Izbori se primiču
Po najnovijim anketama, konzervativci ispred liberala
Najnovije ankete pokazuju da, na nacionalnom nivou, konzervativci trenutno prednjače po popularnosti u odnosu na liberale. Kako se približava datum izbora, tako se raspoloženje birača menja u korist torijevaca, a na račun liberala.
Po istraživanju koje je uradila kompanija EKOS, za konzervativce se u ovom trenutku izjašnjava 39,1 odsto birača, dok njihovi glavni rivali imaju čak za 12 odsto manju podršku. U Ontariju koji slovi za jako uporište liberala, trenutno raspoloženje biračkog tela prema konzervativcima je za desetak odsto bolje. Indikativno je da je čak i u Kvebeku Konzervativna stranka bolje rangirana nego liberali mada, istini za volju, tek za dva procenta. Popularnost NDP-a blago varira, ali kod njih nema ovako drastičnih promena. Isto važi i za Blok Kvebekva, koji sa preko polovine potencijalnih glasova u svojoj provinciji ostaje daleko ispred svih ostalih. Do sličnih rezultata došle su i druge agencije za ispitivanje javnog mnjenja, poput Desima Reserč. Procenti se delimično razlikuju (posebno kada je u pitanju NDP), ali najvažnije je da se svi slažu u konstataciji da liberali najverovatnije neće imati razloga za slavlje. Stručnjaci iz EKOS-a navode da je po podacima iz ankete, lider konzervativaca Harper najzaslužniji za promenu na rang listama. Njegovu viziju budućnosti jedna trećina anketiranih vidi kao pozitivnu, dok ona koju predlaže njegov najljući konkurent Martin uliva poverenje tek svakom petom anketiranom. Džek Lejton se sa 16 odsto nalazi na trećem mestu, a lider Bloka Žil Disep na četvrtom mestu. Da bi dobili parlamentarnu većinu, konzervativci treba da osvoje 155 poslaničkih mesta. Interesantno je da se iz poverljivih izvora u Konzervativnoj stranki saznalo da oni nisu spremni da budu većina, već da bi bili najzadovoljniji ukoliko bi uspeli da ostvare manjinski status.

Harper ističe svoje prednosti
Ako bude izabran, lider konzervativaca među najmlađim premijerima
Tokom predizborne kampanje lider konzervativaca Stiven Harper je u nekoliko navrata potencirao da, u poređenju sa svojim najvećim rivalom Martinom, ali i ostalim kandidatima, on po godinama pripada mlađoj generaciji.
Martin ima 67 godina, dok su lider Bloka Disep, 58, i NDP-a Lejton, 55, negde između dva najljuća rivala. Kao dodatne, veoma bitne razlike između njih dvojice, Harper je naveo svoju pripadnost srednjem sloju i vremenski bliže roditeljsko iskustvo, sa svim izazovima koje savremeno doba nameće. Sve ovo čini Harpera, po sopstvenom mišljenju, bližim običnim ljudima. On razume potrebe roditelja, kada je u pitanju čuvanje dece, te je stoga nameran da u narednih pet godina obezbedi u obdaništima kapacitete za još preko sto hiljada dece. Harper takođe obećava da će godišnje dati 1.200 dolara roditeljima svakog deteta mlađeg od šest godina. Ukoliko bi bio izabran, Harper bi bio drugi premijer rođen posle Drugog svetskog rata. Takođe, on bi bio najmlađi lider među kolegama iz G-8.

Statistika
Nezaposlenost blago porasla u decembru
Statističari su objavili podatak da je stopa nezaposlenosti u decembru blago porasla u odnosu na prethodni mesec, tako da sada iznosi 6,5 odsto.
U čitavoj 2005. godini u privredi je zaposleno preko 230 hiljada novih radnika. Nadnice su ostvarile realan rast u odnosu na troškove života, budući da su porasle za 3,8 odsto, a cene za dva odsto.

