenom biltenu reprezentacije pred odlazak u Nemačku Petković (desno) je odgovorio:

"Ja sam i ranije kada smo se kvalifikovali govorio da će zdravstveni bilten biti jedan od odlučujućih faktora kako ćemo se mi pokazati na Svetskom prvenstvu. Imali su pojedini igrači pauzu, što zbog povreda, što zbog taktičkih zamisli trenera klubova u kojim igraju, ali su to dokazani igrači i uz jedan zajednički rad i program koji imamo pred put u Nemačku, uveren sam da će svi biti podjednako dobro spremni."

Novinari nisu propustili priliku da pitaju selektora SCG o "grupi smrti" kako su nazvali grupu u kojoj se osim naše nalaze i ekipe: Holandije, Argentine i Obale Slonovače. Prenoseći impresije svetskih medija da kao favorite za drugi krug, figuriraju Argentina i Holandija kao i stidljive najave da je SCG kadra da načini iznenađenje, Ilija Petković je odgovorio.

"Ne mislim da je naša grupa ništa drugačija nego bilo koja druga grupa. Čini mi se da su ovo inostrani mediji malo na brzinu nazvali grupom smrti i da su takođe na brzinu izdvojili favorite. Niko ne kaže da Holanđani i Argentinci nemaju dobar tim, ali verujte ja se plašim Obale Slonovače.To je jedna dobra i snažna ekipa i sve tri ostale reprezentacije bi morale da se pripaze u duelu sa njima.

Ja sam do sada nekoliko puta u šali rekao da je ovde samo Brazil falio i da bi neko iz ove grupe sigurno osvojio naslov prvaka sveta"- istakao je Petković, dodajući, da bez obzira šta se desi sa državnom zajednicom tvrdi da će reprezentacija ostati samo sportska instititucija koja se neće ni u kom slučaju baviti političkim temama.

Uz predstavljanje igračkog kadra Belih Orlova koji ove sezone igraju u opremi sponzora "Adidas" na Banketu su govorili i Dragoslav Šekularac i Stevan Mojsilović, ljudi iz struke jedinog srpskog profesionalnog tima u dijaspori. Akcenat je bačen i na stvaranje fudbalske akademije Dragoslav Šekularac kao na budućnost fudbala na ovim prostorima.

"Iako imam samo, kako neki kažu, 300 reči u svom fondu one su mi dovoljne da iskažem svoju ogromnu sreću i zadovoljstvo što sam opet ovde među svojom braćom. Bog me je sa razlogom ovde poslao i nadam se da će mi dozvoliti da poživim još nekoliko godina da odradim svoju misiju a koja je stvaranje novih igrača, pre svega dobrih ljudi a onda i vrhunskih sportista. - rekao je Dragoslav Šekularac u vrlo emotivnom i iznad svega otvorenom obraćanju prisutnima koji su to nagradili salvama gromoglasnih aplauza.

"Beli Orlovi" su jedna divna stvar koja treba da okupi našu srpsku zajednicu i da je sjedini u nastojanjima da napravi respektabilni sportski kolektiv. Međutim nemojte da se desi po onoj staroj srpskoj navici da na prve nevolje i probleme odgovorimo odustajanjem. Neka u nama proradi onaj takođe dobro znani srpski inat i dajte da svi zajedničkim snagama uspemo u ovim namerama da napravimo dobar klub i akademiju fudbala"- pozvao je na slogu i istrajnost Stevan Mojsilović prvi pomoćnik Dragoslava Šekularca.

I dok su laki tonovi ispunjavali punu balsku dvoranu sa preko 350 zvanica, fudbalske priče su nastajale da potisnu sve druge…To je i bila ideja od početka. Fudbal i samo fudbal pa neka traje... Srećno vam bilo prijatelji!
 
Nenad Stojkov  
 

 
Fudbalska AKADEMIJA Belih orlova pod rukovođstvom Šekularca i njegove desne ruke trenera Mojsilovića počinje sa radom 27. maja 2006. Pozivaju se svi dečaci i devojčice koji vole fudbal da se priključe ovom timu i samim tim steknu jedinstvenu priliku da ih trenira legenda fudbala Dragoslav Šekularac - Šeki.

