HAG - TRIBUNAL
Dokumenti o lečenju Miloševića postali javni
Haški tribunal skinuo je oznaku poverljivosti sa dokumenata o lečenju bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića u sudskom pritvoru, na zahtev njegovog postavljenog branioca Stivena Keja . Milošević je umro od infarkta u pritvoru u Sheveningenu, 11. marta ove godine.
Sudsko veće Patrika Robinsona ocenilo je da je veliki broj činjenica iz tih dokumenata već obelodanjen u juče objavljenim nalazima Tribunalove interne istrage o okolnostima Miloševićeve smrti koju je sproveo sudija Kevin Parker. Po zaključku sudskog veća, poverljivost tih dokumenata više nije u interesu pravde, uzimajući u obzir i da je, prema Kejovom zahtevu, njihovo objavljivanje pre smrti odobrio i sam Milošević, a kasnije zahtevao i njegov sin Marko. U skladu sa objavljenom odlukom, javnosti će biti dostupni svi podnesci i lekarski izveštaji u vezi sa zahtevom Miloševića da bude privremeno oslobođen kako bi se lečio u Moskvi, kao i sadržaj svih rasprava u sudnici o načinu na koji je Milošević bio lečen u pritvoru Tribunala. Kej je zahtev za objavljivanje tih dokumenata podneo u aprilu, pošto je postupak protiv Miloševića već bio zvanično okončan zbog njegove smrti. Jedno sudsko veće i apelaciono veće zatim su se oglasili nenadležnim za taj zahtev. Predsednik Tribunala Fausto Pokar je zatim formalno ponovo vratio predmet Milošević u nadležnost sudskog veća predsedavajućeg Robinsona koje je usvojilo zahtev branioca Keja.

HRVATSKA - RATNI ZLOČIN
Glavaš saslušan pred istražnim sudijom u Zagrebu
Nakon davanja izjave pred istražnim sudijom Županijskog suda u Zagrebu, Branimir Glavaš je izjavio da je završio tek prvi deo saslušanja u kojem je odbacio optužbu da je početkom rata u Osijeku imao svoju paravojsku.
"Uspeo sam izneti dobar deo svoje izjave, uglavnom o zapovednoj odgovornosti, međutim nije sve gotovo i zato je sudija odredio nastavak saslušanja za ponedeljak u 10 sati", rekao je Glavaš novinarima nakon izlaska iz sudnice. On je ponovio da je svoj posao 1991. i 1992. godine, kada je bio zapovednik odbrane grada Osijeka, radio savesno i odgovorno, i da se ne boji za ishod postupka. "Nemam se čega stideti, niti bojati se za ishod ovog procesa. Ako je neko učestvovao u zločinima, on za to treba da odgovara", kazao je Glavaš. On je odbacio tvrdnje da je početkom rata u Osijeku imao svoju paravojsku. "Paravojska je postojala 1990. godine, ali to nije bila vojska Branimira Glavaša već celokupnog hrvatskog naroda koji je ocijenio da se hrvatska država mora braniti svim mogućim sredstvima", objasnio je Glavaš. Komentarišući optužbe koje mu se stavljaju na teret po komandnoj odgovornosti, pre svega one o odgovornosti za mučenja i ubistva srpskih civila, on je rekao da se pod tim mogu podrazumevati jedino inkriminacije počinjene od decembra 1991. kada je s mesta sekretara obrane mobilisan i postavljen za zapovednika obrane Osijeka. U izjavi je, kako je rekao, trebalo da iznese celu istoriju stvaranja hrvatske vojske i u potpunosti da objasni svoju ulogu, jer u ranijem delu postupka policiju i državno tužilaštvo, "nije zanimalo njegovo viđenje događaja" za koje se on tereti. Glavaš je dodao da je vrlo "prijatno i pozitivno" iznenađen odnosom istražnog sudije koji mu je omogućio da svoj slučaj iznese kompletno, rekavši da bi saslušanje bilo mnogo kraće da mu je to isto omogućila i policija. Glavaš je rekao da je, osim o zapovjednoj odgovornosti, odgovorio na sva pitanja u vezi sa optužbom da je odgovoran za mučenju Nikole Vasića, međutim, nije želeo novinarima da iznese pojedinosti svoje izjave. Istražni sudija Zdenko Posavec sutra bi trebalo da sasluša i drugoosumnjičenog Krunoslava Fehira, bivšeg pripadnika Prve osječke čete, kojom je 1991. komandovao Glavaš. Fehir je u javnosti priznao da je pucao u jednog zarobljenika i svedočio je o navodnoj Glavaševoj umešanosti u ubistva srpskih civila. Glavaš se sumnjiči da je odgovoran za zlostavljanje troje srpskih civila i ubistvo dvojice, od kojih jedan nikada nije pronađen. Fehira tužilaštvo smatra odgovornim za mučenje jednog zarobljenog civila, kojeg je, s još jednim pripadnikom Prve osječke čete, naterao da popije kiselinu iz akumulatora, nakon čega je i pucao na njega.

