ishod referenduma CRNE GORE moraĆe da bude prihvaĆen
Šta ako ishod glasanja bude između 50 i 55 odsto?
Ishod referenduma moraće da bude prihvaćen i u slučaju da se nađe u takozvanoj sivoj zoni. To znači da, ako se za nezavisnost izjasni 54,9 odsto izašlih birača, Crna Gora, zasad, neće biti suverena.
Crnogorski političari, iz vlasti i opozicije, uglavnom su se izjasnili o mogućnosti da rezultat referenduma bude između 50 i 55 odsto od broja građana koji 21. maja budu glasali o državnom statusu Republike. Svi su, manje-više, obećali da će kao "čist" poštovati samo referendumski rezultat da za suverenu Crnu Goru mora glasati 55 odsto ili više birača, a za državnu zajednicu 45 odsto ili više od tog procenta. Tako je predvidio Zakon o referendumu koji je predložila Evropska unija, a 2. marta usvojio crnogorski parlament. Mogući rezultat između 50 (ili 51) odsto i 55 procenata, u prilog nezavisnosti, što, ipak, nije isključeno, označen je kao "siva zona". To, uprkos svim tumačenjima i uvjeravanjima, ostaje u domenu nedoumica. Kako će takva eventualna situacija biti razriješena, ostaće nejasno sve do samog saopštavanja referendumskog rezultata. Zvaničnici crnogorske vlasti su se, pošto je referendumski posrednik Miroslav Lajčak saopštio zahtjev da kvalifikovana većina na referendumu za priznanje nezavisnosti bude 55 odsto, oglasili tumačenjima da niko nema pravo da od većine, kolika god da bude, traži da se nakon referenduma ponaša kao manjina. Takvim stavom otvoreno je pitanje "sive zone" u referendumskom rezultatu. Iz Brisela su, zatim, stigle čvršće poruke - da nema nikakve sive zone. "Predlog Evropske unije je jasan i ne ostavlja prostor za stvaranje sivih zona", izjavila je portparol Havijera Solane Kristina Galjak. Sam Lajčak je, takođe, bio nedvosmilen - ishod referenduma moraće da bude prihvaćen i u slučaju da se nađe u takozvanoj sivoj zoni. To znači, kako je Lajčak objasnio, ako se za nezavisnost izjasni 54,9 odsto izašlih birača, Crna Gora, zasad, neće biti suverena. Ako na referendumsko pitanje "Želite li da Crna Gora bude nezavisna država, sa međunarodno-pravnim subjektivitetom", pozitivno odgovori 55,1 odsto birača, suverenost će biti legitimno ovjerena. Predsjednik Komiteta Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama Jugoistočne Evrope Doris Pak nedavno je za podgoričke medije izjavila da Evropa nema rješenja za "sivu zonu". Ona je crnogorskim političarima poručila da oni "moraju da misle i o tom problemu", kad su već prihvatili rješenje Evropske unije. Predsjednik Crne Gore Filip Vujanović je u parlamentu izjavio: "Kao pravnik, dužan sam da poštujem zakon, a kao političar da poštujem volju građana". To je bio njegov odgovor na insistiranje poslanika i predsjednika opozicione Socijalističke narodne partije Predraga Bulatovića da se izjasni o situciji u kojoj bi referendumski rezultat bio između 50 i 55 posto. Sam Bulatović je rekao da će "samo glas" ako bude nedostajao opciji za nezavisnu Crnu Goru ili za državnu zajednicu, značiti gubitak na referendumu. Predstavnici obje referendumske opcije tvrde da će biti pobjednici 21. maja. Vujanović je, na primjer, rekao da neće ni da se izjašnjava o "sivoj zoni", jer je, kako je naveo, uvjeren da će suverenisti osvojiti 55 posto i više glasova. "Zajednička država sigurno opstaje" , odgovaraju sa druge linije referendumskog fronta. Između dva pola pretjeranog optimizma, ipak, ostaje "siva zona". Realnost takve postreferendumske situacije ne bi trebalo niko da potcjenjuje. Jer, niko neće lako prihvatiti da bude gubitnik, makar sa jednim promilom manje osvojenih glasova.   Planovi izborne kampanje još u fijokama Političke partije u Crnoj Gori planove referendumske kampanje još drže u fijokama , a do sada su saopštene samo njene glavne odlike. Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) ranije je saopštila da ta stranka nema namjeru da organizuje "glamuroznu kampanju". Prema objašnjenju portparola DPS Predraga Sekulića, ta stranka je stalno u kontaktu sa svojim biračima i već nekoliko godina se zalaže za nezavisnu Crnu Goru. "Smatramo da su građani dovoljno dekratski zreli i da znaju šta im je činiti", rekao je ranije Sekulić koji je objasnio da je najvažniji razgovor sa građanima, bez velikih mitinga. Pokret za nezavisnu Crnu Goru, međutim, najavio je "masovne perfomanse i skupove građana u susret referendumu" o državnom statusu Crne Gore. Koordinator tog pokreta Branko Lukovac je rekao da će aktivisti pokreta nastojati da u susretima sa građanima pruže "sve informacije" koje se tiču uslova života i rada u Crnoj Gori, ako bude nezavisna država. Pokret za nezavisnu Crnu Goru je još početkom godine najavio da će još tada na teren