ČEŠKA - PROSTITUCIJA
Slobodna zona plaćenog seksa
Češki gradići u pograničju sa Nemačkom i Austrijom pokušavaju da suzbiju prostituciju u specijalno izdvojene zone, a mesto Aš na granici sa Nemačkom uvodi saobraćajne znake koji označavaju "slobodnu zonu plaćenog seksa."
Vozače, tako, kao što su upozoreni trouglom sa nacrtanim jelenom da divljač može da im izleti pod točkove, novi znaci upozoravaju da ulaze u zonu gde je prostitucija tolerisana. "Pažnja prostitutka" označava crveno-beli romb sa nacrtanim čulno napućenim usnama, a isti znak pet puta precrtan, kao što se označava na drumu kraj naselja, znak je da lepotice noći dalje na putu ili ulici - nemaju šta da traže. Znaci bez napisa, odabrani su kako bi ih razumeli i bez reči glavni klijenti čeških lepotica noći - stranci, mahom Nemci. "Nikakav zakon ne definiše nuđenje seksualnih usluga, ali naši policajci će nastojati da što više zagorčaju život prostitutkama bilo gde u gradu, osim u izdvojenoj zoni", kazao je dnevniku "Mlada fronta Dnes" gradonačelnik Aša Dalibor Blažek. Socijaldemokratska vlada je još u vreme prethodnog premijera Stanjislava Grosa obećavala da će predložiti zakon koji bi legalizovao prostituciju i istovremeno je saterao u geta, koja bi odredile same opštine. "Zakon o regulisanju prostitucije nećemo stići do izbora. Sledeće nedelje ću na susretu sa predsednicima opština ponuditi tekst lokalne uredbe koja bi mogla da im posluži za uzor kako da suzbijaju prostituciju", najavio je ministar unutrašnjih poslova František Bublan.

DOdelA porno Oskara
Baš kao u Holivudu
LAS VEGAS, 11. januara 2006. - Kamere su zujale, obožavaoci su se gurali kraj crvenog tepiha da bi videli svoje omiljene filmske zvezde, fotografi su od glumaca tražili da im poziraju, a novinari su ih molili za detalje o novim projektima. Baš kao u Holivudu, a bilo je u Las Vegasu.
Na ovogodišnjoj dodeli nagrada u industriji zabave za odrasle - odnosno dodeli porno "Oskara" - bilo je više posetilaca nego ikada. Najmanje 5.000 ljudi prisustvovalo je dvočasovnoj ceremoniji održanoj u sali za balove u jednom otmenom hotelu u Las Vegasu. Dobitnici "Adult video njuz" (AVN) nagrade su puštali suze radosnice dok im je domaćica programa Džes Džejn (Jess Jane) uručivala staklene trofeje. Manuel Ferera (Ferrera) koji je proglašen "muškim izvođačem godine", izazvao je u smeh u sali kada je zahvalio "svima, a naročito damama". Savana Samson (Savanna), dobitnica nagrade za najbolju glumicu, rekla je, sva ozarena, da joj podrška na poslu najviše znači, jer se najveći deo njene familije oseća "veoma posramljeno" zbog onog što ona radi. Film sa najviše AVN nominacija za 2005. godinu bio je "Pirati" (Pirates), u kojem se niz lepotica na čelu sa Džes Džejn, domaćicom dodele nagrada, bori sa bandom kostura - pljačkaša. Između bitaka su, naravno, scene seksa. "Pirati" su dobili nagradu za "najbolji video", dok je rimejk porno klasika "Đavo u gospođi Džons" proglašen za "najbolji film". Džena Džejmson pokupila je nagrade za ulogu u "Gospođi Džons", kao i za najboljeg umetnika na planu "ukrštanja žanrova". Takođe je dobila svoje mesto na AVN-ovoj "Stazi slavnih". Još jedan slavni pornograf, vlasnik magazina "Hastler" Lari Flint (Larry Flint) dobio je specijalno priznanje - osnivači porno "Staze slavnih" dodelili su mu nagradu za slobodu govora. Flint, koji je prikovan za invalidska kolica, nedavno se našao na udaru administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog