Novine broj 1044 - Kanada - News from Canada


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

KANADA

Broj 1044, 10. mart 2006.

Povodom slučaja Emerson

Harper dovodi u pitanje legitimitet komesara Šapira

Premijer Stiven Harper je doveo u pitanje legitimitet federalnog komesara za etička pitanja nakon što je ovaj najavio istragu u vezi sa Harperovom ulogom u prelasku Dejvida Emersona u Konzervativnu stranku i imenovanju u kabinet.

Sandra Bakler, Harperov direktor za komunikacije, procenjuje da se Šapiro bavi napadima na poslanike iz redova konzervativaca, a ne na one iz Liberalne stranke. Ona, sem toga, objašnjava da Šapiro ne može biti nadležan pošto Parlament nije zasedao u vreme kada se desila afera sa Emersonom.

Iz premijerovog kabineta je, takođe, saopšteno da ne planiraju saradnju sa komesarom za etička pitanja u slučaju Emerson.

To je usledilo nakon što je komesar Bernard Šapiro, u otvorenom pismu, najavio svoju nameru da u preliminarnoj istrazi proveri da li je po poslaničkom kodeksu došlo do sukoba interesa kada je Emerson, upravo izabran za poslanika Liberalne stranke, prešao u Konzervativnu. Šapiro je najavio ispitivanje Harperovog, ali i Emersonovog udela u svemu što se dešavalo.

Bernarda Šapira je na funkciju komesara postavio bivši premijer Pol Martin.

Po poslaničkom kodeksu o sukobu interesa, na koji se u ovom konkretnom slučaju poziva Šapiro, zabranjuje se svakom poslaniku da bilo na koji način usmerava postupke drugog poslanika u skladu sa svojim privatnim interesima.

Ovu pitanje zapravo su podstakla trojica poslanika zahtevom da se ispita šta je prethodilo neočekivanom izboru Emersona za ministra za međunarodnu trgovinu.

Emerson je bio ministar industrije u liberalnoj vladi. Harper je, obrazlažući početkom februara izbor Emersona u kabinet, rekao da ga je pozvao da svoj dokazani talenat za takvu vrstu posla ponovo pokaže u okviru vlade, umesto u redovima opozicije.

Sukob se produbljuje novim argumentima, pa tako Harper zamera Šapiru i što nije sličnu istragu radio i u vreme kada je Belinda Stronač prešla iz Konzervativne u Liberalnu stranku. Takođe, očigledno je da bi Harperu najviše odgovaralo kada bi Šapiro podneo ostavku na svoju funkciju, jer se procenjuje da bi njegova smena otvorila čitav niz novih pitanja, kako političkih, tako i pravnih.

Susret Harpera i Šaresta
Premijer želi ponovno uspostavljanje dobrih odnosa na relaciji sa Kvebekom
Premijer Stiven Harper je boravio u Kvebek Sitiju, gde se susreo sa provincijskim premijerom Žakom Šarestom.
Harper je rekao da želi ponovno uspostavljanje dobrih odnosa na relaciji federalna vlada - Kvebek. On kaže da namerava da nastavi sa nečim što je nazvao otvoreni federalizam i što bi trebalo da bude interesantno žiteljima ove, ali i ostalih provincija. Premijer Harper je takođe istakao, a druga strana prihvatila, da bi Otava i Kvebek trebalo zajedno da rade na predstavljanju kulture ove provincije na međunarodnoj sceni kroz UNESKO, što bi bilo od velikog političkog značaja za provinciju. Još za vreme predizborne kampanje, Harper je Kvebeku obećao značanije učešće u međunarodnim kulturnim okvirima, pa se ovaj dogovor vezan za UNESKO može okarakterisati kao ispunjavanje obećanja datog biračima. Dvojica premijera razgovarala su i o zabrinutosti provincije zbog odluke vlade da ukine nacionalni plan za brigu o deci, što bi provinciju koštalo oko 800 miliona dolara u narednih pet godina. Premijer Kvebeka Šarest je primetio da je Harper prvi premijer posle Brajana Malrunija koji je posetio kvebečku skupštinu. Od Malrunijeve posete prošle su 22 godine.

Nacionalna banka podigla kamatne stope
Nova povećanja tek treba da uslede
Kao što se i očekivalo, Nacionalna banka je podigla kamatne stope na 3,75 odsto. Pored toga, u saopštenju je istaknuto da se u politici interesnih stopa mogu očekivati dalja blaga uvećavanja.
Odmah nakon najave, vrednost dolara je pala za pola centa u odnosu na američku valutu. Guverner Dejvid Dodž odbacuje zabrinutost od posledica jakog dolara, tvrdeći da njegov rast odražava zdrave kanadske privredne osnove i potražnju za izvoznim artiklima, naročito energije i roba. Cene goriva je od početka ove godine zabeležila drastičan pad, ali to nije dovelo do pada dolara. Stručnjaci predviđaju da bi do aprila stopa po viđenju mogla biti 4 odsto, dok se neki zalažu da ona poraste na 4,5 do jeseni.

