Broj
1027, 4.novembar 2005
ZAGREB
Hrvatska
odbila da izruči Nemačkoj Josipa Perkovića
Hrvatska je obavestila nemačke vlasti da ne može da izruči bivšeg
zvaničnika jugoslovenske državne bezbednosti Josipa Perkovića,
osumnjičenog za umešanost u ubistvo hrvatskog političara u egzilu
Stjepana Đurekovića 1983. godine.
Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je primilo međunarodnu
Interpolovu poternicu za Perkovićem i odmah obavestilo nemačke vlasti da
ne može da postupi po poternici, jer je prema Ustavu zabranjeno
izručenje hrvatskih državljana, javila je agencija Hina.
Portparol hrvatskog MUP-a Zlatko Mehun rekao je za Hinu da Perkovića,
koji do 1991. godine bio u jugoslovenskoj Službi državne bezbednosti,
hrvatske vlasti ne mogu da krivično gone, sve dok se predmet ne ustupi
hrvatskom pravosuđu. Mehun je dodao da nema nikakvog osnova ni za
informativni razgovor s Perkovićem (60).
Nemačke vlasti su za informacije koje bi doprinele hapšenju Perkovića,
ponudile i nagradu od 5.000 evra.
Nemačka policija je u istrazi o ubistvu Đurekovića, bivšeg direktora
INA-e i književnika, koji je ubijen u nemačkom gradu Volfratshausen
1983. godine, uhapsila u julu i hrvatskog državljanina Krunoslava
Pratesa.
Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti iz Beograda, danas vlasnik
privatne detektivske agencije, Božidar Spasić izjavio je za "Politiku"
da su u likvidaciji Đurekovića učestvovali pripadnici beogradskog
podzemlja.
Spasić je rekao da su oni to učinili, po nalogu tadašnjeg saveznog
sekretara za unutrašnje poslove Staneta Dolanca.
klimatsko zagrevanjE u 21. veku
Meditaranski basen najviše pogođen
Mediteranski basen i područje Alpa biće najpogođenija područja na
evropskom kontinentu od klimatskog zagrevanja u 21. veku, rezultati su
međunarodnog istraživanja objavljenog u Vašingtonu.
Izveštaj 16 instituta iz Evrope predstavlja najdetaljniji rad o uticaju
klimatskog zagrevanja planete na životnu sredinu i stanovništvo do 2080.
godine.
"Od
svih evropskih područja, mediteranski basen izgleda da će biti najviše
pogođen globalnim zagrevanjem klime", dok će rast temperature i manje
padavina uzrokovati nestašicu vode, istakli su autori istraživanja.
"Posledice
će biti suše, šumski požari i gubitak plodne zemlje", dodaje se u
studiji.
Stručnjaci navode da će od 14 do 30 odsto stanovništva na Sredozemnu
moru živeti na područjima u kojima će biti nestašice vode.
Globalno zagrevanje će takođe poremititi snežne padavine na Alpima.
Najviše će padati sneg zimi od 1.500 do 1.700 metara nadmorske visini u
narednim decenijama u odnosu na sadašnje padavine na 1.300 metara.
U
švajcarskim Alpima, na primer, biće manje područja za skijanje,
procenili su stručnjaci u studiji objavljenoj u stručnom časopisu "Sajens"
.
FRANCUSKA
Neredi u
pariskim predgrađima
Neredi u pariskim predgrađima nastavljeni su i policija se ponovo
sukobila sa grupama mladih koji su palili vozila na najmanje devet
lokacija u gradu, saopštili su francuski zvaničnici.
Policija je pucala gumenim mecima na mladiće sa kojima se sukobila u
Olne-su-Boa i Klišiju , predgrađu u kojem su neredi najmasovniji i gde
je u utorak zapaljeno 15 vozila.
Televizija AP je snimila sukob 40 mladića i 20 policajaca koji su pucali
gumenim mecima i bacali suzavac.
Mladići su, kako prenose agencije, bacali Molotovljeve koktele na zgradu
lokalne uprave kao i kamenje na lokalnu vatrogasnu stanicu. Nije poznato
da li je tokom ovih napada bilo povređenih.
Neredi su izbili u četvrtak posle nesrećne pogibije dvojice tinejdžera
koji su mislili da ih policija progoni. Zvaničnici policije su rekli da
policija nije bila u poteri za dečacima od 15 i 17 godina koji su pali
na trafo stanicu i poginuli od udara struje.
Opšti bes u predgrađima Pariza kulminirao je posebno posle bacanja
suzavca u džamiju u Klišiju, pre dva dana. Nije ustanovljeno ko je bacio
suzavac.
Ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi saopštio je da je policija
pritvorila 34 osobe tokom noći.
Sarkozijeva taktika suzbijanja nereda veoma je kritikovana poslednjih
dana. Ministar unutrašnjih poslova pokušao je da odbrani svoj pristup i
obećao da će povratiti mir.
Ministar je izazivače nereda nedavno nazvao "bitangama" i obećao je da
će "očistiti" pariska predgrađa.
"Ja
ljude nazivam njihovim imenom. Kada na policiju pucaš pravim mecima više
nisi 'mladić' već kriminalac", izjavio je Sarkozi današnjem Parizijenu.
Francuski premijer Dominik de Vilpen (Dominiljue de Villepin) sastao se
sinoć sa porodicama poginulih dečaka i obećao im detaljnu istragu o ovom
slučaju i insistirao na "potrebi da se povrati mir".
U
cilju otvraranja dijaloga, Sarkozi se takođe susreo sa porodicama žrtava,
predstavnicima mladih kao i zvaničnicima Klišija ali neredi nisu
obustavljani ni tokom tih susreta.
Talas nereda, kako se ocenjuje, baca svetlo na podele između bogatih
francuskih gradova i njihovih siromašnih predgrađa. Nasilje posebno
jasno prikazuje frustraciju severnog i severoistočnog pariskog predgrađa,
u kojima živi veliki broj imigranata afričkog porekla.
Prema dosadašnjim podacima, u neredima u devet predgrađa širom
severnopariske regije Sen-San-Deni (Seine-Saint-Denis) zapaljeno je 69
vozila.
Dijego Maradona
“Mislim
da je Buš ubica... “
Bivši argentinski fudbaler Dijego Maradona kritikovao je danas
predstojeći dolazak u Argentinu američkog predsednika Džordža Buša ,
ocenivši da je on "ubica", prenose svetske agencije.
"Mislim
da je Buš ubica... Predvodiću marš protiv dola-ska Buša na argentinsko
tlo", rekao je Maradona na kubanskoj televiziji, na kojoj se pojavio
zajedno sa kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom .
Buš
će učestvovati u Mar del Plati 4. i 5. novembra na samitu lidera zemalja
američkog kontinenta, osim Kube.
"U
Argentini postoje ljudi koji su neprijateljski raspoloženi prema Bušu, a
ja sam prvi. Učinio nam je mnogo zla", rekao je 44-godišnji Maradona.
Maradona je bio u Havani da intervjuiše Kastra za svoj nedeljni
televizijski šou u Argentini.
Bivši kapiten argentinske reprezentacije se zahvalio kubanskim vlastima
što su mu dale na korišćenje farmu za odmor, gde će se povući kad mu
istekne ugovor sa televizijom.
ETIOPIJA
Najamnje
27 osoba poginulo u neredima
Najmanje 27 osoba je danas poginulo i oko 150 je ranjeno u novim
sukobima policije i pristalica opozicije u Adis Abebi, rekli su bolnički
izvori.
Diplomatski izvori su rekli da su sukobi izbili u Adis Abebi, kada je
policija pokušala da uhapsi radikalne pristalice opozicije posle nereda,
u kojima je poginulo najmanje osam osoba a 43 je ranjeno.
Dolazak policije u pojedine četvrti etiopske prestonice izazvalo je bes
stanovnika koji su bacali kamenje na policijska vozila, a neki su
postavljali barikade od vozila.
Krajem dana stanje se smirilo i samo je ponegde dolazilo do sukoba,
rekli su diplomatski izvori.
Etiopiski ministar informisanja Berhan Hailu rekao je da je "jutros u
gradu bilo problema, ali da je "situacija sada pod kontrolom".
"To
je nastavak nemira, to je i dalje (opoziciona) Partija koalicije za
jedinstvo i demokratiju (CUDP) koja poziva ljude da protestuju", rekao
je on novinarima.
Od
juče, oko hiljadu pristalica CUDP, vodeće opozicione stranke,
uključujući celokupno rukovodstvo, uhapšeno je u obimnim operacijama
policije, rekao je funkcioner te stranke koji je želeo da ostane
anoniman.
CUDP,
koju vlasti optužuju za izazivanje nasilja i pripremu državnog udara,
odbija da prizna rezultate parlamentarnih izbora, održanih u maju, prema
kojima su na izborima pobedili vladajući Etiopski narodni revolucionarni
demokratski front (EPRDF) i njegovi saveznici.
