Broj 1054, 26. maj 2006.
| IZBOR
NAJUSPEŠNIJE POSLOVNE ŽENE - STV |
| NAGRAĐENA IVANA ĐORĐEVIĆ |
Srpska televizija u Torontu (STV) proslavila
je 21. maja 150 emisiju i sedam godina postojanja.
|
STV već pet godina dodeljuje nagradu za
najuspešniju poslovnu ženu srpskog porekla. Do sada, ova nagrada je dodeljena
Rebeki MekDonald, Bisi Šćekić, Marini Glogovac i Dragani Varagić. Za 2005
godinu ovom priliko nagrada je uručena Ivani Đorđević članu redakcije “Novine
Toronto”.
 Producent
STV Blagoja Ristić rekao je: Ivana Đorđević je suvlasnik lista "Novine
Toronto" koje postoje od 1994 godine gde radi kao novinar i fotograf i
rukovodi timom za marketing i oglašavanje.
Kao novinar lista "Novine Toronto" za proteklih 12 godina bila je prisutna na
skoro svakoj manifestaciji organizovanoj u našoj zajednici.
Portfolio Ivane Đorđević sadrži preko 1000 tekstova i izveštaja sa
manifestacija u našoj zajednici, preko pet stotina intervjua poznatih ličnosti
koje žive u Kanadi kao i velikog broja ljudi koji su gostovali na ovim
prostorima i preko 50 hiljada fotografija.
Kao Marketing direktor, sa timom kojim rukovodi, u velikoj meri je doprinela
da “Novine Toronto” krenu u projekat okupljanja naših poslovnih ljudi.
Već 10 godina SRPSKI POSLOVNI IMENIK predstavlja jedinstvenu
informativno-poslovnu publikaciju srpske zajednice u kojoj se, pored velikog
broja kompanija koje nude svoje servise i usluge, nalazi spisak svih crkava,
organizacija i sportskih društava kao mnoštvo drugih korisnih informacija iz
Kanade koje sve više ljudi koristi u svakodnevnom životu.
Ivana Đorđević je svojim dugogodišnjim zalaganjem i neiscrpnim entuzijazmom
uticala da “Novine Toronto” budu sponzori velikog broja projekta i dalje radi
na povezivanju kako poslovnih ljudi tako i članova srpske zajednice”.
Ove večeri dodeljene su i plakete sponzorima koji svesrdno pomažu “Srpsku
televiziju”: Gojku Kuzmanoviću i kompaniji NAFTA Foods & Packaging Inc.
Ostatak večeri, prisutne goste, zabavljao je izvrstan i uvek nepredvidljiv
“PAGANINI BEND”, na poznatom brodu “Jadran” kapetana Džona. |
| |
| N.T. |
|
| |
| CŠO “SV.
VELIKOMUČENIK GEORGIJE” |
| OSVEĆENjE SALE |
U subotu 6. avgusta 2005. u Vaterluu osvećeni
su temelji nove sale u porti crkve "Sv Velikomučenika Georgija".
|
Nakon, nepunih godinu dana, 3 i 4 juna biće
osvećena zgrada Banket hola koja je završena i u punom sjaju prkosi na ovom
imanju. Ovom svečanom događaju prisustvovaće Episkop novo-gračanički Longin,
Mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije, Episkop kanadski Georgije kao i
književnik Matija Bećković i drugi ugledni gosti.
 Tim
povodom razgovaramo sa predsednikom CŠO "Sv Velikomučenika Georgija" Neđom
Krajišnikom, predsednikom građevinskog odbora Slobodanom Gligorićem i
podpresednikom građevinskog odbora Rajkom Krajišnikom.
Na godišnjoj skupštini februara 2006, za predsednika CŠO "Sv Velikomučenika
Georgija" izabran je Neđo Krajišnik koji, kako kaže "na nagovor i insistiranje
prijatelja" se prihvatio ove nimalo zahvalne dužnosti obizrom da tek sada
predstoje mnoge obaveze koje se moraju ispuniti. "Kada sam se prihvatio
funkcije predsednika, znao sam da je to velika odgovornost kako za mene kao
predsednika, tako i za ostale članove uprave i građevinskog odbora.
