Broj
1027, 4.novembar 2005
EVROPA PIŠE, BIA DEMATUJE...
Otkriven
grob generala Dragoljuba Mihailovića?
Komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata
general Dragoljub Mihailović streljan je i sahranjen u beogradskom
naselju Dedinje, piše u najnovijem broju nedeljnik "Evropa" pozivajući
se na otkriće Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
U
tekstu se navodi da je grob generala Mihailovića lociran na Dedinju, oko
400 metara od Belog dvora u kojem je živeo i radio posleratni predsednik
Jugoslavije i Mihailovićev najveći protivnik Josip Broz Tito.
|
Drašković traži javno otkopavanje Mihailovićevog groba
Ministar spoljnih poslova SCG i lider Srpskog pokreta obnove (SPO)
Vuk Drašković izjavio je da grob generala Dragoljuba Mihailovića
mora biti otkopan odmah i u prisustvu javnosti, ako se zaista zna
gde se nalazi.
Drašković je rekao da "general Dragoljub Mihailović nije bilo ko" i
da je dosta bilo "ruganja i njemu i njegovoj vojsci i njegovom
tajnovitom smaknuću i grobu".
"Ta jama, u koju je navodno, on bačen i zatrpan, morala je biti
otkopana u prisustvu javnosti i kamera, a posmrtni ostaci, ako ih u
grobnici ima, upućeni na DNK analizu", izjavio je Drašković.
"Tek posle toga, mogla je biti saopštena tvrdnja da je, ili nije,
otkriven grob komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini", dodao je
Drašković.
Lider Srpskog pokreta obnove rekao je i da je na šefu BIA Radetu
Bulatoviću "da objasni Srbima zašto ne otkopava generalov grob kad
već zna gde je" i ocenio da Bulatović "od istorijskog čina vezanog
za jednu od najvećih drama srpskog naroda pravi komediju".
"Mora da otkopava i to javno i odmah, pod uslovom da je rekao ono
što 'Evropa' piše da je rekao", zaključio je Drašković. |
Prema navodima "Evrope" informaciju je potvrdio i direktor BIA Rade
Bulatović, koji je kazao da je istraga trajala više od godinu dana.
Direktor BIA nije mogao da kaže da li će i kada početi iskopavanje
posmrtnih ostataka generala Mihailovića.
U
svojoj istrazi BIA je razgovarala i sa penzionisanim podoficirom KNOJ-a
Ljubom Lazarovskim koji je bio očevidac streljanja Mihailovića i još
devet osuđenika, koji je pomogao da se reši misterija stara gotovo šest
decenija.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je sinoć da "ne
raspolaže saznanjima o mestu gde se nalaze posmrtni ostaci Dragoljuba
Draže Mihailovića", istakavši da "nije preuzimala bilo kakve radnje u
cilju razjašnjavanja" gde se nalazi njegov grob.
"BIA
najodlučnije demantuje tekst u nedeljniku 'Evropa', u kome se neosnovano
spekuliše o navodnim aktivnostima BIA u vezi sa pronalaženjem groba
Mihailovića", navodi se u saopštenju BIA.
Služba bezbednosti ističe da je svu arhivsku građu iz tog perioda
predala Arhivu Srbije.
Takođe se navodi da Dragoljub Mihailović u vreme suđenja, izricanja i
izvršenja presude nije bio u nadležnosti službi bezbednosti već vojnih
pravosudnih organa.
Nedeljnik Evropa je u najnovijem broju objavio da je BIA otkrila
Mihailovićev grob.
Prema navodima "Evrope", informaciju je potvrdio i direktor BIA Rade
Bulatović, koji je navodno kazao da je istraga trajala više od godinu
dana.
POLITIČKO REŠENJE ZA KOSOVO I METOHIJU
Deset
principa za određivanje budućeg statusa Kosova
Dokument potiče iz međunarodnih diplomatskih krugova a među principima
se odbacuje mogućnost teritorijalne podele, povratka na stanje od pre
1999. godine ili ujedinjenja Kosova sa nekom teritorijom u okruženju.
Kontakt
grupa napravila je spisak od deset vodećih principa za određivanje
kosovskog statusa, prenosi prištinski dnevnik "Zeri".
List
navodi da dokument potiče iz međunarodnih diplomatskih krugova i da se
među principima odbacuje mogućnost teritorijalne podele, povratka na
stanje od pre 1999. godine ili ujedinjenja Kosova sa nekom teritorijom u
okruženju.
Principi Kontakt grupe su predstavljeni sledećim redosledom:
1.
Kosovski status treba u potpunosti da bude kompatibilan sa međunarodnim
standardima o ljudskim pravima, demokratiji, međunarodnim zakonima što
će doprineti bezbednosti u regionu.
2.
Kosovski status treba da bude u skladu sa evropskim vrednostima i
standardima i treba da doprinese postizanju evropske perspektive za
Kosovo, i to kroz proces stabilizacije i pridruživanja i integracije u
EU.
3.
Rešenje statusa treba da obezbedi održivu multietničnost na Kosovu, a
proces treba da osigura mehanizme i garancije za primenu ljudskih prava,
prava manjina, izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim kućama.
4.
Postignuto rešenje treba da omogući svim zajednicama na Kosovu da imaju
svoje predstavnike u vladi na svim nivoima. Postojeće strukture
samoupravljanja treba da olakšaju suživot raznih zajednica kao i da
omoguće potpuni pristup javnim službama kroz proces decentralizacije.
