CIA KRIVA ZA SVE....

Buš priznao krivicu za rat u Iraku

Predsednik SAD Džordž Buš preuzeo je odgovornost za ulazak u rat sa Irakom zbog netačnih obaveštajnih podataka, ali je naglasio da je bio u pravu što je zbacio iračkog predsednika Sadama Huseina, javile su agencije.

"Istina je da se ispostavilo da je većina obaveštajnih podataka bila netačna. Kao predsednik, odgovoran sam za odluku da se uđe u rat i dužan sam da ispravim ono što je loše, time što ću sprovesti reformu naših obaveštajnih kapaciteta -  a mi to upravo i činimo", rekao je Buš.

"Moja odluka da se ukloni Sadam Husein bila je dobra odluka", rekao je Buš i dodao da je Husein predstavljao pretnju, a da su SAD "danas u Iraku jer je (njihov) cilj uvek bio uklanjanje brutalnog diktatora".

Bušovo novo priznanje je značajno, budući da on retko kada priznaje greške, iako je i ranije priznavao neuspeh američkih obaveštajnih službi. Američka administracija je tvrdila da je iračko oružje za masovno uništenje glavni razlog za ulazak u rat u martu 2003.

Buš je suočen sa padom popularnosti i manjom podrškom javnosti ratu u Iraku, u kome je više od 2.100 američkih vojnika poginulo. Kritičari rata traže od njega da kaže kada će se gotovo 160.000 američkih vojnika vratiti kućama.

U međuvremenu, on je postavio državnog sekretara Kondolizu Rajs na čelo misija stabilizacije i rekonstrukcije zemalja pogođenih ratovima i građanskim neredima.

Ovim će "državni sekretar biti ovlašćen da poboljša koordinaciju, planiranje i implementaciju pomoći u rekonstrukciji i stabilizaciji za strane države koje su u riziku ili u tranziciji od sukoba i građanskih nemira", navodi se u Bušovoj direktivi.

Cilj ove odluke je da se spreči dalji sukob između Pentagona i Stejt departmenta, pošto obe institucije krive jedna drugu zbog lošeg posleratnog planiranja u Iraku.

NajmanjI BROJ RATOVA od pada gvozdene zavese

Još uvek traje 39 ratova

Širom sveta u ovoj godini je vođeno ili još uvek traje 39 ratova i oružanih sukoba, saopštila je Radna grupa za istraživanje uzroka ratova Univerziteta u Hamburgu.

To je za tri manje nego u prošloj godini i istovremeno najmanji broj ratova od pada "gvozdene zavese" i okončanja hladnog rata Istoka i Zapada.

Istraživači iz Hamburga su podsetili da je najveći broj ratova, čak 63, vođen 1993. godine, ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza i Varšvaskog pakta. Od tada je svake godine više ratova okončavano, nego što je počinjalo novih oružanih sukoba.

Skoro 90 odsto oružanih sukoba vodi se u zemljama u razvoju. U 20 od 38 najsiromašnijih zemalja sveta se ratuje.

Rajnhard Muc, šef Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku iz Hamburga, rekao je za agenciju DPA da je, međutim, "opao broj mesta na kojima ljudi pucaju jedni na druge".

"Ali, zato je višestruko veći broj mesta na kojima bez upozorernja može da eksplodira bomba. Naš život je postao ugroženiji", rekao je Muc.

Taj naučnik veruje da će narednih godina terorizam da raste, jer "aktivnosti SAD ne smanjuju terorističku opasnost, već zapravo pogoršavaju bezbednosnu situaciju u zapadnom svetu".

BOSNA I HERCEGOVINA

Švarc-Šiling novi visoki predstavnik u BiH

Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, saopštila je Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) u Sarajevu.

Imenovanje Švarc-Šilinga, bivšeg ministra u vladi Helmuta Kola i dugogodišnjeg međunarodnog posrednika u BiH, odobrio je na sastanku u Parizu Upravni odbor Saveta za implementaciju mira.

Švarc-Šiling će dužnost preuzeti 31. januara 2006. godine, navodi se u saopštenju OHR-a.