izaći više od 600 njegovih aktivista koji će , kako je navedeno, ići od kuće do kuće. Prema nekim najavama, politički blok koji se bori za suverenu Crnu Goru namjerava da u referendumskoj kampanji angažuje neku američku agenciju koja ima iskustva u izbornim kampanjama. Iz suvrenističkog bloka, pak, to nije potvrđeno, a izražene su sumnje u to da bi bilo koja strana agencija mogla da "pogodi" kako bi u Crnoj Gori trebalo voditi uspješnu kampanju, jer je riječ o drugačijim okolnostima nego što su u zemljama iz kojih su bile angažovane takve agencije. Četiri opozicione stranke , Socijalistička narodna partija (SNP), Narodna stranka (NS), Demokratska srpska stranka (DSS) i Srpska narodna stranka (SNS) , objavile su da će zajednički krenuti u referendumsku kampanju. Predsjednik SNP Predrag Bulatović je rekao da će referendumska kampanja biti "teška". Stranke koje se zalažu za zajedničku državu sa Srbijom, kako je Bulatović najavio, vodiće "centralizovanu kampanju". "U javnost će ići samo ono što je iskoordinirano ", rekao je Bulatović. Objasnio je da "neće biti iskakanja sa pojedinačnim izjavama" predstavnika političkih partija. Predsjednik NS Predrag Popović je najavio da će blok za zajedničku državu angažovati profesionalce za planiranje i vođenje referendumske kampanje. "Nemamo para za Amerikance, ali imamo ljude koji to žele da rade od svoje volje i koji na to ne gledaju kao na profitabilan posao, već kao ljudi koji se iskreno zalažu za zajedničku državu", rekao je Popović. Jedan od koordinatora beogradskog Pokreta za državnu zajednicu Slavenko Terzić najavio je da će taj pokret, ljudima , tehnički i na drugi način, pomoći referendumsku kampanju onim strankama koje se zalažu za očuvanje zajedničke države Srbije i Crne Gore. I podgorički Pokret za zajedničku državu je pozvao "na puno jedinstvo" svih političkih snaga "kojima je na duši zajednička država". Politički blok za zajedničku državu odredio je Predraga Bulatovića za koordinatora tokom referendumske kampanje. Suverenistički politički blok to još nije učinio, ali se vjeruje da će "na čelu" tog pokreta biti crnogorski premijer i predsjednik DPS, Milo Đukanović.
Ilija Despotović Podgorica

OBRAD KESIĆ
SAD očekuju utvrđivanje statusa Kosova za 18 meseci
Predsednik vašingtonske konsultantske firme TSM Obrad Kesić izjavio je nakon prve runde pregovora o budućem statusu Kosova da će taj proces trajati duže nego što su međunarodni pregovarači očekivali.
On je "Glasu Amerike" (VOA) rekao da u Vašingtonu sada smatraju da utvrđivanje statusa Kosova može da potraje najmanje 18 meseci. "Posle prve faze pregovora, sami pregovarači su shvatili da će ovaj proces da traje malo duže nego što su očekivali. Posle prvih sastanaka predstavnika Srba i Albanca jednostavno se došlo do zaključka da veliki broj praktičnih pitanja neće moći tako brzo da se reši", rekao je Kesić (na slici desno). On je podsetio da su se pregovarači nadali da će proces biti završen u roku od 10 do 12 meseci, a da se sada u Vašingtonu već govori da će taj proces potrajati najmanje 18 meseci. "To je vrlo važno, jer bilo je mnogo nagađanja da će sve biti završeno do novembra 2006. godine", podvukao je Kesić. Nakon prvog sastanka pregovarača Beograda i Prištine u Beču prošlog meseca, on je rekao da je rano govoriti ko je stekao početnu prednost, dodajući da je u Vašingtonu nezvanično izraženo zadovoljstvo da je srpska strana dobro pripremljena za pregovore. "Vašington je očekivao neke predloge od strane Beograda, ali ne tako detaljne, što je ovde pozdravljeno i smatra se konstruktivnim. Problem je u tome što je albanska strana uložila manje energije i intenziteta u pripreme za pregovore, jer smatra da je već ostvarila svoj glavni cilj, a to je nezavisnost, ili barem neki vid nezavisnosti", rekao je predsednik TSM-a. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica nezavisno od izjava pojedinih političara o budućem statusu Kosova, ima pravni paket rešenja na osnovu kojih će se odlučiti o budućem statusu Kosova. "To su, pre svega, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i neka ranija dokumenta, uključujući stavove Badenterove komisije kojima se jasno definišu mogućnosti za rešenje kosovskog pitanja", kazao je Kesić. Osvrćući se na odluku da Agim Čeku bude mandatar nove kosovske vlade, Kesić je rekao da problem sa imixom koji Čeku ima, nije povezan samo sa periodom dok je bio komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). "Problem datira iz ranijeg razdoblja na šta su ukazali srpska dijaspora i kanadska vlada i parlament, koji su još pre tri godine ukazali da bi Čeku trebalo da ode u Hag zbog zločina počinjenih tokom vojnih operacija u Hrvatskoj", istakao je Kesić.