5.
Rešenje treba da uključi specijalne garancije za zaštitu kulturne i
verske baštine.
6.
Određivanjem kosovskog statusa treba da se ojača regionalna bezbednost i
da se osigura da se Kosovo neće vratiti na situaciju pre 1999. godine.
Bilo koja jednostrana odluka ili rezultat upotrebe sile biće
neprihvatljivo. Neće biti promena unutar teritorije Kosova, što znači da
neće biti podele Kosova ili ujedinjenja sa nekom državom ili nekim delom
neke države.
7.
Treba osigurati bezbednost na Kosovu i da neće predstavljati vojnu ili
bezbednosnu pretnju susedima.
8.
Određivanje kosovskog statusa će unaprediti mehanizme u jačanju
vladavine prava, borbi protiv organizovanog kriminala i održavanje
multietničkog karaktera policije i pravosuđa.
9.
Određivanje kosovskog statusa će omogućiti da se Kosovo razvije
ekonomski i politički, i da sarađuje sa međunarodnim finansijskim
institucijama.
10.
Kosovu će i dalje biti potrebno međunarodno prisustvo - civilno i vojno
- za još neko vreme.
List
je objavio da će Kontakt grupa ove principe predstaviti izvestiocu UN za
pregovore o statusu Kosova Martiju Ahtisariju.
Sastanak Kontakt grupe je održan u Vašingtonu, a prema navodima BBC-a,
politički direktori u ministarstvima spoljnih poslova zemalja Kontakt
Grupe nisu uspeli da postignu konsenzus oko modaliteta pregovaračkog
procesa.
Predstavnici zemalja članica Kontakt grupe sastali su se na večeri u
jednom vašingtonskom restoranu, a domaćin im je bio američki državni
podsekretar Nikolas Berns.
Prisutan je bio i specijalni izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti
Ahtisari.
Kako
su istakli zvaničnici američke administracije, na tom sastanku
razmenjena su mišljenja o naporima za postizanje političkog rešenja za
Kosovo.
Nisu
saopšteni nikakvi drugi zvanični detalji.
NEZAVISNO KOSOVO BI LAKO MOGLO DA POSTANE KRIMINALNO PREDUZEĆE
SAD
zabrinute zbog Ahtisarija
Profesor istorije čikaškog De Pol Univerziteta Tomas Makajtis izjavio je
da "očito postoji američka zabrinutost da specijlani izaslanik UN Marti
Ahtisari neće u dovoljnoj meri, tokom pregovora, zastupati američke
interese".
Makajatis je za Bi-BI-SI (BBC) rekao da za strahovanje SAD postoje
najmanje dva razloga:
|
I predstavnik NATO u timu Ahtisarija
Izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova, Marti Ahtisari, mogao
bi, pored jednog zamenika, imati četiri pomoćnika ili "oficira za
vezu", budući da je NATO stavio do znanja i da bi jedan njegov
predstavnik trebalo da bude u Ahtisarijevom timu, navode dobro
obavešteni evropski diplomatski izvori u Briselu.
Ahtisari je, kako je sinoć rečeno agenciji Beta, tražio da ima
jednog zamenika, koga će on lično odabrati, i to je bivši generalni
sekretar u austrijskom ministarstvu inostranih poslova Alber Roan, a
da predstavnici EU, SAD i Rusije, a sad izgleda, i NATO, budu
njegovi pomoćnici ili imaju nešto labaviju ulogu "oficira za vezu".
Evropska unija bi vrlo moguće na to mesto imenovala Štefana Lenea,
saradnika visokog predstavnika EU Havijera Solane zaduženog za
zapadni Balkan.
Evropska unija je jako zainteresovana da snažno bude angažovana u
pregovorima o statusu, jer će Unija, pošto se postigne dogovor o
statusu, imati glavnu ulogu u uvođenju demokratskih političkih i
ekonomskih evropskih standarda na Kosovu i biti znatno više
angažovana u svim zbivanjima u pokrajini, uključujući sektor
bezbednosti i vladavine zakona.
Diplomate u Briselu navode da se, istovremeno, zapaža izvesno
oklevanje zvanične Moskve da prihvati i imenuje jednog svog
predstavnika u Ahtisarijevoj ekipi. Naime, kako se tvrdi, iz Moskve
još nije dobijena potvrda o tome, iako su dosad već spominjana imena
dvojice ruskih funkcionera.
Takođe je rečeno da se, kad je u pitanju mogući predstavnik NATO,
već spominje ime američkog diplomate Džejmsa Perđua, koji je kao
specijalni američki izaslanik, zajedno s NATO i EU, imao ključnu
ulogu u posredovanju i smirivanju oružane pobune albanskih
ekstremista u zapadnoj Makedoniji, u julu 2001. |
"Jedan
se može objasniti željom Bušove administracije da sve vreme bude u
svakoj čorbi mirodija. To bi mogao i da bude razlog za strahovanje da bi
Ahtisari mogao da učini nešto što bi išlo na štetu Vašingtona", rekao je
Makojatis.
On
je dodao da ne treba isključiti ni mogućnost da Amerikanci, možda, imaju
nagoveštaje da Ahtisari ima konkretne planove koji su, po oceni
Amerikanaca, neprihvatljivi.
