Broj 1055, 2. juni 2006.
| TORONTO -
VLATK0 STEFANOVSKI I MIROSLAV TADIĆ |
SPEKTAKULARNI KONCERT MAJSTORA GITARE
... GDE SU TAPKAROŠI KADA IH NAROD TRAŽI |
Ono što se prošlog petka dešavalo ispred sale
"Bloor Cinema" na glavnoj ulici Toronta graniči se sa nadrealnim. Na velikom
svetlećem panou crnim slovima bilo je ispisano BALKAN GUITAR MASTERS. Ispod
neonskog znaka, pored blagajne, stajala je tabla sa natpisom "Koncert je
rasprodat".
|
Čovek srednjih godina, očajan što nije uspeo
da nabavi kartu, pitao je jednog od organizatora koncerta molećivim glasom "Hoće
li biti tapkaroša večeras?". Kao da su producenti koncerta, pored ostalog,
zaduženi da obezbede tapkaroše. Sitnih lopova, secikesa, džeparoša i ostalih
pripadnika polusveta na žalost nije bilo i mnogi su ostali pred vratima sale u
kojoj se održavao koncert Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića, svetskih
virtuoza gitare.
 A
u sali se dešavalo čudo. Buran aplauz, povici i zvižduci odobravanja
pozdravili su izlazak na pozornicu Stefanovskog, legendarnog gitaristu grupe
Leb i Sol, i Tadića koga su urednici časopisa Guitar Player izglasali među
trideset najradikalnijih i najoriginalnijih gitarista u svetu.
I onda je počela svirka.
Dva umetnika, tri akustične gitare, "totally unplugged" kako je rekao
Stefanovski pozdravljajući publiku, bez svetlosnih efekata, pirotehnike,
scenografije, šarenih laža. Samo muzika. A muzika je bila spoj bluza, džeza,
klasične muzike, flamenka i naravno i prevashodno tradicionalne i narodne
makedonske muzike.
 Stefanovski,
koji u njihov duet donosi uticaje roka i bluza, svira akustičnu gitaru
trzalicom, na rok način, a Tadić, koji je klasično školovan gitarista, svira
prstima. Ta fina kombinacija različitih muzičkih uticaja i tehnika sviranja
stvara posebnu energiju i elektricitet na njihovim koncertima.
Preko osam stotina ljudi kao da su nevidljivom energijom preneseni u neki
drugi, alternativni svet. Vanzemaljska atmosfera ispunjena kosmičkom energijom
njihove muzike trajala je sve dok, posle drugog bisa, umetnici nisu napustili
pozornicu. I duže.
Publika je kao u transu krenula ka vratima, izašla ispred koncertne sale,
zakrčila pešački saobraćaj na trotoaru u centru Toronta i stajala dugo posle
koncerta kao da odbija da ode. Oni najuporniji, koji su najduže čekali, imali
su sreću da se slikaju i dobiju autograme od umetnika koji su izašli da se
pozdrave sa publikom na ulici. Nezaboravno majsko veče u Torontu. |
| |
| Milan Šćekić |
|
| |
| Održana
konferencija za štampu u prostorijama Belih Orlova |
| SUSRET SA MEDIJIMA |
U prostorijama F.K. "Beli Orlovi" u sredu 31
maja sa početkom u 12 časova održana je konferencija za štampu koja će po
rečima rukovodstva kluba, biti redovna praksa. Prisutni novinari su imali
prilike da se upoznaju sa dosadašnjim dešavanjima u klubu i planovima za
naredni period. Konferenciji za štampu je prisustvovao i konzul Goran Savić.
Uvaženi gost je obećao svu raspoloživu podršku "Belim Orlovima " u njihovim
nastojanjima da na najbolji mogući način reprezentuju srpsku zajednicu u
Kanadi.
|
Najviše reči bilo je o Akademiji fudbala i
celodnevnom kampu za decu koji će početi sa radom odmah po završetku školske
godine kao i osvrt na sjajan početak ligaškog dela gde su Srpski fudbaleri
zabeležili dve pobede u isto toliko utakmica.
 Stevan
Mojsilović se prisutnim novinarima zahvalio na dosadašnjoj podršci i objasnio
da je dobijanjem terena na korišćenje u toku celog dana, ispunjen osnovni
preduslov za normalno funkcionisanje akademije i fudbalskog kampa. Polaznici
akademije imaće priliku da rade po najmodernijim programima i dostignućima
najbolje ocenjenih svetskih škola fudbala. Ova akademija radiće po uzrastima i
zavisno od broja prijavljenih odrediće se broj grupa sa kojima će se raditi
dva i tri puta nedeljno.