Bez potvrde o tvrdnjama Nezavisnih novina
Ko je pomagao u skrivanju haških begunaca
Banjalučke "Nezavisne novine" pišu da će Tužilaštvo BiH uskoro otvoriti istragu o ulozi pojedinaca iz najviše strukture SDS-a i policije u finansiranju skrivanja haških begunaca, organizovanom kriminalu i zloupotrebama javnih fondova.
U Tužilaštvu BiH nisu mogli ni da potvrde, ni da demantuju pisanje "Nezavisnih novina" da se vodi istraga protiv vrha Srpske demokratske stranke (SDS) i direktora policije Republike Srpske (RS) Dragomira Andana, na slici dole, zbog finansiranja skrivanja haških begunaca. Takođe, ni u Kancelariji visokog predstavnika u BiH (OHR) nisu želeli da komentarišu medijske špekulacije o navodnom skorom podizanju optužnica protiv najviših zvaničnika SDS-a. "To je pitanje za odgovarajuće pravosudne organe. Nije na OHR-u da to komentariše", izjavio je portparol OHR-a Mario Brkić. Banjalučke "Nezavisne novine" pišu da će Tužilaštvo BiH uskoro otvoriti istragu o ulozi pojedinaca iz najviše strukture SDS-a i policije, a posebno direktora policije RS Dragomira Andana u finansiranju skrivanja haških begunaca, organizovanom kriminalu i zloupotrebama javnih fondova. Pozivajući se na neimenovani izvor iz međunarodne zajednice, list navodi da će "Tužilaštvo BiH otvoriti istragu na osnovu informacija koje su prikupile strane obaveštajne službe i Eufor, te na osnovu prethodnih operativno-obaveštajnih saznanja". Prema navodima "Nezavisnih novina", u dokumentima koji se nalaze u Tužilaštvu BiH, Andan je označen kao jedan od glavnih ljudi koji su u koordinaciji s najvišim strukturama vlasti i MUP-a RS organizovali niz tajnih sastanaka na kojima su dogovarane aktivnosti u vezi s pomaganjem skrivanja haških begunaca, prvenstveno Radovana Karaxića i Ratka Mladića. U tekstu se navodi da su tim sastancima, osim Andana, između ostalih, učestvovali predsednik RS Dragan Čavić, bivši premijer i predsednik parlamenta RS Pero Bukejlović i Dušan Stojičić. Takođe se u tom kontekstu navodi i Momčilo Mandić, koji se sada nalazi u pritvoru Suda BiH zbog malverzacija u Privrednoj banci Srpsko Sarajevo, njegov brat i sin Mlađen i Vladimir Mandić, kao i više policijskih zvaničnika. Potpredsednik Srpske demokratske stranke (SDS) i bivši predsednik parlamenta Republike Srpske (RS) Dušan Stojičić demantovao je bilo kakve aktivnosti najviših zvaničnika SDS-a i direktora policije RS Dragomira Andana u pomaganju haških begunaca. "To su najobičnije izmišljotine i gluposti koje gotovo da ne zaslužuju nikakav poseban komentar. Čini mi se da je cilj medijsko-policijskih kreatora ovoga teksta da se njime pribavi alibi za nemoć u izvršavanju međunarodno preuzetih obaveza saradnje sa Haškim tribunalom", kazao je Stojičić novinarima. On je ocenio da je prethodna vlada RS na tom planu postigla značajne rezultate, a da je novo rukovodstvo MUP RS, sa ministrom Stanislavom Čađom na čelu, "nemoćno da pokaže neki novi kvalitet na tom polju zbog čega pribegava naručivanju ovakvih tekstova, koji se plasiraju s ciljem da se diskredituju određeni ljudi i stranke". Stojičić je najavio da će "pravnu satisfakciju zatražiti na sudu", navodeći da su izrečene optužbe na njegov račun takve prirode da se mora utvrditi da li su tačne ili nisu.

DVOSTRUKI ARŠINI MeĐunarodnOG sudA pravde u Hagu
Sud pravde nadležan samo prema potrebi...
Sud se oglasio nenadležnim za tužbu SRJ protiv NATO zemalja zbog bombardovanja 1999, usvajajući argument - da SRJ u to vreme nije bila članica UN - koji su upotrebile članice Alijanse. Isti sud je 2003. odbacio isti argument, kad ga je upotrebila SCG, i proglasio se nadležnim za tužbu BiH.
