U skladu sa najavama

Izglasano nepoverenje vladi Pola Martina

Kao što se i očekivalo i najavljivalo gotovo od samog formiranja ove vlade, u ponedeljak uveče je Parlament izglasao nepoverenje vladi zbog korupcije i skandala. Udružena opozicija je sa 171 glasom nadglasala 133 predstavnika pozicije, i time je oborena vlada Pola Martina.

Premijer Martin je u utorak ujutro otišao do generalnog guvernera Mišel Žan, kako bi ozvaničio raspuštanje Parlamenta i raspisivanje momentalnih izbora. Kampanja će trajati duže nego što obično, zato što je predviđena kratka pauza u vreme Božićnih praznika.

Najavljujući zvanično da je Parlament raspušten i da počinje predizborna kampanja, Martin je optužio ujedinjenu opaziciju da su isforsirali izbore u vreme praznika. On je pozvao građane da svojim glasom doprinesu da dođe do promena koje će izmeniti njihove živote i život zemlje.

Građani će 23. januara izaći na birališta, kada bi trebalo da se vidi da li su se odlučili da po peti put daju mandat liberalima, ili pak da su se opredelili za konzervativnu opciju. I jedan i drugi lider vodećih stranaka, Martin i Harper, počeli su odmah da daju razloge koji bi trebalo da pomognu biračima kod opredeljivanja.

Martin ističe solidnu fiskalnu politiku koju njegova stranka potencira godinama unazad, najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih nekoliko decenija i izuzetno nisku stopu inflacije, što su razlozi koji ga  čine optimistom u pogledu ishoda izbora.

Harper, pak, obećava bolju budućnost ukoliko njegova stranka dobije priliku da oformi vladu. Poboljšanje će se ogledati i u izlasku iz korupcije i skandala koji se stavljaju na dušu liberalima.

Martin, sa svoje strane, zamera svom glavnom konkurentu što ostvaruje blisku saradnju sa separatistički nastrojenim Blokom Kvebekva.

Lider demokrata Lejton, stranke koja je praktično inicirala glasanje o poverenju vladi kada je odbila da nastavi da je podržava, veruje da će ovi izbori doneti njegovoj stranki u Parlamentu veći broj mesta nego što ih trenutno ima.

Predizborna kampanja

Harper obećava smanjenje GST-a za dva odsto

Lider konzervativaca Stiven Harper obećava u svojoj predizbornoj kampanji da će smanjiti GST za dva procenta, s tim da bi taksa bila odmah umanjena za jedan odsto, a na pet smanjena u narednih pet godina. On računa da će takva mera značiti 4,5 milijardi dolara manje za federalnu kasu, ali da bi prosečna četvoročlana porodica time uštedela 400 dolara godišnje.

Takođe, Harper napominje da će njegova stranka tokom kampanje predložiti građanima još neke poreske olakšice.

Po Harperovim rečima, nema poreza koji je dobar, ali su među njima bolji oni manji.

Kao odgovor na ovu Harperovu inicijativu, lider liberala Martin suprotstavlja svoje mišljenje da je bolje smanjiti poreze na dohodak nego umanjivati GST.

Teške optužbe konzervativaca

Harper u sponzorskoj aferi vidi organizovani kriminal

Teške optužbe na račun svojih političkih neistomišljenika, liberala, lider Konzervativne stranke Stiven Harper uputio je u Donjem domu Parlamenta krajem prošle nedelje.

On je tada izjavio da je sponzorski program bio 'maska za masovno podmićivanje u koje je bio uključen i organizovani kriminal, koju su liberali iskoristili da napune svoje budžete za izbore'.

Odmah je usledio zahtev lidera liberala Martina za izvinjenjem, ali su ga konzervativci glatko odbili. Oni insistiraju da su u suštini liberali ti koji bi trebalo da upute izvinjenje kanadskom narodu za proneveru novca prikupljenog od poreskih obveznika, što je po mišljenju konzervativaca,  kriminal koji je bio dobro organizovan.