opscenih izjava. Novinari su porno zvezdama postavljali uobičajena pitanja, a odgovori su često bili lascivni, baš kao i njihovi filmovi. Porno superstar Ron Džeremi (Jeremy) obećao je svojim obožavaocima da će nastaviti da ih usrećuje. Pornografija je krupan biznis. Procenjuje se da je američka industrija zabave za odrasle u 2005. godini zaradila oko 12,6 milijardi dolara, objavljeno je na sajtu "Adult video njuza" a prenosi Rojters. U isto vreme, "klasični" holivudski filmovi su na blagajnama američkih bioskopa zaradili 8,9 milijardi dolara. Porno industrija SAD nalazi se, kao i Holivud, pod dominacijom nekoliko privatnih studija. Za razliku od holivudskih, ovi studiji ne obznanjuju svoje prihode niti produkcione troškove, te je teško utvrditi prave razmere i profitabilnost porno industrije. "Industrija zabave za odrasle pretvorila se u biznis koji zarađuje 10 milijardi dolara, što se dogodilo jer je to industrija za koju mari svako i koju svako uzima za ozbiljno, pa smatram da bi ostatak zemlje trebalo da podsetimo na to", kazao je Lari Flint u Las Vegasu.

Terapija stem Ćelijama
Spas ili kontroverza
Ispred ulaza u operacionu salu bolnice u Bangkoku, Esteban Bonila nije uplašen iako ga samo par minuta deli od eksperimentalne intervencije presađivanja stem ćelija koja će mu, kako se nada, spasiti život.
"Stvarno, uopšte nisam nervozan", rekao je Rojtersu 37-godišnji instruktor sa Floride, kome je pre pet godina dijagnostikovano oboljenje srca. "Poslednjih pet godina čekam da umrem. Ovo je prvi put da se nadam da ću živeti". Ono što mu daje nadu je nova terapija koja podrazumeva davanje, stem ćelija (matičnih ćelija) putem injekcija u srce, izvučenih iz pacijentove krvi, kako bi se pokušala regeneracija obolelog srčanog mišića. Dvočasovna procedura tokom koje se pacijentu daju njegove sopstvene stem ćelije smanjuje rizik odbacivanja, ali istovremeno redukuje i etička pitanja kao što je ono o upotrebi embrionskih stem ćelija za koju neki tvrde da je jednaka uništenju ljudskog života. "Nismo do sada izgubili nijednog pacijenta. Ako možete da ponudite pomoć očajnim ljudima, mislim da to treba učiniti", kaže direktor Čao fija bolnice, istovremeno i predsednik tajlandskog Udruženja kardiologa, Supačaji Čaitirapan. Destinacija mnogih sa obolelim srcem koji žele da se podvrgnu stem terapiji je upravo Tajland, gde su lekari uložili svu svoju reputaciju u proceduru za koju kažu da može da spase hiljade života ali koja još nije odobrena u SAD. "Terapijom stem ćelijama, možemo da pomognemo onim ljudima koji nisu imali mogućnosti za transplantaciju srca ili sredstva da odu u bolnicu", kaže vodeći kardiohirurg u bolnici za srce u Bangkoku Kitipan V. Arom. On sam je od maja izveo proceduru terapije stem ćelijama kod 27 pacijenata. Procenjuje se da recimo samo u SAD skoro 500.000 ljudi godišnje doživi srčani udar, što ih čini praktično poluinvalidima koji ne mogu da izvode redovne aktivnosti, kao što je penjanje uz stepenice. Kitipan priznaje da su dugoročni efekti procedure stem ćelija iz krvi još nesigurni, kao i da ostaje mogućnost da pacijenti koji su bili podvrgnuti toj terapiji moraju da je ponove. "Problem je mali broj pacijenata koji su dosad bili na toj terapiji. Koliko ja znam, to se ne radi ni na jednom mestu u svetu osim ovde", kaže on. Teravita, kompanija koja ima tehnologiju za izdvajanje stem ćelija iz krvi, ovog meseca će sa