Na kraju prvog dana kontraargumenata SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, profesor Tibor Varadi osporavao je nadležnost tog suda da odlučuje po tužbi za genocid koju je 1993. BiH podnela protiv SCG. Varadi je rekao da je sud nenadležan zato što u vreme podnošenja tužbe tadašnja SRJ nije bila članica UN, niti međunarodne konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost. Sud je 2003. odbacio taj argument SCG i proglasio se nadležnim za tužbu BiH. Pre dve godine, sud se, međutim, oglasio nenadležnim za tužbu SRJ protiv NATO zemalja zbog bombardovanja 1999, usvajajući isti argument - da SRJ u to vreme nije bila članica UN - koji su upotrebile članice Alijanse. Naglašavajući da se u BiH dogodila "velika tragedija" i da su "počinjeni teški zločini", Varadi je naveo da su to bili "etnički sukobi", a da za zlodela mora biti utvrđena krivica pojedinaca koji su ih počinili. Tvrdnji iz tužbe BiH da je Republika Srpska zasnovana na zločinima i genocidu, Varadi je suprotstavio argument da je taj entitet kao deo BiH ustanovljen mirovnim sporazumom u Dejtonu. On je podsetio i da se Skupština RS oštro usprotivila tužbi BiH, navodeći da je ona usmerena i protiv RS i protiv Dejtonskog sporazuma. BORISLAV PARAVAC Sud u Hagu ne poseduje odluku BiH o pokretanju tužbe Međunarodni sud pravde u Hagu obavestio je srpskog člana Predsedništva BiH Borislava Paravca da ne poseduje odluku Bosne i Hercegovine iz 1993. godine o pokretanju tužbe za agresiju i genocid protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), niti dopunu tužbe iz 1998. godine, saopšteno je iz kabineta Borislava Paravca. Ovaj odgovor stigao je iz Međunarodnog suda pravde u Hagu na zahtev Paravca da sud dostavi kopije odluke BiH, odnosno Predsedništva BiH o pokretanju tužbe 1993. godine i odluke o njenoj dopuni iz 1998. godine. U saopštenju se navodi da je Međunarodni sud pravde odgovorio da je jedini dokument koji ovaj sud poseduje pismo tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva Republike BiH Alije Izetbegovića od 19 marta 1993. godine, kojim je imenovao Muhameda Šaćirbeja i Frensisa Bojla za agente za pokretanje i vođenje tužbe protiv tadašnje SR Jugoslavije. Još se navodi da je nepoznato ko je i kada imenovao strance Fona van de Vizena, Tomasa Franka, Alena Pelea i ostale da zastupaju tužbu pred Sudom u Hagu, ali da to sigurno nisu učinile zvanične institucije BiH. Visoki funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS) Dušan Stojičić izjavio je da će poslanici ove stranke na narednom zasedanju entitetskog parlamenta predložiti da se izglasa deklaracija o nelegalnoj i nelegitimnoj tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore. Stojičić je novinarima rekao da je ta tužba 1993. godine "bez odluke zvaničnih organa ugledala svetlost dana". "Ovaj spor jedino je moguće rešiti diplomatski i politički, a ne procesom čiji je cilj, po nekima, ukidanje Republike Srpske", dodao je on. U uvodnoj reči pred Međunarodnim sudom pravde, glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović odbacio je kao neosnovanu tužbu BiH da je Beograd odgovoran za genocid nad bosanskim nesrbima i pozvao na diplomatsko rešenje spora u cilju pomirenja. BiH je 1993. tužila tadašnju SRJ za genocid najvišem sudu UN, a u toku je završna rasprava u kojoj obe strane iznose argumente. Stojanović je najavio i da će SCG osporavati nadležnost Suda za ovaj spor zato što SRJ u doba podnošenja tužbe nije bila članica UN, što je nužan uslov. On je više puta naglasio da SCG ne negira da su tokom rata u BiH počinjeni teški zločini i da je odlučna da kazni sve počinioce, poput pripadnika "Škorpiona" kojima se sudi u Beogradu. Nove vlasti u Beogradu su, prema njegovim rečima, to dokazale i izručenjem Slobodana Miloševića i više čelnika njegovog režima Haškom tribunalu. "Ali, mi ćemo pokazati da je tužba BiH protiv SCG potpuno neosnovana", rekao je zastupnik SCG, ocenjujući da svojim argumentima pred sudom bosanska strana nije dokazala ni da je tokom rata u BiH počinjen genocid, niti da je vlast u Beogradu odgovorna. Stojanović je obrazložio da tek treba utvrditi pravnu kvalifikaciju teških zlodela počinjenih u bosanskom ratu. "Haški tribunal je primenio veoma široku definiciju genocida, ali, osim u slučaju Srebrenice, ni u