Broj
1027, 4.novembar 2005
POZORIŠTE
BOŠKO BUHA IZ BEOGRADA
NESTVARNO I
NEZABORAVNO
Pozorište Boško Buha iz Beograda sa predstavom za decu “Leteći cirkus”
oduševio je ne samo mnogobrojne mališane koji su došli da ih vide nego i
roditelje koji su bili sa njima i koji su se isto tako zabavljali i
smejali.
Snežana
Nenadović, Nenad Nenadović, Branislav Platiša i Tomislav Magi zaista su
dali sve od sebe da usreće i razvesele sve one koji su došli da ih
gledaju i u tome su potpuno uspeli.
Kao šlag na torti bila je svima poznata grupa Bypass iz Toronta koja je
pripremila mini koncert za decu sa svim onim pesmicama kojih se rado
sećamo, preobučeni u klovnove.
Moram vam reći da se davno nisam tako slatko smejala a što će zvučati
možda još čudnije, od svih predstava koje sam do sada gledala (za
odrasle), po prvi put sam izašla iz sale relaksirana i opuštena .
Tokom cele predstave klinci su bili potpuno uključeni u zbivanja na
sceni, čak su bili delovi kada su glumci ko izbezumljeni jurili kroz
salu na oduševljenje svih prisutnih gledalaca.
Poseban doživljaj bio je pravi mađioničar Magi, koji je svojim neviđenim
trikovima fascinirao klince, koji su ga sa onim sjajnim dečijim očima
pomno pratili pokušavajuđi da otkriju šta se to zbiva sa maramama,
kartama i predmetima koji su nestajali i pojavljivali se na sve strane.
Sve
u svemu bio je to jedan poseban doživljaj gledati “Leteći cirkus” koji
ako ste propustili verujte mi da je velika šteta...jer smo svi zaista
leteli kroz dečiji svet mašte i smeha.
Najveća zasluga što je pozorište gostovalo u Torontu pripada već
renomiranom i svima poznatom Zoranu Moru vlasniku kompanije System
Entertainment koji se već mnogo puta istakao svojom profesionalnošću i
odličnom organizacijom.
Obzirom da nam pozorište “Boško Buha dolazi ponovo 10. decembra sa novom
predstavom “Deda Mraz u školi za klovnove”, razgovaramo sa glumcima ovog
pozorišta.
Kako je došlo do toga da gostujete u Kanadi?
“Ideja
postoji već odavno ali su stvari krenule da se konkretizuju tek ovog
leta kada nas je Zoran Moro pozvao i predložio da gostujemo sa našim
pozorištem čime bismo otvorili put i nekim drugim dečijim predstavama.
Moram priznati da sam u početku bio pomalo skeptičan ali kako je vreme
prolazilo shvatio sam da su dogovori veoma ozbiljni i da Zoran to sve
radi vrlo profesionalno i da je sve ugovoreno za oktobar. Na obostrano
zadovoljstvo naša se saradnja obistinila i mi smo došli u Toronto”,
rekao je Nenad Nenadović.
Da li ste pre dolaska razmišljali o tome kako će ova deca ovde primiti
predstavu obzirom da im srpski nije prvi jezik?
“Pravo
da vam kažem, uopšte nam to nije palo napamet, da možemo imati zbog
toga neki problem. Prvo i osnovno pozorište je univerzalna institucija.
Ovu predstavu mogu čak gledati i oni koji govore samo engleski i to
uzrasta od 2 do 92 godine.
Drugo deca imaju neku specifičnu vrstu spontanosti koju odrasli nemaju.
Deca ne znaju da se suzdrže - deca reaguju odmah. Oni su najiskrenija
publika jer vam odmah pokažu da li im se to sviđa ili ne i da li ih to
interesuje ili je dosadno. Oni odmah na samoj predstavi komentarišu,
tako da mi imamo trenutno povratnu informaciju koliko deca prate
predstavu. Tako da jezička barijera nije bila uopšte stvar o kojoj smo
razmišljali”, rekao je Branislav Platiša.
