Broj 1044, 10. mart 2006.
| PEKING |
| Umrla devojčica, deseta žrtva ptičjeg gripa |
Devetogodišnja devojčica preminula je od
ptičjeg gripa u Kini, javili su državni mediji, dok UN ulažu dodatne napore da
suzbiju brzo širenje virusa.
|
Devojčica, koja je deseta žrtva ptičjeg gripa
u Kini, preminunla je u ponedeljak uveče u istočnoj provinciji Zeđiang, javila
je agencija Sinhua.
Ona je preminula samo dan pošto je vlada potvrdila da je 32-godišnji muškarac
preminuo od virusa H5N1, visokopatognog soja ptičjeg gripa u južnoj provicniji
Guangdong.
Nigerija je saopštila da je visokopatogen virus ptičjeg gripa pronađen u još
tri nove države, uključujući i jednu na samom jugu, upozoravajući da se virus
raširio celom afričkom najmnogoljudnijom zemljom, uprkos merama da se to
spreči.
Virusom ptičjeg gripa se do sada inficiralo 175 ljudi, od kojih je 95
preminulo od 2003. godine.
Naučnici strahuju da je samo pitanje vremena kada će virus mutirati u oblik
koji se lako širi među ljudima i izaziva pandemiju. |
| |
| |
|
| |
| NEMAČKA |
| U svetu prvi slučaj ptičjeg gripa kod kune |
Nemačke vlasti potvrdile su da je na ostrvu
Rigen, u Baltičkom moru, utvrđen prvi slučaj ptičijeg gripa kod kune, što je
prvi put u svetu da se zaraza virusom H5N1 ustanovi kod te vrste sisara.
|
Zaražena kuna belica živela je, kao i tri
mačke koje su na Rigenu uginule zaražene virusom ptičijeg gripa, u delu ostrva
u kojem se pre mesec dana pojavila zaraza među divljim pticama.
Institut za virologiju Fridrih Lefler na ostrvu Rims, zadužen za analize
životinja za koje se sumnja da su uginule od ptičijeg gripa, saopštio je da se
u proceni situacije i njene opasnosti po čoveka ne menja ništa, uprkos
činjenici da se nova grupa sisara zarazila virusom.
Stručnjaci pretpostavljaju da je kuna belica jela uginule, prethodno zaražene
ptice i ukazuju da mačke i kune vrebaju obično sličan plen.
U Nemačkoj je u međuvreme-nu analizama podvrgnuto više hiljada uginulih
divljih ptica, kao i oko 100 sisara 13 različitih vrsta.
O daljim merama za suzbijanje ptičijeg gripa dogovoriće se savezni i
pokrajinski ministri za poljoprivredu i zaštitu potrošača.
U Nemačkoj je već tri sedmice na snazi zabrana slobodnog kretanja živine na
farmama, a u područijima u kojima su pronađene zaražene uginule ptice
zabranjeno je šetanje pasa i mačaka bez uzice. Pristup farmama na kojima se
gaji živina dopušten je samo zaposlenima. |
| |
| |
|
| |
|
ZabrinjavajuĆa odluka suda ZA LjUDSKA PRAVA u Strazburu |
| Srbima ukradeni stanovi u
Hrvatskoj |
Udruženje izbeglih i prognanih
Srba iz Hrvatske u SCG ocenilo je kao zabrinjavajuću odluku kojom se Evropski
sud za ljudska prava u Strazburu proglasio nenadležnim po tužbi Kristine
Blečić protiv Hrvatske zbog zaštite stanarskih prava.
|
Predsednik tog udruženja Mile
Dakić rekao je agenciji Beta da su Srbi iz Hrvatske sa nestrpljenjem očekivali
odluku tog suda zato što se ona ne odnosi samo na slučaj Blečić, već je bila
od značaja za stotine hiljada Srba koji su za vreme rata napustili Hrvatsku, a
do danas nisu uspeli da povrate svoju imovinu.
Dakić je rekao da je samo u Srbiji i Crnoj Gori oko 142.000 izbeglih Srba, što
znači da je, kako je kazao, srpskim porodicama u Hrvatskoj "oteto najmanje
50.000 stambenih jedinica".
"Za razliku od Bosne i Hercegovine, koja je priznala stanarska prava, u
Hrvatskoj se to nije desilo. Ne radi se samo o materijalnom pravu, već o
marketingu - da za ljude koji su ostali bez stanova i svega u njima - nema
altrenative, nema povratka. To je ravno etničkom čišenju", rekao je Dakić.
On je naglasio da su Srbi iz Hrvatske odluku suda u Strazburu očekivali "kao
lakmus papir za mnoge druge slučajeve".