jednom drugom procesu do sada nije našao da je u BiH počinjen genocid", naznačio je zastupnik SCG. Prema njegovim rečima, i osnova primenjena u presudi generalu Vojske RS Radislavu Krstiću za pomaganje genocida u Srebrenici je bila osporavana i ne primenjuju je druga veća Tribunala. Stojanović je nekoliko puta naglasio da je SCG i dalje otvorena za diplomatsko rešenje spora, čak i ako Međunarodni sud pravde donese presudu. "Ali, to ne znači da se mi plašimo da ćemo izgubiti ovaj spor - naprotiv uvereni smo u osećaj za pravdu ovog suda... Mi ne želimo da izbegavamo odgovornost, želimo da kroz dijalog pronađemo rešenje... Plašimo se, međutim, da bi bilo kakva odluka suda izazvala nezadovoljstvo na jednoj ili čak obe strane", istakao je Stojanović. On je negirao tvrdnju BiH da SCG nije preduzela nijedan ozbiljan korak da na prijateljski način okonča spor, podsetivši da je SCG povukla kontratužbu i u više navrata nudila diplomatsko rešenje, ali da je bila odbijana. Kozastupnik SCG Saša Obradović dokazivao je da su podaci o broju žrtava zločina u BiH koje je sudu dostavila bosanska strana preterani i zasnovani na nepouzdanim izvorima i podacima. Istovremeno, Obradović je izrazio "kajanje vlade i naroda SCG zbog svih žrtava rata u BiH". Navodeći da u tužbi BiH za genocid protiv SCG, podnetoj 1993, stoji da je u bosanskom ratu ubijeno 100.000 Muslimana, Obradović je tome suprotstavio novi nalaz šefa sarajevskog dokumentacionog centra Mirsada Tokače da je stradalo oko 93.000 ljudi, od kojih su 53.000 bili civili. "Ukupno je najverovatnije stradalo oko 100.000 ljudi. Od njih su 24.216 bili Srbi. Ko je njih ubio? Možda Srbi u BiH očekuju taj odgovor od bosanskih zastupnika, koji bi i njih trebalo ovde da zastupaju", rekao je Obradović. BiH, kako je ocenio predstavnik SCG, i dalje insistira na preteranom broju žrtava, zato što nije uspela da direktno dokaže da je u bosanskom ratu počinjen genocid nad nesrbima, te "genocidnu nameru" nastoji da izvede indirektno, preko velikog broja žrtava. "Zločini su počinjeni, ali su brojevi žrtava na desetine puta manji nego što je vlada BiH tvrdila pred Međunarodnim sudom pravde...Takve lažne tvrdnje su brojne u tužbi BiH", rekao je Obradović. U osvrtu na dokaze koje su zastupnici BiH ponudili Sudu, Obradović je, poredeći ih sa nalazima i presudama Haškog tribunala, zaključio da oni ne zadovoljavaju pravne standarde i da su neistiniti. Kao primer, zastupnik SCG je naveo tvrdnje iz tužbe BiH da je u logoru Trnopolje u proleće i leto 1992. ubijano "50 do 60 ljudi na dan", što bi značilo da je za četiri meseca postojanja logora ubijeno preko 6.000 ljudi. "Prema presudi Milomiru Stakiću pred Haškim tribunalom, u logoru Trnopolje ubijeno je 28 ljudi. Isto višestruko preterivanje nalazimo i kod logora Omarska, gde je, kako tvrdi BiH, ubijano 10 ljudi na dan, i Keraterm u kojem je, po istom izvoru, stradalo ukupno između 1.000 i 5.000 ljudi. Haški tribunal nije našao ništa od toga u šest presuda za zločine u Prijedoru. Logori su, na žalost, bili poprište zlodela, ali su po tim presudama ubistva bila sporadična i nesistematična", predočio je Obradović. Navodeći slične primere višestruko uvećanih brojeva žrtava u Zvorniku, Bijeljini i okolini Prijedora, koje pobijaju nalazi Haškog tribunala, zastupnik SCG je kazao da se BiH oslanjala na izveštaje Komisije eksperata UN predvođene Šerifom Basijunijem, zatim izvestioca UN za ljudska prava Tadeuša Mazovjeckog, te nevladinih organizacija. Obradović je tvrdio da su, iako dobronamerni, komisije i izvestioci UN samo uzimali izjave od svedoka koji su tvrdili da su zločine videli, ali da te izjave nisu podvrgavali pravno valjanim i neophodnim proverama. Kao primer nepouzdane medijske tvrdnje, navedene u tužbi, on je izdvojio pisanje američkog nedeljnika "Njuzdej" da je u leto 1995. tadašnji načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić upravljao operacijama Vojske RS kod Srebrenice i bio u stalnom kontaktu sa generalom Ratkom Mladićem. Po pisanju lista, koji se pozivao na anonimne američke obaveštajne izvore, postoji i snimak presretnutog razgovora Perišića sa Mladićem. Ocenjujući da je takav dokazni materijal sud ne treba uzimati u obzir, Obradović je rekao da bi "BiH sigurno priložila kao dokaz snimak razgovora da ga poseduje".

