PRED RAZGOVORE O KOSOVU I METOHIJI

Članice EU podeljene po pitanju statusa Kosova

Članice Evropske unije pokazuju razlike u stavovima o budućem statusu Kosova neposredno uoči početka pregovora, piše list "EU obzerver" u najnovijem izdanju.

Diplomate, prema pisanju lista, ukazuju da nekoliko zemalja, među kojima su Češka, Slovenija, Španija, Grčka i Italija, javno ili privatno promovišu sopstvene ideje, koje u nekim slučajevima idu dalje od zajedničkog stava koji je Unija usvojila.

Članice EU su se u junu dogovorile da budući status Kosova treba da bude odlučen u pregovorima između Srba i kosovskih Albanaca koje će voditi Ujedinjene nacije i postavile nekoliko jasnih principa za koje EU smatra da rešenje mora da zadovolji.

Uslovi EU su zaštita srpske zajednice na Kosovu, kao i da nema povratka na stanje pre marta 1999. i da nema podele pokrajine.

Neposredno pošto je izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari započeo početne razgovore sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini prošle nedelje, međutim, češki premijer Jirži Paroubek ocenio je da bi podela Kosova mogla biti najbolje rešenje.

"Rešenje bi mogla biti podela teritorije po etničkoj liniji. Severni deo oblasti bi pripao Srbiji, a većina južnog dela bi imala status nezavisne države", rekao je Paroubek, kako podseća "EU obzerver".

Češki predlog, očigledno neusklađen sa principima EU, potpuno je suprotan prethodnoj inicijativi slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka, koji se zauzeo za punu nezavisnost celog Kosova.

Drnovšekov plan izazvao je neslaganje u samoj Sloveniji, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova javno saopštilo da predsednikova izjava nije zvanični stav slovenačke vlade.

Neimenovani evropski diplomata rekao je briselskom listu da su stavovi Čeha i Slovenaca "zabrinjavajući" jer se čini da EU "ne može da dođe do zajedničke platforme". Drugi diplomata je češko zauzimanje za podelu opisao kao "veoma opasno".

Pored toga, predsednik Rumunije, zemlje kandidata za članstvo u EU, Trajan Basesku je prošle nedelje u Parizu predstavio predlog autonomije za Kosovo koji ne podrazumeva nezavisnost, što je Beograd pozdravio, ali Priština nije.

Jedan izvor u EU je za "EU obzerver" opisao različite izjave iz evropskih prestonica kao "kakofoniju mišljenja". Do sada je većina zemalja oprezno nastojala da se pridržava vodećih principa EU, barem javno, ali su neke od njih privatno iznosile sopstveno viđenje kosovskog pitanja.

Posebno se Italija, Španija i Grčka pominju kao zemlje zabrinute za to šta će se dogoditi ukoliko Kosovo postane u potpunosti nezavisno.

Izvori su briselskom listu kazali da su Španci "nervozni" zbog moguće nezavisnosti Kosova zato što bi ona postavila presedan za njihovu autonomnu baskijsku oblast. Portparol španske vlade nije želeo da komentariše to pitanje.

I Italija i Grčka navodno brinu da ne ugroze svoje tesne političke i ekonomske veze sa Srbijom, piše list i dodaje da Rim naročito strahuje da bi eventualno neuspešna država Kosovo mogla da proizvede veliki broj izbeglica.

Portparol grčke vlade nije potvrdio da Atina brine zbog moguće nezavisnosti Kosova, ali jeste istakao da je Grčka "moćan" faktor u regionu i da će igrati aktivnu "posredničku ulogu" između Beograda i Prištine.

Zajednica Srba Hrvatske i BiH

Položaj Srba neprihvatljiv

Predstavnici Zajednice Srba Hrvatske i BiH ocenili su u Beogradu da je položaj Srba u tim zemljama neprihvatljiv i da Zagreb i Sarajevo, ali i Beograd ne čine dovoljno da se to stanje popravi.

Predsednik Predsedništva Zajednice Branislav Švonja izjavio je na konferenciji za novinare da su hrvatska vlada i predsednik te zemlje u više navrata javno pozivali izbegle Srbe da se vrate u Hrvatsku, ali su, kako je dodao, "u praksi činili sve da se to ne ostvari".

Švonja je upozorio da nedavni incidenti u Hrvatskoj, među kojima i napad na 71-godišnjeg srpskog povratnika u Benkovcima, "nisu slučajni", dodajući da je njihov cilj zastrašivanje Srba i sprečavanje njihovog masovnog povratka.