Kakve utiske nosite iz Toronta? Kako su vas deca primila?
Fenomenalno.
Već posle treće, četvrte rečenice, deca su se “zakačila” za priču i mi
smo počeli da se igramo sa njima. Skoro sat ipo je sve to trajalo što je
super jer je vrlo teško držati pažnju dece duže od 45 minuta. Bend koji
je bio na sceni Bypass, odlično uklopio u celu priču... čak je i nama
sve to jako prijalo, jer obično puštamo muziku sa kaseta. U suštini
svaka predstava je unikatna. Mi imamo zadate teme, koje zavisno od
reakcije dece razrađujemo, skraćujemo... jednostavno se igramo sa njima”,
rekla je Snežana Nenadović.
Na kraju predstave skoro svi su vas pitali ‘kada ćemo se ponovo videti’
što je, svakako morate priznati, najlepši kompliment?
“Da, u pravu ste. Bilo nam je neizmerno drago što smo tako lepo
primljeni. Sve je bilo savršeno i te utiske ćemo preneti kada se vratimo
u Beograd. Pozorište Boško Buha će ponovo gostovati u Torontu sa dečijom
predstavom “Deda Mraz u školi za klovnove” u malo izmenjenim sastavu ...
ali vam obećavamo da će biti ludo, nezaboravno i da možete svi doći koji
imate između 2 i 92 godine “, rekao je na kraju ovog našeg druženja
Branislav Platiša.
Ivana
Đorđević
SVEČANO
OTVARANJE SALE CRKVE SV. ARHANGELA MIHAILA
ČAST I PONOS
TORONTA
“Želela sam da imamo jedno ovakvo zdanje, kojim ćemo se ponositi
i koje će biti ponos svih Srba, koje će biti izraz naše nacije i
religije”.
Prošlog vikenda svečano je obeležen završetak rekonstrukcije sale crkve
Sv. Arhangela Mihaila u Torontu, predivnim prijemom i koktelom
priređenim u čast ovog značajnog događaja za sve vernike Toronta.
U
renoviranje objekta do sada je utrošeno oko četiri miliona dolara od
kojih je dva miliona dolara obezbedila jedna od najuspešnijih poslovnih
žena Kanade gospođa Rebeka MekDonald, na slici desno .
U kratkom govoru ona je rekla:
“Veoma sam ponosna što danas imam čast da u ovom velelepnom zdanju
ugostimo sve vas koji ste se odazvali pozivu da zajednički proslavimo
ovaj značajan dan za sve Srbe.
Nisam često dolazila u crkvu, ali sam moju decu krstila baš na ovom
mestu.
Želim ovom prilikom da se zahvalim mojoj majci, koja je prisutna, jer je
ona u velikoj meri zaslužna za sve ovo što sam uradila. U jednom
trenutku me je zapitala: ’Šta si ti uradila za svoj narod?’. To me je
podstaklo da krenem u ceo projekat. Crkva je bila za mene logičan izbor
jer je ona ta koja bi trebalo da poveže i ujedini naše ljude.
Volela bih da ova crkva bude mesto okupljanja svih nas, a naročito
mladih ljudi, koji će se totalno asimilirati, ukoliko ne budu imali
nešto svoje - nešto blisko njima.
Želela
sam da imamo jedno ovakvo zdanje, kojim ćemo se ponositi i koje će biti
ponos svih Srba, koje će biti izraz naše nacije i religije.
Moram priznati da je projekat bio veoma obiman i da nije bilo lako i što
se tiče grada i što se tiče crkvenog i korporacionog odbora da se sve
dovede u red i da dođemo do svega ovoga što danas gledate - ali smo
uspeli.
“Ja volim da rekonstruišem. Svaki novi projekat za mene je izazov.
