Amerikanci kritikovali lider liberala

Martin odbija da mu SAD diktira šta će i o čemu govoriti

Protekla nedelja može biti označena kao nedelja u kojoj su američki zvaničnici prozivali premijera Martina.

Prvo se Bušova administracija požalila kanadskom ambasadoru u SAD-u Frenku MkKeni na Martinov istup na konferenciji Ujedinjenih nacija posvećenoj zaštiti životne sredine. Govoreći na skupu, premijer Martin je optužio SAD da su gluve na zahteve čitavog sveta da je neophodno da i ova zemlja potpiše protokol iz Kjota.

Pouzdani izvori kažu da je ovu Martinovu izjavu Bela kuća je protumačila kao pokušaj skupljanja jeftinih poena u okviru predizborne kampanje. Podsećaju da je Martin po dolasku na vlast obećavao zreliji odnos sa prvim susedima, ali da su trgovinski sukobi i odbijanje Kanade da uzme učešće u balističkom raketnom programu praktično još više doveli do zahlađenja odnosa između dve države.

Negativnom stavu prema Martinu svakako je doprineo i njegov susret sa bivšim američkim predsednikom Klintonom, i zajedničko pojavljivanje na konferenciji gradova. Tu su njih dvojica diskutovali o globalnom zagrevanju, ponovo sa drugačijih stanovišta od onih koje zagovara sadašnja administracija. Klinton je, naime, podržavao protokol iz Kjota još dok je bio na vlasti, a ubrzo posle smene u Beloj kući SAD su istupile iz sporazuma.

Sledeća stvar koja je išla na Martinovu adresu je obraćanje američkog ambasadora Dejvida Vilkinsa Kanadskom klubu u Otavi. On je primetno nezadovoljan, tom prilikom, ponovio stav svoje administracije da je pogrešno povlačiti odnose sa SAD-om kroz predizbornu kampanju i time rizikovati da se odnosi sa prvim susedom i najvećim trgovinskim partnerom, koji služe za primer drugima, pokvare zarad kratkoročnih političkih ciljeva. Iako nije precizirao da misli na Martina, bilo je više nego očigledno da se ova opaska odnosi na lidera liberala i njegove komentare na račun sadašnje američke administracije.

Martin je, naravno, demantovao ambasadora Vilkinsa, ističući da on samo stvari naziva pravim imenom, a nikako da koristi SAD za sticanje lakih političkih poena. On je naglasio da će braniti kanadsku poziciju, vrednosti i interese od svakoga.

Martin je, narednih dana bio oštriji. Za vreme posete Britanskoj Kolumbiji, on je izjavio da neće dozvoliti da mu iz Amerike diktiraju kojim temama će se baviti. On je naglasio da će nastojati da Kanada izražava nezavisne stavove danas, sutra i uvek i da je to nešto što se mora zahtevati od premijera.

Američki ambasador je, pak sa svoje strane, istakao da njegova izjava nikako nije bila slučajna. Naprotiv, Vilkins je rekao da je dobro promislio i došao do zaključka da zamerku jednostavo mora da iznese.

Predizborna kampanja

Harper predlaže da građani direktno biraju senatore

U svojim predizbornim istupima, lider konzervativaca Stiven Harper nepovoljno se izrazio o Senatu, kao o relikviji zaostaloj iz devetnaestog veka.

Harper smatra da je Senat prevaziđena institucija i insistira da će njegova stranka dozvoliti biračima da direktno izglasavaju njegove članove, jer je po njegovim rečima, neophodno da u tom telu sede osobe koje su demokratski izabrane. Nakon takvog, demokratskog izbora članova, vlada bi trebalo da preduzme dalje korake u reformisanju Senata..

Harper je takođe obećao da će njegova stranka, ukoliko dođe na vlast, uvesti fiksirane datume za izbore, svake četvrte godine.

Anketa TranspareNsi Internešenela

Političke stranke najkorumpiranije institucije u zemlji

Po mišljenju građana, učesnika u anketi urađenoj za potrebe Transparensi Internešenela, političke stranke su najkorumpiranije institucije u zemlji. One su ocenjene sa 3,9 na skali od 1-5.