Upravni odbor je izrazio svoju zahvalnost dosadašnjem visokom predstavniku Pediju Ešdaunu, "koji je nakon preuzimanja funkcije visokog predstavnika 27. maja 2002. godine, nadgledao dalekosežne političke, ekonomske i administrativne reforme koje su pomogle da se BiH pripremi za članstvo u EU".

Upravni odbor je izrazio svoje posebno uvažavanje doprinosa koji je Ešdaun dao u oblasti reforme policije, odbrane, fiskalne i pravosudne reforme, njegovog rada u ubrzanju procesa ujedinjenja Mostara i aktivnosti kako bi prošireni Savet ministara BiH postao sve efikasnija institucija vlasti.

NASTAVLjAJU SE PREGOVORI

Sastanak katolika i pravoslavaca u Srbiji 2006.

Teološki dijalog katoličke i pravoslavne crkve, prekinut pre pet godina, nastavljen je danas u Vatikanu sastankom mešovite komisije zadužene da radi na približavanju dve hrišćanske konfesije.

Komisija kao glavni zadatak ima pripremu plenarnog sastanka koji treba da bude održan 2006. godine u Srbiji.

Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI, koji je u četvrtak ujutro primio članove komisije, izrazio je zadovoljstvo zbog "nove faze dijaloga" i poželeo da katolici i pravoslavci dođu do "punog zajedništva".

"Ne možemo se zadovoljiti među-stadijumima, već moramo neprestano, hrabro, lucidno i ponizno tražiti volju Isusa Hrista, čak i ako to ne odgovara našim jednostavnim ljudskim projektima", kazao je papa.

On je pozvao "sveštenike, teologe i sve zajednice" da rade na tom zajedništvu, "svako prema svojoj ulozi i po onome što mu je svojstveno".

Sve pravoslavne crkve, uključujući moćnu Rusku pravoslavnu crkvu, prihvatile su nastavak dijaloga sa Vatikanom, koga neki pravoslavni teolozi i dalje sumnjiče za prozelitizam.

Poslednji sastanak Mešovite međunarodne komisije za teološki dijalog između katoličke i pravoslavne crkve održan je u julu 2000.

PTIČJI GRIP

Kina prijavilašesti slučaj ptičjeg gripa kod ljudi

Kina je prijavila novi slučaj ptičjeg gripa kod ljudi, što je šesti slučaj u zemlji, javila je agencija Sinhua.

Poslednji oboleli je 35-godišnji muškarac koji živi u okrugu Siućuan, provincija Điangsi na istoku zemlje.

Drugi detalji nisu saopšteni.

Od 2003. godine, u svetu je 71 osoba umrla od ptičjeg gripa koji izaziva virus H5N1. Najveći broj zarazio se kontaktom sa obolelom živinom.

U Kini su do sada dve osobe umrle od ptičjeg gripa.

Stručnjaci su upozorili da bi virus mogao da mutira i da se onda lakše prenosi sa čoveka na čoveka što bio dovelo do pandemije bolesti.

Kina je započela agresivnu kampanju kako bi se borila protiv oboljevanja živine, što je, ukazuje AP, u oštrom kontrastu sa tajnošću koja je pratila epidemiju SARS-a, bolesti koja se pojavila u kineskoj provinciji Guandong tokom 2002. godine.

Od 19. oktobra kineske vlasti prijavile su 25 slučajeva ptičjeg gripa kod živine.

BRITANIJA

Uzroci požara u skladištu nafte  

Britanski istražitelji pokušali su da otkriju uzrok velike eksplozije u jednom od svojih najvećih skladišta naftne, ne isključujući mogućnost da je vozač cisterne, ostavivši motor da radi, izazvao varnicu.

Istražitelji su pokušali da utvrde i da li su vatrogasci imali dovoljno opreme i da li su bili dovoljno obučeni da se suoče sa tako velikom vatrom.

Serija eksplozija u skladištu nafte nedaleko od Londona, koje su se dogodile u nedelju, izazvale su veliki požar.