Smatram da se radom i upornošću sve može postići. Kada mi kažu da je
nešto nemoguće, ja na to ne pristajem. Završetak svakog projekta daje mi
novi podstreh da idem dalje a i potvrdu da sam napravila pravu odluku”,
rekla je Rebeka MekDonald.
Program je vodio predsednik korporacije Nikola Samardžija koji se
zahvalio svim prisutnim gostima i istakao značaj koji ima izgradnja i
uopšte postojanje svake naše crkve, jer je to “temelj za budućnost, za
duhovno središte naših ljudi, posebno mladog naraštaja”.
Nakon
toga pozdravio je ugledne goste koji su bili prisutni: Bila Dejvisa,
bivši premijer provincije Ontario; Džona Torija lidera Konzervativne
stranke u Ontariju; Džona Bairda, člana federalnog parlamenta; Luisa
Mekenzija, penzionisanog generala.
Skupu su prisustvovali i generalni konzul Srbije i Crne Gore Zoran
Pavlović sa osobljem konzulata; porodica Đorđa Jerića; porodica Milić
koji su donatori krstova na crkvi kao i mnogi drugi predstavnici srpske
zajednice.
Ceo događaj upotpunjen je nastupom Sanje Ilića i Balkanike, Jadranke
Jovanović, Olivera Njego, Snežane Berić - ekstra Nene, folklorna grupa
“Hajduk Veljko” i Akademija srpske narodne igre Bate Marčetića koji su u
jednočasovnom programu zabavljali goste.
Ivana
Đorđević
ZAVRŠNI
KONCERT NA DANIMA KULTURE SRBIJE
SRPSKA BAŠTINA
NA SCENI
U okviru dana kulture Srbije održan je koncert Sanje Ilića sa Balkanikom
i gostima. . U prvom delu koncerta imali smo priliku da slušamo
umetnike koji su u par navrata nastupali pred publikom Toronta.
Jadranka Jovanović, Oliver Njego i Snežana Berić dokazali su da su vrsni
umetnici ali je repertoar koji su izveli bio u većem delu sličan onom
koji smo već imali priliku da čujemo.Očekivalo se da će nam ovom
prilikom prirediti nešto novo, ali je uspešnost prethodnih gostovanja
verovatno doprinela da se odluče da idu “stazama” koje su sigurne i
proverene.
Pored
njih učešće su uzeli Akademija srpske narodne igre Bate Marčetića i SKA
Oplenac koji su spletom folklornih igara još jednom pokazali da su
vodeći ansambli u Torontu.
Božidar Hadži Vitković maestralno je izveo numeru iz svog bogatog
repertoara na klasičnoj gitari.
U drugom delu nastupio je svima poznati Sanja Ilić sa Balkanikom.
Mešavinom etno-pop muzike, inspirisanom duhovnom i svetovnom muzikom
Balkana kroz melos, harmoniju i instrumente našeg podneblja priredio je
jedan poseban doživljaj prisutnim gostima.
Autor originalne muzike Aleksandar Sanja Ilić je svoje muziciranje na
klaviru uklopio sa zvukom instrumenata kao što su: frula, kaval, đumbus,
klarinet, darabuka, goc, gajde, razne udaraljke, truba sa izvorni m
vokalima i horom “Kir Stefan”.
Kombinacijom sa digitalnom muzičkom tehnologijom dobijen je zvuk koji je
savremen, a u atmosferi doživljaj vremena koje je daleko iza nas.
“Ideja
mi je bila da se pokaže ono naše svetovno u neraskidivoj vezi sa
duhovnim ali, u isto vreme i da se ukaže na činjenicu da nismo sami i da
nas ima dosta različitih na relativno malom prostoru Balkana. Možemo li
razlike, koje su naša neminovnost, da usmerimo ka jednoj zajedničkoj
ideji za novi milenijum - miru i blagostanju. Saslušajmo muziku drugih
da bi i naša bila saslušana”; rekao je za “Novine Toronto” Sanja Ilić.