Interesantno je da se po ovom pitanju radi gotovo o svetskom trendu, pošto su u 45, od ukupno 69 zemalja, političke stranke označene kao najpodložnije korupciji. Poređenja radi, u prethodnom istraživanju takva situacija bila je u 36 zemalja.

Na pitanje o korupciji u Parlamentu, Kanađani su se malo povoljnije izjasnili, pošto su to ocenili sa 3,6. Ipak, sve u svemu, uticaj korupcije na politički život dobio je ocenu 3,3.

Poražavajuće je što dvostruko više građana veruje da će u naredne četiri godine korupcija porasti.

Deo objašnjenja za ovako nepovoljnu sliku o političkom životu u zemlji svakako leži u činjenici da je istraživanje sprovedeno baš u vreme kada se u najveće polemisalo o sponzorskom skandalu.

Usklađivanje poreske osnovice zbog inflacije

Federalna vlada je saopštila da se povećava limit do koga se ne plaća porez.

Umesto dosadašnjih 8.648 dolara, porez će se plaćati od 9.039 dolara.

Iz Ministarstva finansija stiže potvrda da će svi sve poreske osnovice za porez na dohodak biti usklađene za 2,2 odsto, kako bi se izbeglo da građani zbog inflacije plate veći porez.

Sve ove izmene stupaju na snagu 1. januara.

Usklađivanja vezana za olakšice po GST kreditima i za decu počinju da važe od 1. jula 2006. godine.

NAJAVA ZA IDUĆU GODINU

Toronto domaćin Međunarodne konferencije o AIDS-u

Prvog decembra, Svetskog dana za borbu protiv AIDS-a, najavljeno je da će avgusta 2006. godine u Torontu biti održana Međunarodna konferencija posvećena ovoj pošasti modernog doba.

Toronto će, posle Montreala i Vankuvera, biti treći kanadski grad domaćin masovnog bijenalnog okupljanja lekara, naučnika, političara i ostalih iz čitavog sveta koji će razmenjivati ideje, znanje i najnovija dostignuća iz ove oblasti. Očekuje se dolazak i preko dve hiljade novanara koji će propratiti čiatv događaj.

Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman već je obezbedio 1,5 miliona dolara za finansiranje skupa.

Gaf Martinovog portparola

Nepromišljena izjava o novcu za 'pivo i kokice'

Portparol lidera liberala Pola Martina, Stiv Rejd je u nedelju, pred kamerama CBC-a dao je neprimerenu izjavu na račun konzervativaca. On je, naime, nepovoljno se izražavajući o planu konzervativaca za staranje o deci koji bi roditeljima doneo po 25 dolara nedeljno, rekao da će taj novac biti iskorišćen za 'pivo i kokice'.

Iako se Rejd skoro momentalno izvinio, njegova izjava je izazvala veliko nezadovoljstvo. Njegove reči su shvaćene kao uvreda upućena Kanađanima, ali su u suštini omalovažavale plan konzervativaca zbog toga što liberali imaju paralelni plan za stvaranje nacionalnog sistema za brigu o deci, vredan 11 milijardi dolara.

Martin je izrazio nezadovoljstvo zbog Rejdove nepromišljene izjave i istakao da je Rejd odmah priznao da je glupo i nepromišljeno reagovao. Lider liberala, ipak, nije precizirao da li će zahtevati ostavku svog dugogodišnjeg bliskog saradnika. On je potencirao da je planom njegove stranke predviđena mreža proširenih kapaciteta za boravak najmlađih i njihovo obrazovanje, čime će se baviti vaspitači i nastavnici, a ne roditelji.

U Montrealu završen skup UN o klimi

Po stručnjacima, previše magloviti dometi skupa u poređenju sa onim što čeka planetu

Iako su upućeni napominjali da bi se moglo desiti da SAD izostanu sa narednih skupova posvećenih klimi i čak strahovali da bi Amerikanci mogli staviti veto na kanadski predlog o daljim pregovorima u okviru mrežne konvencije UN o klimatskim promenama to se, na sreću, nije obistinilo. Američka delegacija je, posle niza peripetija, potpisala konačni dokument. To je donelo olakšanje mnogima, a posebno kanadskom ministru za životnu sredinu Stefanu Dionu.