tajlandskim doktorima početi kilinička ispitivanja u lečenju oboljenja perifernih krvnih sudova, zatim do polovine godine i Parkinsonove bolesti, a u prvoj kvartalu 2007. i nekih oblika slepila. Teravita predviđa da će ta tehnologija jednog dana, za pet a najkasnije 10 godina, moći da bude korišćena u lečenju emfizema, preloma kostiju, zastoja bubrega i dijabetesa. Teravita očekuje da će do juna naredne godine na lecenje na Tajland svakog meseca dolaziti 100 ljudi. Ali upotreba stem ćelija, a to su ćelije tela koje mogu da se kasnije razviju u bilo koji ćelijski tip, ostaje delikatna tema. Južnokorejski naučnik koji se bavi stem terapijom Hvang Vu-suk i koji je u maju objavio ključnu studiju o korišćenju ljudskih stem ćelija, podneo je 23. decembra ostavku na mesto na Nacionalnom univerzitetu u Seulu nakon što je istragom utvrđeno da su rezultati u njegovom radu lažirani.

ITALIJANSKI SUD PRIHVATIO TUŽBU
Da li je Isus Hrist postojao?
Jedan penzionisani italijanski agronom iz grada Viterba, odlučio je da na sudu dokaže da je hrišćanstvo zasnovano na lažima, odnosno da Isus Hrist nikada nije postojao.
Luiđi Kasoli se nada da će njegova tužba konačno "upropastiti" jednu od najvećih religija na svetu. Ime Luiđija Kasolija je dobro poznato italijanskim novinarima. Ovaj zakleti ateista ih već godinama zasipa mejl porukama u kojima poziva medije da podrže njegovu kampanju protiv hrišćanstva. Sve do sada je bio manje-više ignorisan. Sada je, međutim, sudija za prekršaje u Viterbu zaključio da gospodin Kasoli ima pravo da od lokalnog katoličkog sveštenika, oca Enrika Rigija, traži da na sudu dokaže da je Isus Hrist zaista postojao, i za kraj meseca zakazao preliminarno saslušanje. Kasoli zadovoljno konstatuje da su se njegovi dugogodišnji napori "konačno isplatili". "Odlučio sam da se obratim sudu. Želim da se konačno dokaže kako je nastalo hrišćanstvo. Ta debata traje već hiljadama godina, bez ikakvog zaključka. Ukoliko sud presudi u moju korist i podrži tvrdnju da Isus Hrist zapravo nikada nije postojao, hrišćanstvo će automatski prestati da postoji i time će debata biti završena", kaže za BBC Kasoli. "Ali, šta god da se desi, dodaje on, dogovorio sam se sa svojim advokatom da ćemo ići dalje, sve do vrhovnog suda. Ako bude potrebno, žalićemo se i Međunarodnom sudu za ljudska prava. Nadamo se da tamo ima više pravde nego u Italiji, koja je u suštini dvorište Vatikana", navodi Kasoli. Kasoli od optuženog oca Rigija traži da dokaže da je Isus Hrist zaista bio istorijska ličnost. Kasoli tvrdi da, osim Jevanđelja i drugih biblijskih tekstova, ne postoji nijedan drugi pouzdan dokaz da je Isus zaista postojao. Čitav slučaj Kasoli je inače pokrenuo još pre tri godine, kada ga je otac Enriko Rigi napao zato što se usuđuje da dovodi u pitanje postojanje Isusa Hrista. Pravosudni organi su sve do sada redovno odbijali da se pozabave ovim slučajem. I lokalni sudija za prekršaje je najpre odbijao da uopšte razmotri zahtev Kasolija, ali je na kraju popustio pošto je tužbu Kasolija podržao žalbeni sud. Luiđi Kasoli oca Rigija tuži na osnovu člana kaznenog zakonika Italije o "zloupotrebi narodne lakovernosti", koji se i ranije koristio u slučajevima povezanim sa verom - kao na primer u slučaju statua Bogorodice koje su navodno lile "krvave suze". Vatikan se, inače, za sada ne oglašava povodom ovog slučaja. Najviši katolički zvaničnici verovatno čekaju na ishod preliminarnog saslušanja.