"Moguć
je niz objašnjenja ali mi se čini da je pre svega reč o pitanju kontrole",
kazao je Makajtis.
"Pravo
pitanje je kojim će se pravcem dalje ići. Ja, na žalost, ne spadam u
optimiste. Nema sumnje da je dešavanja iz 1999. godine trebalo
zaustaviti, ali me brine mogućnost da Kosovo postane potpuno nezavisno.
Tako mala država bi lako mogla da postane kriminalno preduzeće što nema
nikakve veze ni sa Albancima, ni sa Srbima", upozorio je Makajtis.
"A
gde imate organizovani kriminal imate i terorizam i to zabrinjava
Ameriku", naveo je profesor istorije.
"Sve
sam manje naklonjen punoj nezavisnosti Kosova. Mislim da bi neka
varijanta podele vlasti po kojoj bi Kosovo imalo autonomiju, a Srbija,
ako ne kontrolu, onda uticaj u pokrajni, tako da ipak ne bude reč o dve
odvojene države, bilo povoljnije rešenje" zaključio je istoričar
Makajtis.
VaŠington post TVRDI...
CIA ima
tajne zatvore u istočnoj Evropi
Američka obaveštajna služba CIA drži i ispituje zarobljene pripadnike Al
Kaide na tajnim lokacijama u istočnoj Evropi, piše "Vašington post".
Pozivajući se na neimenovane zvaničnike, list navodi da je ta lokacija,
iz sovjetske ere, deo čitavog sistema tajnih zatvora koje je CIA
uspostavila u osam zemalja još pre četiri godine, posle napada 11.
septembra.
Među
tim zemljama su, kako se navodi, Tajland, Avganistan i nekoliko
istočnoevropskih demokratija, a mreži tajnih zatvora pripada i mali
centar u zatvoru Gvantanamo na Kubi.
Mreža tajnih zatvora ključni je element u nekonvencionalnom ratu koji je
CIA pokrenula protiv terorizma, a zavisi od saradnje stranih
obaveštajnih službi, uz čuvanje u strogoj tajnosti čak i najosnovnijih
informacija, piše "Vašington post".
Postojanje tajnih lokacija koje se u poverljivim dokumentima Bele kuće,
Centralne obaveštajne agencije, Ministarstva pravde i Kongresa nazivaju
"crna mesta", poznato je samo nekolicini zvaničnika u SAD i uglavnom
samo predsedniku ili obaveštajcima najvišeg ranga u zemlji domaćinu,
tvrdi američki dnevnik.
O
tome ko se nalazi u tajnim zatvorima, kakvi se metodi ispitivanja
primenjuju i ko i kako odlučuje o dužini pritvora ne zna se praktično
ništa, dodaje list.
Iako
CIA ne želi da otkrije detalje o tajnom zatvorskom sistemu, kako piše "Vašington
post", obaveštajci brane takav pristup tvrdeći da uspešna odbrana zemlje
zahteva da agencija ima ovlašcenje da isputuje osumnjičene teroriste
koliko god je potrebno i bez ograničenja kakva bi nametao američki
pravni sistem ili vojni sud uspostavljen za zatvorenike u Gvantanamu.
"Vašington
post" navodi da nije objavio imena istočnoevropskih zeamalja u kojima se
nalaze tajni zatvori CIA na zahetv visokih zvaničnika koji kažu da bi to
moglo ugroziti borbu protiv terorizma u tim zemljama i načiniti ih metom
za moguću osvetu terorista.
List
navodi da se u tajnim zatvorima nalazi tridesetak "važnijih terorista"
dok je oko 70 zatvorenika koji se smatraju manje važnim predato stranim
obaveštajnim službama.
Pozivajući se na sadašnje i bivše obaveštajce, "Vašington post" piše da
CIA za ispitivanje osumnjičenih za terorizam koristi tajne lokacije u
inostranstvu zbog toga što je u SAD zabranjeno da se zatvorenici drže u
takvoj izolaciji.
Navodi se da je tajni sistem zatvora smišljen odmah nakon septembarskih
napada na Njujork i Vašington, 2001. godine, kada se pretpostavljalo da
sledi još jedan napad.
NIKO
NIŠTA NE ZNA...
Evropa
pere ruke od zatvora CIA za teroriste
Zemlje Srednje Evrope listom su demantovale da bi na njihovoj teritoriji
mogli da se nalaze tajni zatvori u koje CIA prebacuje teroriste da
izmakne nadzoru pravosuđa SAD, kako tvrdi američki dnevnik "Vašington
Post".
Jedino Češka je priznala da su vlasti SAD zatražile da primi i da azil
nekolicini zatvorenika iz baze Gvantanamo na Kubi, za koje se
ispostavilo da nemaju veze sa terorističkom mrežom Al-Kaida.
"To
nisu bili teroristi, već ljudi iz jedne provincije u Kini koje nisu
mogli da deportuju u domovinu iz straha da bi tamo bili progonjeni",
objasnio je češki ministar unutrašnjih poslova František Bublan i dodao
da je Češka, kao i Nemačka i Holandija, taj zahtev odbila.
"Vašington
Post" je u članku o tajnim zatvorima CIA naveo da su smešteni u nekoliko
istočnoevropskih zemalja iz nekadašnje sovjetske sfere uticaja.
|
EU ispituje izveštaje o
tajnim zatvorima CIA u Evropi
Evropska komisija saopštila je da će ispitati izveštaje da američka
Centralna obaveštajna agencija (CIA) ima tajne zatvore u istočnoj
Evropi.