Dvonedeljna konferencija o klimatskim promenama, koja je bila u Montrealu, tako je uspešno završila svoj rad. Na njoj su ostvarena dva najvažnija cilja - da četrdeset najrazvijenijih zemalja, koje su već potpisale protokol iz Kjota, uspostave pregovarački proces o daljem smanjivanju emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, i drugi, da sve zemlje učesnice započnu dijalog o iznalaženju svih mogućih načina i mera za smanjivanje emisije štetnih gasova, s tim da nema određenih postavljenih rokova niti limita.

Mnogi stručnjaci za zaštitu životne sredine razočarani su dometima konferencije, koji su previše magloviti u poređenju sa poprilično jasnom vizijom koju naučnici imaju vezano za sudbinu planete. Neki čak predviđaju da je ostalo svega deset godina da se stvari koliko toliko dovedu na razumni nivo.

U slučaju da se ne opametimo i ne budemo dovoljno posvećeni smanjivanju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, ono čemu se možemo nadati je globalno otopljenje do skoro 6 stepeni, povećanje nivoa mora do 88 santimetara, sve veći broj oluja i poplava, a kao posledica svega toga, manji rod na poljima, pa samim tim i manje hrane, manje pijaće vode, izumiranje velikog broja životinjskih vrsta i pojava raznih opasnih zaraznih bolesti, poput malarije.

Određeni rokovi za pružanje medicinskog tretmana

Hitni slučajevi i dalje se rešavaju momentalno

Kanada je dobila prve odrednice za krajnji rok do koga treba pacijentima pružiti prioritetne medicinske tretmana. Na ovom veoma osetljivom pitanju federalni ministar radio je zajedno sa svojim kolegama iz provincija.

Navodi se da bi u narednih nekoliko nedelja trebalo da se vidi u kojoj meri će provincijama biti teško da ispoštuju ove rokove.

Između ostalog, na listi stoji da bi polomljeni kuk trebalo da se sanira u roku od 48 sati, operacija katakte kod pacijenata sa visokim rizikom do 16 nedelja, ugrađivanja baj-pasa do dve nedelje za najrizičnije pacijente, šest nedelja za one koji spadaju u srednje ozbiljne, pa do 26 nedelja tamo gde se radi o mogućnosti izbora. Hitni slučajevi će se i nadalje rešavati momentalno. Zračenje bi trebalo da otpočne do četiri nedelje posle, a ugrađivanje veštačkog kuka do 26 nedelja posle postavljanja dijagnoze.

Pored ovoga, određeno je da svaka žena od 50 do 69 godina starosti treba jednom u dve godine da izvrši pregled dojki, a sve od 18 do 69 godina treba posle dva normalna testa jednom u tri godine da obavljaju pregled grlića materice.

Lider NDP-a Džek Lejton je primetio da u suštini ništa nije urađeno. Liberali su tokom svog boravka na vlasti doveli do ovako dugačkog vremena čekanja na lekarske intervencije, ističe on i dodaje da su sada samo postavili rokove, a da pri tom ništa nisu uradili kako bi oni zaista i zaživeli. Lider demokrata smatra da nam sada treba obezbeđivanje dugotrajne i kućne nege, kako ta grupacija bolesnika ne bi tako dugo zauzimala krevete u bolnicama.

Drugi set rokova očekuje se u drugoj polovini sledeće godine. Sa stručnjacima će se pregovarati kako bi se došlo do najprikladnijih rokova za dijagnostičko snimanje, operacije kod pacijenata sa rakom i za pojadina kardiološka oboljenja. U međuvremenu, kako se napominje, potrebno je da se završe još neka istraživanja kako bi ti rokovi bili optimalni.