9. MART - GODIŠNJICA
Petnaest godina od velikih opozicionih demonstracija
Pre petnaest godina u Beog-radu su 9. marta održane masov-ne opozicione demonstracije, za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Milošević je otišao sa vlasti devet godina kasnije, posle poraza na izborima za predsednika SRJ 2000, nakon čega je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i genocid u BiH. U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su demonstrant, učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povređena su 203 demonstranta. Na demonstracijama su učestvovale desetine hiljada građana. Nakon okršaja u centru grada, Predsedništvo bivše SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice tadašnje JNA izađu na beogradske ulice. Protest je sazvao Srpski pokret obnove (SPO), a priključile su mu se i ostale opozicione partije. Traženo je da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke. Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i tada se protestovalo zbog uređivačke politike države Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana "TV Bastiljom". Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, nakon čega su počeli sukobi građana i policije, koji su se proširili na širi centar grada. Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović uhapšeni su nakon demonstracija. Povod za sazivanje protesta bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka hrvatskog režima, za koji je rečeno da je "ustaški". Dan nakon demonstracija, 10. marta uveče na Terazijskom platou, takođe u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata, koji su pored ostavki čelnika državne televizije tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera. Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića. Opozicione partije predvođene SPO-om organizovale su godišnjicu velikih demonstracija i 9. marta 1992. godine, na platou kod hrama Svetog Save, gde se okupilo oko 50.000 građana, uprkos propagandi u državnim medijima da skup neće biti bezbedan. Naredne tri godine 9. mart obeležavao je samo SPO-a tako što je lider stranke Vuk Drašković u prisustvu svojih pristalica palio sveće na Trgu Republike, kao i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac. Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. godine pred nekoliko desetina hiljada građana, lideri SPO-a, Građanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996. Na lokalnim izborima 1996. koalicija "Zajedno" pobedila je u svim većim gradovima u Srbiji. Nakon što SPS nije priznao rezultate izbora koalicija "Zajedno" je pokrenula velike demonstracije koje su trajale do priznavanja izborne volje građana.

"Dobra narav" JE U KRUŠEVCU
Udruženje baksuza, ugursuza i namćora
Stari trgovci, zanatlije i kafedžije, gazde i najbogatiji domaćini koji su tridesetih godina prošlog veka osnovali Udruženje baksuza, ugursuza i namćora "Dobra narav", verovatno nisu ni slutili da će ih njihova zamisao dobročiniteljstva nadživeti i potrajati do današnjih dana.
Slavu ovog Udruženja, svetkovinu po pravilima ponašanja jedinstvenu na planeti, obeležilo je u kruševačkom hotelu "Rubin" oko 500 zvanica, članova "Dobre naravi". Novcem koji su prikupili kupiće odeću za siromašne a talentovane i dobre đake kruševačkih škola, baš kao što su to činili i njihovi dedovi decenijama unazad. Udruženje baksuza, ugursuza i namćora od 1929. sa prekidom za vreme i posle Drugog svetskog rata, svake godine proslavi svoju slavu "Deveti tornik", tačnije deveti utorak od Nove godine. Po objašnjenu ovogodišnjeg kolačara, doktorke Radojke Petković, baksuz je onaj ko se takav rodi, ugursuz je nadogradnja baksuza, a namćor je po oceni na prvi pogled. Na zabavi, kao i nekada, "baksuzi" su za stolovima sedeli jedni drugima okrenuti leđima, a Baksusko naopako kolo su igrali naizmenično okrenuti licem i leđima. I ovoga puta nakon sečenja slavskog kolača nastupilo je desetominutno namćorsko ćutanje, a svako ko progovori morao je da plati kaznu. Gosti su se trudili da plaćaju kazne, što znači da u zabranjenom terminu namerno progovore, jer je sav prikupljeni novac namenjen deci, pametnoj, vrednoj, ali siromašnoj. Kazne nisu striktno određene, već se pojedinci nadmeću da izdvoje štvo veću novčanicu. Pedesetak osnovaca i dvoje maturanata kruševačke gimnazije, kao i proteklih godina, dobiće svu odeću - od veša, haljina, odela, čarapa, dukseva do cipela i farmerki. Njihova imena "Dobra narav" nikada ne objavljuje, da se ne bi postideli svoje sirotinje, mada se mnogi od njih i sami pohvale vršnjacima. Naziv Udruženja i posebno propisana pravila ponašanja samo su šala nekada najbogatijih Kruševljana i dobrotvora, koja je opstala i danas okuplja oko 6.000 članova. Među gostima na slavi sinoć je bio i gospodin kog je Udruženje kao siromašnog sedmogodišnjeg mališana pre četrdesetak godina nagradilo odećom i obućom. "Rano sam ostao bez roditelje, sam sa bakom koja me je podizala. Kada su me Baksuzi odveli u radnju prosto nisam mogao da verujem. Rekli su mi da mogu da uzmem, obučem i obujem sve što mi je potrebno i što poželim. Bio sam presrećan", priča ovaj gost. On je sada i sam član društva, a radi kao profesor u jednom drugom gradu. "Na današnjim zbavama članovi i gosti nisu samo najimućniji, ima i ljudi koji su sasvim osrednjih mogućnosti, ali je njihovo srce veliko i žele da daruju siromašne", kaže ovogodišnji kolačar Radojka Petković. Na zabavama baksuza, ugursuza i namćora nema glamura, ni starih čipki i satena, kao nekada, dobrodošli su svi koji žele da pomognu, a odavno više nije važno ni da li su rođeni u gradu pod Bagdalom, jer su Kruševljani prigrlili i sve pridošlice. Jedino važno je da svi zajedno pomognu najmlađima koji su siromašni, a jedini uslov da bi ova deca bila nagrađena su petice u dnevniku.