Vlade Evropske unije biće nezvanično ispitane o ovim optužbama,
rekao je portparol EU Friso Roskam Abing.
"Moramo da saznamo tačno šta se dešava. Svi smo čuli o ovome, a sada
moramo da vidimo da li je to potvrđeno", rekao je on.
Roskam Abing je rekao i da bi takvi zatvori kršili ljudska prava u
EU i druge evropske povelje o ljudskim pravima i da će Komisija
ispitati ove izveštaje. On je upozorio da Komisija neće moći da
preduzme akcije protiv zemalja članica ako su one prekršile ljudska
prava.
"Kada je reč o tretmanu zatvorenika... jasno je da svih 25 zemalja
koje su potpisale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i
Međunarodnu konvenciju protiv torture, moraju da poštuju i u
potpunosti primenjuju obaveze koje proizlaze iz ovih sporazuma",
rekao je Roskam Abing novinarima.
Američki zvaničnici odbili su da potvrde ili demantuju izveštaj "Vašington
posta" da CIA krije i ispituje osumnjičene pripadnike Al Kaide u
nekoliko istočnoevropskih zemalja, od kojih su neke članice EU.
List navodi, pozivajući se na bivše obaveštajne zvaničnike i
diplomate da je tajni zatvorski sistem uspostavljen pre četiri
godine u osam zemalja uključujući Avganistan i nekoliko
istočnoevropskih država. |
Navodno za njih zna uvek samo šef države i vlade i vrh obaveštajnih
službi u toj zemlji. List po dogovoru sa američkim vlastima nije naveo
o kojim zemljama je reč, iako te informacije ima, da ne bi stvarao
probleme vladama tih zemalja i izložio ih eventualnoj osveti terorista.
O
tajnom zatvoru nikakve informacije nema češki predsednik Vaclav Klaus,
potvrdio je novinarima njegov portparol a nekog zahteva da Češka primi
zatvorene teroriste ne seća se ni premijer Jirži Paroubek. Ministar
Bublan kategorično je demantovao da bi u Češkoj mogao da postoji takav
zatvor.
Članak američkog dnevnika pokrenuo je lavinu spekulacija da bi tajni
zatvori mogli da se nalaze pre svega kod najbližeg saveznika SAD u
Istočnoj Evropi, u Poljskoj i u Rumuniji, posebno što postoje dokazi da
su avioni CIA kojima prevozi uhapšene za terorizam sletali u Poljskoj.
Džon
Šifton iz NVO Hjuman Rajts Voč kazao je poljskom dnevniku "Gazeta
Viborča" da je boing koji CIA koristi za prevoz uhapšenih terorista
sletao u Poljsku, Rumuniju i Bugarsku, što takođe daje osnove za
pretpostavku da te zemlje uzimaju učešće u operaciji CIA.
Isti
boing 737 pojavio se 2004. godine i u Makedoniji, istog dana kada je
tamo uhapšen navodni pripadnika mreže Al-Kaida, podseća "Gazeta Viborča".
Nova
poljska vlada nije reagovala na spekulacije da bi tajni zatvor mogao da
postoji u Poljskoj a dosadašnji vrh poljskih obaveštajnih službi
demantovao je da bi na takvu saradnju CIA pristao i kada bi to tražila.
"SAD
nam nikada nisu predložile da prihvatimo zatvorenike. Kakvi su poljski
novinari svet bi za tajni zatvor saznao 15 minuta pošto bi u njega bio
smešten prvi zatvorenik", rekao je jedan od obaveštajaca poljskom listu.
"Kod
nas nikoga od terorista ne držimo", reagovao je slovački ministar pravde
Daniel Lipšic a samu pomisao da bi u Slovačkoj mogao da postoji takav
zatvor demantovalo je i Ministarstvo inostranih poslova i slovačka
obaveštajna služba SIS.
Američka administracija je pod stalnim pritiskom optužbi iz organizacija
za ljudska prava zato što u borbi protiv terorizma krši prava ljudi
zatvorenih zbog sumnji da su umešani u terorističke napade a izmeštanjem
zatvorenika sa teritorije SAD izvrdava i stroge američke propise koji
zatvorenicima garantuju bar minimalna ljudska prava.
Al Kaida koristi internet za regrutovanje
Bin
Laden, živ, mrtav ili stidljiv?
Jedan pakistanski dnevnik tvrdio je pre mesec dana da je Bin Laden umro
letos i da je sahranjen u avgnistanskom gradu Kandaharu. Jedan indijski
dnevnik kaže da je poginuo u kašmirskom zemljotresu.
Šta
se desilo sa Bin Ladenom od kako je odednom zamukao? Neki misle da je
mrtav, drugi da se ne oglašava u strahu da će biti ubijen, a treći da je
možda postao stidljiv.
Kakav god da je razlog čudnom nestanku Osame bin Ladena, koji nije viđen
od svoje poslednje podrugljive video poruke prošle godine, on više nije
glavni lik svetskog "džihada", svetog rata protiv Zapada.
Oličenja
Al Kaide danas su Abu Musab al-Zarkavi, Jordanac odgovoran za neke od
najgorih zločina u Iraku, i Ajman al Zavahiri, "zamenik" Bin Ladena. Oni
su glavni junaci na veb stranicama militantnih islamista.