Za više informacija

možete se javiti na telefon:

416.252.1459
 
 
 
   
 

TORONTO
DECA IZ KOSOVSKE KAMENICE STIGLA U TORONTO
 
Dugo očekivani gosti, članovi KUD Kriva Reka iz Kosovske Kamenice stigli su u Toronto u sredu 17. maja. Doček je organizovan prvo na aerodromu a nakon toga u Srpskom centru u Misisagi. Bilo je i suza i smeha u jednoj zaista neviđenoj atmosferi iskrene i tople dobrodošlice.

Juče, 17. maja u čast ovih divnih mladih ljudi u Generalnom Konzulatu SCG u Torontu priređen je prigodan koktel na kome se Generalni Konzul g. Zoran Pavlović obratio svim prisutnim gostima: “Dolaskom svih vas otvorila su se mnoga srca u ovom gradu, tako da primamo stalno pozive ljudi koji bi želeli da pomognu i ugoste vas. Neizmerno mi je drago, što je vaš san krenuo da se ostvaruje i nadam se da je i za vas ovo jedna bajka na javi u kojoj svi mi učestvujemo. Želimo da ova bajka bude lepša od vaših snova i nadam se da ćemo bar za ovo vreme dok ste u Torontu za trenutak uspeti da ulepšamo vašu stvarnost i pokažemo vam da smo mi sa vama, da mislimo na vas i podržavamo u toj velikoj i hrabroj odluci da živite na Kosovu.

Veliko priznanje treba odati Radi Mičić koja je pored ostalih najzaslužnija što je došlo do ostvarenja ovako humanog projekta.” rekao je na kraju g. Zoran Pavlović.

Ovom skupu prisustvovao je i legenda fudbala Dragoslav Šekularac, na oduševljenje svih mališana, koji su iskoristili priliku da dobiju autogram, presrećni neposrednošću sa kojom je on pričao sa njima.

Večeras (petak 19. maj) će se u sali Sv. Arhangela Mihajla na 212 Delanjare Ave. održati koncert KUD “Kriva reka” iz Kosovske Kamenice tako da vas pozivamo da budete deo ove bajke u koji mnogi nisu verovali da će se ostavriti.
 
Ivana Đorđević  
 

HUMANITARNO VEČE ZA DECU U OTADžBINI
KO T’ POKIDA S GRLA ĐERDANE
 
U subotu 13. maja održano je u Torontu jedno divno umetničko i dramsko veče posvećeno humanitarnoj pomoći deci u Otadžbini. Pod pokroviteljstvom grupe srpskih organizacija predvođenih dobrotvornom organizacijom Srpska bratska pomoć i uz saradnju "SKUD Oplenac", Misija "Sv. Luka", Srpska narodna odbrana, KID "Njegoš", srpskih radio programa, torontskog lista "Novine Toronto" i dnevnika srpske dijaspore "Vesti", Udruženjem pesnika "Desanka Maksimović", UG "Vuk Karadžić", ostvarena je uspešna kompozicija srpske izvorne pesme i dramskog prikaza iz klasične postavke "Koštane".

Pesma "srpskog slavuja" Nede Gavrić od skoro je na novom kompakt-disku i, kao i uvek do sada, ona je svoj glas poklonila nekom drugom: ovoga puta to su deca. Snimcima starih izvornih srpskih narodnih pesama ona je još jednom sav prihod od prodatih diskova poklonila srpskoj deci u otadžbini koja su sve ratne godine i godine neizvesnosti, koje još uvek traju, provela u nadi koja nikada nije stigla, bez nekoga od roditelja ili najmilijih rođaka koji se nisu vratili s položaja koji su branili… Njima je pomoć potrebnija, kaže Neda Gavrić, a njen divan glas bio je te večeri podsećanje na skoro zaboravljenu narodnu izvornu pesmu, kao što je i njen dar podsećanje na staro dobrotvorstvo. Deset snimljenih pesama ostaće da svedoče svojim naslovom: "Ko t' pokida sa grla đerdane". Tako su te osobine, pesma i dobrotvorstvo, bile i glavno obeležje večeri u kome se srpska zajednica odužila pesmi, deci, umetnosti.