Ideja, da se na jednoj pozornici okupe raznovrsni a pri tom vrsni
umetnici,je bila jako dobra. Međutim komentari mnogih, koji su bili
prisutni, kao i onih koji nisu mogli da dođu (jer su karte bile
rasprodate), su da je mnogo bolje bilo da je makar organizovan još jedan
samostalan koncert Balkanike.
Nekako
se nije imao utisak da je koncert bio u “atmosferi” Sanje Ilića i
Balkanike sa gostima, nego je sve izgledalo više kao skup svega što se
želelo pokazati kao deo naše srpske baštine. Verujem da Aleksandru
Lukaču, režiseru, koji je bio zadužen da sve to ukomponuje i usaglasi
nije bilo nimalo lako.
Nakon skoro četiri sata sve učesnike, burnim aplauzom pozdravili su
prisutni gosti među kojima je, kako saznajemo od organizatora ove
manifestacije, bilo puno Kanađana.
Ivana
Đorđević
PRAXIS GALLERY
ANTI SALON
U galeriji Praxis organizovana je izložba slika i skulptura u okviru
Dana kulture Srbije na kojoj je izlagalo oko 45 umetnika, što
predstavlja impozantan broj za našu zajednicu.
Izložbu
je zvanično otvorila vlasnica galerije Anka Mioković zahvalivši se svima
što su se odazvali u tolikom broju .
“Veoma sam srećna što imamo priliku da predstavimo naše umetnike široj
javnosti i to kako Kanađanima tako i Srbima. Ovde se okupilo mnogo njih
koji su postigli značajane rezulatate i u kanadskom umetničkom svetu i
smatram da je kvalitet koji smo prikazali itekako bio primaran kada smo
ulazili u ceo ovaj projekat.
Posebno
se zahvaljujem Konzularnom predstavništu Srbije i Crne Gore koje je
inicijator ove predivne ideje da se organizuju Dani kulture Srbije u
Torontu i da se na taj način predstavimo i kanadskoj javnosti”, rekla je
Anka Mioković.
Galerija je bila puna “do poslednjeg mesta” tako da je veliki broj
ljubitelja umetnosti moralo da stoji ispred galerije.
U prijatnoj i domaćinskoj atmosferi uz čašu vina i ćaskanje druženje je
trajalo do ponoći.
Ivana
Đorđević
MIRJANA
PAVLOVIĆ
IZMEĐU JAVE I
SNA
U svetu poezije događaju se čudotvorna otkrića; po njenim skrivenim,
tajnovitim, zagonetnim putanjama neki mađioničar reči novi trag ostavlja.
U
nedelju, 30. oktobra prisustvovali smo pesničkoj večeri, u Praxis
Gallery, na kojoj smo stihove Mirjane Pavlović doživljavali kao muzičke
kompozicije, ali i kao lirske eseje. Bilo je to dragoceno umetničko
iskustvo i dragoceno poznanstvo sa pesnikinjom koja je uspela da pomiri
u sebi liričara i naučnog radnika.
Pesnikinja Buba Veljović Braunstajn je u svom prikazu prve zbirke pesama
Mirjane Pavlović koja nosi naziv "Leptir na zamrznutom oknu" o tome
rekla sledeće:
"Radeći kao naučni radnik na polju imunološke terapije kancera,
Pavlovićeva i kao lekar i kao čovek je u stalnom i neminovnom susretu sa
onim što nazivamo tegoba, bolest, smrt, ali ona se u biti svog bića i
emocionalnog kolorita ne predaje tim rečima, iako je to neminovno
prisutno u realnosti i u njenom životu. Ne, ova divna pesnikinja poseže,
kao prava žena, kao pravi čovek, za svim odbranbenim mehanizmima koje
aktivira u odbranu svega što taj naš život čini lepšim - u odbranu sunca,
mesečeve sonate, prolećne simfonije, rekvijema u belom, vrelog flamenka
koji budi život, kišnog preludijuma, serenade za jednu strunu, itd....
