Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

NASLOVNE  VESTI

Broj 1055, 2. juni 2006.


NOVI ZAKON STUPIO NA SNAGU
Zabranjeno pušenje u Ontariju i Kvebeku
Zakon je stupio na snagu 31. maja, tačno u ponoć. Po njemu, zabranjuje se pušenje u najvećem broju zatvorenih javnih mesta, u koja spadaju i vozila kompanija, restorani sa pokrivenim baštama i privatne kuće...

Ontario i Kvebek od srede su se pridružili spisku provincija bez duvanskog dima, pored Nju Brunsvika, Njufaundlenda, Saskačuana i Manitobe. Trenutak početka primene zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama u Ontariju, mnogi vlasnici lokala obeležili su posebnim programima. Gašenje poslednje dozvoljene cigarete gotovo da je dobio prizvuk istorijskog događaja na pojedinim mestima, ali se veruje da se, kao i u mnogo raznih prilika do sada, oko svega pravi mnogo veća halabuka nego što je potrebno i da će sve proteći mnogo bezbolnije nego što se predviđa.

Provincijski Parlament je ovaj dan proglasio za Dan sećanja na Hider Krouv, kelnericu, vatrenu protivnicu pušenja, koja je prošlog meseca umrla od raka pluća. Ona nikada u životu nije zapalila cigaretu, ali je na svom radnom mestu 40 godina bila izložena duvanskom dimu.

Povodom stupanja na snagu ovog zakona, nadležni najavljuju da će u prvo vreme restoranima i barovima upućivati samo opomene ukoliko budu kršili ovaj zakon.

Ministar za promociju zdravlja Džim Votson je istakao da je razumno dati određeni 'grejs' period u kojem će građani imati priliku da se prilagode, mada je izrazio nadu da će ogromna većina odmah postupati u skladu sa novim propisima.

U Ontariju puši tek svaki peti stanovnik.

Zakon je stupio na snagu 31. maja, tačno u ponoć. Po njemu, zabranjuje se pušenje u najvećem broju zatvorenih javnih mesta, u koja spadaju i vozila kompanija, restorani sa pokrivenim baštama i privatne kuće u koje dolazi medicinsko osoblje da bi negovalo bolesnika. Više nije dozvoljeno pušenje u posebnim pušionicama u restoranima i barovima, ali postojanje takvih prostorija je i dalje moguće u staračkim domovima za korisnike koji su u stanju sami da puše.

Zakon pooštrava zabranu prodaje duvana maloletnicima, sprečava promociju duvanskih proizvoda na lokacijama za zabavu, zabranjuje pušenje u motelima, hotelima ili krčmama, osim u sobama u kojima određenim za to, i u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada. Pušenje je najstrože zabranjeno u državnim i privatnim školama i na svim njihovim terenima, kao i u krugu od devet metara od svakog ulaza u zdravstveni objekat.

Svako reklamiranje duvanskih proizvoda i njihovo izlaganje zabranjeno je, takođe, od 31. maja.

Iako se ovih dana očekuju detalji u vezi sa kaznama za nepoštovanje zakona, zna se da će fizička lica moći da očekuju kazne do pet hiljada dolara, dok za korporacije nije određen maksimum.

Interesantno je da u Kvebeku, gde je sličan zakon počeo da važi istog dana kad i u Ontariju, nisu bili voljni da ostave prelazni period za prilagođavanje građana.

Tamošnji ministar zdravlja Filip Kilar pripremio je tim od 75 inspektora koji će voditi računa da se zakon poštuje. Kazna za vlasnike restorana i barova je 400 dolara, ukoliko se radi o prvom prekršaju, s tim da dodatnih 300 može biti naplaćeno ako zaposleni ometaju rad inspektora.
 
   


CRNA GORA
Potvrđena pobeda opcije za nezavisnost
Za državnu samostalnost Crne Gore glasalo je 55,5 odsto izašlih birača, dok je protiv bilo 44,5 odsto, zvanični su konačni rezultati referenduma o državnoj samostalnosti, koje je saopštila Republička referendumska komisija (RRK).

Za nezavisnost je glasalo 230.661 birača, a protiv 185.002, saopštio je na konferenciji za novinare u Podgorici predsednik RRK František Lipka ( slika dole).

Lipka je najavio da će u subotu, 3. juna, biti održana sednica crnogorskog parlamenta, na kojoj će biti usvojena deklaracija o nezavisnosti Crne Gore.