Kanadski general preuzeo komandu u Avganistanu
Dejvi Frejzer prvi čovek multinacionalne brigade
Od prvog marta komandu nad koalicionim trupama u južnom Avganistanu preuzeo je kanadski general Dejvi Frejzer. On je obećao da će nova multinacionalna brigada pod njegovom komandom obavljati iste zadatke koje je ispunjavala američka radna grupa Bajonet, odnosno da će hvatati pobunjenike i podsticati obnovu regiona.
Brigada će u svom sastavu imati, pored kanadskih, britanske, holandske i američke vojnike koji će partolirati kroz šest provincija ovog dela Avganistana. Oblast delovanja brigade uključuje i Kandahar u kome su kanadski vojnici stacionirani. Internacionalne snage su prelazni vid kontrole nad regionom koji postepeno treba da pređe u nadležnost Međunarodnih NATO snaga bezbednosti za pomoć. Američki komandanti upozoravaju da se u narednom periodu može očekivati povećan broj napada pobunjenika koji će pokušati da unište sve što je u poslednjih nekoliko godina urađeno. Oni to govore na osnovu sve većeg broja samoubilačkih bombaških napada, koji su se ranije tek sporadično dešavali.

Da bi vojnicima bilo lakše
Tim Horton's otvara svoj objekat u Kandaharu
Kako se saznaje, uskoro će u Kandaharu, Avganistan, lanac Tim Horton's otvoriti jedan svoj objekat za kanadske vojnike. Time će biti ispunjena jedna od želja pripadnika oružanih snaga, čime će im boravak u stranoj zemlji biti makar malo olakšan.
Ostaje da se vojni zvaničnici dogovore oko detalja sa predstavnicima kompanije. Očekuje se da će kafeterija biti smeštena u prikolici, da će kafa i ostalo što je na meniju moći da se uzme na licu mesta, ali i da će se vojnim transportnim vozilima razvoziti do kanadskih baza. U regionu Kandahar nalazi se oko 2.300 kanadskih vojnika.

Premijer podržava angažovanje pripadnika vojske
Vlada će doneti odluku kada će trupe napustiti Avganistan
Govoreći povodom serije nesreća i napada koji su se desili pripadnicima kanadskih oružanih snaga u Avganistanu, premijer Harper je izjavio da on podržava kanadsku misiju u Avganistanu i da nema nameru da insistira na povlačenju. On je rekao da Kanađani nisu narod koji se povlači posle prvih problema, te da bi tako trebalo da bude i u ovom slučaju i da bi svi trebalo da podržavamo takav stav i kanadske trupe.
Premijer Harper je istakao i da će se o dužini trajanja našeg angažmana u svakom slučaju pitati vojni zvaničnici, ali da će vlada doneti konačnu odluku kada će trupe napustiti Avganistan. U međuvremenu, procena obaveštajne službe sugeriše da trgovina narkoticima finansira terorističke napade u toj azijskoj zemlji. Čak otprilike jedna desetina stanovništva je uključena u uzgajanje maka, iz koga se dobija opijum, glavni sastojak heroina. U tom izveštaju stoji da je od 2002. do 2004. godine udvostručena ukupna vrednost trgovine drogom u Avganistanu.

Poziv za trojni sastanak
Lideri Kanade, SAD-a i Meksika krajem marta u Kankunu
Premijer Stiven Harper dobio je poziv za sastanak sa predsednicima SAD-a i Meksika, Džordžom Bušom i Vinsentom Foksom, koji bi trebalo da se održi 30. i 31. marta u Kankunu, Meksiko.
Ovo bi trebalo da bude prvi Harperov susret sa dvojicom predsednika otkako je pre nešto manje od dva meseca postao premijer. Veruje se da će skup biti iskorišćen za raspravljanje o pitanjima od interesa za odnose tri zemlje, a pre svega o trgovini. Sandra Bakler, premijerova direktor za komunikacije, istakla je da se održavanje sastanak u Kankunu još ne može zvanično potvrditi, jer je pre toga potrebno ispoštovati određeni protokol.