Kancelarija Pola Martina je najavila i tužbu povodom Harperovog komentara. Martin je izjavio da ovo nije prvi put da se Harper služi ovakvim sredstvima pred početak predizborne kampanje. Lider liberala smatra da građani Kanade zaslužuju kvalitetniju, nacionalnu debatu, a ne ponavljanje optužbi koje su u poslednjih godinu i po dana obeležile vreme za pitanja i odgovore u Parlamentu.

Umerene ambicije demokrata

Lejtonov cilj što više mesta u Parlamentu za NDP

Lider NDP-a Džek Lejton ističe da je osnovni cilj njegove stranke da na upravo raspisanim izborima osvoji što više mesta u Parlamentu.

Po njegovim rečima, stranka je pokazala da svojim prisustvom u najvišem zakonodavnom telu podstiče dešavanje dobrih stvari i da takva praksa treba da bude nastavljena. Lejton je podsetio da su upravo demokrate pomogle da Parlament počne sa radom stvaranjem labilne koalicije sa liberalima, budući da ovi nisu imali potrebnu većinu. Podrška vladi data je pri donošenju budžeta koji je, između ostalog, doneo više novca za postsrednjoškolsko obrazovanje i socijalne stanove, ali je prestala kada su liberali odbacili zahtev demokrata da preduzmu korake za sprečavanje ubrzane privatizacije u zdravstvu.

U jednom od svojih prvih obraćanja građanima, na Univerzitetu u Torontu, Lejton je istakao da će se njegova stranka zalagati za veća ulaganja u postsrednjoškolsko obrazovanje, koje bi se finansiralo iz suficita u državnom budžetu. On veruje da će svako osećati ljubav i poštovanje prema zemlji u kojoj je obrazovanje dostupno svima, bez obzira na socijalno i nacionalno poreklo.

Nepovoljno za liberale

Bono predviđa posledice nedovoljnog izdvajanja za zemlje Trećeg sveta

Pre koncerta grupe U2, pevač i frontmen grupe Bono je rekao da će premijer Martin i njegovi liberali već na predstojećim izborima osetiti posledice oklevanja da izdvoje više novca za nerazvijene zemlje.

Bono je, govoreći u prilog projekta Učinimo da siromaštvo postane prošlost, naglasio da bi Kanada lako mogla da poveća pomoć zemljama Trećeg sveta, pošto je jedina iz grupe G8 industrijski najrazvijenijih zemalja koja ostvaruje suficit. On je razočarano podsetio da je Martin pre dve godine obećao kanadsku pomoć nerazvijenim zemljama u iznosu od 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka, ali da to obećanje do danas nije ispunjeno.

Bono je u susretu sa političkim liderima apelovao na bolju stranu ljudi, u onome što je nazvao bolja zemlja.

Ankete o raspoloženju biračkog tela

Najveći izgledi da ponovo dobijemo manjinsku vladu

Dve nedavne ankete pokazuju da se u ovom trenutku za liberale izjašnjava oko 35 odsto, a za konzervativce oko 30 odsto glasačkog tela. Demokrate bi mogle da računaju na oko dvadeset odsto glasova, a Blok se nalazi na četvrtom mestu sa 14 odsto glasova.

Međutim, anketa koju je obavio Ipsos Rejd posle raspisivanja izbora, predviđa mrtvu trku između liberala i konzervativaca, sa po 31 odsto podrške biračkog tela. Ono što je indikativno je da se 57 odsto građana složilo da su federali liberali u osnovi korumpirani i da ne zaslužuju da im se ponovo pokloni poverenje.

Upućeni predviđaju da će nam izbori ponovo doneti manjinsku vladu, a čija će biti ostaje da se vidi.

Novi kandidat za predstavnika u Parlamentu

Astronaut Garno najveće pojačanje na izbornoj listi liberala

Ubedljivo najveće pojačanje na izbornoj listi Liberalne stranke biće najpopularniji kanadski astronaut Mark Garno, koji je u sredu i zvanično najavio svoje učešće na izborima kao kandidat ove stranke.

Garno je rekao da je vreme da se okrene novi list i prestane sa vraćanjem na sponzorski skandal koji je već doneo dovoljno problema. Po njegovim rečima, stranka je već dovoljno kažnjena i treba ići dalje napred.

