SRBIJA - IZBEGLICE

Otvoreno pismo udruženja izbeglica Del Ponteovoj

Više udruženja Srba izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) u otvorenom pismu glavnom haškom tužiocu Karli Del Ponte upozorili su da se ne sme suditi samo hrvatskom generalu Anti Gotovini za ratne zločine nad srpskim civilima u Krajini 1995. godine.

"Hrvatska vojna operacija 'Oluja' je bila zločin širokih razmera, a Gotovina je samo jedna karika u lancu zločinačkog poduhvata protiv srpskog naroda. Svi učesnici u udruženom zločinu moraju se privesti pravdi i zasluženo kazniti", stoji u saopštenju.

Pozdravivši hapšenje Gotovine kao korak ka privođenju pravdi svih koji su činili ratne zločine, udruženja su podsetila da se hrvatskom generalu stavlja na teret samo 150 ubijenih civila, a ostaje još 2450 žrtava u Krajini za čiju smrt treba pronaći odgovorne na hrvatskoj strani.

"Gotovina nije komandovao hrvatskom avijacijom koja je bombardovala izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti, gde je poginulo više od 50 ljudi. Ko je artiljerijskim granatama tukao izbegličku kolonu prema Dvoru na Uni? U Petrovcu je spaljeno dvoje starih ljudi i više stotina ubijeno...", stoji u saopštenju.

Potpisnici su, udruženja "Povratak proteranih Krjaišnika", za pomoć izbeglicama iz Hrvatske, i za pomoć izbeglicama u SCG, udruženja Srba iz Hrvatske, Srba povratnika u Bosansku Krajinu i porodica nestalih lica iz Krajine, Zajednica Srba iz Hrvatske i BiH, zatim udruženja logoraša, ratnih vojnih invalida i druga udruženja.

ALBERT ROHAN

Priština i Beograd treba da predlože teme za pregovore

Pregovarački tim Beograda zatražiće da pregovori o budućem statusu Kosova počnu decentralizacijom vlasti u pokrajini, izjavila je predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić, nakon razgovora sa Rohanom.

Ona je novinarima prenela da je Albert Rohan zatražio od pregovaračkih timova Prištine i Beograda da pismeno predlože konretne teme za početak pregovora i predaju ih međunarodnoj pregovaračkoj grupi koju predvodi Marti Ahtisari.

"Biće to papir sa okvirno obrađenim temama. Beograd će izaći sa decentralizacijom kao ključnom temom za pregovore sa predlozima  i zahtevima da ona bude prva tema o kojoj će se razgovori voditi", izjavila je Rašković Ivić.

Pored decentralizacije, vlasti u Srbiji će insistirati i na raspravi o imovini na Kosovu, kako privatnoj, tako i onoj u posedu države i Srpske pravoslavne crkve, dodala je Rašković-Ivić.

Rohan je rekao da će pregovarački tim Ahtisarija predstojeće božićne praznike iskoristiti da prouči te dokumente, a onda će početkom januara nastaviti sa svojim aktivnostima.

Rohan je novinarima nakon razgovora sa Rašković-Ivić rekao da je oko Kosova "moguć kompromis", dodajući da je na zainteresovanim stranama da prosude jesu li spremne na to.

Beograd se zalaže istakla je Rašković Ivić za direktne pregovore sa Prištinom, a da međunarodna zajednica bude neko ko će nadgledati, već faktor koji će "olakšavati i davati domaće zadatke, čime će motivisati učesnike pregovora i uticati da proces ide efikasnije".

Ona očekuje početak pregovora o Kosovu u drugoj polovini januara, pošto prođu novogodišnji i božićni praznici.

Albert Rohan je rekao da je političkim predstavnicima kosovskih Srba preneo apel izaslanika UN za pregovore Marti Ahtisarija da konstruktivno učestvuju u procesima na Kosovu, kao što su decentralizacija, koji će kasnije biti nastavljeni susretima u Beču.

SRBI NA KOSOVU

Zabrinutost zbog najave odlaska Novickog

Predstavnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju saopštili su da su zabrinuti zbog skorašnjeg okončanja mandata ombudsmana za Kosovo Mareka Antona Novickog.

"Iako je ta funkcija od njenog ustanovljavanja bila dosta potcenjivana, a izveštaji koji su rađeni i ukazivanje na probleme, posebno one iz oblasti kršenja ljudskih prava nealbanskih zajednica, nisu tretirani na pravi način, postojala je, ipak, vera ovih zajednica da će neko shvatiti probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i pokušati da ih reši", istaknuto je u saopštenju srpske liste.

Srpska lista navodi da će do donošenja Zakona o ombdusmanu Kosova, tu funkciju verovatno obavljati jedan od dosadašnjih zamenika.