Borba protiv oružanog nasilja
Obezbeđena sredstva za dodatne snage reda i zakona
Ontarijska vlada je najavila drastične promene načina na koji planira da se odnosi prema kriminalcima odgovornim za oružano nasilje.
Između ostalog, vlada će za potrebe suđenja ovim kriminalcima obezbediti tri sudnice sa izuzetnim sigurnosnim merama. Premijer MkGvinti je, napominjući da pravni sistem mora da se prilagodi kako bi mogao što efikasnije da se razračuna sa oružanim nasiljem na ulicama Toronta, istakao da će deset tužilaca raditi zajedno sa policijom, kako bi sve išlo lakše i uz obezbeđivanje neophodnog dokaznog materijala. Ostali tužioci radiće u sastavu provincijske jedinice za borbu protiv oružja. U provinciji će raditi novih šezdesetak tužilaca, od toga jedna polovina u Torontu. Uz to, biće obučena tri policijska tima čiji će zadatak biti da se bave isključivo oružjem i kriminalnim bandama, a do jeseni bi u gradu trebalo da bude dodatnih 150 policajaca. Na najrizičnijim lokacijama u gradu biće postavljene kamere. Predviđeno je pojačavanje službe koja će pomagati žrtvama oružanog nasilja. Za sve ove potrebe obezbeđena su potrebna sredstva, u iznosu od 51 milion dolara. Šef torontske policije Bil Bler najavio je da će uskoro biti poznata sveobuhvatna strategija za intervenisanje protiv nasilja u , koja je trenutno u fazi pripreme.

Upozoravajuće i zastrašujuće
Majka našla ubitačnu pušku ispod sinovljevog kreveta
Zaista je zaprepašćujuće da je jedna majka u Torontu, sasvim slučajno otkrila ispod kreveta svog maloletnog sina, ni manje ni više nego veoma ubitačnu pušku AK 47!
U vreme kada se vlasti upinju da razreše narastajući problem oružanog nasilja u gradu, ovo otkriće je šokiralo javnost. Majka kao da uopšte nije imala dilemu, već je odmah prijavila svog sedamnaestogodišnjeg sina koga je policija pritvorila. On je i ranije imao problema sa zakonom, tako da je majka objasnila da neće platiti kauciju za njega. Njen osnovni motiv da prijavi sina bio je da želi da ga zaštiti od mogućih budućih oružanih razračunavanja između bandi ili sa policijom. Iz razumljivih razloga, identitet majke i sina nisu otkriveni. Puška AK-47 je zabranjena u Kanadi, ali može da se nabavi u SAD-u.

Zbog pokušaja krijumčarenja
Cajsman neće biti poslanik
Lider konzervativaca Stiven Harper je izjavio da kandidat te stranke Derek Cajsman neće biti poslanik čak i ukoliko pobedi na izborima.
Cajsman, naie treba idućeg meseca da se pojavi na sudu zbog toga što ga carinska služba optužuje da je jula 2004. godine hteo da iz SAD-a u Britansku Kolumbiju prokrijumčari automobil marke mercedes i 112 boca sa alkoholom. Optužnica ga tereti i da je lagao carinike u vezi sa ovim incidentom. Harper ističe da Cajsman može da računa na mesto poslanika tek ako sve razjasni. Navodeći da je ovaj problem sa zakonom trebalo razrešiti pre isticanja nominacije, lider stranke je sa žaljenjem konstatovao da je sada kasno da se povuče Cajsmanova kandidatura ili da se on zameni nekim drugim kandidatom.

Američki zvaničnik o uvođenju pasoša
Ekonomski razlozi će presuditi kakav će dokument putnici morati da pokažu
Do kraja ove godine svi Amerikanci i Kanađani koji dolaze u SAD vazdušnim ili vodenim putem moraće da pokažu pasoš ili neki drugi, za sada još nedefinisani dokument.
Džim Vilijems, koji se nalazi na čelu programa US-VISIT, zaduženog za fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju od putnika koji ulaze u SAD, veruje da će ekonomski razlozi biti presudni kod konačnog odlučivanja kakav će to dokument biti. On potencira da bi uvođenje pasoša umnogome usporilo granični promet, a samim tim i trgovinu između dve zemlje. Vilijems, ipak, kaže da se ne razmišlja o ideji da za Kanađane ne važi obaveza posedovanja pasoša. Ovo pitanje logično proističe iz činjenice da se Kanađani ne fotografišu i da im se ne uzimaju otisci pri ulasku u SAD, sem onih koji imaju vize. Iako se pasoš smatra za ubedljivo najsigurniju putnu ispravu na planeti, po Vilijemsovim rečima, traži se rešenje koja će odgovarati Kanadi, Meksiku i SAD-u, a nije pasoš. Razmišlja se da to bude neka varijanta kartice koja je u isto vreme i pouzdana i jeftina, a jednostavna za izdavanje i upotrebu. Vilijems je rekao da u graničnom prometu i inače postoji zastoj, pre svega zbog zastarele tehnologije i infrastrukture na prelazima. Pasoška kontrola bi sigurno dodatno usporila saobraćaj koji je od izuzetne važnosti za privrede obe zemlje. Slično razmišljaju i nadležni u kanadskom turizmu. Procenjuje se je da bi novi sistem provere na granicama mogao doneti čak oko dve milijarde manje prihoda svake godine.