"Posle ovakvog rešenja, pitamo se ima li u svetu ikog ko je nadležan da se ta
nepravda ispravi.
U pitanju je otimačina naše imovine i jako nam je žao što je sud u Strazburu
odlučio tako nešto", rekao je Dakić, predsednik udruženja.
On je naglasio da će prognani Srbi iz Hrvatske OEBS-u i drugim međunarodnim
organizacijama preneti svoje nezadovoljstvo.
"Nećemo ostati skrštenih ruku, nastojaćemo i dalje da se ljudska prava i u
našem slučaju poštuju", kazao je Dakić.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu proglasio se juče nenadležnim u
tužbi koju je Kristina Blečić pre šest godina podnela protiv Hrvatske zbog
zaštite stanarskog prava.
Izbeglica Kristina Blečić je Evropskom sudu za ljudska prava podnela tužbu 6.
maja 2000. godine protiv države Hrvatske, jer joj je oduzeto pravo na stan u
Zadru. |
| |
| |
|
| |
| DENVER |
| Pretnje zbog poređenja Buša i Hitlera |
Džon Beniš, otac nastavnika koji je na času
govor američkog predsednika Džordža Buša uporedio sa govorom Adolfa Hitlera
izjavio je da su on i njegova porodica do sada primili najmanje 12 pretnji
smrću.
|
Nastavnik srednje škole u predgrađu Denvera,
Džej Beniš je na plaćenom odsustvu, a okružni istražitelji utvrđuju da li je
na predavanju od 1. februara prekršio norme koje zahtevaju da se u školama
gradivo predaje "izbalansirano".
Beniš je ranije u korist svog predavanja rekao da je želeo da podstakne
učenike da razmišljaju.
Benišov otac, Džon Beniš, koji živi državi Mičigen, rekao je su ga ljudi zvali
na kuću i pretili da će ubiti i njega i njegovu porodicu.
Džon Beniš je rekao da pretnje nije prijavio policiji.
Jedan učenik je snimio deo Benišovog predavanja u kojem se nastavnik čuje kako
objašnjava da "neki Bušovi govori zvuče kao stvari koje je govorio Adolf
Hitler. "Mi smo jedini koji smo u pravu... i naš zadatak je da osvojimo svet i
osiguramo da svi žive onako kako mi želimo".
Beniš je, kasnije u predavanju, objasnio da nisu tvrdnje Hitlera i Buša iste,
već "ton kojim su govorili". |
| |
| |
|
| |
| KINA UZVRAĆA
UDARAC AMERICI |
| SAD su te koje krše ljudska prava |
Kina, koju je američki Stejt department
pomenuo kao jednog od najvećih kršilaca ljudskih prava u 2005, objavila je
svoj izveštaj u kome nabraja američka kršenja ljudskih prava, javljaju svetske
agencije.
|
U izveštaju, koji je izdala kineska vlada i u
kome se osuđuje američka demokratija kao "igra za bogate", navode se visoka
stopa ubistava i prisluškivanje telefonskih razgovora u SAD, kao i brojna
hapšenja iračkih novinara u Iraku.
"Pozivamo američku vladu da se suoči sa sopstvenim problemima u oblasti
ljudskih prava, da razmisle o sopstvenim akcijama, da primene praktične mere i
poboljšaju stanje ljudskih prava u SAD", navodi se u dokumentu koji objavljuje
kineska agencija Sinhua.
Među drugim kršenjima navode se "policijske zloupotrebe, pogrešne presude i
najviši broj osuđenika" u svetu.
Grupa kineskih aktivista i boraca za ljudska prava izdala je svoj izveštaj u
kome se pominje skromno proširenje sloboda u 2005. u Kini, uprkos činjenici da
su prava mnogih građana i dalje ograničena, krhka ili nepostojeća.
"Iako je došlo do ekonomskog razvoja i društvenog napretka, vlada nije učinila
dovoljno toga u pravcu aktivne zaštite i proširenja građanskih prava", dodaje
se u tom izveštaju nezavisne organizacije koja istražuje tvrdnje o kršenju
ljudskih prava u Kini i zahteva promenu politike.
U dokumentu, koji je dobila agencija Rojters, ističe se da je "napredak u
političkim pravima kineskih građana prilično skroman, posebno kada je reč o
slobodi govora".
Američki Stejt department je objavio godišnji izveštaj u kome navodi da je
Kina jedan od najvećih kršilaca ljudskih prava u 2005. godini.