VLADA RS
Za "Telekom Srpske" najmanje 400 miliona evra
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da su za privatizaciju "Telekoma Srpske" zainteresovani Telekom Srbije, Dojče Telekom, kao i austrijski, francuski, ruski i mađarski operateri.
On je u Banjaluci rekao da se od privatizacije "Telekoma Srpske" očekuje minimalno 400 miliona evra, dodajući da će deo sredstva od prodaje biti iskorišten za rešavanje socijalnih problema u entitetu, dok će najveći deo biti uložen u jačanje privrede. Vlada RS odobrila je poseban privatizacioni program za "Telekom Srpske", kojom se na prodaju nudi 65 odsto državnog kapitala ovog preduzeća. "Za nas je minimalna cena o kojoj ćemo razgovarati 400 miliona evra. Odlučili smo da prodamo svih 65 posto državnog kapitala i pozvali smo Fond penzijsko-invalidskog osiguranja da udruži svojih deset odsto akcija u Telekomu i da ih zajedno prodamo, jer mislimo da tako možemo dobiti najbolju cenu", kazao je Dodik.

IRAN - SAD
Iran neće obustaviti obogaćivanje uranijuma
Iranski ministar spoljnih poslova Manuher Motaki izjavio je da Teheran neće odustati od obogaćivanja uranijuma, kako to zahteva Zapad, ali da je spreman da razgovara sa SAD.
"Nećemo odustati od prava na obogaćivanje uranijima, o tome nećemo da razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo o pitanjima koja su od obostranog interesa", rekao je Motaki, reagujući na ponudu Vašingtona za održavanje direktnih razgovora ako Iran obustavi svoj sporni nuklearni program. On je dodao da Teheran podržava poštene razgovore bez diskriminacije, ali je naglasio da Vašington mora da promeni svoj stav ako želi da obnovi odnose sa Iranom. Nagoveštavajući promenu političkog kursa, 27 godina od prekida zvaničnih odnosa dve zemlje, SAD su u sredu saopštile da su spremne da se priključe ostalim zemljama u direktnim pregovorima sa Iranom ukoliko on pristane da obustavi program obogaćivanja uranijuma. Ponudu je iznela državna sekretarka Kondoliza Rajs, koja je, međutim, dodala da za SAD ostaju otvorene sve opcije u rešavanju krize, uključujući i vojnu intervenciju. "Izjava Rajsove nije ništa novo. Ona je to rekla i u ranijim govorima i intervjuima. Njima nedostaje logičan i nov pristup za rešavanje iranskog nuklearnog pitanja", rekao je Motaki. Iranski ministar je dodao da njena izjava deluje kao "književni izlet", koji treba da prikrije američke neuspehe u Iraku i drugim delovima sveta.