Član Predsedništva Zajednica Srba Hrvatske i BiH Gojko Đogo najavio je da će se 4. decembra na sednici ove nevladine organizacije u Novom Sadu razmotriti mogućnosti njenog efikasnijeg uticaja u političkom životu u Srbiji.

Đogo je izrazio žaljenje što su obeležavanje 10. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma srpske vlasti ispratile bez ozbiljnijeg komentara i stava, iako je, kako je podsetio, Srbija bila garant tog mirovnog sporazuma.

Đogo je upozorio da bi takvo "nemešanje" moglo da stvori situaciju u kojoj bi se Srbija već sledeće godine suočila sa novih 100.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Član Predsedništva Zajednice Nikola Vuković, koji je i zamenik srpskog komesara za izbeglice, izjavio je da se u Hrvatsku vratilo manje od 15 odsto izbeglih Srba, odnosno 58.000, dok, kako je naglasio, hrvatske vlasti pominju brojku od 120.000.

  Vuković je rekao da su glavni problemi sa kojima se suočavaju srpski povratnici u Hrvatskoj bezbednost, diskriminacija u svim oblastima ljudskih prava, povratak imovine i obnova napuštenih objekata.

Predsednik Udruženja porodica nestalih iz Krajine Čedo Marić naglasio je da u Hrvatskoj postoji i problem rešavanja sudbine nestalih.

Marić je istakao i da postoji problem iznošenja istinitih podataka u hrvatskoj javnosti o nestalim Srbima za vreme rata od 1991. do 1995. godine, kojih je, kako je precizirao, 2.605.

On je dodao da je u konfliktima u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu, prema podacima Udruženja, nestalo oko 10.000 Srba.

BIH

UNDP najavio popis stanovništva

Predstavnik Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini Jens Tojberg Frencen izjavio je  u Sarajevu da će popis stanovništva u BiH biti obavljen 2010. godine.

Frencen i britanski ambasador u BiH Metju Rajkroft  su u Sarajevu sa direktorima Agencije za statistiku BiH, Federalnog zavoda za statistiku i Zavoda za statistiku Republike Srpske potpisali Memorandum o razumevanju inicijative unapređenja okvira uzorka za statistička istraživanja u BiH do 2009.

Potpisani dokument doprineće da statistička istraživanja u BiH budu pouzdanija i kvalitetnija, rekao je Frencen.

Za ovaj projekat Vlada Velike Britanje izdvojila je oko 158.000 evra, kao nepovratna sredstva, a projekat će sprovesti UNDP u BiH.

Hjuman rajts voČ

SAD optužene da nelegalno drže 26 zatvorenika

Organizacija Hjuman rajts voč  optužila je američke vlasti da drže najmanje 26 zatvorenika na tajnim lokacijama u inostranstvu i da neke od njih podvrgava mučenju, navodi se u izveštaju te organizacije.

Ta organizacija za zaštitu ljudskih prava tvrdi da su zatvorenici pod sumnjom da su učestvovali u terorističkim akcijama, u pritvoru su neograničeno vreme, a da protiv njih nisu podignute optužnice. Njima je onemogućen kontakt sa spoljnim svetom i pristup braniocima, dodaje se u izveštaju u kome se ti zatvorenici nazivaju "fantomskim".

HRV u izveštaju navodi i njihova imena oslanjajući se na izveštaje u medijima, na izjave američkih zvaničnika i druge izvore.

Na listi se, navodi HRV nalaze i neka imena poznata široj javnosti među kojima su Halid Šeik Mohamed koji je uhapšen u Pakistanu u martu 2003. godine pod sumnjom da je učestvovao u atentatima od 11. septembra u SAD, kao i Palestinac Abu Zubajda koji je uhapšen u Pakistanu u martu 2002. a za koga se sumnja da je visoki zvaničnik terorističke mreže Al-Kaida.

"Predsednik (Džordž) Buš govori o tome da se teroristi moraju izvesti pred pravdu, ali ni protiv jednog od ovih zatvorenika nije pokrenuta istraga", rekao je Džon Sifton koji prikuplja dokumentaciju za HRV.

"Bušova vlada je ozbiljno ugrozila (eventualnu buduću) istragu protiv ovih pritvorenika zadržavajući ih ilegalno, a neke od njih podvrgavajući torturi i maltretiranju", dodao je on.

ČeŠkA

Zvaničan stav - podela Kosova

Češki premijer Jirži Paroubek svoj predlog da se Kosovo etnički podeli na srpski i nezavisni - albanski deo, predstavljaće kao zvanični stav Češke, saznaje iz izvora u Ministarstvu inostranih poslova češki dnevnik "Mlada fronta Dnes"

Paroubekov predlog, izrečen u intervjuu češkom dnevniku "Pravo" posle povratka iz posete Srbiji i Crnoj Gori sredinom novembra, prema informacijama "Mlade fronte Dnes", šokirao je Evropsku uniju koja je odlučila da se neće izjašnjavati unapred o rešanju statusa Kosova, s obzirom da se pregovori vode u režiji Ujedinjenih nacija.