Ontarijski budžet biće predstavljen za dve nedelje

Novi ontarijski budžet biće predstavljen javnosti 23. marta. Provincijska vlada već je istakla da u nacrtu za sledeću fiskalnu godinu nema poreskih olakšica. Ovo će biti prvi budžet ministra finansija Dvajta Dankana, koji je na toj funkciji zamenio Grega Sorbaru. Bivši ministar je podneo ostavku tokom policijske istrage o poslovanju njegove porodične kompanije za građevinsku izgradnju.

Spisateljica dala ideju za specijalnu pisaljku
Margaret Atvud i potpisivanje knjiga na daljinu
Spisateljica Margaret Atvud upisaće se u istoriju sveta i kao prva osoba koja je potpisivala knjige na daljinu zahvaljujući posebnoj aparaturi čijem je stvaranju i sama doprinela.
Mašina nazvana Duga olovka daje mogućnost piscima da potpisuju knjige svojim čitaocima na bilo kojoj lokaciji u svetu. Autor ispisuje poruku uz pomoć pisaljke na kompjuteru, a na drugoj strani robotička ruka potpisuje knjigu običnom olovkom. Gospođa Atvud je na ideju o potpisivanju knjiga na daljinu došla tokom iscrpljujuće promotivne turneje za svoju knjigu Oriks i Krejk, 2003. godine. Tada joj je palo na pamet da bi bilo dobro kad bi pisci mogli knjige da potpisuju i ako nisu fizički prisutni. Već naredne godine je angažovala nekoliko stručnjaka za tehniku i oformila kompaniju Unotchit ('you no touch it'). Idejni projekat realizovao je jedan proizvođač iz Toronta. Autorka sa ponosom ističe da je ovo trijumf robotičkog softvera i mikroinženjeringa i da je bilo prilično teško preći put od ideje do konačnog proizvoda. Napominje se da ovo nije jedina moguća namena za ovaj izum. Veruje se da bi se on mogao koristiti za veliki broj najrazličitijih situacija - od dobijanja autograma na CD-ima i raznim drugim predmetima, preko pisanja lekarskih recepata, pa do potpisivanja dokumenata. Za razliku od fotokopiranja ili automatske olovke, ovaj izum omogućava da se dobije autentičan rukopis osobe napisan u tom trenutku, specijalno za tu osobu i tu priliku. Interesantno je da je u isto vreme obezbeđen i audio kontakt prisutnih na dva kraja ove moderne pisaljke.

Oglasile se ženske organizacije
Finansijska pomoć porodicama nije isto što i briga o deci
Međunarodni Dan žena bio je prilika da se razne ženske organizacije oglase i izraze svoj stav prema pitanjima od interesa kako za porodicu, tako i za njih same. Posebno je bio interesantan apel premijeru Harperu da ne ukida sporazume za brigu o deci, koje su provincije potpisale sa prethodnom, liberalnom vladom.
Predstavnice žena ističu da Harperova ideja da sporazume zameni davanjem dečjeg dodatka u iznosu od 1.200 dolara godišnje porodicama za svako dete mlađe od šest godina nikako ne bi trebalo da ukine brigu o deci. Monika Lisak, iz Asocijacije za podržavanje brige o deci, naglašava da je porodicama dobrodošla finansijska pomoć, ali da se to ne može okarakterisati kao staranje o deci. Sličan stav ima i Barbara Bajers, potpredsednica Kanadskog kongresa za rad, koja je naglasila da je za zaposlenu ženu pitanje brige o deci isto što i pitanje ravnopravnosti, a da obećani novac može da znači kod kupovine pelena za decu, ne kod čuvanja. Gospođa Bajers kritikuje stav sadašnje vlade prema pitanju porodice kao pogrešan. Pitanje staranja o deci očigledno prevazilazi stranačke okvire, pošto je naveo liberala Kerolin Benet i demokratu Oliviju Čau da zajedno rade na sprečavanju ostvarivanja zacrtane politike sadašnje vlade. NJih dve su se saglasile da im je prioritet da nateraju konzervativnu vladu da barem još tri godine nastavi da finansira univerzalni program koji je prethodna vlada dogovorila sa provincijama. Zna se da bi opozicione stranke mogle lako da preglasaju konzervativce, ali nije potvrđeno da li bi one bile spremne da zbog ovog pitanja obore vladu.