Nevena Erac Stanisavljević Kruševac

KINESKI PROBLEM
Pljuvanje problem broj jedan pred Olimpijadu
Dve godine pred Olimijske igre, gradske vlasti Pekinga ubrzano rade na uvođenju ljudi u lepo ponašanje, uči ih kakao da ispravno pljuju a đake uče kako se pristojno sedi.
Glavni grad Kine, siv i tegoban, bije glas osornog mesta. Posetioci su često zapanjeni masovnim pljuvanjem i istresanjem nosa na pločnike, u vrevi prolaznika. Promena takvog ponašanja pre igara 2008. godine je "ključna za prilog kulturnoj i istorijskoj baštini sveta", izjavila je agenciji AP Zang Huiguang, direktorka Pekinškog ureda za razvoj etike i kulture. "Radićemo sa novinama, radio stanicama, televizijama, internetom i operaterima mobilne telefonije da bismo naučili ljude kako treba da pljuju", kaže ona. Zang dodaje da njen ured vodi kampanju "treniranja ponašanja" gde se ljudima ukazuje kako treba ispravno da stoje u redovima za autobus i isključe mobilne telefione tokom sastanaka. Ali, pljuvanje je problem broj jedan, objavila je Zang na konferencijni za štampu. "Pljuvati se mora u papirnu maramicu ili kesu, a zatim to odložiti u kantu za smeće". Gradska valada je organizovala malu armiju dobrovoljaca koji u naranxastim uniformama kruže ulicama Pekinga i narodu dele "pljuvačke kese". Pljuvači na javnim mestima su odavno suočeni sa kaznom od 50 juana (šest dolara), ali "sada ćemo zahtevati od policajaca da bitno pojačaju učestalost kažnjavanja", kaže Zang. Drugi imaju mekši pristup. Lu-ćin Miške, rođena kraj Pekinga i udata za stranca, kaže da je hvata muka kada sa porodicom dođe u domovinu i vidi razuzdano pljuvanje, bacanje otpadaka na ulice i ubacivanje preko reda. To ju je navelo da osnuje Institut za ponos, privatnu grupu koja vodi seminare sa ciljem da se ljudima pokažu lepota i prednosti života sa više uljudnosti. "Pokušavam da probudim osećaj pristojnosti", kaže Miške. "Znam da je tu". Na stotine ljudi, dodaje ona, okuplja se na ovim razgovorima u komunalnim centrima, školama i kancelarijama. Približavanje Olimijade počelo je da ljudima otvara oči pred problemom. "Kinezi osećaju da im sa Olimpijadom svet odaje priznanje", kaže Miške. "Da više nisu žabokrečina, već da su na svetskoj sceni". Kina je uvek bila osetljiva na pridike stranaca, naročito onih sa Zapada. Ali, Miške kaže je njeno učenje univerzalno. "Većina Kineza mrzi loše ponašanje. Samo pokušavam da ih probudim i pokažem im da mogu s tim da prestanu". "Cela Kina čeka na Olimpijadu", kaže Zang Hui, direktorka Pekinške škole učtivosti. "Zaista je važno podići stepen učtivosti pre igara". Ona veruje da je to moguće. "Svi znaju kako da hodaju, stoje i sede. Ali, treba ih naučiti kako to da rade na ujednačen način". To znači sedeti pravih leđa, na "prvoj trećini" stolice. #$9ene sa skupljnim kolenima i stopalima. Muškarci mogu da sede sa nogama malo rastavljenim. Ako se noge prekrste, palac podignutog stopala usmeren na dole.

najveŠtiji nacistiČki agent u Engleskoj
Muke britanskih agenata sa nemačkim špijunom
Britanska policija mesecima je zalazila u londonske noćne klubove, a tajni agenti su pretraživali područja od severa Škotske do juga Engleske - ali nisu uspeli da pronađu najveštijeg nacističkog agenta u toj zemlji u vreme Drugog svetskog rata.