Predstavnici udruženja lekara i medicinskog osoblja smatraju da će proteći još puno vremena pre nego što ovi rokovi budu ispoštovani. Postoje i oni koji, poput Asocijacije nezavisnih klinika, karakterišu ovaj potez kao korak unazad za zemlju kakva je Kanada. Oni potenciraju da pacijente treba lečiti, a ne određivati im rokove. Dr Brajan Dej je pozvao provincije da obezbede pacijentima lečenje u roku od od dve nedelje ili da ih pošalju o vladinom trošku tamo gde će moći da se leče.

Uskoro u Ontariju

Predviđa se zakonska regulativa za kinesku medicinu

Ontarijska vlada rešila je da uvede zakonsku regulativu u tradicionalne kineske metode lečenja.

Ministar zdravlja Džordž Smiterman potvrđuje da će propisi pre svega štititi pacijenate i njihovo zdravlje, ali i obavezivati osobe koje se bave akupunkturom, lečenjem biljem, tuinom, taj-čijem i drugim metodama, da poštuju određene kriterijume u radu. Oni će morati da poseduju obavezne standarde obrazovanja iz pomenute oblasti, da se usavršavaju i da se prema pacijentu odnose korektno. Ova poslednje pomenuta stavka podrazumeva da će oni morati da razreše sve potencijalne žalbe svojih pacijenata.

Ministar Smiterman naglašava da će konačnu reč o pojedinim stavkama dati stručnjaci iz tih oblasti.

Nedavna vladina studija koja se bavila tradicionalnim metodama lečenja, pokazala je da postoje problemi i da pacijenti imaju pritužbe na pojedine aspekte tretmana, tako da će zakonska regulativa biti od koristi.

Trenutno, jedino u Britanskoj Kolumbiji postoje propisi koji regulišu lečenje tradicionalnim kineskim metodama i akupunkturom, dok je u Alberti i Kvebeku regulisano jedino bavljenje akupunkturom.

Zakon stupa na snagu za godinu dana

U Ontariju ukinuta starosna granica za odlazak u penziju

Ontarijski Parlament usvojio je zakon po kome više neće biti obavezno da se zaposleni penzioniše u 65-toj godini. Zakon stupa na snagu za godinu dana, što bi kompanije i poslodavci trebalo da iskoriste za usklađivanje osnovnih akata sa novim propisima.

Provincija se ovim pridružila Manitobi, Kvebeku, Alberti, Ostrvu princa Edvarda, Jukonu i Severozapadnim teritorijama, u kojima je takođe ukinuta starosna granica za obavezan odlazak u penziju.

Provincijski ministar za rad Stiv Piters smatra da je ovim istorijskim činom ispravljena velika nepravda u provinciji. On je ovaj zakonski akt označio kao novu mogućnost koja se daje radnicima, posebno onima koji počeli da rade u kasnijim godinama, da nastave da doprinose svojoj porodici, ali i privredi.

Ono što se ostavlja poslodavcu da odluči je da li će nastaviti da daje beneficije zaposlenima starijim od 65 godina. To se posebno odnosi na pogodnosti vezane za pokrivanje stomatoloških i drugih medicinskih troškova.

Zahvaljujući ovom zakonu proširuje se provincijska Povelja o ljudskim pravima na zaštitu  osoba starijih od 65 godina od diskriminacije.

Po proračunima, očekuje se da otprilike oko dva odsto osoba preko 65 godina izrazi želju da produži rad.

Predsednik ontarijske Federacije rada Vejn Samjuelson upozorava da zaposleni mogu u godinama koje slede da očekuju da će morati da rade do 67 godina ili čak i duže, pre nego što ispune uslove za ostvarivanje vladinih beneficija. On ne veruje da zakon neće osporiti prava radnika na prevremenu penziju ili ostvarivanje postojećih penzionih planova. Što se zahteva radnika tiče, on tvrdi da nije bilo onih koji su tražili da rade duže. Naprotiv, po njegovim rečima, tražili su kraći radni staž i pristojnu penziju. Samjuelson navodi primer SAD-a, gde se vladine beneficije ostvaruju posle 67. godine starosti, mada napominje da će ovde tako nešto početi da se primenjuje tek za dvadesetak godina.