Tokom susreta MkKeja i Bautiste
Ubistvo kanadskog para tema diplomatskih razgovora
U razgovorima koje su vodili kanadski ministar inostranih poslova Piter MkKej i njegov meksički kolega Luis Ernesto Derbez Bautista, jedno od pitanja bilo je i brutalno ubistvo kanadskog bračnog para Domenika i Anuncijate Janiero u poznatom letovalištu.
Tom prilikom meksički ministar Bautista je obećao da će istraga biti nezavisna i nepristrasna. On je istakao da je sa velikim zadovoljstvom prihvaćena pomoć kanadske policije u otkrivanju počinilaca i da je i to jedan od dokaza da će čitav slučaj biti rešavan potpuno otvoreno, transparentno i korektno. Bautista je naglasio da je policija u njegovoj zemlji pouzdana i da ne povlađuje posebnim interesima, kao što je slučaj sa hotelijerstvom. Ministar MkKej je rekao da je ubeđen da će biti ispunjeno sve što je ministar Bautista obećao. Gotovo odmah posle njihovog sastanka u jednim meksičkim novinama je javljeno da policija sumnja na četiri zaposlena u hotelu u kojem je bračni par odseo. Jedna od indikacija je to što ovo četvoro nije došlo na posao još od dana kada je bračni par pronađen mrtav u hotelskoj sobi.

Poruka generalnog guvernera uz Dan žena
Mišel Žan se zalaže za pravo žena da budu to što jesu
U svojoj poruci povodom svetskog Dana žena, generalni guverner Mišel Žan je, između ostalog, istakla da borba za ravnopravnost između polova nije završena. Ona kaže da u svim aspektima života i dalje postoji jaz između mogućnosti i odgovornosti koje stoje pred muškarcima i ženama.
Žene se i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima, poput nasilja i siromaštva, a pri tom još moraju da se bore za očuvanje svega što su do postigle u naporima da obezbede sebi bolje uslove života i jednakost. Generalni guverner, pozivajući se na pravo žena da budu to što jesu, insistira da svi treba da daju svoj doprinos kako bi žene, uz sve razlike koje postoje, ostvarile ravnopravnost za sebe. Premijer Harper je, sa svoje strane, istim povodom u saopštenju rekao da je Dan žena prilika da se podsetimo doprinosa žena u izgradnji Kanade, ali i da ponovimo rešenost ove vlade da obezbedi ženama u Kanadi sigurnost i mogućnost ostvarivanja onome čemu teže, kao i rešenost da zajedno radimo na ekonomskoj sigurnosti, pravovremenoj zdravstvenoj zaštiti i bezbednosti na ulicama što je od vitalnog značaja za podizanje jakih porodica.

Povodom Dana žena
Žene se sve češće odlučuju da žive same
Povodom Dana žena statističari su objavili neke podatke koji se tiču lepšeg pola. Neke će možda iznenaditi, a neke ne, podatak da se žene sve češće odlučuju da žive same.
Upoređivano je stanje je stanje koje bilo 1971. i 2001. godine i primećeno je da je više nego udvostručen procenat pripadnica nežnijeg pola koje nisu pronašle svog partnera. Poslednjim popisom je utvrđeno da je 1,5 miliona žena, odnosno 14 odsto od svih Kanađanki starijih od 15 godina, samo. Istina, otprilike polovinu tog broja čine žene starije od 65 godina, udovice. Taj fenomen se javlja zbog dužeg životnog veka žena u odnosu na muškarce - čak za oko pet godina na ovim prostorima. Nadalje, u porastu je broj suženih porodica, u kojima deca žive samo sa jednim roditeljem i to najčešće sa majkom. Svaka peta porodica spada u ovu kategoriju, ili okvirno u zemlji ima oko milion samohranih majki. Žene se neprestano bore za svoj status i kroz školovanje, pa je tako sada svaka šesta sa fakultetskom diplomom. Poređenja radi, pre svega trideset godina univerzitetsko obrazovanje je imalo svega tri odsto žena. Jedna od veoma bolnih činjenica je da žene zarađuju manje od muškaraca. Iako se insistira da su one uglavnom zaposlene na slabije plaćenim radnim mestima i da rade kraće radno vreme, istina je i da nema objašnjenja za razlike u platama za isti posao u zavisnosti od pola zaposlenog, naravno na štetu žena.