Čini mi se da pesnikinja kada želi da zaista vredno i snažno zapeva o
životu, neminovno pravi uzlete i putovanja "tamo negde gde je nešto bilo
i postojalo i tako večno". Kroz svaku novu pesmu Mirjane Pavlović
susrećemo pesnikinju od sećanja, pesnikinju od pesama, od nemira i misli,
od žalosti, od života, od kajanja i ljubavi, od krotkosti i žubora, od
kraljica i carica...
Kakvo bogatstvo srca i duše jedne pesnikinje! I koja suptilnost protkana
snagom čoveka koji zapisom na papiru ustaje u odbranu svega što život
čini dostojnim čoveka.
O drugoj knjizi poezije "Lirski eseji" Mirjane Pavlović" Katarina Kostić
je, između ostalog rekla:
"Prvi, najdirektniji doživljaj poezije Mirjane Pavlović je muzikalnost.
Mirjana od reči pravi muzičku kompoziciju...Ponekad se stihovi, u ranim
pesmama, više čuju nego što se njihov sadržaj doživi, kao kod Pola
Verlena, ili kod Aleka Vukadinovića...
Bogom dani lirski pesnik, Mirjana je ipak morala da pronađe adekvatan
književni okvir za svoja razmišljanja, za svoje znanje, za svoje
svestrano obrazovanje, konačno, za racionalni deo svog bića, za naučnu
preciznost u prikazivanju i tumačenju stvarnosti. Pravi je fenomen kako
je Mirjana Pavlović uspela da poveže i pomiri u sebi i u svojoj poeziji
neobuzdanog liričara i refleksivnog pesnika.
Knjiga "Lirski eseji" je simbioza uma i srca, misaonosti i duševnosti. I
više od toga. Postignut je sklad poezije, muzike i slike, spoj više
umetnosti u jednu, a tom harmonijom diriguje misao, najčešće
univerzalnog značenja, kao u pesmi "Mislilac", posvećenoj Ogistu Rodenu.
Na temu traganja za večnim vrednostima jedna od najlepših pesama je
"Ideal" posvećena Jovanu Dučiću, u kojoj se pesnikinja lepotom
dučićevskog stiha upušta u dugo putovanje po predelima duše:
Samo
ćeš dušom spoznat k'o i ja
smis'o
jednog trena što ti život znači
samo će tako
ostati da sija
ovaj prah
zvezdani što od sveg je jači.
Jer, samo
dušom život vidiš jasno
gde punim
sjajem svaki pojam blista.
Tu, nikad
nije ni rano ni kasno
suština da
se razabere, čista.
Za dolazak Mirjane Pavlović u Toronto zaslužni su Anka i Branko Mioković,
a naše Udruženje "Desanka Maksimović" obogaćeno je novim članom, čiju
divnu poeziju će nastojati da približi novim čitaocima.
Katarina
Kostić
EDMONTON
"OPANAK"
ODUŠEVIO
Tradicionalni folklorni vikend koji se svake godine održava u čast Svete
Petke organizovan je i prošlog vikenda u sali Srpske pravoslavne crkve
Sveti Sava u Edmontonu. Organizator i domaćin ovog skupa bila je
folklorna grupa "Opanak" iz Edmontona.
U
prijateljaskoj atmosferi, uz dosta domaćih specijaliteta i pića,
nastupile su tri folklorne grupe iz Edmontona i kao gost foklorna grupa
"Kolo" iz Vinipega. Iako prethodno najavljene grupe iz Vankuvera i
Sijetla nisu stigle, kako smo nezvanično obavješteni zbog nedostatka
finansijskih sredstava.
No i u ovom sastavu Edmontonci su imali dobar provod i kako kažu
izuzetno prijatno veče. Grupa "Opanak" iz Edmontana će nastupiti i u
Windsoru (Ontario) 18-tog novembra na smotri srpskog folklora.
AKB