Ostavka zbog uvrede
Liberal Kalender na blogu vređao Lejtona i suprugu
Majk Kalender, izvršni potpredsednik ontarijske ispostave federalne Liberalne stranke, povukao se sa te dužnosti nakon toga što je na svom blogu objavio uvredljive reči na račun Džeka Lejtona i njegove supruge Olivije Čau.
Klender je volonterski obavljao tu funkciju i nije imao nikakvu zvaničnu ulogu u kampanji. Kako ističu u stranačkom štabu, on se izvinio gospođi Čau. Stiven Hekbert, portparol kampanje liberala za Ontario, ističe da se ovde radi o ličnom blogu i da tekst ni u kom slučaju ne održava stav liberala. On naglašava da je ovde pređena granica dobrog ukusa i da je stoga preporučeno Klenderu da se povuče, kako zbog stranačkih interesa, tako i zbog njega samoga. U NDP-u, međutim, kažu da su bili šokirani, razočarani i uvređeni sadržinom bloga. Ian Kapstik, portparol kampanje ove stranke, kaže da sadržina teksta odražava način na koji se liberali odnose prema izborima. On ističe kao pozitivan pomak Klenderovu odluku da se povuče sa položaja, ali naglašava da je potrebno uraditi još dosta toga kako bi se sanirala šteta koju je njegov vebsajt očigledno napravio.

Posle Vankuvera
Privatne klinike od leta i u Ontariju
Kako se najavljuje, do leta će u Torontu, a potom u još dva ontarijska grada, Otavi i Londonu, biti otvorene privatne klinike za lečenje pacijenata. Radi se o klinikama kompanije Koupman, sa sedištem u Vankuveru, koja je novembra meseca otvorila svoju prvu kliniku u tom gradu. Predviđeno je da se tu leče svi koji žele ili mogu da plate - članstvo košta 1.200 dolara, a još 2.300 dolara godišnje treba izdvojiti za lečenje.
No, nema čekanja. Za te pare sve usluge dobijate odmah i ostvarujete pravo na odgovarajuće vreme koje će vam posvetiti vaš lekar. Ova klinika predviđa da ponudi kardiološku, urološku, ortopedijsku, neurološku, onklošku, ginekološku službu, lečenje sportskih povreda i bolova svake vrste. Biće organizovani po propisima koji su predviđeni Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, te očekuju da neće biti problema da dobiju blagoslov premijera i ministara za zdravstvo i promociju u zdravstvu. Po zakonu koji važi u provinciji, zabranjeno je pacijentima naplaćivati više nego što bi zdravstveno osiguranje pokrilo svojim planom. Oni koji se ne pridržavaju ovih odrednica mogu biti kažnjeni do deset hiljada dolara. Ministar zdravlja Džordž Smiterman je rekao da je njegovo ministarstvo spremno da sa osnivačem kompanije Donom Koupmanom razjasni sve potencijalne probleme pre otvaranja klinika. Postoje brojni protivnici otvaranja privatnih klinika u provinciji, zato što veruju da će se na taj način i sredstva za lečenje i lekari umesto u državnom sistemu, naći na privatnim klinikama. Ambiciozni planovi ove kompanije nagoveštavaju da će iduće godine otvoriti svoje ispostave u Halifaksu, Edmontonu, Redžajni, Saskatunu, Kalgariju i Viktoriji.