Lider konzervativaca Džon Tori ističe da će zakon obezbediti veću fleksibilnost u slučajevima kada zaposleni želi da nastavi da radi. Tori naglašava da će vlada verovatno morati da prati i rešava dodatna pitanja koja će iskrsnuti, poput finansiranja penzija, jer će biti potrebno da prihodi penzionera budu zagarantovani.

Promenjeni propisi o zaštiti od požara

Protivpožarni alarm na svakom spratu kuće

U Ontariju se menjaju propisi o zaštiti od požara, pa će tako vlasnici biti u obavezi da ugrade protivpožarni alarm na svakom spratu kuće i van svih prostorija u kojima se spava.

Zakon stupa na snagu 1. marta 2006. godine.

Oni koji se ogluše o nove propise mogu da očekuju novčanu kaznu u rasponu između 235 i 25.000 dolara.

Po trenutno važećim propisima u kućama je trebalo da bude makar jedan ispravan protivpožarni alarm koji radi po principu detekcije dima. Procenjuje se da bar u šestini kuća nema ni jednog alarma, a tamo gde ih ima, uglavnom se radi o zastarelim modelima, starim preko deset godina. Novi zakon nalaže obaveznu zamenu alarma posle deset godina, zato što senzori vremenom propadnu. Stručnjaci preporučuju da jednostavno odvrnete alarm i na njemu proverite koliku mu je rok upotrebe.

Oni takođe ističu da bi alarme trebalo proveravati jednom mesečno, baterije menjati dva puta godišnje, recimo onda kada se pomera sat, a čistiti ih svakog meseca. Nakupljena prašina može da utiče na normalno funkcionisanje alarma.

Vatrogasci ponavljaju da je pravovremenim delovanjem moguće sprečiti polovinu fatalnih posledica požara u domaćinstvima. Naravno, u najvećem broju slučajeva reagujemo na alarm, tako da je apsolutno neophodno da svi detektori dima funkcionišu besprekorno.

Novi zakon u Ontariju

Ubuduće unapred utvrđeni datumi provincijskih izbora

U skladu sa novim zakonom koji je upravo usvojen u Ontariju, provincija će imati fiksirane datume izbora.

Građani će ubuduće izlaziti na birališta prvog četvrtka u oktobru, počevši od 4. oktobra 2007. godine.

Ontario je druga provincija u Kanadi, posle Britanske Kolumbije, sa unapred utvrđenim datumima izbora. U Manitobi upravo razmatraju donošenje sličnog zakona.

Pored ovoga, zakon nalaže i objavljivanje političkih donacija na internetu. Sve priloge čija vrednost prelazi stotinu dolara, političke stranke i njihovi kandidati moraće da objave u on-lajn izveštaju u roku od deset dana od dana prijema priloga.

Takođe, zakon zadržava jedanaest izbornih jedinica u severnom delu provincije.

Ovaj zakon portparol ministarke za demokratsku obnovu Mari Botrođijani karakteriše kao korak dalje ka inicijativi za najambiciozniju obnovu demokratije u provinciji. U Ministarstvu veruju da će demokratija koju zajedno gradimo kroz ovaj proces biti bogata, vitalna i jaka.

Lider konzervativaca Džon Tori vidi kao veliku prednost ovog zakona mogućnost stranaka da se valjano i na vreme pripreme za izbore. Međutim, u NDP-u ne vide da se po tom pitanju nešto izmenilo, pošto su i do sada mandati trajali pet godina. Oni ističu i da vlada i dalje može da padne kroz odluku zamenika guvernera, što ne predstavlja

Ontario: Predlog za mlade do 18 godina

Mladi koji napuste školu neće moći da dobiju vozačku dozvolu

Ontarijske vlasti smislile su način da privole omladinu da završi školu. Kako ističu, mladi možda ne vole školu, ali svakako vole da voze kola, te će upravo tu biti zamka koja bi trebalo da učini da svi budu zadovoljni.

Ministar obrazovanja Džerard Kenedi predstavio je zakon po kome vozačku dozvolu neće moći da dobije pre punoletstva niko ko ne pohađa nastavu redovno. Za dobijanje dozvole mladi će morati Ministarstvu za saobraćaj da pokažu potvrdu iz škole. On veruje da je razumljivo zašto je odabran metod blage prisile koji bi trebalo da podstakne mlade da ozbiljnije shvate školu.