Deo u kome je doajen srpskog pozorišta Momir Bradić, specijalni gost iz otadžbine za ovu priliku, izveo čuvene rečenice Mitketa iz "Koštane" Bore Stankovića, i zajedno sa glasom Gavrićeve, podsetio je na staro doba i oduševio publiku koja je ove umetnike i njihove darove stanovnicima Toronta srdačno pozdravila. U kratkoj poseti Torontu ovaj umetnik požurio je da 18. maja stigne i na premijeru svoje postavke u kruševačkom Narodnom pozorištu posvećenu genijalnom naučniku "Svet zna ko je Tesla", povodom velikog jubileja.

U programu koji je vodio potpredsednik Srpske bratske pomoći Milorad "Luki" Luković i Ljiljana Marković rečeno je najbolje o umetničkom delu večeri: "I pesma, pesma i svirka čini narod. Svaka ptica svojim glasom svoju pesmu peva. I svaki narod ima svoj glas i svoju pesmu po kojoj se poznaje. Kad sretneš stranca, ne pitaj nikad ko je i odakle je. Pusti ga da zapeva ili zasvira i sve će ti se samo kazati. Ako mu jezik ne možeš razaznati, njegovo pevanje i sviranje uvek ćeš razumeti".

U nastavku programa nastupala je mlada pevačka nada Desa Đonin i već afirmisani i nagrađavani pevač Mile Velimirović, a sve je bilo uz pratnju vrlo dobrog muzičkog orkestra Srpskog kulturno umetničkog društva "Oplenac", koji su svi zajedno poklonili svoju pesmu i svirku za ovu dobrotvornu akciju. Povodom gostovanja i 50-godišnjice umetničkog rada o stvaralaštvu glumca Momira Bradića govorila je Miroslava Đurčić.

Srpska bratska pomoć, u saradnji sa drugim organizacijama, nastoji da što skorije sakupi pozamašniju pomoć i uputi je srpskoj deci u otadžbini kojima je pomoć zaista potrebna.
 
Dragan Ćirić  
 

AKADEMIJA SRPSKE NARODNE IGRE MIROSLAV BATA MARČETIĆ
OVACIJE PUBLIKE
 
U subotu 13. maja imali smo priliku da uživamo preko dva sata u lepoti folklora i horskog izvođenja izvorne srpske narodne pesme, na godišnjem koncertu Akademije srpske narodne igre “Miroslav Bata Marčetić” iz Toronta. Igrači i pevači su bili izvrsni . Virtuoznost instrumentalne pratnje kroz igru i pesmu je bila na visokom nivou u izvođenju trinaest vrhunskih muzičara iz orkestra Akademije pod upravom nezamenjivog profesora Milana Miće Petrovića.

Sve majstorije, više od tri stotine vrhunskih umetnika srpske narodne igre i pesme, bile su burno nagrađivane od strane ushićene mnogobrojne publike pozorišta Rajerson Univerziteta u Torontu, koja je sebično upijala u sebe svaki trenutak ovog kulturno-umetničkog doživljaja. Ovakva umetnička posebnost i prezentacija srpske kulturne baštine stvara suptilno nadahnuće u posmatraču i ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

Prvi deo koncerta počeo je igrama iz okoline Bosilegradskog Krajišta, pod nazivom 'Oro se vije kraj manastira'. Besprekorna igra i pesma u izvođenju prvog ansambla Akademije već je tada dala do znanja, ljubiteljima folklora, da će biti svedoci jednog posebnog kulturnog događaja, koji će se dugo pamtiti.

Sledili su potom juniorski ansambli u interesantnoj koreografiji velemajstora srpskog folklora, Miroslava Bate Marčetića. Juniori su bili neodoljivi u svojim nastupima, osvajajući srca publike.

Prvi deo je završen igrama iz Vranjsog polja, nakon čega je burnim ovacijama publika vratila ove mlade ljude ponovo na binu.

Drugi deo koncerta je prohujao, brzinom munje, počevši sa divnom izvedbom 'Canadiana Suite', koreografa Dale Hyde, jednog od najboljih kanadskih koreografa, a koji je i sam prisustvovao koncertu. Igre su bile iz sredine 19-tog veka i verno su dočarale šarolikost socijalne strukture tadašnje Upper Canada. Izvođenje koreografije kanadskih igara je za svaku pohvalu i primer, jer koliko znamo ovo je prvi pokušaj jedne etničke kulturno-umetničke institucije u Kanadi, da uz folklor otadžbine svojih predaka absorbuje i uvrsti u svoj repertoar igre nove otadžbine, Kanade.