Iran ocenio ponudu SAD kao propagandni potez
Iranska državna agencija IRNA saopštila je da je američka ponuda da se pridruže direktnim pregovorima sa Iranom o spornom nuklearnom programu te zemlje "propagadni potez".
Američka ponuda za direktne pregovore sa Teheranom, posle 26 godina prekida zvaničnih odnosa dve zemlje, SAD su uslovile obustavljanjem programa obogaćivanja uranijuma u Iranu. "Jasno je da će Iran prihvatiti samo one ponude i uslove koji su u interesu nacije i zemlje. Obustavljanje obogaćivanja (uranijuma) definitivno ne spada u takve interese", prenela je agencija IRNA državno saopštenje povodom ponude za pregovore američkog državnog sekretara Kondolize Rajs  (slika desno). "Imajući u vidu rešenost iranskih vlasti da se nastavi program obogaćivanja uranijuma, predlog Rajsove može se smatrati propagandnom potezom", javila je IRNA. Prethodno je u sredu portparol Komiteta za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost iranske vlade Kazem Jalali rekao da bi američka ponuda za nastavak pregovora sa Iranom mogla da bude pozitivno ocenjena u Teheranu, ukoliko SAD odustanu od postavljenih uslova. "Američka ponuda može biti ocenjena pozitivno, ali uslovi koje su SAD postavile nisu primereni", rekao je Jalali. On je ponovio da je Iran više puta najavio da neće obustaviti obogaćivanje uranijuma. IRNA je prenela i ocenu Jalalija da je Teheran još uvek zainteresovan za pregovore sa Rusijom, koja je ponudila da obogaćuje uranijum za Iran na ruskoj teritoriji kako bi se umirila međunarodna zajednica zabrinuta zbog navodnog nuklearnog naoružavanja Irana. Rajsova je u sredu saopštila da su SAD spremne da se priključe ostalim zemljama u direktnim pregovorima sa Iranom ukoliko ta zemlja pristane da obustavi program obogaćivanja uranijuma. Ona je, međutim, dodala da za SAD ostaju otvorene sve opcije u rešavanju krize oko iranskog nuklearnog programa, uključujući i vojnu intervenciju.

ZAŠTO VOLITE SVOJU ZEMLjU?
Priručnik za podsticanje ljubavi prema domovini
Zašto volite svoju zemlju? I da li je uopšte volite? Neki ljudi o tome nikada ozbiljno ne razmišljaju, dok drugi to čine sasvim svesno, pogotovu u Nemačkoj, cije se generacije već decenijama postojano bore sa nacističkom prošlošću, sa kategorijama kakve su "nacionalni identitet" ili "nacionalni ponos".
U godini u kojoj se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu, kao prvorazredni, ne samo sportski događaj u Nemačkoj, građanima je ponuđen priručnik za "podsticanje" ljubavi prema domovini. Autor je Florijan Langenšajd a njegova knjiga se zove "Najbolje u Nemačkoj - 250 razloga da volimo našu zemlju". U ovom opsežnom delu od preko 500 strana nalaze se opšte poznate, "tipično" nemačke stvari i ličnosti, od praška za pecivo Dr.Etker preko Faber-Kastel olovaka do Transrapid železnice, od Franca Bekenbauera preko pisca nobelovca Gintera Grasa do modne kreatorke Džil Sander. Nemačko pivo, nemačke perece, nemačke kobasice, baštenski patuljak (inače pojam nemačke malograđanštine), Karl -Cajs-dvogled, Adidas-patike i nemački kiseli kupus, zastupljeni su takođe. U odgovarajuće rubrike smeštene su manekenke Klaudija Šifer i Hajdi Klum, višestruki pobednik teniskog turnira u Vimbldonu Boris Beker, TV-voditeljka Sabine Kristijanzen, zabavljači Štefan Rab i Mihael Buli Herbih. No, u knjizi su