Rusko - ukrajinski sudar
Povratak nuklearki
Evropa mora da ispuni tešku novogodišnju odluku posle svađe oko gasa između Rusije i Ukrajine, odnosno da se ozbiljno okrene traženju šireg izbora snabdevača i energetskih izvora.
Evropske vlade moraju da stegnu kaiš, usredsrede se na obnovljivu energiju i preispitanju nuklearnu struju, kažu zvaničnici EU. "Dokle god trošimo sve više i više na energiju, bićemo sve više i više zavisni", izjavio je agenciji AP komesar za energetiku EU, Andris Piebalgs. "Morali bismo da se okrenemo izvorima energije koje imamo". Rusko-ukrajinski sudar oko gasa, koji je evropskim mušterijama pokazao koliko je malo potrebno da im se zavrnu slavine, još je jedan znak za uzbunu od kako su se cene nafte vinule u vis i prošle godine izdigle iznad 70 dolara za barel. Sem ako ne promeni potrošnju ili navike, EU će uvoziti gotovo 70 odsto potrebne energije do 2030. godine i moraće da se otima za ograničene rezerve nafte i gasa sa energetski gladnim privredama u naponu kao što su indijska i kineska. Posle petrolejskih šokova početkom sedamdesetih godina, zapadnoevropske zemlje su zaronile u Severno more i tamo posegle za naftom i gasom. Ali, to snabdevanje slabi, kaže Piebalgs. "Neophodno je razgranati izvore što je više mnoguće". Evropa je rastuće tržište za gas od kako je okrenula leđa uglju. Uvoz gasa je 2004. godine povećan za 5,5 odsto, a potrošnja za 3,1. Četvrtina uvoznog gasa dolazi iz Rusije, ali je spor Rusije sa Ukrajinom postavio pitanje da li je Moskva snabdevač na koga se može računati. Ako Evropa treba da nauči lekciju iz ponašanju ruskog državnog monopoliste Gazproma, moraće da kupuje više od severne Afrike i sa Bliskog istoka. Moraće da gradi nove gasovode - kao što je kaspijski morski pravac preko Turske - i da koristi više tečnog prirodnog gasa koji se lakše pumpa i prevozi. Ali, to su samo kratkoročna rešenja. Analitičari kažu da bi u popunjavanju rupa u snabdevanju gasom, atomske alektrane mogle da odigraju veću ulogu od obnovljivih izvora energije. Vlade EU nisu, međutim, ispunile ni zadati cilj da najmanje 12 proceneta energije uzmu od sunca, vetra i energetskog bilja, a sada se od njih traži da ponovo razmotre energetski izvor koji su gurnule u stranu: nuklearne elektrane. Piebalgs tvrdi da atomska struja mora da ostane ključni izvor energije i da EU mora da nastavi da trećinu svog elektriciteta proizvodi u nuklearnim elektranama. Privlačnost atoma je u tome da - za razliku od fosilnih goriva i nekih obnovljivih - nema većih ekonomskih ili tehničkih prepreka u održavanju rada velikih sistema. I mada je početni ulog veliki, troškovi produkcije su znatno manji nego u elektranama na naftu ili gas. Atomska energija je na lošem glasu u zapadnoj Evropi, mada je ona najveći pojedinačni izvor struje u EU. Trinaest članica EU koriste nuklearne elektrane, dok je više drugih odlučilo da ih zatvori. Nemačka, najveći uvoznik gasa u EU, potrvdila je da će jednu za drugom pogasiti svoje atomske centrale. Švedska planira da zatvori svih svojih 10 nuklearki u narednoj deceniji. Stučnjaci, međutim, kažu da ljudi menjaju mišljenje i uviđaju da su alternative ograničene i da ni one nisu bez problema. Lakše je, sad mnogi kažu, pojačati mere bezbednosti. Francuska, Italija i Britanija nisu isključile mogućnost podizanja novih nukleranih centrala. U Finskoj je gradnja jedne već odmakla.