Treba istaći da je interesovanje izuzetno veliko i da je vrlo važno da se
grupe oforme što pre da bi se svima omogućio što kvalitetniji i kompletniji
rad.
Izuzetna novina je svakako celodnevni kamp, koji će za polaznike biti otvoren
pet dana u nedelji i gde će sa na bazi celodnevnog fudbalskog aranžmana raditi
na svim fudbalskim elementima uključujući i taktički rad u učionicama. Zaista
sjana vest za mališane koji žele da nauče fudbalsku veštinu od jedne takve
legende kao što je Dragoslav Šekularac.
On je istakao da je stvaranje fudbalske akademije i celodnevnih kampova
trenutno najvažniji plan jer jedino na ovaj način može biti rešen igrački
kadar Belih Orlova na duže staze. Pozvao je roditelje da podrže svoju decu u
želji da se bave sportom i fudbalom i rekao da je "sve ostalo njegova briga".
Šekularac je takođe dodao "da talenata ima ali da će oni brzo nestati ako se
sa njima nestručno radi ili deca nemaju dovoljnu roditeljsku podršku".
Predesednik kluba Mike Bakić je informisao novinare da klub ulaže ogromne
napore u pravcu rešavanja svih problema koji prate stavaranje jednog
profesionalnog kluba. Kao prioritetan zadatak on je naveo sređivanje igrališta
koje su Beli Orlovi dobili na korišćenje i dalje ojačavanje igračkog kadra.
U delu razgovora vezanih za prvu ekipu Dragoslav Šekularac je istakao da je
osvajanjem šest bodova na početku sezone "ispunjen plan za te dve utakmice i
da će sledeće utakmice biti isto tako važne kao i ove prve dve, kao i da su
tri boda osvojena protiv najslabije ekipe ista tri boda kao protiv najjače
ekipe". Stručni štab je izrazio zahvalnost igračima na dobrom radu do sada i
istakao sjajnu atmosferu u timu i oko njega
Rukovodstvo belih Orlova je saglasno u oceni da "dobre ige prvog tima dovode
gledaoce na stadion i da će svaka nova pobeda zasigurno povećati broj navijača".
Prve dve utakmice Belih Orlova je pratilo blizu 3000 gledalaca, što je za
kanadsko poimanje fudbala više nego dobro.
Sve informacije vezane za Akademiju fudbala i celodnevne kampove kao i
informacije o utakmicama prvog tima možete dobiti na:
telefon 416. 252.1459
kao i na zvaničnom sajtu
Belih Orlova
www.serbianwhiteeagles.ca |
| |
| Nenad Stojkov |
|
| |
| OPROŠTAJ SA
DECOM IZ KOSOVSKE KAMENICE |
| DAN KADA JE BOL IMAO OBLIK |
Suza Ane Antić (14), kao kosmičko ogledalo.
Vidi se celo Kosovo i Metohija, od Dečana do Deviča, od Patrijaršije do
Sokolice, Goraždevca i Kamenice odakle i dolazi ova devojčica. Vide se sva
srpska geta u kojima na hiljade srpske dece deli Aninu sudbinu.
|
 Ona
je umakla slobodi opasanoj žicom, ali samo na deset dana. Doputovala među
svoje, ovde u Kanadu. Sad mora da se vrati. Opet u krug koji se meri koracima.
Vraća se sa još 19 dečaka i devojčica. Sve njih ugostili su srpski domaćini u
svojim domovima, kao svoje sinove i kćeri. Deca su i članovi KUD "Kriva reka",
selo Berivojce, opština Kosovska Kamenica. Otuda doneli pesmu i igru predaka i
poruke svog malenog srca rodu u daljini.
- Strahuješ i kada zašušti list pod prozorom - govori Lazar Aleksić (12). - I,
tada nema sna. Pratiš mesec, ako je razbio oblak. Tako do jutra.
 A
kada je Radmila Mićić upitala Kristinu Petrović kako će im izgledati sutra, po
povratku na Kosovo i Metohiju, devojčica je odgovorila: "Mi, teta Rado, nemamo
sutra". Jugoslav Pantelić (14): "Mi idemo iz škole. Albanci bacaju kamenje na
nas, mi savijamo glavu i žurimo. Pored nepoznatih šapućemo da ne čuju da smo
Srbi. Ako odgovorimo na kamenice, oni nas optuže da smo prvi počeli."