"Smatramo da bi imenovanje Srbina bilo dobro rešenje i svojevrstan test ozbiljnosti kako za međnarodnu zajednicu, tako i za privremene kosmetske institucije. Srpska i ostale nealbanske zajednice u pokrajini bi sa više poverenja gledale na ovu instituciju, uverene u nepristrasnost međunarodne zajednice i privremenih institucija u pokrajini", zaključuje se saopštenju.

Mandat sadašnjem ombudsmanu Mareku Antoni Novickom ističe krajem ove godine. On je na toj dužnosti bio četiri godine.

BORIS TADIĆ

Nezavisnost albanskih institucija, suverenitet Srbije

Predsednik Srbije Boris Tadić predložio je da albanske institucije na Kosovu uživaju maksimalnu nezavisnost u odnosu na Beograd, ali uz zadržavanje suvereniteta Srbije nad pokrajinom, prenosi AFP.

Tadić je, u intervjuu za agenciju Frans pres, uoči posete Francuskoj, izjavio da je spreman da "prizna maksimum mogućih prava Albanaca i njihovu nezavisnost u odnosu na Beograd", ali uz istovremeno očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu.

U traženju podrške za taj stav, Tadić, koga AFP opisuje kao proevropskog reformistu, iduće nedelje će se založiti za srpsku stvar kod predsednika Francuske Žaka Širaka, pošto je već posetio druge dve članice Kontakt grupe za Kosovo - Rusiju i Nemačku.

Krajem novembra, na početku šatl-diplomatije specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, Tadić je predložio stvaranje dva entiteta na Kosovu - srpskog i albanskog.

Taj predlog, napominje AFP, pored toga što ga odbijaju kosovski Albanci, koji čine 90 odsto stanovništva pokrajine i žele nezavisnost, primljen je sa rezervom i u međunarodnoj zajednici iz straha da ne dovede do podele Kosova.

"Pokušavam da definišem položaj albanskog naroda na Kosovu u smislu nezavisnih institucija, ali istovremeno želim da zaštitim teritorijalni integritet moje zemlje", rekao je Tadić koji, uprkos tim rezervama, očekuje da progura svoj predlog.

"Srpski entitet imaće u svojoj nadležnosti nekoliko značajnih oblasti, kao što su zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i lokalna bezbednost", kao i "institucionalne veze sa Beogradom", precizirao je predsednik Srbije.

On je istakao da bi sa svoje strane, kosovski Albanci mogli da dobiju pravo na međunarodno predstavljanje.

Tadić je, međutim, dodao da da to ne znači i "mesto u Ujedinjenim nacijama, odbranu i ministarstvo spoljnih poslova".

Dok za mnoge Srbe Kosovo ostaje kolevka njihove istorije i kulture, Tadić odbija "amputaciju" te pokrajine od Srbije, navodi AFP. "Kosovo je deo našeg identiteta. Gubitak Kosova značio bi gubitak dela našeg identiteta", dodao je on.

Predsedniku Srbije će biti utoliko teže da uveri svoje sagovornike, pošto je kredibilitet njegove zemlje u "slobodnom padu", jer se do sada pokazala nesposobnom da uhapsi vojne i političke lidere bosanskih Srba - Ratka Mladića i Radovana Karadžića, napominje AFP.

"Radimo sa Haškim tribunalom, ali to nije dovoljno. Treba da radimo više od drugih", priznaje Tadić.

"Učinićemo sve što možemo", uverava Tadić. "Nadam se da je Mladić u Srbiji, jer bismo tako mogli da ga nađemo i pošaljemo u Hag.

CRNA GORA

Venecijanska komisija o referendumu

Sednica Venecijanske komisije Saveta Evrope na kojoj bi trebalo da se usvoji izveštaj tog stručnog tela o usaglašenosti crnogorske referendumske legislative sa evropskom, održaće se 16. i 17. decembra.

Crnogorska vladajuća koalicija zadovoljna je nacrtom izveštaja Venecijanske komisije, jer smatra da je crnogorski Zakon o referendumu "dobio zeleno svetlo".

Predstavnici vlasti su pozdravili stav da državljani Crne Gore koji žive u Srbiji nemaju pravo glasa na referendumu i naglašavaju spremnost za razgovore o jednom od ključnih pitanja - većine potrebne za donošenje odluke o nezavisnosti.

Zadovoljna je i opozicija u Crnoj Gori koja smatra da je Venecijanska komisija već preporučila da je za prihvatljivu odluku potrebno da se izjasni više od 50 odsto registrovanih birača, zbog čega smatra da je promena postojećeg Zakona o referendumu neminovnost.

Prema postojećem rešenju odluka na referendumu se donosi većinom glasova građana koji su glasali, pod uslovom da je na referendumu izašla većina od ukupnog broja građana sa pravom glasa.

