ZENICA
Uhapšena trojica građana BiH zbog veze sa terorizmom
Policija u BiH uhapsila je u sredu tri osbe za koje se sumnja da su finansirali terorističke aktivnosti i falsifikovali dokumnta.
Kako se navodi u saopštenju policije, dvojica su uhapšeni u Zenici u srednjoj Bosni, a treća osoba uhapšena je u Zavidovićima, pošto je otkriveno da je ilegalno boravio u BiH, prenose agencije. Sva tri hapšenja obavljena su u koordinaciji, a jedan od uhapšenih je tunižanskog porekla. Tokom akcije zaplenjena je i određena količina video materijala i audio snimaka. Policija nije saopštila više detalja o hapšenjima, ali je supruga jednog od uhapšenih pokazala novinarima sudski nalog koji je policija ostavila prilikom hapšenja. U tom nalogu se vidi da je ime uhapšenog Mounir Silini ili Omar Bedžauvi. Njegova žena tvrdi da je njegovo ime Mounir Silini i da nije upoznata sa bilo kakvim terorističkim aktivnostima svog supruga. Prema navodima očevidaca, i preostala dvojica uhapšenih su takođe arapskog porekla.

Spor ekologa i politiČara oko medveda
Slovenački medved uplašio Bavarsku
Odluka vlasti u saveznoj pokrajini Bavarska da dozvole slobodan odstrel prvog medveda koji je posle 170 godina stigao u Nemačku izazvala je žustru javnu raspravu koja je dospela i do glavnog grada.
Ekolozi i političari koji se bave zaštitom čovekove okoline i posebno zaštitom ugroženih vrsta odluku smatraju skandaloznom. Takav potez bio bi opravdan, kako smatraju, samo ako bi medved ugrožavao ljude, a to za sada nije slučaj. Medved koji je uzbudio nemače političare stigao je, preko Italije, najverovatnije iz Slovenije i već nekoliko dana "hara" u okolini bavarskog turističkog mesta Garmiš-Partenkirhen. Tamo je, kako su se seljaci požalili bavarskom ministru ekologije Verneru Šnapaufu, priklao već 11 ovaca, a "posetio" je i nekoliko kokošinjaca. Kao dokazni materijal ponudili su fotografije medveda načinjenje mobilnim telefonom. Vlasti su građane upozorile da izbegavaju večernje šetnje, pogotovu šetnje sa psima kroz šumu, a preporučeno je i da se stada zatvaraju u prostore ograđene električnom žicom. Vilhelm Prizmajer, opunomoćenik za zaštitu ugroženih vrsta Socijaldemoratske partije Nemačke (SPD), koja u Berlinu vlada sa konzervativcima, upozorio je da je mrki medved zaštićena vrsta. Prizmajer je kazao da bi, umesto što su dozvolile njegov odstrel, bavarske vlasti trebalo pre da se raduju što je posle skoro dva veka ova životinja ponovo došla u Nemačku. Ekolozi kao olakšavajuću okolnost za medveda, kojem je izrečena "smrtna presuda", ukazuju da u Austriji već desetak godina živi oko 30 mrkih medveda. Tu su stigli iz Slovenije, gde ih ima u većem broju i gde su delom došli pre nešto više od deset godina iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske tokom rata u ovim zemljama. Navodi se da u svim tim zemljama mrki medved ne pravi nikakve probleme i da su francuske vlasti čak nedavno iz Slovenije uvezle nekoliko primeraka ove životinje da bi je nastanile u Pirinejima, gde je nekada bila rasprostranjena. Bavarskog ministra ekologije nisu uspele da "smekšaju" čak ni informacije ekologa da je 80 do 90 odsto hrane mrkog medveda biljnog porekla. Jer, oglasili su se i stručnjaci za zoologiju koji smatraju da "razbojničko" ponašanje koje je pokazao medved u okolini Garmiš-Partenkirhena nije tipično i teško da će još moći da se izmeni, tj. teško da će medved "devijantnog ponašanja" moći da se vrati pretežno vegetarijanskoj ishrani. Levičarski list "Tagescajtung" danas je već zbijao šale na račun Bavarske, koja slovi kao ultrakonzervativna federalna jedinica, i zapitao se kako se "meda usudio da u zemlju uđe bez odgovarajućih dokumenata i da ugrožava bavarske državljane". Pri svemu tome, medved je više nego prisutan u svakodnevnom životu Nemaca. On se nalazi na zastavi glavnog grada Berlina, najomiljeniji slatkiš nemačke dece već decenijama su gumeni medvedići, a nemački jezik vrvi od izraza u kojima se pojavljuje ova životinja.
Snežana Bogavac Berlin