Kako pokazuju nedavno objavljeni tajni dosijei, tadašnja nemačka tajna policija Gestapo imala je špijuna, izrazitih sklonosti ka mondenskom životu, koji je kao jedno od imena koristio Vilhelm Merc . Merc je po svemu sudeći jedini nemački agent u Britaniji koji je izbegao hapšenje tokom rata, smatraju stručnjaci u Nacionalnom arhivu Londona koji su rešili da objave te dokumente u sklopu programa obelodanjivanja nekadašnjih tajni. "On je nesumnjivo jedan od najpametnijih agenata kojeg Nemci imaju u ovom trenutku", piše u jednoj beleški iz tog vremena koja nosi oznaku "tajna", a koja je namenjena šefu londonske policije iz 1940. godine, prenosi agencija Rojters. U dosijeima opisivan kao živopisna figura, "pravi mangup" i "nekako nakinđurena osoba", ili kao "opasna varalica", Merc je prvi put skrenuo na sebe pažnju britanskih agenata u Pragu 1939. godine, neposredno pre izbijanja rata. Pretpostavlja se da je odavao protivnike nacističkog režima, koji su potom bili hapšeni i likvidirani. Merc je osumnjičen da je bio umešan u hvatanje dva britanska agenta u holandskom gradu Venlo 1939. godine, a navodi se, takođe, da je proveo neko vreme u Britaniji i pre izbijanja rata. Postojao je i izveštaj da je Merc primećen kako ulazi u taksi u Rixent stritu, u centru Londona, 25. maja 1940, što je zazvonilo na uzbunu. Britanska tajna služba, poznatija kao MI 5, pokrenula je potragu i naložila policiji da pretraži hotele. Merc je opisivan kao lepo obučen čovek, starosti oko 35 godina, "koji međutim izgleda mlađe... mršav, čak i za mršave osobe", sa "vrlo istaknutim, gornjim zubima". Upozorenje je upućeno lukama, aerodromima i policijskim stanicama, kao i poruka koju je potpisao jedan zvaničnik obaveštajne službe Adam Snafboks, mada je teško verovati da mu je to pravo ime. U pismu londonskom šefu policije navodi se da bi hapšenje Merca bilo "od najvećeg značaja", budući da on verovatno rukovodi nemačkom špijunskom mrežom u Britaniji. Recepcioner u hotelu i jedna hostesa u noćnom klubu prisetili su se susreta sa Mercom. Veruje se da je on neko vreme proveo u Edinburgu, Njukaslu i Lidsu. Policajci su prečešljavali London više od dva meseca. "Obišli su mnogobrojne restorane, kafee i noćne klubove, a rezultat svega toga jeste da nam je dostavljen pozamašan račun, a da, čini mi se, i dalje nismo našli Vilhelma Merca", navodi se u beleški oficira obaveštajne službe Dika Vajta, koji je kasnije imenovan za šefa MI5. U dosijeima se krije i jedna zanimljiva fusnota - pismo objavljeno u nemačkim novinama iz 1955. iz kojeg proizlazi da Verner Mikelsen, za koje se veruje da je Mercovo pravo ime, živi u Frankfurtu. Dosije, međutim, ne sadrži podatak da li su britanski agenti još jednom pokušali da pronađu čoveka koji im je izmakao 15 godina ranije i zauvek se izgubio.

Strast zvana kubanska cigara
One su kao i otmen restoran u kome se jelo ne jede kao da je hamburger, a čaša dobrog vina se ne pije kao da je Koka-kola
Ljubitelje kubanskih cigara ni novac ni distanca ne mogu odvratiti od putovanja preko pola sveta i plaćanja hiljada dolara za uživanje u dobroj cigari na samom mestu njene proizvodnje. Oni koji dolaze na Kubu, na godišnji festival cigara u Havani, tvrde da im pušenje donosi zadovoljstvo, mir i, često, veliki novac. Neki su čak uvereni da im jača imunitet. Ximi Ng, Malezijac koji ne propušta da dođe na festival u Havani, kaže za AP da je ostavio posao u turističkoj agenciji i pre 10 godina postao prodavac cigara. U svojoj radnji "La Kasa Kubana" u Singapuru, Ng prodaje isključivo kubanske cigare i to klijenteli koju čini 75 odsto stranaca. Ng je počeo da puši cigare u svojim 20-im, zbog "statusa" i da bi privukao žene. "Ali posle pet ili šest godina, uđete u pravo društvo i počinjete zaista da cenite cigare", objašnjava on i dodaje: "Verujem da mi cigare podižu imunitet". Ovakvo mišljenje je uobičajeno kod "cigara fanatika". Francuz Giljom Boden tvrdi da su mu cigare pomogle da ostavi pušenje običnih cigareta. Za njega, cigare su oblik meditacije. "Znam da, ako želim da popušim cigaru, moram da imam vremena da to uradim kako valja. To mi zaista pročisti um i daje mi ideje i odgovore za rešenje mnogih problema", objašnjava on. Obožavaoci se mršte na one koji daju velike sume novca za cigare ali ne znaju kako da ih puše. "Ne treba ih pušiti kao cigarete i ne treba ih pušiti u diskotekama", kaže Alvin Leung iz Hong Konga. "One su kao i otmen restoran. U njemu se jelo ne jede kao da je hamburger, a čaša dobrog vina se ne pije kao da je Koka-kola". Leung tvrdi da pravi poznavaoci moraju da dođu na Kubu kako bi naučili istoriju cigara. "Potrebno je da zaista cenite napore koji su potrebni za proizvodnju cigara", kaže Leung. Učesnici festivala cigara u Havani mogu da posete fabrike cigara i plantaže duvana, kao i mrežu distributera na sajmovima i seminarima. Kubanski balet i britanski glumac Džozef Fajns otvorili su ovogodišnji festival cigara. Otvaranju je prisustvovalo 850 ljudi, uključujući i predsednika Skupštine Kube Rikarda Alarkona, potpredsednika Karliosa Lagesa i nekoliko sinova Fidela Kastra. Cigare su jedan od najvažnijih kubanskih proizvoda za izvoz. Godišnji prihodi od njihovog izvoza iznosi oko 340 miliona dolara. Španija je glavni kupac kubanskih cigara. Evropa u globalu kupuje oko 66 odsto izvezenih cigara, potom slede Srednja i Južna Amerika i Bliski istok. Zbog sankcija, kubanske cigare ne mogu legalno da uđu na tržište SAD.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"