Po sadašnjim pokazateljima, oko trideset odsto mladih ne završi srednju školu. Vlada planira da ovaj broj prepolovi u naredne četiri godine, tako da se ovaj zakon može shvatiti kao jedna od mera u tom pravcu. Pored ovog modela, koji je pozajmljen iz Amerike, mladima će biti ponuđeni i novi kooperativni programi, koji omogućavaju savladavanje zanata ili sticanje specijalizovanih diploma u pojedinim oblastima, poput građavinarstva i ugostiteljstva, sve sa ciljem da što više njih stekne obrazovanje.

Ontario bi trebalo da bude prva provincija u kojoj će se isprobati kako na ovu zabranu dobijanja dozvole reaguju mladi. Dosadašnje njihove usmene reakcije su veoma nepovoljne, kao uostalom i one koje daju političari. Oni uglavnom smatraju da se radi o nepraktičnoj meri. Nastavnici su, pak, zatečeni. Oni kažu da će neki učenici videti ovu meru kao kaznenu, s tim da će mnogo teže biti pogođeni mladi iz seoskih sredina. U gradskim sredinama postoji gradski saobraćaj kao alternativa prevoza, dok ga u ruralnom delu provincije nema.

Ministar Kenedi smatra da se zakon ne kosi sa Poveljom o pravima i slobodama i naglašava da pn neće stupiti na snagu sve dok se ne obezbede uslovi za nesmetano odvijanje kooperativnih i drugih programa.

Ovaj zakon takođe predviđa veću novčanu kaznu za roditelje čije dete ne pohađa školu redovno do osamnaeste godine, do kada bi trebalo školovanje da bude obavezno. Umesto dosadašnjih dve stotine dolara, ubuduće bi kazna trebalo da bude hiljadu dolara.

Kanada u svetu

Nikako se ne možemo pohvaliti ravnopravnošću polova u političkom životu

Iako je Kanada u mnogim aspektima među vodećim državama sveta, po broju žena u Parlamentu nikako se ne bi moglo reći da se ističe. Naprotiv, nalazimo se na 43 mestu, a relativno slaba nam je uteha da su i SAD (15 odsto poslanika) i Velika Britanija (nešto ispod 20 odsto poslanika) iza nas.

Na čelu liste zemalja nalazi se Ruanda, u čijem Parlamentu je gotovo svaka druga osoba ženskog pola. Švedska i Norveška su odmah iza, sa 45, odnosno 38 odsto poslanika u zakonodavnim telima.

Neadekvatno učešće žena u političkom životu verovatno neće izmeniti na bolje ni predstojeći izbori. Među kandidatima za poslanike svega oko jedne četvrtine su predstavnice lepšeg pola, premda one čine polovinu ukupnog stanovništva u zemlji. Najverovatnije je da će po za nekoliko procenata biti manji broj izabranih predstavnica u najviše zakonodavno telo. U upravo raspuštenom Parlamentu bile su 64 žene, odnosno nešto ispod 21 odsto, dok su prognoze za njihov izbor u januaru čak i ispod tog broja.

Među strankama, tek demokrate i Blok Kvebekva pokazuju da su napredovali po ovom pitanju od poslednjih izbora. Na listama kandidata i jedne i druge stranke ima za po šest odsto više žena. NDP je prijavila listu na kojoj je 37 odsto žena, dok Blok ima 30, a nije teško izračunati koliko ih je bilo na prethodnim izborima.

No, nažalost, liberali i konzervativci nisu napravili gotovo nikakav pomak. Doskora vladajuća stranka na svojim listama ima 27 odsto kandidatkinja, a konzervativci dobrano zaostaju, sa tek 11 odsto predstavnica lepšeg pola, isto onoliko koliko ih je bilo i na prethodnim izborima.

Mnogi zameraju i da su žene na listama političkih stranaka dobile uglavnom neinteresantne izborne jedinice.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"