Lider stranke Martin, koji je predstavio novog kandidata, rekao je, između ostalog, da Garno oličava ideal Kvebeka unutar Kanade kroz dinamičnost i otvorenost.

Garno je kandidat za ruralnu izbornu jedinicu Vudrel-Solanže, blizu Montreala. To mesto je na prošlim izborima dobio Blok Kvebekva, što je predstavljalo iznenađenje s obzirom da su liberali tu godinama imali premoć. No, Garno objašanjava da je to bilo za očekivati zbog gneva koji su svi, pa i žitelji iz te izborne jedinice imali zbog sponzorskog skandala.

Garno je 1984. godine boravio u svemiru kao prvi Kanađanin, a u svemirskim misijama ponovo je bio 1996. i 2000. godine.

Počela predizborna kampanja

Martin optužuje opoziciju da je isforsirala izbore

Premijer Pol Martin je optužio ujedinjenu opoziciju da je isforsiranim raspuštanjem Parlamenta i izborima dovela u pitanje poreske olakšice koje je prošle nedelje predložio ministar finansija Ralf Gudejl.

Martin je na samom početku izborne kampanje naglasio da je predstavnicima opozicije bilo važnije ostvarivanje političkih ambicija od smanjivanja vremena čekanja na lekarske intervencije, pitanja tako bitnog za sve građane zemlje.

U najveća dostignuća vlade, Martin je svrstao balansiranje federalnog budžeta, dobro vođenje privrede, zadržavanje niskih kamatnih stopa za korisnike kredita i otplaćivanje dela državnog duga. No, ono što je Martin istakao kao mnogo važniji podatak za svakog građanina je činjenica da je danas mnogo lakše naći posao, platiti račune i naći stan.

Kao jedan od velikih nedostataka konzervativaca Martin je pomenuo njihovo izbegavanje da raspravljaju o pitanjima vezanim za zdravstvo, brigu o deci i životnoj sredini, koja su veoma bitna za većinu građana.

Lider liberala je istakao da mu je najveći cilj da pokrene zemlju unapred, i da veruje u Kanadu koja ceni i štiti zdravstveni sistem finansiran iz državne kase, za koji je potrebna samo zdravstvena knjižica, a ne kreditna kartica.

Pripreme za pandemiju

Kanada obezbeđuje domaću vakcinu protiv ptičjeg gripa

Federalni ministar zdravlja Udžal Dosandž kaže da je Kanada relativno dobro pripremljena za pandemiju gripa. Govoreći na sastanku sa predstavnicima različitih privrednih grana, ministar Dosandž je istkao da je Kanada prva zemlja koja je pripremila plan za delovanje u slučaju pandemije, ali i prva koja obezbeđuje vakcinu iz domaćih izvora.

Na sastanku se raspravljalo o planu za delovanje u slučaju pandemije i ulozi privrede i preduzetnika u svemu tome.

Ono što je ministar Dosandž istakao kao izuzetno nepovoljan podatak je da je stalno pojavljuju novi slučajevi ptičjeg gripa u Aziji, ali i u centralnoj Evropi.

Kao potvrda Dosandžove izjave da se zemlja planski priprema za moguću pandemiju, stiglo je saopštenje o potpisivanju sporazuma između federalne vlade i ID Biomedikala o proizvodnji prototipa vakcine protv virusa H5N1, za kliničko testiranje. Ministar je ovaj sporazum označio kao izuzetno značajan u okviru priprema za dejstvo u uslovima pandemije. On je istakao da je potrebno sada ulagati u naučni rad i saznanja, kao i u proizvodne kapacitete kako bismo bili spremni da proizvedemo vakcinu onog trenutka kada ona bude potrebna. Naglašeno je da će za ostvarivanje ovog projekta biti potrebne jedna do dve godine, te da bi opasnost od epidemije ptičjeg gripa većih razmera mogla efikasno da se suzbije samo ukoliko do nje ne dođe pre toga.

Zaokret u odnosu na prethodne izbore

Ontarijski premijer MkGvinti podržava Martina

Ontarijski premijer Dalton MkGvinti istakao je ovih dana da u predstojećim izborima u potpunosti podržava lidera Liberalne stranke Pola Martina zato što je federalna vlada sa njim na čelu, od svog dolaska na vlast postigla značajne rezultate za Ontario.