 Drhte
malena dečija srca na polasku kući. Deset dana su igrali, pevali: "Kad igraš,
ne misliš na strah". Kao da su se u Torontu spustili iz nekog filma. Igru i
pesmu "Kosovo, zemljo voljena", spojili sa vršnjacima čiji su preci u Kanadi
našli utočište u ko zna kojem talasu su seobe iz otadžbine. U Kičineru, gde su
ostali dugo u noć, jedva su ih pustili da odu. Na Nijagari su ih ugostili
čuvene porodice Grujić i Jerić. U centru grada, u elitnom restoranu domaćin
Mišo ... U Misisagi razmenili su adrese, rodile se prve ljubavi, dečije.
 A
onda je došao dan povratka, tamo gde deca rastu na nišanu. Suze dece kao
ogledalo. Misisaga, crkva Svetog Save, Kristina Petrović piše pismo Radi Mićić,
ova žena je najzaslužnija za ovu dečiju bajku: "Još pola sata je do odlaska a
ja želim da vreme barem malo stane, da još malo budemo sa ovim divnim ljudima,
da odložimo povratak tamo odakle nemamo kud. Odlazimo, kao nedozreli vojnici
da Kosovu čuvamo srpstvo. Hvala svima što smo osetili kakvo je pravo
detinjstvo".
 Na
pozornici crkvenog zvoza zagrljeni dečaci i devojčice. Više ne pevaju, grcaju
dečije poruke rastanka. Nastaju grupni portreti. U dupke punoj sali, ljudi na
nogama. Plaču starine, deca. Svi. Emocije od bola gotovo da su bile opipljive.
Dugo je trajala tišina u sali. Samo su je povremeno presecali jecaji dece koja
odlaze. I dece koja ostaju. |
| |
Milena MARKOVIĆ
novinar “Večernjih novosti"
foto: Željko KNEŽEVIĆ |
|
| |
| SKUD OPLENAC |
| ... DODIRNULI SU BOJE DUGE |
Tradicionalni koncert SKUD -a “Oplenac” održan
je 27. maja pred oko 1000 ljubitelja folklora.
|
“Sa Srbijom u srcu” ovi mladi ljudi, izvrsni
igrači “ leteli su do svih naših krajeva”... od Oplenca u Topoli, do Jasenice,
pa još dalje na jug do Stare Planine gde Šop gazi zemlju i na svadbu u
Gnjilane-Kosovsko Pomoravlje, sa vilama vodaricama do izvora Piperskoga, u
raspevani i razigrani Srem, u tajnovite i izazovne ulice Vranja, u mirnu i
spokojnu vojvođansku ravnicu gde jedna tambura čuva tajnu ljubavi, do
gorštačkih Srba sa Dinare...
 Prisutne
goste oduševili su svojom igrom, lakoćom pokreta i poletnošću, kao i sa
koreografijom i šarenilom nrodnih nošnji.
Ovom prilikom po prvi put je izvedena koreografija “Natama", divna priča o
prastarom običaju koji još živi u krajevima istočne Srbije. Takođe, je
premijerno izvedena igra kanadskih Indijanaca koja je oduševila gledaoce.
 Burnim
aplauzom nagrađeni su izvođači SKUD-a Oplenac, orkestar kao i cela (mnogobrojna)
ekipa ljudi koja je profesionalno radila na ovom projektu... svi zajedno
“dodirnuli su boje duge” ...igrom, koreografijom i uopšte celokupnom
produkcijom.
Gojko Roglić (režija i scenario), Dušan Suvajac (muzički direktor), Srba
Ninković (umetnički direktor i koreograf) Goran Koraksić (asistent umetničkog
direktora i koreografa), Jasmina Vučurović (dirigent hora), Anđa Kukolj i
Jovanka Gavrilov (nošnje), Nikola Kukolj, Tanja Vrbica, Ljiljana Tojčić
Tankosić, Ljiljana Ćulum, Dragan Živić Ilić, Silvija Davidović su oni koji su
zaslužni što nam je Srbija bar za trenutak bila tako blizu . |
| |
| Ivana Đorđević |
|
| |
| TORONTO |
| KONCERT HORA KIR STEFAN SRBIN |
U Walter Hall-u, University of Toronto, održan
je šesti po redu godišnji koncert hora “Kir Stefan Srbin”. U prepunoj sali
prisustvovali smo, jednom posebnom događaju uživajući u izvanrednom izvođenju
pravoslavne duhovne i srpske svetovne muzike.