Zapadni obaveštajni izvori, kako piše londonski "Gardijan", veruju da
Zarkavi sada prima najveći deo novca od sponzora terorizma i privlači
najveći broj regruta za "džihad" protiv SAD i njenih saveznika. Strahuje
se da on već planira da napade proširi na arapski svet i Evropu.
"Zarkavi
je svetski terorista broj jedan. Sve pokazuje da on misli da je
prerastao Irak", izjavio je "Gardijanu" izvor upoznat sa obaveštajnim
nalazima.
I
dok Bin Laden izvodi trik nestanka, "zamenik" Ajman al-Zavahiri se sve
češće pojavljuje kao glavni medijski propagandista Al Kaide.
Ovaj
egipatski lekar, koga mnogi drže za pravu ideološku snagu Al Kaide,
objavio je najmanje šest video i audio snimaka ove godine,
raspravljajući o svemu - od iračkih izbora, preko bombaških napada u
Londonu, do nedavnog zemljotresa u Kašmiru.
To
je začudilo profesionalne posmatrače Al Kaide. "Sad imamo tri glavne
teorije", kaže jedan od njih. "Možda se Bin Laden sada ponaša kao
predsednik koji govori samo o krupnim 'državnim' pitanjima, dok je
Zavahiri premijer koji se nosi sa svakodnevnim poslovima".
"Možda
je Bin Laden živ, ali suviše bolestan da bi se pojavio na televiziji a
da ne demorališe svoje pristalice". "Ili je možda mrtav. Ali, to nije
verovatno - da je mrtav čuli bismo o tome".
Bin
Laden je poslednji put viđen u video obraćanju američkom narodu pred
predsedničke izbore u SAD prošlog novembra. Tada se narugao predsedniku
Bušu rekavši kako "nam je bilo lako da razdražimo njegovu administraciju
i uvučemo je u propast".
Pismo u ime Bin Ladena pojavilo se na internetu prošlog decembra, s
pozivom Arapima da zbace "otpadničke" arapske vladare.
Od
tada, ništa od njega. Jedan pakistanski dnevnik tvrdio je pre mesec dana
da je Bin Laden umro letos i da je sahranjen u avgnistanskom gradu
Kandaharu. Jedan indijski dnevnik kaže da je poginuo u kašmirskom
zemljotresu.
Prošlog vikenda, američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld povezao je
pritajenost Bin Ladena sa strahom za svoju sudbinu budući da američke i
pakistanske snage gone i love članove Al Kaide. "Možda je Bin Laden
postao stidljiv, što nije bio ranije", rekao je Ramsfeld u Berlinu.
Bilo
da je Bin Laden živ ili mrtav, njegova mreža se sasvim promenila. "Više
nema Al Kaide", tvrdi jedan zapadni obaveštajac. "To je sada pre
ideologija nego organizacija".
Po
toj analizi, članovi starog avganistanskog jezgra vođa oko Bin Ladena i
Zavahirija su ubijeni, uhvaćeni ili raspršeni dotle da teško mogu da
pokrenu veći napad na Zapad.
Umesto toga, usmerili su se na širenje ideologije koja nadahnjuje druge
da izvode napade - od Balija do Bagdada. "Zamislite to kao podružnice
MekDonaldsa", kaže izvor. "Bin Laden i Zavahiri imaju autorsko pravo na
zlatni znak firme, ali je Zarkavi taj koji prodaje pljeskavice - i to
veoma uspešno".
Zarkavi preko interneta danas poručuje: "Više od polovine bitke koju
vodimo je na bojnom polju medija". Lišena fizičke baze u Avganistanu, Al
Kaida sada koristi internet kao virtuelnu bazu za regrutovanje novih
pristaša i za obuku.
Problem za zadužene za borbu protiv terorizma je u tome što bez obzira
šta da se desilo Bin Ladenu, Zavahiriju ili Zarkaviju, možda neće biti
moguće izbrisati njihovu ideologiju. "Virus Al Kaide je već u ljudima",
kaže jedan obaveštajni izvor.
Trgovci drogom, "reketaŠi", teroristi i drugi kriminalci...
Prljavi
novac - Ahilova peta kapitalizma
Trgovci drogom, "reketaši", teroristi i drugi kriminalci, moraju da
prikriju izvore novca koji zarađuju kroz svoje nezakonite poslove. Zato
obično imaju druge, legalne "aktivnosti" kroz koje kanališu ilegalne
prihode, odnosno
peru
novac.
Trgovci drogom, "reketaši", teroristi i drugi kriminalci, moraju da
prikriju izvore novca koji zarađuju kroz svoje nezakonite poslove. Zato
obično imaju druge, legalne "aktivnosti" kroz koje kanališu ilegalne
prihode, odnosno
peru
novac.
U
svojoj novoj knjizi, pod naslovom "Ahilova peta kapitalizma", nekadašnji
biznismen Rejmond Bejker, kako prenosi Glas Amerike, piše da postoji
mnoštvo različitih načina pranja novca i to ne samo u kriminalnim ili
terorističkim krugovima.
"Prljav
novac pojavljuje se u tri različite forme: kroz korupciju, kriminal i
trgovinu", navodi Bejker.