Činjenica, da sam ovde od samog nastajanja i građenja crkve i stare sale, dalo
mi je snagu i veru da ćemo sve ovo dovesti do kraja. Po prirodi nisam čovek
koji odustaje pred teškoćama, tako da mi je to na neki način bio i veliki
izazov da sa ovim divnim ljudima privedem kraju gradnju jednog veličanstvenog
objekta. Zahvaljujući parohijanima, dobrom timu koji smo oformili i nekim
mojim prijatelja koji su nam pritekli u pomoć - cilj je postignut.
Moramo biti svesni da veliki ljudi ostvaruju velike projekte - a mi jesmo
veliki narod koji je itekako navikao na poteškoće i koji je kroz celu istoriju
stalno iznova gradio i stvarao, rekao je g. Neđo Krajišnik.
"Osnovna naša ideja, kada smo odlučili da se upustimo u ovako jedan ozbiljan i
veliki projekat bila je da napravimo mesto, salu u kojoj će se okupljati
omladina i generacije koje dolaze. Želja nam je da ujedinimo sve naše ljude i
da prevaziđemo taj jaz između stare i nove emigracije. Da li ćemo u tome
uspeti pokazaće vreme", izjavio je je Slobodan Bob Gligorić predsednik
građevi-nskog odbora.
 Inspirisani
smo bili i time što smo želeli da pokažemo da mi Srbi možemo i da stvaramo za
razliku od imidža koji nas stalno prati da smo rušilački narod. S druge strane
priliv nove imigracije, ukupno negde oko 10 hiljada Srba koji žive na području
Kičinera, Vaterloa, Kembridža i Gvelfa bili su takođe razlog da izgradimo "Sv.
Georgije Banket Hol.
Sagradili smo ovu velelepnu građevinu koja bi trebala da oslika pečat vremena
u kojem živimo i koja će, nadam se, biti ponos srpske zajednice a ujedno i
zadovoljiti njihove potrebe.
Kada smo odlučili da gradimo Banket Hol svi smo se složili da to treba da bude
modernistička građevina koja zadovoljava sve uslove ovih vremena. Konsultovali
smo se sa nekoliko arhitekata, obišli mnoge Banket holove i krenuli u
izgradnju.
Svi smo bili veoma uzbuđeni kada je projekat započet. Svesni smo bili da smo
se upustili u vrlo ozbiljan posao i iskreno da vam kažem nije bilo lako, od
samog početka - velika odgovornost je bila na svima nama...ali smo duboko
verovali da smo na pravom putu, jer gde ima jake volje uvek se pronađe i
rešenje”, s ponosom tvrdi Slobodan Gligorić.
Neđo Krajišnik - “Slažem se sa Slobom ali moram da kažem da smo se nadali da
ćemo imati više podrške i pomoći pri prikupljanju sredstava i priloga. Nije
sve išlo po planu i našim očekivanjima, tako da smo za ovih nepunih godinu
dana prošli veliku "golgotu" da bi sve ovo napravili i ostvarili. Nismo imali
ni dovoljno ljudi koji su trebali da budu uključeni u ceo projekat. Znate kako
je to - na početku svi hoće da učestvuju ali kako krenu problemi tako se grupa
osipa. Najviše smo podbacili u tom ljudskom segmentu.
Bili smo suočeni sa mnogim poteškoćama, i u jednom trenutku, mogu vam iskreno
reći, duboko smo se zamislili kako ćemo dalje.
Međutim, složili smo se da ono što smo započeli moramo završiti i uz malu
reorganizaciju i promenu plana uspeli smo da uštedimo novac koji je pokrio
nepredviđene troškove. Imali smo poteškoće i sa bankama ... mnogo toga nije
išlo kako treba”.
Rajko Krajišnik - "Priča o novoj banket sali, prisutna je već dugi niz godina,
tako da je sasvim normalno da je to realizacije moralo doći. Nisam bio ni
svestan, koliko je ovaj projekat obiman i da sam znao kroz šta sve treba da
prođem, ne znam da li bi se upustiou sve ovo.