Paroubek je tada kazao da ne vidi mogućnost da Srbi i Albanci žive na Kosovu zajedno i da bi zato trebalo da se podeli na sever koji bi pripao Srbiji, dok bi ostatak dobio nezavisnost.

"Černjinsku palatu (sedište češke diplomatije) telefonom zovu strane diplomate i pitaju gde stoji Češka. U Briselu se priča da češka vlada nije u stanju da poštuje zajedničku poziciju", piše češki list i dodaje je solo inicijativa premijera uznemirila pre svega Austrijance, koji od januara predsedavaju EU, a Balkan im je jedan od prioriteta.

"Svi se plaše podele jer bi to moglo da izazove domino efekat, na primer u Republici Srpskoj u Bosni", kazao je dnevniku neimenovani češki diplomata iz misija na Balkanu.

Češki mediji kao glavnog čoveka koji uobličava politiku i odnos češkog premijera prema Balkanu, s obzirom da je Paroubek na čelo vlade došao iz druge lige komunalne politike, vide Ivana Bušnjaka, glavnog Paroubekovog spoljno-političkog savetnika, ambasadora Češke u Beogradu do 2000. godine.

Bušnjaka su često kritikovali ovdašnji mediji da je suviše predusretljiv prema režimu Slobodana Miloševića, a Vaclav Havel je kao predsednik Češke odbijao zbog toga da potpiše imenovanje Bušnjaka za ambasadora posle povratka iz Beograda.

pregovori sa eu

Iran ne odustaje od nuklearnog programa

Iranski zvaničnici još jednom su pokazali odlučnost pred pritiscima Zapada povodom svog nuklearnog programa, ostavivši tako malo mesta za kompromis sa predstavnicima EU tokom pregovora predviđenih za sredinu meseca.

"Mi smo zapadnjacima rekli da ćemo se do kraja odupreti kako bismo održali nuklearnu tehnologiju u civilne svrhe i nećemo odustati od našeg prava", izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, a prenosi štampa u Teheranu.

On je kazao da su predstavnici Zapada "krenuli unazad kada su videli našu čvrstinu".

Francuska, Velika Britanija i Nemačka i dalje se nadaju da će uspeti da ubede Teheran da odustane od ciklusa proizvodnje nuklearnog goriva. Za te zemlje, odustajanje je jedina "objektivna garancija" da nuklearni program neće biti usmeren na proizvodnju atomskog oružja.

Pregovori Teherana i Evropljana, prekinuti u avgustu, trebalo bi u načelu da budu obnovljeni za dve sedmice, izjavio je juče iranski ministar inostranih poslova Manušejr Motaki.

Evropske zemlje bi, radije nego da iranski dosije pošalju Savetu bezbednosti UN na ocenu da li protiv Irana treba primeniti sankcije, želele da Teheranu iznesu ruski predlog: da proces obogaćivanja urana nastavi na ruskoj teritoriji a sve ostale aktivnosti na svojoj.

Teheran je, međutim, odmah odbacio takvu ideju, insistirajući na činjenici da je nuklearna civilna tehnologija legitimno pravo, ali i sredstvo za odupiranje međunarodnim pritiscima.

Iranski zvaničnik zadužen za nuklearni dosije Ali Larijani podržao je nove ultrakonzervativne iranske zvaničnike, rekavši da će "Zapadnjaci morati da se naviknu na novu poziciju čvrstine Irana".

"Ako Iran postane nuklearni, niko se više neće usuditi da ga izaziva, jer će cena biti visoka", dodao je on.

Larijani je ocenio da će Iran, ako odustane od nuklearnog goriva, "za 30 do 40 godina biti bez nafte a zemlje koje proizvode nuklearno gorivo moći će da mu kažu - ukoliko ga želite, morate da promenite spoljnu politiku".

On je kritikovao suspenziju aktivnosti na obogaćivanju urana, o čemu su odluku doneli bivši pregovarači predvođeni Hasanom Rohamijem, koji je bio blizak nekadašnjim predsednicima Hašemiju Rafsandžaniju i Mohamedu Hatamiju.

Larijami je kazao da to nije bila "razumna odluka".

Iran je u avgustu obnovio aktivnosti na konverziji (obogaćivanju) urana, nakon što su prekinuti pregovori sa evropskim zemljama.