saveznici
Nemački obaveštajci pomagali SAD tokom rata u Iraku
Nemačka savezna obaveštajna služba BND pomagala je Amerikancima tokom rata u Iraku, između ostalog i prilikom određivanja ciljeva za napade, preneli su nemački mediji.
Opsežni izveštaj dnevnika "Zidojče cajtung" i magazin "Panorama" Prvog programna nemačke televizije (ARD), bacaju potpuno novo svetlo na politiku bivše, socijaldemokratsko-zelene vlade kancelara Gerharda Šredera. Prema tim izveštajima, dva agenta BND-a ostala su u Iraku i nakon što su tu zemlju, zbog otpočinjanja američkih napada, napustile nemačke diplomate. Oni su se preselili u diplomatsko predstavništvo Francuske odakle su i dalje slali izveštaje. Predstavnik BND-a je potvrdio te navode. No, agenti BND-a, prema navodima medija, nisu samo diskretno nastavili svoj boravak u Iraku, već su aktivno pomagali američkoj vojnoj obaveštajnoj službi DIA (Defense Intelligence Agency). Ta saradnja BND-a sa DIA je, kako je "Zidojče cajtungu" rekao anonimni saradnik BND-a, dobila i politički "blagoslov" bivše nemačke vlade, i to od nekoga "sa visokog nivoa, nikako od npr. šefa odeljenja". Obaveštajci koji su ostali u Iraku su Amerikance, kako je za "Panoramu" rekao bivši službenik američkog ministarstva odbrane, potom snabdevali informacijama o mogućim ciljevima za bombardovanje. U izveštajima se detaljno opisuje učešće nemačkih agenata u donošenju odluke da se 7. aprila 2003. bombarduje bagdadska četvrt Mansur. Smatralo se da se u njoj nalazi Sadam Husein kojeg su Amerikanci već tražili po čitavom Iraku i koji se nekoliko dana ranije, mašući građanima, pojavio na ulicama kasnije razrušene četvrti. Navodno je američka vojska zbog "uspešno izvedenog napada" na Mansur odlikovala ne samo pilota aviona iz kojeg su bacane bombe, već i jednog od agenata BND-a. Dvojica nemačkih obaveštajaca, kako su izvestili "Panorama" i "Zidojče cajtung", više nisu u Iraku, a jedan od njih je na novoj dužnosti u Australiji. BND je odbacio navode dva medija uz ukazivanje da je njegova služba "u granicama zakonskih mogućnosti u Iraku prikupljala informacije o razvoju ratnih dejstava i posledicama rata, vrednovala ih i prosleđivala vladi u Berlinu". Nezvanično su službenici BND pak potvrdili da su sa Amerikancima u Iraku razmenjivali informacije o tzv. "non targets", odnosno o ciljevima koji ne bi smeli da budu bombardovani, poput škola, bolnica ili dečijih vrtića. Navodno su Amerikanci od prijateljskih evropskih obaveštajnih službi izričito tražili ovakvu pomoć. No, čak i "samo" takva saradnja sa Amerikancima otvorila bi mnoga neugodna pitanja, a opoziciji dala priliku za napade i na sadašnju vladu. Jer socijaldemokrate, koje su do novembra 2005. vodile nemačku vladu, opet su u njoj, sada kao koalicioni partner konzervativaca. Neprijatnosti bi mogao da ima, pre svega, šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Njalter Steinmeier) koji je u vreme vlade Gerharada Šredera bio šef njegovog kabineta. Šreder je uglavnom zahvaljujući protivljenju američkom ratu u Iraku, koje je dovelo do najveće posleratne krize u odnosima Vašingtona i Berlina, uspeo po drugi put da pobedi na izborima 2002. godine.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"