Prema zvaničnim podacima RRK, na referendumu je glasalo ukupno 419.240 birača, od čega 14.400 van glasačkih mesta.

Važećih glasačkih listića bilo je 415.663, a nevažećih 3.577. Neupotrebljenih listića bilo je 66.040, saopštio je Lipka.

Predsednik RRK saopštio je i da je bilo 210 prigovora i 63 pritužbe na tok referendumskog procesa.

Članovi RRK iz stranaka koje su se zalagale za očuvanje državne zajednice nisu glasali za konačan izveštaj o referendumu.

Šef posmatračke misije ODIHR-a za referendum u Crnoj Gori Jorgen Grunet rekao je danas da će konačni izveštaj OEBS-a o glasanju o državnom statusu Crne Gore biti objavljen za šest nedelja i da će sadržati "manje preporuke" koje će koristiti budućim izbornim procesima.

Grunet je u razgovoru sa crnogorskim šefom diplomatije Miodragom Vlahovićem kazao da je referendumski porces u Crnoj Gori sproveden u skladu sa međunarodnim standardima, saopšteno je posle razgovora.

On je, kako se dodaje, posebno izrazio zadovoljstvo kvalitetom biračkog spiska.

Najveći broj primedbi bloka za zajedničku državu odnosio se na birački spisak.

Crnogorski ministar inostranih poslova zahvalio se ODIHR-u na "aktivnom doprinosu" transparentnom i demokratskom referedumu u Crnoj Gori.

Vlahović je izrazio očekivanje da će OEBS i njegov biro za demokratske institucije - ODIHR nadgledati oktobarske parlamentarne izbore, prve u nezavisnoj Crnoj Gori.
 
   


SRBIJA - VOJISLAV KOŠUNICA:
Vlada Srbije konstatuje odluku Lipke o referendumu
Srpski premijer Vojislav Koštunica (na slici) izrazio je spremnost Srbije da definiše politiku prema Crnoj Gori u sopstvenom i obostranom interesu, ali je izbegao da odgovori da li će i zvanično priznati rezultat referenduma i čestitati crnogorskim zvaničnicima.

Na konferenciji za novinare posle sednice vlade, Koštunica je ponovio da Srbija, posle crnogorskog referenduma, preuzima državno-pravni kontinuitet državne zajednice i postaje njen sledbenik. On je dodao da vlada priprema paket mera kako bi što pre definisala taj status i odnose sa Crnom Gorom.

Na pitanje da li priznaje rezultate referenduma u Crnoj Gori, on je rekao da "Vlada Srbije konstatuje odluku (predsednika Republičke referendumske komisije) Františeka Lipke" o rezultatima referenduma i ne želi da ih komentariše.

"Konstatovanje da se prihvata mišljenje RRK znači da se prihvata mišljenje RRK", rekao je on na više puta postavljano pitanje novinara o priznavanju rezultata referenduma, koji je opisao kao "istorijski događaj".

"Vlada Srbije konstatuje odluku Františeka Lipke i ne želi da komentariše" rezultate referenduma, dodao je on i rekao da je Srbija spremna da razgovara sa Crnom Gorom o imovinskim odnosima, obrazovanju, državljanstvu i drugim pitanjima "u najboljoj volji".

Koštunica je detaljno podsetio na zalaganja Srbije za očuvanje državne zajednice, navodeći da je ona bila "najbolji način ostvarenja interesa i Srbije i Crne Gore" i ističući da Srbija nije učinila nijedan potez koji bi ugrozio interese Crne Gore, već je pokazala izuzetno strpljenje.

Koštunica je rekao i da Vlada Srije nije mogla da utiče na određivanje uslova referenduma u crnoj Gori, ali je javno stavila do znanja da bi bilo demokratski da i 270.000 državljana Crne Gore, koji žive u Srbiji, trebalo da imaju pravo glasa.

"Ispalo je da mogu da glasaju sa cele planete, ali ne i iz Srbije", rekao je on, ukazujući i na zalaganja Vlade Srbije da većina potrebna za odluku na referendumu bude "prirodna, odnosno 50 odsto plus jedan od ukupnog broja upisanih birača".

Prema oceni Koštunice, većina od 55 odsto izašlih, koju je predložila Evropska unija, "teško da se može obrazložiti".

Koštunica je ponovio i stav da je EU imala odlučujući uticaj i na uslove referenduma, kao i da je dala odlučujući glas u RRK o rezultatima.

On je rekao da će, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore u crnogorskom parlamentu, Skupština Srbije doneti odluku kojom konstatuje da Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice.