Najlakši
način da se sakriju nezakonita materijalna sredstva je da se ona
jednostavno prebace preko granice. Mnoge banke, uključujući i one u SAD
i Švajcarskoj, prihvataju velike uplate iz inostranstva, obično bez
provere porekla novca.
Na
primer, osoba koja novac zarađuje kao šef lanca prostitucije u
Sjedinjenim Državama, po zakonu ne može da deponuje taj novac u američku
banku. Međutim, ukoliko je prljav novac zarađen izvan SAD, on može biti
položen u američke banke.
Rejmond Bejker tvrdi da su zakoni zapadnih zemalja, usvojeni od 60-ih na
ovamo, stvorili finansijsku strukturu koja olakšava kretanje ilegalnog
novca.
Ta
struktura sastoji se od takozvanog poreskog raja, odnosno tajnih of-šor
firmi, lažnih korporacija, gde niko ne zna ko je u stvari vlasnik
biznisa.
Tu
su i fiktivne banke, anonimne ili lažne fondacije u koje možete da date
novčanu donaciju, a onda izvučete korist iz toga. Uz to, možete da imate
lažnu dokumentaciju, naduvane cene i sijaset "rupa" koje olakšavaju
transfer novca iz prljavih struktura u zapadne kase, navodi Bejker.
Bejker procenjuje da je u ovom trenutku u "poreskim utočištima" širom
sveta sakriveno oko 11 biliona dolara prljavog novca. Jedan bilion
dolara nelegalnih sredstava svake godine prelazi međunarodne granice, od
čega polovina potiče iz siromašnih zemalja.
Bejker dodaje da korumpirani lideri zemalja u razvoju često koriste
ogromne količine novca od pomoći kako bi se obogatili. On ističe da se
globalni terorizam, koji je u porastu poslednjih 25 godina, takođe
finansira prljavim novcem.
"Prljavi
novac odgovoran je i za uspon Al-Kaide, s obzirom da je, kako se
procenjuje, 300 miliona dolara kroz strukture prljavog novca dospelo u
kasu Al-Kaide u deceniji pre 11. septembra 2001. Zahvaljujući prljavom
novcu, Sadam Husein se ponovo naoružao posle Zalivskog rata. Prljavi
novac omogućio je Abdulu Kadiru Kanu da u Pakistanu rukovodi svojom
nuklearnom mrežom, da kupuje i prodaje nuklearne materijale širom sveta",
piše Bejker.
Mnogi zato zahtevaju više međunarodnih zakona koji se odnose na pranje
novca. Analitičar Svetske banke, Branko Milanović, za Glas Amerike kaže:
"Kada imate ljude koji zaista imaju zajedničku korist u nekoj sivoj zoni,
koja je u jednoj zemlji ilegalna, a u drugoj kvazi ili potpuno legalna,
vrlo je teško boriti se sa tim".
Milanović upozorava da samo donošenje zakona nije dovoljno, jer čak i
oni koji postoje, često se ne sprovode na pravi način. Najveće žrtve
pranja novca su siromašni i nemoćni ljudi u zemljama u razvoju.
"Skoro
je nemoguće da se oni organizuju i uzvrate jer nemaju političku ili
ekonomsku moć ni pristup medijima. Možda još važnije, ljudi u zemljama u
razvoju često nisu ni svesni da im pranje novca nanosi štetu", smatra
Milanović.
Mnogi analitičari slažu se da bi edukacija javnosti o katastrofalnim
posledicama ilegalnih transakcija novca možda imala više efekta nego
novi zakoni. Nikakva pomoć, smatraju oni, ne može iskoreniti siromaštvo
sve dok ne bude zaustavljen nezakoniti protok novca iz siromašnih
zemalja.
Neuspeh zbog pogreŠnog naČina primene oruŽane sile
Zapad
dobija ratove ali ne ostvaruje svoje ciljeve
Za Smita je Bušov "rat protiv terorizma" bez "korisnog značaja", s
obzirom da nikakav odlučujući ishod takvog sukoba nije moguć. "Teroristi
pokazuju bolje razumevanje za svrhu sile od onih koji im se
suprotstavljaju, odnosno od političkih lidera i vojnog establišmenta",
navodi Smit.
Zašto Zapad tako često dobija ratove, ali ne ostvaruje željene ciljeve?
Na to pitanje pokušao je da odgovori bivši komandant NATO alijanse i
veteran iz vojnih operacija u Severnoj Irskoj, Iraku i na Balkanu,
penzionisani britanski general Rupert Smit.
U
knjizi "Svrha sile" (The Utility of Force) on detaljno analizira način
na koji zapadne zemlje organizuju i koriste svoje vojne snage. Prema
njegovoj oceni, zapadne vojske još su najprilagođenije "industrijskim
ratovima" koji, smatra Smit, ne postoje još od kraja Drugog svetskog
rata 1945. godine.
Britanski general, kako prenosi Rojters, ocenjuje besmislenim "rat
protiv terorizma", koji je američki predsednik Džordž Buš poveo posle
terorističkih napada na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine.
Za
Smita je Bušov "rat protiv terorizma" bez "korisnog značaja", s obzirom
da nikakav odlučujući ishod takvog sukoba nije moguć. "Teroristi
pokazuju bolje razumevanje za svrhu sile od onih koji im se
suprotstavljaju, odnosno od političkih lidera i vojnog establišmenta",
navodi Smit.