SLOVENIJA-PROTESTI
Drnovšek podržao zahteve studenata
Slovenački predsednik Janez Drnovšek podržao je studentske zahteve izražene na dva protesta u Ljubljani. Drnovšek je u emisiji na državnoj televiziji ocenio da studentski rad treba zadržati kao jedan od oblika kojim studenti obezbeđuju sebi školovanje i završetak studija. Srednjoškolci i studenti zahtevaju poboljšanje uslova studija i svog društveno-ekonomskog položaja. Vladina pregovaračka grupa se, između ostalog, zalagala za ograničenje studentskog rada na najviše 120 dana godišnje, na šta studenti nisu pristali. Drnovšek smatra da bi se vlada i studenti morali dogovoriti kako bi obe strane bile zadovoljne. "Nisam uveren da je to tačka na kojoj bi trebalo zaoštravati odnose između studenata i vlade", rekao je slovenački predsednik.

Mathauzen
Hitleru za rođendan - 300 ubistava
Registar ubijenih u koncentracionom logoru Mathauzaen sadrži gusto zbijene redove sa imenima i vremenom egzekucija koje su 20. aprila 1942. godine, na Hitlerov 53. rođendan, vršene na - svaka dva minuta.
"Svakog drugog minuta je ubijen neki drugi zatvorenik, i to tako ide čitavim stranicama", kaže Udo Jost, arhivar u Međunarodnoj istražnoj službi (International Tracking Service - ITS), koja brine o najvećoj svetskoj kolekciji dokumenata iz Drugog svetskog rata. "Za rođendanski poklon Hitleru ubili su 300 zatvorenika, i sve ih poimence registrovali", dodaje. Milioni dokumenata, kao što je ovaj registar, smešteni su u podrume nekadašnjeg hotela u Bad Arolsenu, u centralnoj Nemačkoj, i svedoče o hladnokrvnoj i efikasnoj birokratiji nacističkog režima, piše Rojters. U dokumentima su imena oko 17 miliona ljudi: ubijenih, onih koji su preživeli koncentracione logore a zatim i miliona onih koji su bili prinuđeni da rade na farmama i u fabrikama. ITS, koji radi pod okriljem Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, rukovodi arhivom i odgovara na zahteve već skoro 60 godina. Do sada, Nemačka se snažno suprotstavljala otvaranju arhiva za širu javnost. Ali, pod pritiskom grupa za istinu o holokaustu, vlasti su prošlog meseca saopštile da će dozvoliti istoričarima da koriste arhiv, a takođe i dati digitalnu kopiju 47 miliona dokumenata svakoj od 11 zemalja koje će nadgledati rad ITS-a. Odbor koji čine predstavnici 11 zemalja sastajaće se od narednog utorka kako bi izmenio mandat ITS-a, što je prvi korak u procesu otvaranja arhiva. Promena mandata zahtevaće jednoglasno odobrenje. Većina materijala u arhivu je "visoko osetljiva". "Verujte mi", rekao je Jost pokazujući na police pune dokumenata u podrumu zgrade ITS-a, "nije bilo kompanije u kojoj nije bilo prisilnog rada". Nizovi zelenih pokretnih polica na drugom spratu podsećaju na one u biblioteci ili u poreskoj službi. Sadržaj, prikupljan od kraja Drugog svetskog rata širom Nemačke, Rusije i zemalja bivšeg komunističkog bloka u istočnoj Evropi, javnost nikada nije videla. Ružičasto "naređenje o zatvaranju" pokazuje kako je jedan Poljak završio u koncentracionom logoru zbog ljubavne afere s Nemicom; gomila gusto kucanih strana svedočenje je oficira Gestapoa o protestu žene zbog toga što je njen sin Gregor, iz mešovitog braka, sterilisan. Detalji su apsurdni, kao što je išpartana stranica na kojoj je rukom zabeleženo kako su zatvorenici u logoru Gros-Rosen u Poljskoj bili primorani da traže vaši jedni kod drugih. "Blok 8, 14. januar 1945, 784 ljudu. Kod 13 zatvorenika pronađeno 37 vaški", piše u beleški sa imenima zatvorenika. "Jedna osoba zabeležena je da ima jednu vašku tog dana u tom logoru. Bar možemo da potvrdimo da je tog dana bila u logoru Gros-Rosen i samo zbog te činjenice dobiće 7.500 evra iz fonda za obeštećenje prisilnih radnika", kaže Jost, pokazujući na ime jednog zatvorenika. Posle rata, kamioni puni papira pristizali su u centar iz svih delova okupirane Nemačke. Oko 1.000 ljudi radilo je na tome da napravi kartoteku svih imena, koja je smeštena u tri sobe. Među zavedenim u arhivi su i bivši kancelari Konrad Adenauer i Vili Brant, koji je upisan pod pravim imenom Herbert Fram. Obojica su se suprotstavljala Hitleru.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"