To onda obavezuje vladu da preduzime niz mera, kao što je izmena zakona o ministarstvima, radi preuzimanja nadležnosti državne zajednice, kao i zakona o preuređenju službi državne zajednice i zakona o važenju zakona donetih na nivou državne zajednice.

Prema rečima Koštunice, taj posao treba povezati sa usvajanjem novog ustava, jer ne može biti potpun bez njega.

Upitan da li će čestitati crnogorskim zvaničnicima, Koštunica je podsetio na prioritete Srbije i dodao da je vreme da Srbija počne da se bavi sama sobom.

On je dodao i da "jedna država može da postoji i bez priznanja", kao i da se diplomatski odnosi mogu uspostaviti na različite načine.

"Može i odlaskom šefa države, i notom, ali to je manje važno u odnosu na probleme. Sve drugo je manifestacija, a ne suština", rekao je Koštunica, koji je izrazio i uverenje da će biti postignut konsenzus o usvajanju Ustava Srbije, koji bi, kako je rekao, automatski značio parlamentarne i predsedničke izbore.

On nije želeo da govori o rekonstrukciji vlade, navodeći da će javnost o tome biti obaveštena kada predlog bude podnet Skupštini Srbije.

Povodom izrade novog ustava Srbije, Koštunica je rekao da će za nedelju dana biti moguće "podvući crtu" i kazati šta je urađeno u razgovorima o novom ustavu i da li će se ići na njegovu izradu.

"Raspoloženje postoji, a postoji i potreba", rekao je on i dodao da se, u slučaju neuspeha, mora utvrditi ko koči ustav.

Premijer je potvrdio da "novi ustav znači nove izbore", koji će biti održani, kako je rekao, "za sve institucije - nov sastav skupštine, vladu i novog predsednika Republike".

Povodom očekivane rekonstrukcije vlade, posle ostavke potpredsednika Miroljuba Labusa i crnogorskog referenduma, Koštunica nije želeo da saopšti detalje.

"Imaćete detaljnu sliku o vladi onoga trenutka kada je dostavim Skupštini Srbije, Pre toga to neću učiniti, jer mi to i zakon zabranjuje, jer prvo moram da se obratim skupštini, pa da obavestim javnost", rekao je Koštunica.

Povodom zamrzavanja američke pomoći Srbiji, zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, Koštunica je rekao je da je posle 5. oktobra 2000. godine verovao da će se svi problemi rešavati u partnerskom odnosu, bez pritisaka i uslovljavanja, kako sa Briselom, tako i sa Vašingtonom.

"Političkim partnerstvom moglo bi da se uradi mnogo toga više", rekao je on i nazvao pritiske međunarodne zajednice "omčom oko vrata".

On je ponovio i stav da u Srbiji postoji politička volja za punu saradnju sa Haškim tribunalom i podsetio da je, zahvaljujući tome, 17 optuženika i otišlo u Hag.
 
   


REPUBLIKA SRPSKA
Reforma policije samo uz saglasnost Srpske
"Učinili smo sve kako bi Direkcija za reformu policije odluke donosila konsenzusom, ali su svi naši napori ignorisani", rekao je Dodik u Banjaluci.

Predsednik Vlade Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je moguće povlačenje predstavnika tog entiteta iz Upravnog odobra Direkcije za reformu policije u BiH zbog preglasavanja u tom telu.

"Učinili smo sve kako bi Direkcija za reformu policije odluke donosila konsenzusom, ali su svi naši napori ignorisani", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Član UO Direkcije iz RS Nijaz Smajilović učestvuje u radu tog tela, na osnovu nedavne odluke Vlade RS, samo kao posmatrač.

Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da je za predstavnike RS "jedini validan dokument u pregovorima o reformi policije preporuka Narodne skupštine RS", ističući da vlasti RS "neće podleći nikakvim pritiscima međunarodne zajednice".

On je ocenio da je "krajnje vreme da se uvaže institucije RS, jer će njihovo dalje ignorisanje stvoriti nove probleme".

Napominjući da "nije problem reforma policije, već način na koji se ona želi postići", premijer RS je naglasio da će krajnju reč o reformskom procesu dati Vlada i parlament RS.

"Nećemo prihvatiti ništa što je nametnuto. Dovoljni su proceduralni propusti koji su već učinjeni da ta stvar bude odbijena i ona će biti odbijena", poručio je Dodik.

Predsednik RS Dragan Čavić izjavio je da bi oni koji vode celi proces reforme policije trebalo da znaju da se o tom procesu može razgovarati samo na bazi konsenzusa svih strana.