Izveštajem Venecijanske komisije zadovoljni su i predstavnici vlasti u Srbiji, koji navode da su preporuke te komisije sasvim jasne, kada je reč "o onim najspornijim pitanjima oko kojih će se voditi najveća politička diskusija".

Oni smatraju i da je Venecijanska komisija "dala jasnu preporuku" da legitimnu, kvalifikovanu većinu predstavlja samo odluka koju donosi više od 50 odsto upisanih birača.

Različita tumačenja izveštaja komisije o tome da li je preporučena većina potrebna za donošenje referendumske odluke ili nije, za sada ne rešavaju ni predstavnici komisije.

"Jedino što sada mogu reći i što je očito iz izveštaja je da će u konačnoj verziji biti sugerisano da suprotstavljene strane sednu za pregovarački sto i pokušaju da se dogovore oko ključnih nesuglasica", kazao je podgoričkim medijima zamenik sekeretara Venecijanske komisije Tomas Markert.

Vlast je izrazila spremnost da sa opozicijom razgovara o pitanju većine i drugim otvorenim pitanjima u vezi sa referendumom, jer ocenjuje da je to ključna preporuka, dok opozicija odbija direktni dijalog i traži posredovanje Evropske unije (EU) u tom procesu.

U crnogorskoj vladajućoj koaliciji ne veruju da će izveštaj biti promenjen, dok je opozicija pripremila amandmane na nacrt teksta Venecijanske komisije, jer smatra da državljanima Crne Gore koji žive u Srbiji treba omogućiti da glasaju na referendumu.

Najavljeno je da će sednici prisustvovati i predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić i visoki funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Velizar Kaluđerović.

Sednici će prisustvovati i član Venecijankse komisije iz Crne Gore, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici, Srđan Darmanović.

Ministar odbrane SCG Zoran Stanković

Ne očekujem dobrovoljnu predaju Mladića

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković izjavio je da ne očekuje dobrovoljnu predaju bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog pred Haškim tribunalom.

"Ako se Mladić do sada nije predao, ne očekujem da to učini ni u narednom periodu", rekao je Stanković za sutrašnje "Večernje novosti".

On je dodao da je general Mladić i "dalje glavna tema razgovora u međunarodnim kontaktima".

"Postoje ljudi koji u mnogobrojnim kontaktima sa strancima iznose svoje pretpostavke o mestima gde se krije optuženi pred Haskim tribunalom. Tako je pred moj odlazak u SAD jedan ovdašnji visoki državni službenik, u širem društvu, među kojima su bili i predstavnici diplomatskog kora, u više navrata izneo tvrdnju da se Mladić krije u jednom od državnih objekata u okolini Bora i Majdanpeka", rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, "zbog tih i takvih spekulacija i ponašanja potrebno je izvršiti dodatne provere".

Upitan da li je neko iz Ministarstva odbrane SCG "opstruirao" predaju kompletne dokumentacije o Mladiću Haškom tribunalu, Stanković je rekao da je to ministarstvo "izdalo saopštenje iz kojeg se vidi da je u dosadašnjem periodu čak u sedam navrata dostavljalo personalni dosije Mladića Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom".

"I prilikom poslednje posete glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte Ministarstvu odbrane SCG, kancelariji Haškog tribunala data je ista ta dokumentacija koja sadrži 106 strana", rekao je Stanković.

On je, povodom najavljenih kadrovskih promena u vrhu Ministarstva odbrane SCG, rekao da je Savetu ministara SCG dostavio predlog kandidata za pomoćnike ministra odbrane, posle konsultacija sa najvišim rukovodiocima državne zajednice i obe republike.

"Od tada je prošlo skoro tri nedelje, a sastanak Saveta ministara nije zakazan. To znatno opterećuje i usporava rad u Ministarstvu, ali se nadam da će u narednom periodu i taj problem biti rešen", rekao je Stanković.

Orahovac

Radost ponekad dođe i na Kosovo

U živote oko 470 preostalih Srba koji žive na uzvišenju iznad Orahovca polako ulaze "sitnice koje život znače". Među tim stvarima koje prividno normalizuju živote stešnjene u prečniku od 450 metara su telefon, interent i kablovska televizija, zahvaljujući kojoj mogu da čuju srpsku reč.

Donacija namenjena orahovačkoj gimnaziji - opremanju kabineta informatike novim kompjuterima i priključenju škole na internet, bila je povod da beogradski novinari, zajedno sa predstavnicima donatora, Narodne Kancelarije predsednika Srbije i Skupštine Beograda, posete Orahovac. Tu je nekada, pored 20.000 Albanaca, živelo i 3.500 Srba.