Ono čega smo bili svesni je činjenica da moramo napraviti objekat koji će
zadovoljavati sve uslove koje jedan Banket hol u današnjem vremenu mora da
poseduje. Raspitivali smo se po celom Ontariu o svemu što bi nam bilo korisno,
učeći se na tuđim iskustvima. Uzeli smo najbolje od svih sala koje smo obišli.
Osnovno pitanje koje smo postavljali svim vlasnicima bilo je:"Šta bi ste vi
promenili ili dodali da gradite novu salu?". Na osnovu svih tih iskustava
uspeli smo da napravimo objekat u kome je svaki fit funkcionalan i koristan.
Upotrebili smo najmoderniju tehniku i posvetili posebnu pažnju dizajnu. Želeli
smo da "Sv. Georgije Banket hol" bude nešto sa čime će se svi Srbi ponositi.
Međutim, ipak smo uspeli da izgradnju privedemo kraju tako da sada kada stojim
na ovom imanju osećam se ponosan što mi Srbi imamo ovako nešto lepo i
reprezentativno. Želim da pomenem neke od ljudi koji su zaslužni za sve što
smo uradili: Slobo Gligorić Neđo Krajišnik, Ranko Krajišnik, Nebojša
Govedarica, Stanoje Popović, Željko Roglić, Željko Bandić, Boro Pejić, Slavko
Nikitović, Dragan Vujović i naš duhovni vođa otac Milovan Sredojević.
Zamolili smo domaćine da nam nešto više kažu o kapacitetu i svemu onom što
obuhvata Banket hol, objekat u koji je uloženo preko 3 miliona dolara.
Slobodan Gligorić - “Površina celog objekta je 29,000 slj.ft. Banket hol ima
glavnu salu koja prima oko 800 ljudi a ukoliko je stajanje može primiti i do
1200 posetioca. Sala se može podeliti pregradnim, pokretnim zidovima na 3 dela,
tako da u tom slučaju imamo salu za 150, 250 i 380 ljudi zavisno od potrebe i
vrste događanja. Imamo 2 statična i jedan pokretan bar.
Takođe postoje 2 kuhinje koje su opremljene najnovijom tehnologijom. Na istom
nivou nalazi se i zaseban restoran - klub pod nazivom Dunav koji prima oko 90
ljudi. Na gornjem nivou nalaze se još 2 manje sale (kapacitet 120 i 130) kao i
pomoćne prostorije i kancelarije.
Objekat je opremljen i svom modernom tehnologijom (ozvučenja, osvetljenje,
internet, projktori i još mnogo toga), tako da pored proslava i zabava mogu se
organizovati sastanci korporacija, promocije kompanija ...u suštini sve vrste
manifestacija 7 dana u nedelji. Naravno pored Srba salu će koristiti i
Kanađani jer na taj način želimo da ovaj objekat napravimo profitabilnim. Već
sada je izdato 59 termina, jer smo angažovali čoveka koji je već 30 godina
mendžer i koji to sve radi profesionalno.
Gospodin Herbert Mitterboeck koji je došao iz najmodernijeg Jaht kluba koji se
nalazi na Toronto Island. Od kako je postavljen na mesto menadžera sale pre 10
dana, svaki dan izda termin a ponakada i tri”.
Neđo Krajišnik - “Mi smo spremni da od 4 juna, kada će biti zvanično osvećenje
sale krenemo i u realizciju svega što smo zamislili ...a naravno i više od
toga. Bitna je vera u ono što radiš, entuzijazam i naravno veliki rad. Sve ovo
što je ostvareno je svakako beliki poduhvat, ali tek sada kada je "Sv Georgije
Banket hol" završen ostaje da pokažemo i dokažemo da je cela naša zamisao i
ceo projekat nešto što će zaživeti i opravdati trud mnogih ljudi koji su na
tome radili”.