"Nema toga, bar kada je u pitanju stranka kojom ja rukovodim (SDS), ko će podržati formiranje policijskih regija koje će prelaziti međuentitetsku liniju razgraničenja", istakao je Čavić.

Predsednik parlamenta RS Igor Radojičić optužio je Upravni odbor Direkcije za reformu policije da "radi samo za jedan entitet", upozoravajući da bi bilo "dobro da na vreme shvate da je potrebno razgovarati".

"Ako pokušaju da nas dovedu u bilo kakvu cajtnot situaciju, to će biti na štetu cele BiH", kazao je Radojičić novinarima.

Direkcija za reformu policije je bez saglasnosti predstavnika RS donela odluku kojom se predviđa jedinstvena policijska struktura na državnom i loklanom nivou.
 
   


VEHABIJE SU SPREMNI DA POČINE NASILjE U IME VJERE
Šerijatska policija rasteruje ljubavne parove
Prema tvrdnjama svjedoka, radi se o pripadnicima takozvane šerijatske policije, s dugim bradama i kratkim nogavicama, što je svojstveno radikalnim muslimanima, takozvanim vehabijama.

U blizini sarajevske bolnice Jezero nedavno je iz kombija bez registarskih tablica iz mraka iskočila grupa muškaraca koji su rastjerivali ljubavne parove. Prema tvrdnjama svjedoka, radi se o pripadnicima takozvane šerijatske policije, s dugim bradama i kratkim nogavicama, što je svojstveno radikalnim muslimanima, takozvanim vehabijama.

Veći incident je izbjegnut jer su mladići i djevojke uspjeli da pobjegnu automobilima niz obližnju livadu.

Slučaj nije prijavljen policiji zbog, kako se vjeruje, srama zaljubljenih parova da javno kažu da ih je neko ometao u ljubavnom zanosu.

Policija Kantona Sarajevo pozvala je građane i medije koji raspolažu konkretnim podacima o eventualnom postojanju šerijatske policije, da ih proslijede MUP-u kako bi bili sankcionisani svi koji sebi daju pravo da djeluju na način na koji je ovlaštena samo policija.

U Ministarstvu sigurnosti BiH vjeruju da je vehabizam u BiH "uvezen", da predstavlja prijetnju sigurnosti građana i da takva lica treba identifikovati i procesuirati.

Vehabizam je dobio naziv po Muhamedu Ibn Vehabu, islamskom učenjaku koji je živio i djelovao na prostoru današnje Saudijske Arabije krajem 19. vijeka. Vehabovo učenje se smatra radikalnim, nametljivim i neprilagođenim današnjem društvu. Broj vehabija u BiH nije precizno utvrđen, ali se vjeruje da je nekoliko stotina njih ostalo u Bosni nakon završetka rata.

Docent fakulteta Islamskih nauka u Sarajevu Enes Ljevaković kaže da su se u BiH posljednjih godina izdiferencirale dvije grupe muslimana sa dva različita shvatanja islama, ali da "problem nastaje onda kada neko pokušava da svoje tumačenje nametne kao jedino ispravno".

Ipak, tvrdi Ljevaković, "nema realnih pretpostavki o formiranju šerijatske policije, jer je BiH sekularno društvo u kojem vjera u javnoj sferi nema značajnijeg uticaja".

S druge strane, dva bivša člana radikalnog islamskog pokreta i pripadnici vehabijskog kruga u BiH, Jasmin Merdan i Adnan Mešanović, tvrde da "vehabija u BiH ima i da to nije nikakva tajna".

"Ne može se precizno odrediti koliko ih u BiH ima, jer kada kažete vehabije, ne misli se samo na momke sa kratkim nogavicama i dugim bradama. Postoji veliki broj njih koji tako ne izgledaju, kao i veliki broj mladih koji su njihovi simpatizeri", kaže Merdan.

Merdan i Mešanović istupili su iz vehabijskog kruga prije nekoliko godina. Za njihovo preobraćenje zaslužni su nauka i obrazovanje. Danas su uzorni građani, iako su samo do prije par godina bili spremni da počine nasilje svake vrste u ime vjere.

Oni su, zbog želje da dopru do svih koji su zaluđeni površnim poznavanjem islama, napisali knjigu "Vehabizam - Selefizam", u kojoj detaljno opisuju razlike u tradicionalnom i radikalnom tumačenju islama.