Većina modernih konflikata su, prema njegovom mišljenju, "ratovi među
narodima" u kojima je "korisnost" vojne moći, kada je reč o napadima na
strateške ciljeve, ograničena.
Čak
i kada zapadne vojske pobede u konvencijalnoj borbi, kao što je to bio
slučaj u američko-britanskoj invaziji na Irak 2003, često ne uspeju da
ostvare svoje konačne ciljeve, zato što njihove političke vođe nešto
pokvare ili ih gereliske grupe nadmudre i nadžive.
"Mi
ne znamo da iskoristimo alat za željenu svrhu. Druga strana u Iraku bila
je mnogo uspešnija od američke i britanske u menjanju mentaliteta ljudi",
smatra Smit.
Prema njegovim rečima, od kraja Drugog svetskog rata zapadne države su u
više navrata primenjivale silu, ali nisu postizale željene rezultate.
Razlog za neuspeh često je bio, smatra Smit, pogrešan način primene
oružane sile. Kao primere neuspeha, britanski general pominje Zalivski
rat 1991. godine i "humanitarne intervencije" u Somaliji i na Balkanu.
Prema njegovim rečima, bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki
1945. godine stavilo je tačku na "totalne ratove" između većih svetskih
sila, koji su počeli za vreme francuskog imperatora Napoleona Bonaparte,
početkom 19. veka.
Od
pada Berlinskog zida 1989. godine, najveće pretnje međunarodnoj
bezbednosti su, smatra Smit, cepanja država, gerilski sukobi i
terorističke mreže iz senke.
Konflikti pokazuju tendenciju da postanu "vanvremenski", čak beskonačni,
navodi Smit, podupirući takve ocene višedecenijskim
izraelsko-palestinskim sukobom ili opasnom zategnutošću odnosa Severne i
Južne Koreje, koja traje 55 godina.
Rupert Smit je komandovao britanskom Oklopnom divizijom u Zalivskom ratu
i snagama UN u BiH 1995. godine.
U
prilog Smitovim ocenama ide i najnoviji godišnji izveštaj Međunarodnog
instituta za strateška istraživanja, u kojem se navodi da su zapadne
sile primorane da razmotre svoju strategiju s obzirom da je konflikt u
Iraku pokazao granicu njihovog konvencionalnog ratovanja.
Sarajevo
Početak
suđenja za ratne zločine pred Sudom BiH
Sud Bosne i Hercegovine je procesom protiv Bobana Šimšića započeo
suđenja počiniocima ratnih zločina, a još 11 hiljada osoba sumnjiči se
za to delo prema krivičnim prijavama pristiglim do sada u državno
Tužilaštvo BiH.
Prva
suđenja, Šimšiću od 14. septembra za ratni zločin nad civilnim
stanovništvom u Višegradu 1992. godine i predstojeće Radovanu Stankoviću
za zločine u Foči, javni su test sposobnosti Suda BiH da kazni prave
krivce, zadovolji pravdu za žrtve i time stvori uslove za pomirenje
nekada zaraćena tri konstitutivna naroda.
Glavni
tužilac Suda BiH, osnovanog 2003. godine, Marinko Jurčević kaže da je do
sada iz Federacije BiH stigla 951 prijava protiv 7.750 osoba odgovornih
za ratne zločine, a iz Republike Srpske 466 prijava protiv 3.002 osobe,
ali upozorava da mnoge ne sadrže dovoljno osnova za pokretanje postupka.
"Ima
krivičnih prijava gde je prijavljena samo jedna osoba, do onih sa 500
ljudi da su počinili ratni zločin. Mnoge su prijave pisane napamet i
treba ih ispitati, jer je diskutabilno delo koje se prijavljuje", navodi
Jurčević.
Dok
šest timova tužilaštva neprekidno prikuplja dokaze i podatke iz čitave
BiH o počinjenim ratnim zločinima, samo u poslednja tri meseca stiglo je
oko 300 novih krivičnih prijava, od kojih će možda neke biti
procesuirane, uz oko 15 predmeta čije se ustupanje očekuje iz Haškog
tribunala.
Takav predmet je i suđenje Stankoviću koje će početi pošto tužilaštvo u
narednih mesec dana prilagodi domaćem zakonodavstvu hašku optužnicu.
Jurčević kaže da će Sud BiH procesuirati samo najznačajnije slučajeve,
dok će kantonalnim i okružnim sudovima prepustiti niže rangirane
odgovorne prema mestu izvršenja ratnog zločina.
Iako
podaci Jurčevićevog Tužilaštva pokazuju da se veliki broj krivičnih
prijava odnosi na pripadnike Vojske Republike Srpske (RS), predsednica
Suda BiH Meddžida Kreso kaže da je njen sud potpuno spreman da sudi za
ratne zločine nepristrasno, bez obzira na nacionalnost optuženih.
Prema njenim rečima, suđenja će biti "organizovana fer i pošteno",
pogotovo što će u tranzicionom razdoblju od tri do pet godina dvojica
međunarodnih sudija činiti veće sa jednim predsedavajućim sudijom,
izabranim iz nekog od entiteta i distrikta Brčko.
Poseban problem za Sud BiH je bekstvo osumnjičenih od njegove
nadležnosti i maksimalne kazne od 45 godina zatvora, u Hrvatsku ili
Srbiju gde očekuju lakši tretman. Kreso ipak upozorava da ratni zločini
ne zastarevaju i da monitoring međunarodnih organizacija prisiljava i
tamošnje sudove da adekvatno kazne odgovorne.