Oblak koji je nastao od požara došao je do Bretanje i Normandije u Francuskoj i krenuo je ka Španiji, odakle će se raspršiti iznad okeana.

U požaru su povređene 43 osobe, a više od 20.000 radnika trpeće materijalne posledice zbog eksplozije, koja je mogla da bude gora da se nije dogodila u nedelju u šest ujutro.

Sindikat vatrogasnih brigada, koji predstavlja većinu vatrogasaca, optužio je danas lokalne vatrogasne zvaničnike da nisu imali dovoljno pene i dovoljno obučene vatrogasce da se suoče sa takvom vatrom.

sluČaj Kaled el-Masri

Nemačka vlada podnela izveštaj o CIA aferi

Sporno pitanje jeste da li je i u kojoj meri nemačka vlada znala o pripremama i otmici El-Masrija, odnosno da li je i šta preduzela da ovo spreči ili barem od američke strane dobije odgovarajuća objašnjenja.

Nemačka vlada je obavestila savezni parlament o tome šta je i kada saznala o slučaju Kaleda el-Masrija kojeg je najverovatnije u decembru 2003. u Makedoniji otela i kasnije, kao osumnjičenog za terorizam, saslušavala američka obaveštaja služba CIA.

Prema navodima ministarke pravosuđa Brigite Cipris, u slučaju El-Masrija preduzete su sve mere koje stoje na raspolaganju pravnoj državi. Njeno ministarstvo je, pored ostalog, uputilo zahteve SAD, Makedoniji i Albaniji da nemačkom pravosuđu dostave materijal potreban za pokretanje istrage u ovom slučaju.

Pored nje, poslanicima su se u ime konzervativno-socijaldemokratske vlade obratili šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, koji je u vreme bivše vlade bio šef kabineta saveznog kancelara, zatim ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble, kao i njegov prethodnik Oto Šili .

Nemac libanskog porekla Kaled el-Masri je, prema sopstvenim navodima, otet 31. decembra na ulasku u Makedoniju. Makedonske snage bezbednosti su ga potom 23. januara predale ekipi CIA koja ga je prebacila u Avganistan.

Prema ranijim Al-Masrijevim izjavama, "već na aerodromu u Skoplju" bio je "tučen i ponižavan", u avionu za Avganistan je "dobijao injekcije za uspavljivanje", dok su ga u zatvoru "bacili na pod ćelije i udarali nogama".

Upravnik američkog zatvora u Avganistanu mu je u maju 2004, kada je pušten, rekao da je došlo do zabune zbog imena. Prebačen je potom u Albaniju, gde je vezanih očiju ostavljen na putu nedaleko od granice sa Makedonijom, gde su ga "pronašli" vojnici i otpratili do Tirane, odakle je avionom prebačen u Nemačku.

Bivša, socijaldemokratsko -zelena vlada, nije ni u jednom trenutku komentarisala pisanje medija o slučaju el-Masri, a njegov advokat nikada nije dobio tražene infromacije o tome da li je Berlin, i koliko, znao o spornim aktivnostima CIA i o otmici.

Pažnja medija, ali i opozicije u Bundestagu danas je, međutim, bila usmerena ne samo na El-Masrija, već i na nemačkog građanina Mohameda Hajdara Zamara koji se nalazi u zatvoru u Siriji.

Opozicija želi da se razjasni sumnja da su nemački istražitelji saslušavali Zamara u Siriji i da su tako možda dobili informacije koje su od njega prethodno iznuđenje mučenjem. Ovaj islamista je uhapšen 2001. nakon terorističkih napada u Njujorku i od tada je u zatvoru u Siriji.

Nemački mediji su pisali, pozivajući se na obaveštene izvore, i da je neosnovana sumnja opozicije da su nemačke obaveštajne službe američkim kolegama iz CIA dostavili podatke o El-Masriju na osnovu kojih je otet, jer ovakvih kontakata nije bilo.

Opozicija u Bundestagu - levica, Zeleni i liberali - nisu zadovoljni obaveštenjima danas dobijenim od vlade, pa je najavila dalju parlamentarnu proceduru za razjašnjavanje otmice El-Masrija.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"