CUDP
je pozvao u nedelju Etiopljane da bojkotuju državne medije i proizvode
državne industrije, kao i da stupe u generalni štrajk od 14. novembra.
Pjongjang
Senka
gladi nad povratkom državne raspodele
Vreme je žetve u Severenoj Koreji, ali nema ni zrna žita za prodaju na
pijaci. Tek poneki traktor se može videti na poljima pirinča koja
pokrivaju svaki obradivi komad zemlje u izolovanoj komunističkoj državi.
Zbog
siromaštva i nestašice goriva, rad se obavlja uglavnom rukama. Gradovi
se prazne tokom prolećne setve i jesenje žetve, kada se građani mobilišu
i šalju u pomoć selu.
Rod
će ove ogodine, po svim očekivanjima, biti obilan. Ali, dve odluke
donete u septembru - da se zabrani privatna prodaja žita i umesto toga
oživi državna distribucija, kao i da se odbije strana pomoć - otvaraju
pitanje da li Sevrena Koreja vodi svoj narod u katastrofu.
"Oni
su još mnogo godina daleko od toga da mogu sami sebe da prehrane. Ako
odu predaleko sa državnom distribucijom, lako će se suočiti sa još
jednom glađu", izjavio je Rojtersu Piter Bek, analitičar Međunarodne
krizne grupe.
Pre
deset godina, Severnu Koreju je pogodila glad koja je ubila najmanje 2,5
miliona ljudi. Državni sistem raspodele se tada raspao pa je izgladneli
narod, u praznini koju je ostavila oslabljena država, počeo sopstvenu
provizornu trgovinu.
Međutim, sa ovogodišnjom žetvom koja se ceni 10 odsto boljom od
prošlogišnje, odlučeno je da se oživi državna distribucija. Istovremeno,
vlada je objavila da joj humanitarna pomoć više nije potrebna.
Analitičari kažu da obe odluke Pjongjanga odražavaju samouverenost
države da sada može bolje da se nosi sa problemom ishrane.
Na
čuvenim masovnim proslavama, sa desetinama hiljada gimnastičara koji
evociraju istoriju Severne Koreje, igrači mašu džinovskim lišćem kupusa,
dok deca obučena kao jaja odskaču po sceni, iskazujući obilje. U
stvarnom životu, kažu zaposleni u organizacijama za pružanje pomoći,
većina ljudi dobija jednu ili dve vrste povrća, proso i malo mesa ili
jaja.
Hraniti zemlju od 22,5 miliona stanovnika isključivo kroz državne kanale
nije lako. "Posebno kad treba ponovo poći od nule do pune preraspodele",
kaže Ričard Ragan, šef Svetskog programa za hranu u Severnoj Koreji.
Prebacivanje 200.000 do 300.000 tona žitarica mesečno kroz javne
distributivne centre zahteva odgovarajuća skladišta, gorivo i saobraćaj
- sve čega gotovo nema u zemlji pogođenoj hroničnim nestašicama struje i
suviše siromašnoj da kupi hranu na međunarodnom tržištu.
I
mada će ove godine žetva možda biti dobra, Svetski program za hranu,
koji održava u životu 6,5 miliona žitelja Severne Koreje, opominje da je
osiguranje ishrane na dugi rok nesigurno.
"Demokratska
Narodna Republika Koreja je hronično nesugurna zemlja kada se radi o
hrani. Ona nikada neće moći da proizvede dovoljno da se sama ishrani bez
potpune promene poljoprivrednog sistema", smatra Ragan.
Potez vlasti da ukine pijace i smanji broj stranaca je očito namera
države da povrati svoju punu kontrolu nad svim porama društva. "Vlast
želi pun nadzor nad lokalnim življem a boji se da tu kontrolu gubi",
kaže jedan zapadni diplomata. Drugi ukazuju na niz novih mera koje
zatežu političku atmosferu u zemlji koja je inače među najrepresivnijim
na svetu.
Mobili telefoni su zabranjeni prošle godine. Uvedena su nova ograničenja
vožnje ono malo putničkih automobila, a lokalne telefonske centrale su
razdvojene od linija koje povezuju strane dipomate i radnike iz
međunarodne pomoći.
Zvanični severnokorejski vodič u Pjongjangu Čoe Džong-hun, ipak je
uveren da će povratak na javnu distribuciju značiti da će svako imati
hrane koliko mu treba. Tokom gladi", kaže on, "mi nismo propali.
Naprotiv, izdigli smo se. U šta je narod tad verovao? U Velikog Vođu,
Kim Il Sunga i njegovog sina, Kim Džong Ila".