Ta knjiga je u tradicionalnim islamskim krugovima primljena sa oduševljenjem, dok su je radikalni muslimani nazvali "izdajničkim djelom".

"Do apsurda dolazi kada pojedinci, pozivajući se na tradicionalni islam, krše same temelje islamskog učenja. Razlog tome je neznanje i neobrazovanost", navodi Merdan.

Jasmin Merdan i Adnan Mešanović su se posvetili tradicionalnom islamu i formirali Centar za preventivu terorizma u BiH (ZAPRET) kojem će moći da se obrate svi koji imaju bilo kakve sumnje vezane za terorističke aktivnosti.

"Mi ovo ne radimo zato što želimo da od muhe napravimo medvjeda. Smatramo da postoji opasnost koja se dokazuje kroz niz pokazatelja koje smo imali do sada. Jednostavno, sve što se desava u svijetu, svo to nasilja koje se čini u ime islama, čine ljudi koje gura radikalna islamska, vehabijska ideologija", kazao je Merdan Beti.

Hafiz Sulejman Bugari, nesumnjivi je autoritet u islamskom svijetu u BiH. Njegov govor u Bijeloj džamiji na Vratniku u Sarajevu, svakog petka tradicionalno prati stotine građana.

Bugari je rekao da "islam zalazi u svaku poru ljudskog života i ne ostavlja nijedno pitanje neriješeno", ali je dodao: "Šta god musliman radi u životu, od njegovog djelovanja svako mora da bude smiren i zaštićen. Gospodar kada govori o islamu, govori o ravnoteži u vjeri".

Hafiz Sulejman Bugari osudio je sve terorističke akcije i nasilje koje se sprovodi u ime islama, ističući da to nije svojstveno pravim vjernicima.
 
   


NAFTA KAO EKONOMSKI PARADOKS
Iran najranjiviji zbog nafte
Iran je nabijen ogromnim rezervama nafte i gotovim novcem, ali manjak rafinerija drži zemlju u teškoj zavisnosti od uvoznog benzina i dizela za domaće automobiliste i kamiondžije.

To je i jedan od razloga što Iran - već pod teretom ozbiljnih ekonomskih nevolja - očajnički želi da izbegne sankcije UN povdom svog nuklearnog programa.

"Nafta je mesto gde je Iran najranjiviji," kaže Bezad Nabavi, bivši član parlamenta i direktor državne petrolejske komanije Petropars. "To je jedan od velikih ekonomskih paradoksa.

" Brige oko snabdevanja gorivom postale su do te mere ozbiljne da vlada razmišlja o uvođenju krajnje nepopularnog dvostrukog sistema plaćanja. Sistem bi ograničio količinu benzina koju vozač može da kupi po ceni koju dotira država, od oko 9 centi po litru, i uveo bi još neodređenu tržišnu cenu za kupovine iznad ograničenja.

Čak i skroman pad u uvozu benzina i dizela u slučaju sankcija značio bi tešku kaznu za privredu sa mnogo slabosti - dvocifrenom inflacijom, hroničnom nezaposlenošću i glomaznom državnom kontrolom.

Gotovo četvrtina od 65 miliona Iranaca živi ispod granice siromaštva. Jedna od mogućih sankcija koja će biti razmatrana na sastanku pet stalnih članova Saveta bezbednosti UN i Nemačke u Beču je embargo na izvoz naftnih prerađevina u Iran.

Iranske rezerve petroleja se smatraju za druge najveće na svetu, posle saudijskih, a Iran je četvrti najveći proizvođač sirove nafte u kartelu OPEK-a. Skok cena - koje sada kruže na oko 70 dolara za barel - ispunio je specijalni iranski petrodolarski fond sa rekordnih 24 milijarde dolara.

Ali, Iran nema dovoljno rafinerija da bi držao korak sa sve većom žeđu za goriva. U prevozu robe, zemlja gotovo isključivo zavisi od kamiona, a broj privatnih vozila nezadrživo raste.
 
   


STO ĆE SE SUOČITI SA NIZOM NE BAŠ PRIJATNIH SCENARIJA
Neizvesna budućnost Svetske trgovinske organizacije
Raskoli između bogatih i siromašnih ponovo su izronili i usporili napredovanje runde koja bi, da je uspešno završena, mogla da ulije nekih 100 milijardi dolara u svetsku privredu, procenjuje Svetska banka.

Budućnost Svetske trgovinske organizacije (STO), čak i u njenoj ulozi sudije u velikim trgovačkim svađama, mogla bi da dođe u pitanje ako teturanje u pregovorima o slobodi svetske trgovine konačno pređe u kolaps, kažu diplomati i analitičari.