Iz Fonda za obnovu infrastrukture u zdravstvu
Ontarijske bolnice dobijaju novac za modernizaciju
Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman najavio je da najugroženije bolnice u provinciji dobijaju 60 miliona dolara za kapitalne investicije. On je istakao da pacijentima može da bude pružen odgovarajući, savremeni tretman samo ukoliko su bolničke zgrade bezbedne i u dobrom stanju.
Novac je namenjen pre svega modernizaciji i usklađivanju zgrada sa važećim građevinskim i protivpožarnim propisima, ali deo sredstava može biti utrošen za nabavku i ugradnju savremenih generatora za električnu energiju u slučaju nestanka struje. Sredstva su obezbeđena iz provincijskog budžeta, odnosno iz posebnog Fonda za obnovu infrastrukture u zdravstvu. U Udruženju ontarijskih bolnica pozdravili su ovu akciju vlade, naglašavajući da se ovim investicijama praktično ulaže u modernu zdravstvenu službu.

Strahovanja
Ptičji grip je zdravstveni, ali i privredni problem
Najnovije vesti o pojavi ptičjeg gripa u Evropi podsećaju koliko nas može koštati širenje ove bolesti. Ako se izuzmu ljudski gubici, koji su neprocenjivi u svakom smislu i koji se nikako ne mogu meriti ni sa jednim drugim, moguća epidemija ptičjeg gripa bi po nekim proračunima donela gubitak kanadskoj privredi od 14 milijardi dolara.
Pojedini sektori bili bi, naravno, više pogođeni od drugih. Prvi na udaru bio bi turizam, a odmah potom i ugostiteljstvo i zabava, pošto bi ljudi izbegavali socijalne kontakte i kretanja. Najpesimističkije prognoze finansijskih stručnjaka govore bi moglo da oboli čak preko šest miliona Kanađana, a za preko sto hiljada bolest bi mogla da se završi fatalno. Ekonomisti kažu da za osnovu u proračunima uzimaju poznate podatke iz vremena pandemije gripa, koja je zahvatila svet 1918. godine. Iako se, kada je o ptičjem gripu reč, za sada barata sa hipotetičkim podacima, stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da ponovljena javljanja ove bolesti svaki put uvećavaju mogućnost da virus H5N1 mutira i počne da se prenosi sa čoveka na čoveka.

Izmena propisa za kontrolu izduvnih gasova
Kontrolišu se vozila starija od pet godina
Prvi dani Nove godine doneli su u Ontariju izmenu propisa o obaveznoj kontroli motornih vozila na količinu izduvnih gasova. Obaveza sada važi za vozila preko pet godina starosti, umesto dosadašnje tri godine.
Takođe, neće više biti izuzeta vozila starija od dvadeset godina, s tim da će propisi o tome početi da se primenjuju od naredne godine. Kako se naglašava, granica je pomerena zato što nije bilo efekta proveravati vozila koja su tehnički ispravna i ne zagađuju okolinu više nego što je dozvoljeno. Vozila za koja se ustanovi da ispuštaju veću količnu izduvnih gasova od dozvoljene moraće da odmah da budu popravljena. Određena je viša cena od dosadašnje za popravku, tako da će vlasnik voizla morati da izdvoji čak 600 dolara.

Od februara, skuplja putarina na autoputu 407
Putarina u Ontariju ponovo će biti povećana. Kompanija koja rukovodi autoputem 407 najavljuje da će od prvog februara, u vreme špiceva, motorcikli i SUV morati da plate 1,3 centa više po kilometru. Tako će prosečna vožnja od 20 kilometara na ovom autoputu koštati 3,25 dolara, umesto 2,99. U međuvremenu, vodi se pravna bitka između provincijske vlade i 407 ETR. Provincija pokušava da prisili kompaniju da traži odobrenje od vlade pre nego što poveća cene. Ministar za saobraćaj harinder Takar ističe da je ovo najavljeno povećanje cena još jedan dokaz da postojeći ugovor između ove dve strane mora da se dopuni.