|
 Pod
dirigentskom palicom Jasmine Vučurović, članova hora ‘Kir Stefan Srbin” i
solista Bojane Rajić - sopran, Ljiljane Zdravković - sopran, Emilije Adamović
- alt, Dušana Đurčić - tenor, Milana Dimitrijević - bas-bariton, Aleksandra
Gajić - violina, Svetlane Milošević - klavir, Dragane Rusić - klavir i
instrumentalne grupe Dušana Suvajca,bilo je to jedno prijatno veče, sasvim
drugačije i sa jednom posebnom atmosferom.
“Oduševljena sam koncertom i moram vam reći da sam neizmerno uživala. Šteta je
što se češće ne organizuju ovakve manifestacije u našoj zajednici”, rekla nam
je na izlazu iz sale Mila P. I mnogi drugi koje smo intervjuisali pohvalili su
ove vrsne umetnike. |
| |
| I.Đ |
|
| |
| MISISAGA |
| KARASAGA |
| |
CŠO Sveti Sava i Folklorni Ansambl Sv. Sava
Oplenac, bili su domaćini srpskog paviljona pod nazivom “Kosovo u našem srcu -
kosovska deca u našem domu”.
 Od
26. maja do 28. maja mnogi žitelji Toronta i Misisage imali su priliku da se
prošetaju našim paviljonom i upoznaju se sa našom kulturnom baštinom.
Posebnu boju i atmosferu darivala su, ove godine, deca iz KUD “Kriva reka” iz
Kosovske Kamenice koja su nam donela miris božura i lepotu folklora i pesme.
Takođe i domaćini, Folklorni Ansambl Sv Sava Oplenac, u punom sjaju je, svim
prisutnim gostima, prezentovao folklorne igre iz raznih krajeva naše zemlje. |
| |
| I.Đ |
|
| |
| SAOPŠTENjE
UpravE crkve SV. ĐorĐa u Nijagari |
| ODGOVOR |
Sveštenicima i eparhijskim vlastima eparhije
kanadske srpske pravoslavne crkve
|
Javno obraćanje sveštenika vernicima eparhije
Kanadske čitano je sa oltara u nekim srpskim crkvama eparhije Kanadske, a u
većini crkava je bilo javno izloženo. Skoro istovetno "OBRAĆANjE" je
objavljeno u "NOVINAMA" od 5-og maja 2006-te godine i u skraćenom obliku uz
komentar u "VESTIMA" od 10-og maja 2006-te godine pod naslovom "SUKOB JE
KANONSKI".
Ovde ćemo ukratko odgovoriti na glavne optužbe jer nam je prostor ograničen.
1. Eparhijskim aktom E.BR.159 od 5-oga aprila 2006-te godine episkop Kanadski
Georgije je
"zabranio bogosluženja u crkvi SV. Đorđa kao i vršenje obreda, molitvoslovlja
i sveštenoradnji za sve one učesnike koji su glasali da se imovina CŠO izuzme
iz kanonskih okvira eparhijskih vlasti i preregistruje u korporaciju sa
pravilnikom u kome se jasno ta nadležnost potire".
To je uradio pre najvećih hrišćanskih praznika - USKRSA, što ni jedan tiranin,
a kamoli vladika srpski, nije uradio srpskom narodu.
Zabrana bogosluženja u crkvi Sv. Đorđa u Nijagari je u suprotnosti sa
krivičnim pravilima SPC, ustavom SPC i 4-im kanonom 7-mog Vaseljenskog sabora.
Po ustavu SPC nadležni vladika ima pravo da samostalno suspenduje prekršioca
crkvenog zakona do 15 dana, a u izuzetnim okolnostima i do 30 dana. Osuđivanje
neodređenog broja neimenovanih prekršioca je nekanonsko, neustavno i protivno
krivičnim pravilima SPC.
4-ti kanon 7-mog vaseljenskog sabora izričito zabranjuje vladikama da
zatvaraju svete hramove ili da u njima zabranjuju bogosluženja.
Imovina CŠO u Nijagari uvek je bila punopravno registrovana na CŠO u Nijagari,
a ne na eparhiju kanadsku niti na eparhijske vlasti. To se lako može proveriti
u zvaničnim zemljišnim knjigama. Kako onda ta imovina može da bude izuzeta iz
nadležnosti eparhijskih vlasti kada nikada nije ni bila u njihovom vlasništvu?