Među najvažnije, MkGvinti je ubrojao prošlonedeljno potpisivanje sporazuma vezanih za tržište rada i imigraciju, kao i nedavne saradnje za podršku sektoru automobilske industrije.

Ova MkGvintijeva izjava pokazuje zaokret u odnosu na prethodne izbore, kada je on stavljao veoma ozbiljne zamerke federalnoj Liberalnoj stranki zbog uskraćivanja 23 milijarde dolara Ontariju. MkGvinti je naglasio da će nastaviti da se zalaže da liberali preduzmu dodatne mere za smanjivanje jaza koji postoji između sredstava koja provincija izdvaja za državu i onoga što joj se vraća kroz transfere.

Ontarijski premijer je potvrdio da će učestvovati u kampanji Liberalne stranke, ukoliko bude pozvan da to učini, ali da će najveći deo vremena provesti u pružanju podrške reizboru svog brata Dejvida MkGvintija.

Istorijski sporazum između Otave i Ontarija

Provincija će dobijati značajna sredstva za pomoć imigrantima

Po najnovijem sporazumu postignutom između Ontarija i federalne vlade, provincija će dobijati značajno veća sredstva za pomoć pri prihvatu imigranata. Za razliku od sadašnjih 800 dolara po doseljeniku, Ontario bi na kraju predviđenog petogodišnjeg perioda, trebalo da dobija čak 3.400 dolara po svakom novodošlom stanovniku za smeštaj i integraciju i programe obuke engleskog jezika za njih.

U Ontario se godišnje doseli oko 125 hiljada imigranata, odnosno više od polovine svih koji dođu u Kanadu. Ipak, uprkos ovako velikom prilivu novih stanovnika u provinciju, Ontario je bio jedina provincija koja nije dobijala posebna sredstva iz federalnog fonda za te svrhe jer nije postojao formalni sporazum o finansiranju.

Ministar za pitanja imigracije Džo Volpi je naglasio da potpisivanje sporazuma treba shvatiti kao korak ka postizanju boljeg funkcionisanja imigracionog sistema.

Glavna zamerka, koja je već stavljena na pomenuti sporazum, je da je imigrantima potreban širi program koji bi im omogućio obuku i, potom, zapošljavanje u deficitarnim zanimanjima, pod istim uslovima koji postoje za osobe rođene na ovim prostorima. Kako se napominje, sporazum koji pokriva te troškove najavljen je još krajem proleća, ali još uvek nije potpisan. Ministar Volpi nije bio u prilici da prognozira kada bi ovaj sporazum mogao biti realizovan, ali je rekao da o tome pregovaraju federalna ministarka za ljudske resurse Belinda Stronač i njen ontarijski kolega Stiv Piters.

Takođe je stavljena primedba da je petogodišnji period čekanja predugačak za one koji sada čekaju na obuku ili posao.

Konferencija o klimatskim promenama u Montrealu

Istorijsko ratifikovanje delovanja odredbi iz Kjoto protokola

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja je održana u Montrealu, usvojila je većinu pravila vezanih za protokol iz Kjota. Ova pravila poznata kao Marakeški dogovor, pošto je osnova za njih postavljena u ovom marokanskom gradu 2001. godine, daju detalje o načinima delovanja odredbi iz Protokola. Tu je uključeno merenje emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, postavljeni su ciljevi i način delovanja trgovanja emisijama.

Nešto od navedenog već se primenjuje, ali je bilo neophodno da se ratifikuje i time postane međunarodno važeći zakon.

Predsedavajući konferencije, ministar za životnu sredinu Stefan Dion je rekao da je skup ovim dobio svoj istorijski značaj, dok je ministar Pjer Petigru, koji se nalazio na čelu kanadske delegacije, istakao da je ovo veliki dan za građane čitavog sveta.

Ova odluka daje zakonsku snagu spornim propisima i tehničkim procedurama koje su forsirale zemlje koje podržavaju Protokol.