Ranko Krajišnik - “Kao otac četvoro dece, na kraju želim samo da kažem da je
osnovna ideja bila kada smo krenulu u gradnju sale da što više okupimo
omladinu, koja se nažalost sve više asimilira u ovom društvu. Znači da umesto
da idu na neka strana mesta, dođu ovde, u svoju "kuću", u svoj dom i provedu
neke lepe trenutke u domaćem okruženju. Svima nama je do toga mnogo stalo i
iskreno se nadam da ćemo u tome uspeti. Planiramo mnoge aktivnosti u koje se
mladi ljudi mogu uključiti...kao što je folklor, razni sportovi i još mnogo
toga”.
Ovi ljudi su rešili da naprave nešto što će ostaviti duboki trag kako u
srpskoj zjednici tako i samoj Kanadi. Uložili su mnoge sate svog privatnog
vremena i mukotrpan rad, finansirali iz svog džepa mnoge rupe koje je trebali
u momentu popuniti a i angažovali mnoge ljude dobre volje da pruže podršku.
Sala je zaista velelepna i služi na ponos kako CŠO "Sv Velikomučenika Georgija"
tako i svim ostalim Srbima, tako da vas svi oni pozivaju da budete deo ovog
velikog slavlja 3. i 4. juna 2006. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| PRVA
ORGANIZOVANA SRPSKA NAVIJAČKA GRUPA |
| "ULTRA SERBS" prvi put među Srbima… |
I samo vi…Beli Orlovi …nepobedivi…Srpski
sinovi…Iz sveg glasa. I tako satima. Po kiši ubistveno dosadnoj i neumornoj,
ali, nedovoljno upornoj. Njih ni topovi sa Bekingemske palate ne bi oterali.
Kakva kiša? Nisu sigurni da li je i padala.
|
I 'ajmo ruke…Svi…Jače! Bez greške, po ko zna
koji put, ponovo. Alo bre!!! Niste u pozorištu! Srbija! Srbija! Ođekuje
stadionom. Niste navikli na ovo? Pa naviknite se. Odmah! Oni ne čekaju! Nemaju
vremena jer,… Samo vi…Srpski sinovi… I jedne jedine srpske devojke, jer i
devojke navijaju zar ne?
 A
ko su oni? Ko su Oggy, Ludi, Juve, Šone, Kiza, Žile, Traktor? Ko su Ivana i
Tanja Zarić, devojke koje znaju da naprave zastavu? Nastali 5 aprila 2006 jer
im je navijanje život. Oni ostavljaju glas kao svoje obeležje, jer samo jedan
tim, jedan klub. Jedna stvar iznad svega, jedan za sve, svi za jednog…
Gde ima srpskog sporta tu su oni. Vaterpolisti izjavili da su ih oni podigli
na pobedničko postolje rezervisano za prvaka sveta. Na utakmici između
reprezentacija Italije i SCG odigrane u Torontu nađačali tri puta brojnije
žabare. Spremni da kosti ostave na tribinama, samo da "Orlovi" osvoje tri
boda.
 To
i jeste ideja. Da najbolji navijači, oni istinski prekaljeni na severnim i
južnim stranama ujedine glas kao mačeve za jedini srpski tim u profesionalnom
fudbalu a van Srbije. Za njihove i naše Bele Orlove.
Iznad njih zastava "Ultra Serbs". Dobro je zapamtite jer su rešili da traju. U
rukama srpska zastava koju u redu veličina poistovećuju sa životom. Jer samo
vi …Srpski sinovi! Jedni jedini…
Rešeni da ispišu navijačku istoriju ove zemlje oni vas pozivaju da budete deo
njih, ali samo pod jednim uslovom: Da ne štedite glas, dlanove i ako treba
pesnice, sve ostalo dobićete na licu mesta. U njihovom hramu, stadionu
naravno! |
| |
| Nenad Stojkov |
|
| |
| DECA KOSOVA
- KUD KRIVA REKA U TORONTU |
| BAJKA TORONTA |
U Torontu, već više od nedelju dana, u gostima
su nam deca sa Kosova “KUD Kriva reka” iz Kosovske Kamenice.
|
U petak 19. maja 2006 u sali crkve Sv.