Bestidna je neistina da upravnici i vernici u Nijagari odvajaju imovinu i
crkvu od Eparhije i pravoslavlja uopšte, što eparhijske vlasti uporno
serviraju javnosti u novinama i sa oltara crkava. Sa oltara narod očekuje
istinite reči ljubavi i sloge, a ne podele naroda i sejanje mržnje.
Imovina CŠO u Nijagari je inkorporisana odlukom preko 98% punopravnih članova
crkve. U nacrtu pravila korporacije usvojenim opet sa preko 98% punopravnih
članova crkve jasno stoji da imovinu CŠO u Nijagari niko ne može da otuđi bez
saglasnosti dve trećine punopravnih članova. Kako se i pored toga javnosti
zlonamerno protura neistina da samo dva tri neodgovorna čoveka mogu da prodaju
svu crkvenu imovinu u Nijagari?
2. "SAOPŠTENjE" eparhije Kanadske srpske pravoslavne crkve i javno obraćanje
sveštenika vernicima eparhije Kanadske očigledno nisu pisali sveštenici kako
je to protureno u javnosti, nego je autor unapred pripremio tekst i pod
pritiskom ucena i pretnji, kao i ranije, iznudio potpise sveštenika. To je
najpodliji način na koji eparhijske vlasti obmanjuju i manipulišu i sveštenike
i narod.
3. U saopštenju autor bestidno tvrdi da su vladika i sveštenici "brojne
izgubljene duše okupili na jednom mestu i duhovno okrepili i uza sve to nakon
decenija tavorenja, istinski postavili srpstvo na duhovnu mapu Kanade i izveli
ga iz geta"
Činjenice govore sasvim suprotno. Među Srbima u Kanadi nikada nije bilo
brojnih izgubljenih duša niti ih sada ima. Ima Srba koji ne dolaze u crkve, ne
žele da uzimaju naforu iz ruku vladike i nekih sveštenika. Na žalost, zaslugom
vladike i nekih sveštenika, takvih je sve više otkako su saznali pravu istinu,
nemoral, nezakonitost i korupciju čime se ponose eparhijske vlasti. Srpski
narod u Kanadi nikada nije bio u "getu" nego naprotiv uživao je zavidan ugled
kao vredan, patrijahalan, visoko moralan narod koji poštuje građanske i
crkvene zakone. Dolaskom vladike Georgija na čelo srpske crkve u Kanadi srpski
narod doživljava poniženja, moralnu i materijalnu štetu neprocenjivih
posledica.
Samo primera radi navodimo sudski spor koji je pre dvadesetak godina pokrenuo
vladika protiv tadašnjeg podpresednika eparhijskog saveta. Taj je spor koštao
srpski narod preko 300.000.00 dolara u ono vreme. I mada je vladika izgubio
taj spor i danas u glasilima eparhije narodu se protura neistina da je vladika
taj spor dobio.
Sada ponovo taj isti vladika tuži jednoglasno izabrane upravnike CŠO u
Nijagari i u tužbi traži 17 miliona dolara odštete. Tužbu je uputio jedan dan
pre početka eparhijske skupštine bez njenog odobrenja. Pored građanskog suda
vladika iste upravnike nastoji da kazni najstrožijim crkvenim kaznama ne zato
što navodno "nasilno otrgoše deo hristovog tela" nego zato što su opravdano
postavljali pitanja nezakonitosti finansijskih transakcija i manipulacija sa
parama koje pošteni vernici daruju crkvi. Izgleda da vladici i njegovim
saradnicima nisu dovoljni prihodi koje uzimaju iz crkava i manastira nego hoće
još i 17 miliona odštete. Zašto je to prećutano u "SAOPŠTENjU"? Nije više
narod neobavešten kao ranije i darodavci više nemaju poverenja u vladiku
Georgija kao što su ga imali pre 20 godina. Čak su i carinske vlasti počele da
pretresaju i anđele u svešteničkim odećama i vladičanske štapove (žezla) iako
su to tradicionalno bili simboli strahopoštovanja.
Danas se ništa dugo ne može sakriti.
Uprava crkve SV. Đorđa u Nijagari |
| |
| |
|
| |
|
Znate li šta se dešava u zajednici ovih dana?
Pročitajte
 |