NEMAČKA

SAD treba da odgovore optužbe o zatvorima CIA-e

SAD su prvi put saopštile da treba da odgovore na pitanja evropske javnosti o aktivnostima američke Centralne obaveštajne službe (CIA) u Evropi, uz ocenu da su takva pitanja "legitimna".

"SAD shvataju da se evropsko javno mnjenje i evropski parlamenti interesuju za ta pitanja, kao i da na ta pitanja treba odgovoriti", izjavio je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.

Prema njegovim rečima, ta pitanja su svakako legitimna i postavljena su u medijima. "Učinićemo sve što što možemo da odgovorimo na njih", rekao je portparol posle sastanka američkog šefa diplomatije Kondolize Rajs i nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera.

Mekormak je preneo da je u razgovoru sa nemačkim zvaničnikom Rajsova rekla i da će SAD odgovoriti na pismo, koje se očekuje da će američkoj vladi uputiti predesedavajući Evropske unije Velika Britanija, a u vezi sa prebacivanjem zatvorenika, osumnjičenih da pripadaju islamskim ekstremističkim grupama, u tajne zatvore CIA u Evropi.

On je podvukao da Vašington još nije dobio zvanični zahtev za objašnjenje.

Štajnmajer je, posle susreta sa Rajsovom, rekao da je u razgovoru bilo reči i aktivnostima CIA u Evropi, izrazivši zadovoljstvo da su američke vlasti "shvatile zabrinutost evropske javnosti i evropskih parlamenata".

IRAK

Irački pobunjenici napali grad Ramadi

Irački pobunjenici juče su napali grad Ramadi, na zapadu Iraka, u kome se nalazi američka baza i sedište lokalnih vlasti, rekli su očevici.

U gradu se nalazi više desetina teško naoružanih pobunjenika koji su postavili barikade na glavnim prilazima gradu i patroliraju glavnim ulicama, rekli su meštani Ramadija.

U nekim delovima grada, pobunjenici su rasterani, dok u drugim i dalje drže položaje.

Pobunjenici su delili lekte i lepili na zidove plakate sa porukom da Al Kaida u Iraku, grupa koju predvodi jordanski ektremista Abu Musab al-Zarkavi, preuzima kontrolu u gradu.

"Njeni sledbenici će spržiti Amerikance i naterati ih silom da odu kući. Irak će biti grobnica za Amerikance i njihove saveznike", navodi se u letku.

Napad pobunjenika na Ramadi, prestonicu provincije Anbar, počeo je jutros minobacačkom i raketnom paljbom na američku bazu u gradu i obližnje sedište guvernera provincije.

Posle prvog napada, situacija u Ramadiju se smirila, pobunjenici ne pucaju, ali ne uzmiču.

   "Video sam oko 400 naoružanih muškaraca koji kontrolišu ulice, od kojih su neke ranije kontrolisali Amerikanci", rekao je ranije izveštač Rojtersa i dodao da su pobunjenici preuzeli kontrolu nad svim glavnim ulicama u gradu.

IZRAEL

Šimon Perez i zvanično napustio laburiste

Jedan od istorijskih vođa izraelskih laburista Šimon Perez najavio je da namerava da napusti stranku i da na parlamentarnim izborima u martu podrži premijera Arijela Šarona, javile su agencije.

"Moj rad u okviru stranke je okončan. Odlučio sam da podržim Arijela Šarona jer je jedini koji može da predvodi koaliciju čiji bi cilj bio mir", izjavio je novinarima 82-godišnji Perez.

"Za mene je to bila veoma teška odluka. Pitao sam se koja će to biti najznačajnija stvar sa kojom će se Izrael suočiti narednih godina. Nema nikakve sumnje da je to mir i napredak i mirovnom procesu", kazao je bivši šef laburista.

Perez je dodao da bi mirovni proces doprineo i "ekonomskom blagostanju i društvenoj pravdi".

"Čovek koji će to najbolje ostvariti je Arijel Šaron", kazao je on dodajući da je nakon razgovora sa premijerom uveren u Šaronovu odlučnost da nastavi sa mirovnim procesom i njegovom primenom odmah po završetku parlamentarnih izbora zakazanih za 28. mart.

Opisujući izraelskog premijera kao čoveka koji "prihvata nove ideje što vode ka miru i bezbednosti", Perez je poručio da će podržati Šaronovu kandidaturu i sarađivati sa njim u ostvarenju zajedničkih ciljeva.

Pretpostavlja se da će Perez, koji je izgubio na izborima za lidera laburista ovog meseca, verovatno dobiti mesto u izraelskoj vladi, i to kao ministar za razvoj regija Negev i Galileja.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"