S obzirom da su i gimnazija i osnovna škola smeštene u istoj kući u kojoj je nekada bila prodavnica, internet je dostupan i osnovcima, ali i i ostalim meštanima.

Direktor OŠ "Vuk Karadžić" Milosav Grković kaže da u srpskom delu Orahovca ima 50 osnovaca i 40 srednoškolaca, i da je ove godine u prvi razred upisano i 12 prvaka, što posebno raduje meštane. Obe škole imaju oko 35 zaposlenih.

Grković navodi da su restrikcije struje u Orahovcu podnošljive i da obično nema struje po dva, tri sata. Ranije se, dodaje, dešavlo da se u školi potroši više novca za sveće nego, goriva za agregat.

Profesor inforamtike Ranko Grković ističe da zajedno sa učencima već 14 meseci učestvuje u kreiranju sajta njnjnj.konak.org.yu kojim žele da pokažu kako se živi i kako se provode dani u enklavi.

Kompjuteri su nam veza sa svetom i najviše nas raduje druženje preko yahoo-a sa vršnjacima iz Begorada, kažu Jovana i Katarina, učenice šestog razreda.

Jedan od vodećih ljudi srpskog dela Orahovca, jerej Srđan Milenković priča o tome koliko je meštanima, koji život provode u te četiri ulice, značilo što su pre nešto više od pola godine, zahvaljujući Koordinacionom centru, dobili kablovsku televiziju. Sada moglu da čuju vesti koje dolaze iz Srbije i prate programe na jeziku koji razumeju.

Jerej dodaje da bi im mnoge stvari bile lakše, kad bi cene telefonskih usluga bile niže. Tada bi mogli češće da se čuju sa prijateljima i rodbinom, što sada nisu u stanju jer minut košta jedan evro.

Ljudi se u Orahovcu uglavnom bave vinogradarstvom, iako je 95 odsto njihove zemlje uzurpirano. Vino je odličnog kvaliteta i kako pesma kaže, to je mesto "gde najslađe grožđe zri". U mestu postoji jedan kafić, dva restorana i moderna telefonska govrnica, koja "štrči" svojim izgledom.

Koliko je život, stešnjen na tako malom prostoru, težak, govore činjenice da je iz mesta kidnapovano 75 Srba, da se iz Orahovca samo dva puta nedeljno UNMIK-ovim autobusom može otići u Kosovsku Mitrovicu ili dva puta mesečno u Gračanicu.

"Ljudi bez pratnje ne mogu nigde, čak ni na groblje što je bio i razlog da mrtve počnu da sahranjuju u centru mesta - u dvorištu crkve", kaže sveštenik i konstatuje da je žalosno to što međunarodna zajednica pomaže više Albanicima nego Srbima.

Desilo se čak da su se, zbog nedosatka pratnje i nemogućnosti da odu u Kosovsku Mitorovicu, tri srpske žene porodile u bolnici u albanskom delu grada. Jedna od njih, Dušanja Grković, kaže da se "nije plašila jer su uz nju i za vreme porođaja bili predstavnici UNMIK-a". "Sve je poršlo bez porblema, lekare nisam razumela ni reč, ali su me 'Umproforci' tešili da to nije ni važno", priča Dušanja.

Jerej Srđan Milenković navodi da je meštanima želja da naprave crkvenu salu, u kojoj će se okupljati. Meštani su za sada samodorpinosom renovirali krov, izgradili prilaz, sanirali podzemne vode i uveli struju u crkvu.

Crvka Uspenje presvete Bogorodice je izgrađena 1856. godine, u njoj se nalaze i ikone stare nekoliko stotina godina. Najstarija je ikona svetog Hrista stara 500 godina. U Crvkvi se nalazi i jedna sveta ikona za koju se veruje da pomaže bračnim parovima da postanu roditelji. Njoj se bez razike klanjaju i Albanci i Romi i Egipćani, ističe Jerej.

Osim ikone, pred kojom nema podela na Srbe, nealbance i Albance još jedna stvar povezuje žitelje Orahovca i ne pravi razlike među njima - a to je "biznis".

Albanska Porodica Cena razvozi ogrevno drvo koje su srpske porodice te enklave dobile od Koordinacionog centra. Mladi Gzim Cena kaže da transport jedog kubika drveta naplaćuje dva evra, i da se niko ne ljuti, da nema svađe ni prekih pogleda.

Predstavnici Narodne kancelarije, Skupštine Beograda i Naše Srbije iskoristili su posetu Orahovcu da obraduju najmlađe i da im uruče vredne igračke, knjige i slatke paketiće, a osnovicma i srednjoškolcima kvaltietne zismske jakne, obuću, kape, šalove i rukavice. U tom trenutku Orahovac je izgledao kao mesto puno radosti.

Aleksandra Otašević

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"