Za mnoge posmatrače, upravo strah od takovog ishoda može da natera 149 država članica STO da urade ono što nisu uradile tokom četiri godine natezanja i da zaključe posao pre nego što vreme istekne.

Neuspeh bi mogao da ohrabri jače zemlje da okrenu leđa ženevskoj organizaciji i potraže nove poslove za sebe kroz bilateralne i regionalne trgovačke sporazume, umesto na zajedničkom putu gde svi mogu da dobiju deo.

Poraz bi čak mogao da umrlja takozvani "dragulj u kruni" 11 godina starog trgovačkog tela - njegovu ulogu u sređivanju sporova, koja je uspevala da privoli vlade država članica da prihvate presudu STO.

"Budućnost STO je u pitanju. Ako runda iz Dohe propadne, to bi mogao da bude kraj STO kao pregovaračkog foruma", izjavio je Rojtersu Danijel Grisvold iz vašingtonskog instituta Kato.

Takozvana runda iz Dohe pokrenuta je krajem 2001. godine na insistiranje bogatih država sa proklamovanim ciljem podsticanja svetskog ekonomskog rasta i izvlačenja miliona ljudi iz siromaštva.

Bile su potrebne godine da se nepoverljive zemlje u razvoju privole na dalje razgovore o liberalizaciji, jer su osećale da su ranije runde malo dale. Tek ih je duh međunarodne solidarnosti, pokrenut terorističkim napadom 11. septembra na SAD, ubedio da pristanu.

Osećaj zajedničkog smisla nije dugo trajao. Raskoli između bogatih i siromašnih, posebno oko poljoprivrede, ponovo su izronili i usporili napredovanje runde koja bi, da je uspešno završena, mogla da ulije nekih 100 milijardi dolara u svetsku privredu, procenjuje Svetska banka.

Sada pregovori plutaju ka krajnjem roku, kraju jula, kad treba da se izradi nacrt pakta o ukidanju državnih poljoprivrdenih subvencija, otvaranju tržišta za industrijsku robu i usluge, promeni pravila o politički osetljivim temama kao što je damping i davanju specijalne "pomoći za trgovinu" siromašnijim zemljama u razvoju.

Konačan paket mora da bude potpisan, zapečaćen i isporučen početkom iduće godine, ali to se može desiti samo ako bude poštovan julski rok.

Ako se juli promaši, STO će se suočiti sa nizom scenarija od kojih ni jednan neće biti prijatan. Moglo bi da dođe do očajničke strke da se spase ono što je već dogovoreno, uz neku vrstu minimalnog sporazuma - takozvane "male Dohe", kažu analitičari.

Međutim, gotovo svi ključni igrači u pregovorima, uključući SAD i EU, opominju da bi tako mršav rezultat mogao da bude isto tako teško ostvariv kao i puni sporazum o slobodi svetske trgovine.

Bogati članovi STO, kao i EU koja je do sada ponudila najviše ustupaka, mada ograničenih, dobiće malo za uzvrat. Brisel će imati muke da ubedi države, kao što je Francuska, najvećeg korisnika troškova EU na poljorpivredu, da se odrekne prava davanja izvoznih subvencija svojim seljacima ili da se složi da smanji carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda a da za uzvrat ne dobije pristup za svoju indutrijsku robi u usluge u zemljama u razvoju.

Kako ni najmanja sloga nije na vidiku, runda iz Dohe će biti praktično mrtva čak i ako zavanična presuda bude glasila da je runda samo otišla u zimski san, da sačeka svežu infuziju političke volje, kažu izvori STO.

Hibernacija može da traje godinama.
 
   


KAKO TO VIDE DRUGI... Gardijan:
Predstavljamo vam Mis Montenegro!
Kada crnogorski parlament i formalno proglasi nezavisnost uslediće komplikovani detalji plišanog razvoda sa Srbijom, ali nema sumnje da će se zemlja po imenu Crna Gora uskoro ponovo pojaviti na političkoj mapi Evrope, piše londonski dnevnik "Gardijan".

Komentator lista podseća da je država Crna Gora bila međunarodno priznata i između 1878. i 1918. i da su, kao što navodi Elizabet Roberts u svojoj "detaljnoj i blagovremeno izdatoj" novoj istoriji Crne Gore, tokom 70-ih godina 19. veka Crnogorce podržavali, idolizovali i idealizovali liberalni Britanci zato što su se borili protiv Otomana.