U ovom delu programa pojavio se i ansambl rekreativaca, gde su 'godine uzrasta' tabu, a u koreografiji šumadijskih igara. Vreme je teklo brzo, smenjivale su se igre, pesme, ansambli,…pa zatim solo tačka orkestra: zvukova koji zadivljuju i zanose ... dve harmonike, 4 violine, violončela, dva klarineta, flaute, gitare, bas gitare i bubnjeva. Zapažena je bila i Banatska humoreska, koreografija koja je pobrala dosta aplauza, dok su za kraj izvedene Vlaške igre, pune temperamenta, snage, savršenih pokreta, muzičke pratnje koja sve to upotpunjava.

Ceo koncert je imao neobičnu snagu i polet. U vazduhu je postojao nekakav visoki naboj, nekakve vrste elektriciteta, izazvanog lepotom srpske mladosti, zanosa, poleta, umeća i temperamenta. Taj naboj je prenešen uspešno na publiku, verovatno u godini proslave rođenja Nikole Tesle, našeg srpskog velikana, a u znak sećanja na njega, onako bežično, nevidljivo, spontano.
 
N.T.  
 

KANADSKO SRPSKO DOBROČINSTVO JOVAN DUČIĆ
15 GODINA POSTOJANjA
 
U nedelju, 14. maja svečano je proslavljena i obilježena petnaestogodišnjica veoma uspješnog rada i djelovanja ovog društva. U prepunoj sali crkve Svetog Arhangela Mihajla na Delaver aveniji, u kojoj je u društvo osnovano prije 15 godina, članove društva i goste iz svih bratskih srpskih organizacija iz Toronta, Kičinera i ostalih mjesta iz Ontarija, kao i konzula gosp. Gorana Savića je pozdravio predsednik društva gosp. Jakov Vico, na slici dole.

Veoma dirljivim govorom on se osvrnuo na 15-godišnji uspješan rad ovog srpskog društva Hercegovaca u Kanadi, kao i o budućim planovima društva. Kako je istakao, dobročinstvo "Jovan Dučić" je osnovano 1991 godine, u želji ljubitelja poezije i lijepe riječi da se okupljaju i zajedničku ljubav prema poeziji i prozi podjele sa što širim krugom ljudi.

Organizovanjem dobrotvornih priredbi društvo je prikupljalo novac koji je slan najugro-ženijima u otadžbini i Kanadi.

Gosti i članovi društva su imali prilike da putem elektronske prezentacije pogledaju šta se sve radilo i uradilo u proteklih 15 godina.

Program je uspješno vodila gđa. Darinka Opačić, član društva. I ovom prilikom članovi društva su odali dužnu poštu za dvoje preminulih članova u proteklom periodu.

Takođe, posjetioci su mogli da pogledaju izložbu slika i novinskih tekstova o 15-godišnjem radu društva. Gost ove proslave bio je i naš poznati glumac gosp. Momir Bradić, gost iz otadžbine koji je izveo svoju poznatu monodramu o životu Nikole Tesle.

Članovi društva su istakli i ovom prilikom da se posebno ponose organizovanjem pjesničkih večeri svakoga decembra koje su do sada bile posvećene našim velikim pjesnicima Dučiću, Jakšiću, Rakiću, Šantiću, Crnjanskom, Kostiću, Radičeviću i srpskoj ljubavnoj poeziji. Preko ovih pjesnika, rodoljuba, članovi društva čuvaju jezik i našu duhovnost, iako su daleko od otadžbine, njoj se ustvari približavaju.

Također, su ponosni na organizovanje hercegovačkih večeri na kojima se okupi preko 800 Hercegovaca, članova i prijatelja društva, i organizovanje njihove slave Svetog Ilije u manastiru Milton.

Hercegovci su, kroz svoju dugu istoriju i tradiciju, uvijek imali nagon za širokim incijativama i gledali uvijek naprijed. Hercegovci su uvijek bili oličenje Srbina, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog, što predstavlja karakter Hercegovca u poznatoj ravnoteži između njegovih pozitivnih i negativnih osobina. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac, više nego Balkanac, čovjek mašte koliko i realist, i čovjek sna koliko i pozitivni stvaralac. I ovom prilikom, na kraju želim da završim sa mislima slavnog Jovana Cvijića koji tumačeći, hercegovački duhovni lik, zapisa: "Vjerujem da su od sviju ljudi u našoj zemlji Hercegovci po prirodi najučtiviji i najmanje skloni spletkama.