Dok
su udruženja žrtava rata sa muslimanske i hrvatske strane podržala rad
Suda BiH, Kreso priznaje da su takva udruženja iz RS iskazala rezerve,
navodeći i da je sud neprimereno smešten u zdanje nekadašnje kasarne
"Viktor Bubanj", gde su tokom rata u Sarajevu pripadnici Armije BiH
mučili i ubijali brojne Srbe.
"Udruženja
iz RS bila su nepoverljiva jer su imala podatke da je ovde bio vojni sud
i da su ubijani Srbi. Nakon brojnih provera činjenica nismo mogli
utvrditi da je to istina. Sa razgovora su otišli rekavši mi: 'Mi ćemo
vam verovati i podržavati vas'", tvrdi Kreso.
Navodeći da nije upoznat sa sastankom Kreso i predstavnika srpskih
udruženja, predstavnik Komisije RS za nestala lica Slobodan Škrba kaže
da srpska strana sa dozom nepoverenja gleda na objektivnost Suda BiH,
pogotovo što nasuprot tvrdnjama njegove predsednice, Komisija raspolaže
brojnim dokazima i svedocima o zločinima počinjenim u tadašnjoj kasarni.
Dok
u Komisiji RS kažu da tek treba utvrditi broj i način ubistva Srba u
Sarajevu, nevladin Istraživačko-dokumentacioni centar pod vođstvom
Mirsada Tokača saopštio je da će sprečiti manipulacije brojem poginulih
u ratu 1992-1995, objavljivanjem na internetu svoje baze podataka sa
imenima 91.149 ubijenih civila i vojnika, od kojih su 69,24 odsto
Bošnjaci, 25,38 Srbi i 5,33 odsto Hrvati.
Aleksandar Arežina
Ljubljana
Najveća
pljačka u istoriji Slovenije
Pljačkaši su posedovali ulazne kodove i naoružani heklerima su ušetali u
banku, savladali dva čuvara, uneli aparate za zavarivanje i drugu opremu
i nesmetano se bacili na posao otvaranja sefova.
U
Ljubljani se u noći između ponedeljka i utorka dogodila najveća pljačka
u istoriji Slovenije. U realizaciji dobro razrađenog scenarija nisu
učestvovali samo neposredni "izvođači" radova, već očito dobro
organizovana banda.
Opljačkani
su sefovi ljubljanske SKB banke, u vlasništvu najveće francuske banke
Sosijete ženeral, njih tačno 420 od 4.900, koliko ih banka ima. SKB
banka se nalazi na Slovenskoj cesti 56, glavnoj ljubljanskoj ulici,
njenom delu poznatijem pod nazivom Bavarski dvor.
Prema zvaničnom objašnjenju policije, trojca nepoznatih muškaraca došli
su pred banku u ponedeljak u jedanaest sati uveče, u dane državnih
praznika - Dana reformacije i Dana mrtvih. U to doba noći ionako prazna
Ljubljana još je praznija.
Pljačkaši su posedovali ulazne kodove i naoružani heklerima su ušetali u
banku, savladali dva čuvara, uneli aparate za zavarivanje i drugu opremu
i nesmetano se bacili na posao otvaranja sefova.
Za
to su imali na raspolaganju tačno sedam radnih sati, koje su iskoristili
da provale u 420 sefova, u koje su imućni Slovenci pohranili svoje
dragocenosti u zaltu, briljantima, slikama... i gotovini.
Nakon obavljenog posla, pljačkaši su se neometano sa dva kasnije
pronađena automobila, crnim kia sephia i fijatovim dostavnim kombijem,
odvezli do mesta gde ih je preuzeo deo ekipe za "povlačenje". Svi
zajedno su otperjali u nepoznatom pravcu.
Prvi
signal za uzbunu policija je dobila tek u utorak oko šest sati ujutro
kada je jednom od čuvara banke uspelo da se oslobodi.
Šta
su sve odneli pljačkaši sa visokom frizurom i tankim brčićima, kako su
ih opisali stražari i mutno snimile kontrolne kamere, od kojih je jedan
govorio "srpsko-hrvatski", a drugi slovenački, verovatno se nikada neće
utvrditi.
Banka ne pravi spisak predmeta i novca, koji komintenti banke pohranjuju
u sef.
Banka je osigurana i do izvesne sume će vrednost opljačkane imovine biti
vraćena vlasnicima. Međutim, za eventualni povratak ukupnog iznosa, kako
je rekla direktorka banke Cvetka Selšek, banka će zahtevati dokaze. Čak
i one o poreklu novca, ako je reč o gotovini.
Selškova, takođe, tvrdi da su sefovi i cela banka vrhunski zaštićeni,
što nije odagnalo sumnje komintenata u tačnost tih reči. Policija sumnja
da su pljačkaši imali i pouzdanog saradnika u samoj banci.
Čitav događaj izazvao je ogromnu pažnju slovenačke javnosti. Dok
policija radi savoj posao, u javnosti se javljaju brojna nagađanja i
sumnje u bezbednost građana i njihove imovine u Sloveniji uopšte.
"Pljačka
stoljeća" neke od sumnji čini opravdanim.
Aleksandar Mlač
Ljubljana