i značajna zbivanja iz nemačke novije istorije za koje autor misli da bi mogla da "pojačaju" ljubav prema domovini - pad Berlinskog zida, prvo obraćanje jednog nemačkog predsednika (bio je to Johanes Rau) izraelskom parlamentu (Knesetu) ili izbor prve žene, šefice konzervativaca Angele Merkel za saveznu kancelarku. Sam autor Langenšajd, potomak porodice izdavača poznatih rečnika i enciklopedija (Langenšajd, Duden, Brokhaus) najviše ceni nemačku pouzdanost i osećaj sigurnosti koji ima u Nemačkoj. "Za neke ljude je možda dosadno kad ste pouzdani, ali ako ste proveli mnogo vremena u drugim delovima sveta, naučite da cenite to što je rukovanje zaista rukovanje", kaže autor knjige. I srećan je što zna da u Nemačkoj "kad izađete na večeru ne morate da mislite da li će vam auto biti napolju i kad je završite". Knjiga, međutim, nije startovala sa posebno dobrim recenzijama. Od levo-alternativnog TAC-a (Tageszeitung - TAZ) do konzervativnog FAZ-a (Frankfurter Allgemeine Zeitung - FAZ) recezenti su uglavnom "pocepali" Langenšajdov priručnik. To njemu nije smetalo da knjigu pošalje svim nemačkim ambasadama u svetu, svim ispostavama Gete-instituta, a dobiće je (u engleskoj verziji) i svi strani novinari akreditovani na svetskom fudbalskom prvenstvu. Državni radio namenjen slušaocima u inostranstvu Dojče vele čak je napravio jednosatni film na temu "Najbolje u Nemačkoj". Autor FAC-a je izračunao da je od 250 naslovnih jedinica 71 posvećena zapravo nemačkim robnim markama, dakle knjiga je puka reklama za koju čitoaci još treba i da plate. List zbija šale i na račun filma koji je snimljen po knjizi i nagađa da u njemu verovatno "Franc Bekenbauer obučen u Bos-odelo vozi Golf po Auto-putu zajedno sa glumicom Iris Berben obučenom u Džil Sander odeću, stižu u Rotenburg ob der Tauber (poznato turističko mesto) gde se u sva četiri godišnja doba (ime čuvenog lanca luksuznih hotela) mogu kupiti božićni sitni kolači". "Time bi samo u jednoj kratkoj sceni bilo objedinjeno čak devet razloga da volimo Nemačku", ironiše FAC u tekstu sa naslovom "Jadna Nemačka".

MAKEDONIJA
Crvenkovski dobio pismo patrijarha Pavla
Pismo patrijarha srpskog Pavla u kojem traži od predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog pomilovanje za egzarha srpskog patrijarha vladike Jovana stiglo je u kabinet makednoskog predsednika.
Pismo je stiglo juče popodne, potvrđeno je agenciji Beta u kabinetu makedonskog predsednika, a Crvenkovski će po povratku iz Opatije, gde se održava regionalni samit o kulturnom nasleđu, odlučiti da li ima osnova za prihvatanje zahteva patrijarha Pavla i aboliciju episkopa Ohridskog Jovana. Crvenkovski je pre nekoliko dana, odgovarajući na pitanje da li postoji mogućnost da potpiše aboliciju za vladiku Jovana i tako ga osobodi kazne zatvora od jedne godine, rekao da to može da uradi samo ako to bude u interesu Makedonije. U međuvremenu vladika Jovan vratio se u Makedoniju, nakon što je prisustvovao dvonedeljnom Saboru Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Beogradu. On je u Beograd putovao sa srpskim pasošem koji su mu nedavno doneli predstavnici SPC. Makedonski pasoš mu je oduzet pre mesec dana pod obrazloženjem da svakog momenta treba da bude pozvan na izdržavanje zatvorske kazne od godinu dana.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"