Ometanje vozača
Vozač sa mobilnim podjednako opasan kao pijani vozač
U Torontu se ovih dana održava međunarodna konferencija posvećena faktorima koji utiču na ometanje vozača tokom vožnje.
Tom prilikom čulo se veoma interesantno zapažanje američkog naučnika dr Dejvida Strejera, da je vozač koji u vožnji koristi mobilni telefon predstavlja isti rizik po saobraćaj kao i vozač koji upravlja vozilom u pijanom stanju. Strejer i njegove kolege ispitivale su ponašanje vozača u kontrolisanom prostoru, s tim da su oni prvo bili pod dejstvom alkohola, da bi nekoliko dana potom koristili mobilni tokom vožnje. Došlo se do zaključka da mobilni telefon predstavlja istu opasnost kao nivo alkohola od 0,08. Primećeno je da, u poređenju sa dejstvom alkohola, mobilni telefon usporava reakcije vozača. Vozači sa mobilnim u ruci gledaju, ali ne vide do polovine detalja iz svog okruženja jer je, rečima dr Strejera, mozak vozača okupiran razgovorom. Pored ovog faktora ometanja vozača, u ostale najbitnije se ubrajaju: dešavanja i predmeti van automobila, ponašanje ostalih putnika (dečji plač ili rasprava sa suvozačem), insekt ili predmet koji se kreće po unutrašnjosti automobila, konzumiranje jela ili pića u vožnji i podešavanje radija ili CD plejera. Vido bilbordi su takođe bili na meti napada, ali za sada nije ustanovljeno da su oni uticali na povećanje broja nezgoda na mestima na kojima su postavljeni.

Nova Skotija
Premijer Ham se povlači sredinom februara
Premijer Nove Skotije Džon Ham, 67, povlači se sa funkcije 11. februara, kada će provincijska Konzervativna stranka izabrati novog lidera. On će i dalje ostati poslanik, ali naglašava da će se baviti stvarima koje su bile potisnute u drugi plan tokom njegovog bavljenja politikom. U intervjuu Kanadijen Presu, Ham kaže da namerava da putuje sa svojom suprugom po svetu, da se posveti unucima, ali i da svoje javno i političko iskustvo stavi u službu neke međunarodne humanitarne organizacije, poput Lekara bez granica.

Ministar Smiterman nagoveštava venčanje
Ontarijski ministar zdravlja Džordž Smiterman, koji se otvoreno izjašnjava kao homoseksualac, nagoveštava da bi mogao uskoro da se venča.
Ova njegova odluka mogla bi da bude ubrzana ukoliko konzervativci pobede na izborima, pošto njihov lider Stiven Harper, obećava da u Parlamentu stavi na ponovno, slobodno izjašnjavanje pravo partnera istog pola na sklapanje braka. Smiterman kaže da su i on i njegov partner sa svojim porodicama razmatrali mogućnost da se venčanje obavi na brzinu.

Umro jedan od najvećih kanadskih pesnika
Irvinga Lejtona nadživeće njegove pesme
Jedan od najznačajnijih kanadskoh pesnika Irving Lejton, umro je u svojoj devedeset trećoj godini u jednom staračkom domu u Montrealu. Dugi niz godina bolovao je od Alchajmerove bolesti.
Lejton je rođen daleke 1912. godine u Rumuniji, kao Izrael Pinču Lazarovič, a njegova porodica se doselila u Kanadu kada je njemu bilo svega godinu dana. Lejton i njegovi savremenici i istomišljenici su pedesetih godina prošlog veka postavili temelje moderne kanadske poezije. Njegovi stihovi su tada bili priznati i poznati u čitavom svetu. Dobitnik je velikog broja velikih literarnih nagrada, a bio je dva puta nominovan i za Nobelovu nagradu. Bio je, između ostalog, prvi pesnik van Italije koji je dobio prestižnu Petrarkinu nagradu, devedesetih godina prošlog veka. Lejton je objavio preko pedeset knjiga poezije i proze. Na žalost, može se reći da je gotovo zaboravljen i njegovo delo se danas čak i ne izučava na fakultetima, iako ga neki smatraju za najvećeg pesnika koga je Kanada imala. Sam Lejton je je pre tridesetak godina izjavio da je genije koga će njegove pesme nadživeti, poput onih koje su napisali Šekspir, Vadsvort i Kits. Sebe je takođe opisao kao mirnog ludaka, lakog na suze, koji je pisao pesme da bi pravio probleme. Bio je veoma cenjen i u umetničkim krugovima, gde je mnogima bio učitelj, uzor i mentor. Jedan od njegovih prijatelja i velikih poštovalaca bio je i Leonard Koen, koji je na vest o Lejtonoj smrti, izjavio da je bio Irving Lejton i tek potom svi ostali. Ostaće upamćeno i da je bio veliki ženskaroš. Iz nekoliko burnih brakova i veza ima dva sina i dve ćerke.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"