Tadašnja Kraljevina Crna Gora je bila inspiracija za komično "kraljevstvo Pontevedro", u opereti "Vesela udovica" Franca Lehara, piše "Gardijan" i pojašnjava da je to kraljevstvo u stilu Ruritanije, imaginarne zemlje u centralnoj Evropi iz romana britanskog pisca Antonija Houpa.

"Njena premijera u Beču izazvala je ljutite demonstracije crnogorskih studenata", navodi list i podseća da je Crna Gora "ugašena" uz pomoć zapadnih saveznika na kraju Prvog svetskog rata i da ju je zamenila Jugoslavija.

Odlazak Crne Gore je "pre svega snažan poraz za nacionalistički projekat Velike Srbije, koji je oportunistički prihvatio postkomunista Slobodan Milošević", piše "Gardijan" i dodaje da će, "kada Kosovo bude sledilo Crnu Goru i otišlo u nezavisnost, što sigurno hoće, Srbija postati kopnena, krnja država - izudarani, uvređeni gubitnik evropske istorije".

"Gardijan" takođe podseća da je referendumski uslov od 55 odsto postavila Evropska unija, iako je, na primer, Francuska Mastriški sporazum usvojila referendumu sa "samo 51 odsto". "Efekat toga bio je pozitivan, jer je to značilo da su uglavnom srpski protivnici nezavisnosti učestvovali u glasanju, verujući da mogu da pobede. Sada će Srbima biti teže da ospore legitimitet rezultata", dodaje list.

Komentator lista Timoti Garton Aš je tekst o Crnoj Gori započeo pitanjem - koliko zemalja ima u Evropi? "Odgovor zavisi od toga šta podrazumevate pod Evropom, kao i šta podrazumevate pod zemljom", napisao je on i zatim podsetio da EU ima 25 zemalja članica, a OEBS 55, ali da su među njima i Andora, Vatikan, Lihtenštajn, Monako i San Marino, sve zemlje koje su u okviru granica EU iako nisu njene države članice.

U OEBS-u su i Rusija, Turska, Jermenija, Gruzija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Kanada i SAD, a, kako navodi list, "neki ili većina Evropljana ne bi rekli za neke ili većinu ovih zemalja da se nalaze u Evropi".

"Kada su se srednjoazijske zemlje pridružile OEBS-u 1992, neko je rekao da takva Evropa sada podseća na definiciju Boga po Nikolausu od Kiza - da je Njegovo središte svuda, a Njegov obim nigde", piše "Gardijan". Komentator zatim navodi različit broj zemalja u različitim evropskim organizacijama, to jest da Savet Evrope ima 46 članica sa 800 miliona stanovnika, da je na ovogodišnjem takmičenju Eurosong među učesnicima iz 24 zemlje bilo poveča iz Turske, Jermenije, Moldavije i Izraela, a da na izboru za Mis Evrope učestvuju i takmičarke iz Turske, Izraela i Libana.

"UEFA, koja sebe opisuje kao 'upravno telo za fudbal na evropskom kontinentu' i, što je interesantno, "udruženju udruženja zasnovanih na reprezentativnoj demokratiji", ima 52 članice, među kojima su i Andora, Azerbejdžan, Turska i Izrael, ali i Engleska, Škotska i Vels kao posebni nacionalni timovi. (Na to smo toliko navikli, da zaboravljamo koliko je čudno)", piše "Gardijan".

Kako navodi komentator, bilo kako da se postave kriterijumi, nema sumnje da je Evropa kontinent sa najviše zemalja po glavi stanovnika.

"Kina je jedna zemlja sa 1,3 milijarde ljudi, Evropa ima između 45 i 55 zemalja na, najviše, 800 miliona ljudi. Po toj velikodušnoj proceni, imamo osminu svetske populacije, ali četvrtinu svetskih država. A ove nedelje ćemo dobiti još jednu. Predstavljamo vam Mis Montenegro!", piše londonski dnevnik.

Komentator ocenjuje da bi veći broj malih država komplikovao odnose i učinio skupljom buduću, proširenu EU, ali da su "troškovi disfunkcionalne multietničke države još veći".