Na konferenciji je bilo blizu deset hiljada predstavnika raznih organizacija iz 189 zemalja iz čitavog sveta. Američki predstavnici učestvovali su samo kao posmatrači u razgovorima o Protokolu, što su mnogi oštro zamerili jer SAD emituje jednu četvrtinu ukupne količine gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Upozorenje Asocijacije potrošača

Opasan fungicid u ribama iz Kine i Vijetnama

Asocijacija kanadski potrošača upozorava da iz Kine i Vijetnama kupujemo zaražene ribe. Po rečima Brusa Krana, predsednika Asocijacije, tamošnji proizvođači u uzgajalištima riba upotrebljavaju opasan fungicid zeleni malahit, za koji se sumnja da izaziva rak. Prisustvo tog fungicida dokazano je pri proverama uzoraka ribe koji se prodaju u ovdašnjima supermarketima.

Naglašava se da je samo ove godine, u testovima koje je sprovela Agencija za inspekciju prehrambenih namirnica, u više od dve petine uzoraka ribe iz Vijetnama bilo ustanovljeno prisustvo agenasa koji izazivaju rak. Kran je, sa žaljenjem, konstatovao da Agencija testira svega pet riba na svakih hiljadu. Ukoliko su one u redu, čitav kontingent dobija zeleno svetlo za prodaju na tržištu. To nikako ne može biti realan pokazatelj sigurnosti jer, kako se nedavno videlo - uzorci su bili dobri, ali je veći deo isporuke bio zatrovan.

Kran je primetio da Agencija za inspekciju prehrambenih proizvoda nije objavila nikakvo zvanično upozorenje kanadskim potrošačima u vezi sa konzumiranjem potencijalno kontaminirane ribe.

Lopovi prate tehnologiju

Honda sivik  - automobil koji se najčešće krade

Da ni lopovi više nisu ono što su nekad bili pokazuje policijska statistika o 'pozajmljenim' automobilima.

Na listi deset 'najpopularnijih' nalazi se čak pet modela honde sivik. Ubedljivo najtraženiji što se lopova tiče, a najrizičniji što se vlasnika tiče, su honda sivik sa dvoja vrata, model iz 2000. godine, a odmah za njom je model iz prethodne godine.

Među prvih deset vozila nalaze se i stariji modeli istog proizvođača, i to oni iz 1993-95. godine. Pored njih, tu su uglavnom modeli iz prve polovine devedesetih godina zato što na ovim modelima nema imobilizatora, niti pak drugih pomagala koja sprečavaju krađu vozila. Najnoviji automobil sa liste je subaru impreca iz 2002. godine.

Svakako da je interesantno i važno pogledati koja kola su najmanje tražena. Spisak je vrlo kratak, sa svega tri modela - linkoln kontinental iz 1998. godine, pontijak bonvil iz 2001, i oldsmobil siluet iz 2002. godine.

Ipak, nikada ne možete biti sigurni da li će i kada vaš automobil zapasti za oko lopovima. Stručnjaci preporučuju da se pridržavate uobičajenih mera predostrožnosti - da ne ostavljate upaljen automobil bez nadzora, da uklonite ili sakrijete radio i ostale uređaje, ali i kese sa stvarima koje ste upravo kupili, da nikako ne ostavljate rezervni ključ ili lična dokumenta u automobilu, i slično. Iako ste to čuli ko zna koliko puta od iskusnijih vozača, nije na odmet podsetiti se. Ako ovi saveti spreče makar jednu krađu, cilj je postignut.

Ontario: Test na izduvne gasove

Provera samo za vozila starija od pet godina

Ontarijski ministar za zaštitu životne sredine Lorel Broten kaže da se od januara neće vršiti provera izduvnih gasova na automobilima i kamionima mlađim od pet godina.

Do sada su bila izuzeta vozila ispod tri godine starosti, a do promene je došlo zato što je primećeno da u 99 odsto slučajeva kod njih nije bilo nikavih zamerki.

Za razliku od njih, kod vozila starosti preko 12 godina biće obavezno testiranje svake godine.

Broten kaže da će vlasnici ubuduće morati da plate do 600 dolara za neophodne popravke na automobilima koji ne prođu test. Provera neće biti obavezna za ona vozila koja promene vlasnika unutar porodice.

NADNASLOV

Naslov

Tekst

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"