Vašington upozorava da je kineska vlada i dalje odgovorna za brojna kršenja
ljudskih prava, a kao primer se navode ograničenja koja moraju da poštuju
mediji i koja su uvedena kada je reč o Internetu. |
| |
| |
|
| |
| UJEDINjENE
NACIJE |
| Iran prihvata razgovore o svom nuklearnom
programu |
Iran jeizrazio spremnost da razgovara o svom
kontroverznom nuklearnom programu, ali je istakao da se neće odreći
obogaćivanja uranijuma.
|
"Islamska republika Iran je spremna da
sarađuje sa IAEA (Međunarodnom agencijom za atomsku energiju) kako bi
ostvarila svoja prava, ali neće pristati na politizaciju slučaja", izjavio je
Abdul Reza Rahmani-Fazli, jedan od zvaničnika Vrhovnog saveta nacionalne
bezbednosti, a prenosi državna agencija Irna.
IAEA, koja je juče održala sastanak, podneće Savetu bezbednoti UN izveštaj
svoga šefa Muhameda El Baradeja, u kome će tražiti od Irana da obustavi sve
osetljive nuklearne aktivnosti i da aktivno sarađuje s tom agencijom kako bi
bilo pokazano da nuklearni program Irana nema vojnu namenu.
Ali, kako je istakao Rahmani-Fazli, "Iran neće odustati od svog prava na
istraživanje i razvijanje zato što bi to bilo protivno volji iranskog naroda."
Teheran je ponovo počeo da obogaćuje uranijum u malim količinama u, kako se
navodi, cilju mirnodopskih istraživanja.
Zapad se, međutim, tome protivi, ocenjujući da taj postupak doprinosi ne samo
dobijanju goriva za nuklearne centrale već i punjenja za atomske bombe.
Pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN juče su održale prvi sastanak
posvećen iranskom nuklearnom programu. SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i
Francuska sutra bi ponovo trebalo da se sastanu. |
| |
| |
|
| |
| POVODOM DANA
ŽENA |
| Žene širom sveta izložene nasilju |
Borba protiv nasilja, diskriminacije i
nejednakosti dominirala je u svetu povodom međunarodnog praznika Dana žena,
ali izvestan napredak predstavlja nedavni dolazak na vlast žena u Africi i u
Nemačkoj.
|
Svet je spreman da vidi ženu na čelu
Ujedinjenih nacija, ocenio je generalni sekretar UN Kofi Anan čiji mandat
ističe krajem godine.
Dan žena ustanovljen je 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na Drugoj konferenciji
žena socijalista koja je održana na inicijativu nemačke revolucionarke Klare
Cetkin. Praznik je ustanovljen u znak sećanja na demonstracije američkih žena
u Čikagu 8. marta 1909.
U Nemačkoj i Liberiji su prvi put došle na vlast žene, Angela Merkel koja je u
novembru došla na čelo vlade, dok je Elen Džonson-Sirlif u januaru imenovana
za šeficu države.
Svuda u svetu, od Pakistana preko Iraka, pa do evropskih zemalja, osuđeni su
nasilje, otmice i prostitucija.
U Pakistanu, Muhtar Mai, žrtva kolektivnog silovanja, koja je simbol borbe za
ženska prava, predvodila je demonstracije u konzervativnom gradu Multan. Skupu
je prisustvovalo 2.500 žena i oko 500 muškaraca.
"Ovo je veoma važan dan zato što su se prvi put okupili muškarci i žene u ovom
regionu, poznatom po diskriminaciji i okrutnom ponašanju prema ženama", rekla
je Muhat Mai (33) koju je 2002. godine silovalo više muškaraca po nalogu
plemenskog saveta.
Predsednik Avganistana Hamid Karzai je, povodom Dana žena, pomilovao 25
zatvorenica.
U Indiji se procenjuje da ima na hiljade slučajeva silovanja, tako je samo u
2002. godini bilo više od 16.000 takvih slučajeva. U Iraku su silovanja gotovo
svakodnevna, dok je u poslednje tri godine najmanje 2.000 žena kidnapovano.
Više od 10.000 osoba je danas protestovalo u Tokiju zbog najave da će žena
moći da dođe na kraljevski tron.
Iako su žene u Kini danas radile samo pola radnog vremena, one su i dalje na
marginama političkog života.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala žene da ne odustaju od borbe
protiv diskriminacije, ističući da je biti žena na čelu vlade samo prednost.
Međutim, u Španiji čija vlada ima jednak broj ministara oba pola, 85 odsto
građana smatra da su žene izložene diskriminaciji na poslu.
Francuski predsednik Žak Širak primio je danas predsednicu Liberije Elen
Džonson-Sirlif, prvu ženu na čelu neke afričke zemlje. Sirlifova je izrazila
žaljenje što "svet i danas ima teškoća da prizna pravu ulogu i doprinos žena
ekonomskom razvoju". |
| |
| |
|
| |
|
 |