"Nerešena pitanja suvereniteta i ustavnog statusa su u proteklih pet godina sprečila pokušaje da se u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu sprovedu ekonomske i društvene reforme. Nekad je bolje preseći Gordijev čvor i nekad dobre ograde vremenom stvore dobre susede. Sada građani Crne Gore i Srbije znaju da moraju sami naći put do prosperiteta, demokratije i vladavine prava. Samo onda će moći da preko OEBS-a, Saveta Evrope, UEFA, Mis Evrope, takmičenja za pesmu Evrovizije i NATO dođu do današnjeg najvažnijeg pečata pipadanja Evropi - članstva u EU", zaključuje "Gardijan".
 
   


DžIHAD JE NEKADA IMAO POTPUNO DRUGO ZNAČENjE
Ideologija verskog terorizma
Često sa američkim oružjem u rukama, ti muslimanski borci govorili su da vode džihad protiv okupacije, nazivajući se mudžahedinima - što u prevodu znači "sveti ratnik".

Mnoge su organizacije kroz istoriju pokušavale da svoje političke ciljeve ostvare terorizmom. Međutim, u poslednje vreme javljaju se organizacije čije su političke ambicije istovremeno i religijske.

Mada je termin džihad veoma star, tek se u doba avganistansko-sovjetskog rata odomaćio u jezičkoj upotrebi zapadnih zemalja kao "sveti rat".

Osamdesetih godina prošlog veka, borci u Avganistanu - među kojima je bio i mladi Saudijac Osama bin Laden - pokrenuli su ustanak protiv sovjetske okupacije. Često sa američkim oružjem u rukama, ti muslimanski borci govorili su da vode džihad protiv sovjetske okupacije, nazivajući se mudžahedinima - što u prevodu znači "sveti ratnik".

Meri Hejbek nedavno je objavila knjigu o ideologiji džihada. Ona za Glas Amerike kaže da je džihad u vreme nastanka islama značio nešto sasvim drugo.

"U prvim godinama misije proroka Muhameda džihad je predstavljao nastojanje da se razume to što Muhamed propoveda, da se vera prihvati. Ali kasnije je to dobilo drugačije značenje - kao napor da se Božja reč širi, što je uključilo i borbu. U nekim slučajevima bila je to borba protiv agresora ili onih koji nastoje da spreče širenje islama i Božje reči", kaže Meri Hejbek.

Danas, mnogi islamski ekstremisti veruju da je nemuslimanski svet korumpiran i da Zapad pokušava da ostvari dominaciju. Bivši funkcioner CIA Majkl Sojer smatra da su aktivnosti Vašingtona i njegova spoljna politika osnažili ideje džihada.

"Bilo da se radi o našoj podršci Izraelu, trenutnom vojnom prisustvu u Avganistanu, na Filipinima, u Iraku, ili u Saudijskoj Arabiji - to samo jača ideju da bi mudžahedini trebalo da se bore za odbranu Islama. I nažalost, mi u Americi to često previđamo", kaže Sojer.

Mnogi mudžahedini su sledbenici "salafizma", koji se izučava u verskim školama i medresama. Analitičari kažu da je reč o trenutno najpopularnijoj islamskoj sekti. Majkl Sojer navodi da "salafizam" uči nekoj vrsti istinskog islamskog fundamentalizma koji je ortodoksniji i, po njihovom mišljenju, autentičniji.

"Reč je o konzervativnom i do određenog stepena militantom shvatanju. 'Salafizam' odbacuje sve rituale, molitve i procedure koje su se u Islamu akumulirale posle Muhamedove smrti, i nastoji da vernike vrati izvornom verovanju, na način na koji je to činio prorok", kaže Sojer.

Nisu svi pobornici "salafizma" ekstremisti ali su vođe terorista poput Osame bin Ladena i Abu Musaba al-Zarkavija prihvatili "salafizam". Meri Hejbek ističe da demokratski procesi poput izbora za ekstremiste nisu samo nelegitimni, već im se mora pružiti otpor.

Analitičari ukazuju da su muslimani podeljeni na radikalne i umerene, a bivši zamenik američkog državnog sekretara Ričard Armitidž kaže da dok taj unutrašnji sukob postoji - rat protiv terorizma neće biti završen.

"Pored rata koji mi vodimo protiv terorista, prisutan je unutrašnji sukob među muslimanima. To je borba modernih islamista koji žele da Islam zauzme poziciju jedne od najvećih svetskih religija, koja joj pripada. Na drugoj strani su oni koji žele da se vrate u prošlost - u sedmi ili osmi vek. Njihovo shvatanje vere je mnogo represivnije i nazadnije. Taj unutrašnji sukob se mora okončati pre nego što uopšte dođemo u poziciju da se uspešno borimo sa teroristima", smatra Armitidž.
 
   


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"