Vraćene papuče u Muzej obuće
Policija pritvorila Filipa Đukića zbog sumnje da je umešan u krađu
Policija je prvo uhapsila jednog muškarca za koga se sumnjalo da je umešan u krađu skupocenih unikatnih eksponata iz Batinog muzeja obuće, zatim su objavljene fotografije još četiri osobe koje su označene kao 'interesantne' za ovaj slučaj, a upućen je bio i poziv građanima da se jave ukoliko imaju neke informacije.
Na veliku radost predsednice Muzeja Sonje Bata, papuče su vraćene i to, po svemu sudeći, neoštećene. U istoj kesi, ostavljenoj u obližnjoj crkvi, bili su i ostali ukradeni predmeti. Napominje se da je muškarac koji se javljao radnicima Muzeja obaveštavajući ih o mestu na kome će ih čekati kesa sa dragocenim eksponatima, imao veoma primetan istočno evropski naglasak. U policijskom pritvoru je Filip Đukić, 35, poreklom iz Crne Gore, sa optužbom da je prisvojio predmete vrednije od pet hiljada dolara. On tek treba da se pojavi pred sudom, a napominje se da njegov imigracioni status nije rešen zbog čega mu nije odobrena kaucija. Treba reći da je u rasvetljavanju ovog slučaja pomogao Tom Hemilton, vlasnik fotografske radnje, u koju su donete na razvijanje slike sa ukradenim predmetima. On se nada da će od Muzeja dobiti nagradu od 25 hiljada dolara, koliko je obećano za davanje pouzdanih informacija o lopovima. Istražitelj Lezli Dankli veruje da se ovde radi o međunarodnoj bandi koja krade vredne umetničke predmete i nakit za poznate kupce. Najverovatnije je da za predmete iz Batinog muzeja nisu imali 'mušteriju', pa je to razlog što su oni pronađeni i vraćeni. Iz Muzeja obuće su pre skoro dva meseca ukradene papuče iz devetnaestog veka, bogato izvezene zlatom i ukrašene rubinima, dijamantima i smaragdima, koje su najverovatnije pripadale indijskom princu, zlatni lančić za nožni zglob i prsten za nožni prst, takođe optočeni dragim kamenjem. Vrednost ukradenih predmeta je oko 250 hiljada dolara.

Da li će početak letnje sezone pomoći ugostiteljima?
Zbog zabrane pušenja ni otvaranje bašti nije kao što je nekad bilo
Ontarijski ugostitelji koji veruju da će im početak primene strožih propisa protiv pušenja na javnim mestima doneti manje glavobolje tokom letnjih meseci, nisu u potpunosti u pravu.
Naime, javljaju se brojne dileme na temu koji se prostori mogu sa pravom nazvati otvorenim. Bašte natkriljene suncobranima ili nadstrešnicama ne moraju se nužno podrazumevati kao otvoren prostor, ukoliko nije obezbeđen odgovarajući protok vazduha, odnosno mogućnost da se dim nesmetano diže nagore. Propisima je regulisano da je pušenje zabranjeno u baštama na kojima postoji neka vrsta nadstrešnice, delimične ili potpune, cirade ili kupole. Sporni su suncobrani, za koje protivnici pušenja kažu da u suštini isto što i nadstrešnica. Predstavnici ugostitelja se pitaju koliko daleko se može kod procenjivanja gde pušači mogu da borave a gde ne. Majkl Ferabi, izvršni potpredsednik Asocijacije restorana i ugostiteljskih objekata, kaže da je potpuno zbunjen, no slično se osećaju i zagovornici zabrane pušenja. I oni veruju da ima dovoljno prostora za nepoštovanje propisa i različita tumačenja. Roko Rosi, iz Ontarijske fondacije za srce i udare, kaže da vlasnici objekata mogu da tumače propise kako im odgovara. Situaciju je pokušao da razjasni i sam ministar za promociju zdravstva Džim Votson. On je, izrazivši nadu da će većina poštovati zakon i ono što on nosi, rekao da bi se pušenje moglo dozvoliti u bašti u kojoj su stolovi natkriljeni suncobranima koji se međusobno ne dodiruju.

Strah od H5N1 zatvorio nekoliko farmi
Patke iz Francuske nisu zaražene
Stručnjaci iz Inspekcije za kontrolu životnih namirnica saopštili su da patke uvezene iz Francuske nisu zaražene smrtonosnim virusom H5N1. Svi testovi na ovaj virus su negativni.
Veliki kontingent pataka uvezle su neke farme iz Kvebeka, baš u vreme kada je ustanovljeno da se u Francuskoj pojavio virus ptičjeg gripa. Stoga su preduzete sve mere predostrožnosti, koje su podrazumevale zatvaranje farmi, svakodnevne veterinarske kontrole i provere na velikom broju uzoraka. Pošto je odbačena mogućnost da živina ima virus, nastaviće se uobičajena procedura kakva se primenjuje kod uvoza žive stoke, uključujući i tridesetodnevni karantin. Iz Francuske je do daljeg zabranjen uvoz, odnosno sve dok se u toj zemlji ne iskoreni bolest. Ona je jedina evropska zemlja u kojoj je do sada virus H5N1 prenet na domaću živinu.