Arhangela Mihajla predstavili su nam se folklorne grupe "Makedonka" iz
Misisage; "Sv.Sava Oplenac" iz Misisage; "Hajduk
Veljko" iz Toronta; Akademija srpske narodne igre Bate Marčetića i KUD Kriva
Reka sa pesmama i igrama sa Kosova i Metohije, pod rukovođstvom koreografa
Dragana Antića.
 U
prepunoj sali ovom događaju su prisustvovali predstavnici srpskih
organizacija, diplomatski kor konzularnog predstavništa Srbije i Crne Gore kao
i mnogi drugi gosti.
U sredu 24. maja u srpskom centru u Misisagi deca iz KUD Kriva Reka imali su
samostalan koncert gde su nam se predstavili u punom sjaju, sa punim srcem i
toplinom duše.
 U
srpskom centru se nepamti da je ikada sala bila tako puno. U jednom trenutku,
nije bilo mesta ni za stajanje a bilo kakvo prolaženje kroz salu je bilo malte
ne nemoguće.
Pesmom i igrom dočarali su nam to Kosovo koje pamtimo - slobodno i opušteno.
Bilo je i suza i smeha, i radosti i ushićenja. Teško je opisati tu atmosferu
koja je tokom cele večeri osećala.
 Ta
deca su lebdela po bini, nasmejana i srećna što mogu svoje umeće pokazati i
nekim ljudima u zemlji tako dalekoj od njihove.
Rada Mićić, žena neverovatne energije i puna entuzijazma je osoba koja je uz
svog supruga Radeta Mićića i pokretač cele ove akcije. Nakon koncerta u
kratkom razgovoru, specijalno za čitaoce lista “Novine Toronto” pitali smo
Radu:
 Zašto
ste baš doveli decu sa Kosova i Metohije?
- U okviru naših napora da pomognemo svome rodu, birali smo najranjivije. Moj
suprug i ja smo pomagali majke sa Kosova i Metohije jer su im oteta deca,
izgubile su ognjište, rasute po Srbiji u izbeglištvu.
Ovoga puta smo odabrali decu koja su ostala da žive na Kosovu i Metohiji. Neke
od njih smo sreli prilikom našeg boravka letos na Kosovu. Bila sam opčinjena
nevinošću i čistotom dečije duše, njihovim snovima i nadama koje su zaključani
iza bodljikavih žica i rešetaka. Srpska deca na Kosovu žive u getu daleko od
velikih radosti i očekivanja. Želela sam da im pružimo deset najlepših dana u
njihovom detinjstvu. Da im pokažemo da nisu zaboravljeni.
Deca su ovde u Torontu već 8 dana. Kakvi su vam utisci?
- Ovo je najlepši period mog kanadskog života. Njihov boravak me je oplemenio,
i opomenuo. Moramo da i pored svega nastavimo i dalje da im dajemo nadu i veru
u bolje sutra jer naša je dužnost po Hristu i rodoljublju da pomažemo svome
rodu koji je u nevolji.
Oduševljeni su mnogim: Wonderland-om,
Nijagarom, autoputevima, ali su i dalje prostodušni i jednostavni. Smeh,
vedrina, ljubav, srdačnost nas prate gde god da smo sa njima. Svi ih
obožavamo, i sve teškoće koje su pratile ovaj projekat su daleko iza nas.
Dečiji osmesi i ručice su sve to izbrisale.
Naša zajednica se odazvala u velikom broju, i mi ćemo ovu plemenitu akciju
nastaviti dalje, produžićemo je kao pomoć deci koja nisu imala sreće da dođu.
Plemenite akcije su najlepše kad se oplođuju i šire. Započeli smo sa 20 dece,
nadam se da ćemo stići na 200 i više...
Za vikend, na velikoj proslavi KARASAGE ovi mališani će biti sastavni deo
srpskog paviljona koji je smešten u srpskom centru u Misisagi.
Dođite svakako! Budite deo ovog jedinstvenog događaja u koji se činio kao da
je san ali se pretvorio u jednu predivnu bajku koja se dešava u našem gradu. |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
|
Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte
 |