Njihova uboga pokrajina napravila ih je skromnim, pobožnim i umjerenim. Srbin iz te zemlje nije po svojoj prirodi samo učtiv, nego i topao i srdačan, ljubak i dobrostiv. Skladnost i harmonija tog karaktera čini da je on oprezan i pažljiv, istovremeno i ponosan."

Mnogi Hercegovci su u prošlosti, a nadajmo se i u budućnosti, svojim ponašanjem uveliko potvrđivali ove Cvijićeve riječi. Mislim, da i članovi ovog društva potvrđuju ovu Cvijićevu misao.
 
Slobodan Rundo  
 

TORONTO
KATARZA & TRIBUTE TO AZRA
Pred sledeći rok koncert u Torontu, 25.maja u klubu “REVIVAL”, nije naodmet zadovoljiti radoznalost publike sa nekoliko podataka o grupi koja će svirati? “Balkane moj“ je “tribjut“ koncert u čast grupe AZRA, jedne od najistakntijih novijeg talasa iz osamdesetih godina bivše nam YU.
 
Bend koji će nam odsvirati najveće hitove AZRE je iz Toronta i zove se KATARZA. Ime se polu rimuje sa AZRA a u suštini znači - pročišćenje duše kroz prisustvo umetničkom doživljaju.

Ogroman kreativan opus AZRE jeste bio umetnost koja je ostavila jak utisak na mnoge, pa i na muzičare KATARZE. Članovi su profesionalni muzičari koji godinama žive i sviraju u Torontu, a to su:

Onaj Trnda “što gitaru drnda“ - Dragoslav Tanasković Trnda (solo gitara i vokal). Ima 39 godina; u Kanadi je 12. “Originalno iz Kragujevca“ kako voli da kaže. Svira od svoje desete godine života, svuda i svašta, ali je rokenrol njegova preokupacija. Svirao sa Melanie Doane i kroz nju sa mnogim drugima, svira sa Alannah Myles bendom. Kaže da ovaj koncert publici zapravo zarastanje, odlazak u noć i nešto kao flaš. Svira više instrumenata i podučava decu.

Vlada Mladenović (bubnjevi i vokal) je rođen 1972. godine u Beogradu. Muzikom se bavi od svoje šesnaeste godine, u početku klasičnim udaraljkama, da bi ubrzo usmerio interesovanje ka bubnju. Za deset godina koliko je u Kanadi, svirao je sa stilski različitim bendovima (jazz/fusion/ funk/rock), što je mnogo uticalo na formiranje njegove muzičke ličnosti.

Trenutno svira sa grupom Gruvoria, a na pomolu je i nastup na predstojećem renomiranom festivalu North By North East sa bivšim pevačem i idejnim vođom grupe Mommy, sa kojim je Vlada otvarao za poznatu grupu The Tea Party u okviru njihove kanadske turneje.

Miloš Angelov (bas gitara i vokal) je rođen 1978. godine u Beogradu gde je odrastao u muzičkoj porodici. Počeo je svoju karijeru kao violinista, ali se brzo ugledao na tatu i prebacio na bubnjeve. Fenomenalno školovan ('Lisinski', 'Stanković'), a studirao je sa poznatim džez bubnjarem (Miroslav Karlović) koji ga je pripremio za Beogradsku Filharmoniju gde je 5 godina svirao sa internacionalnim izvođačima. U srednjoj školi je upoznao svog najboljeg prijatelja, bubnjara Vladu Mladenovića, sa kojim danas svira u džez i rok grupama u Torontu.

U Kanadi je 10 godina, bas gitaru svira 8 godina i jedan je od poznatijih na lokalnoj sceni. U Los Anđelesu često radi kao studijski muzičar na basu, bubnjevima i kao producent. Svirao je sa: Graph Nobel,(iz grupe: the Roots), Anjulie, Ray Robinson, Fito Blanko, Melanie Durrant itd...

Čini se da ova ekipa dosta obećava, a da sve protekne kako treba potrudiće se i ton majstor Vlada Skoković - Skole, vrhunski profesionalac iz više torontskih klubova. Saznali smo da je planirana i filmska projekcija odabranih inserata i vrlo retkog materijala iz istorijata grupe AZRA.
 
N.T.  
 


Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"