Izglasano nepoverenje vladi u Kanadi

Zbog korupcije i skandala

Kao što se i najavljivalo i očekivalo u ponedeljak uveče je Parlament izglasao nepoverenje vladi zbog korupcije i skandala.

Udružena opozicija je sa 171 glasom nadglasala 133 predstavnika pozicije, i time je oborena vlada Pola Martina, na slici desno.

Premijer Martin je u utorak ujutro otišao do generalnog guvernera Mišel Žan, kako bi ozvaničio raspuštanje Parlamenta i raspisivanje momentalnih izbora. Kampanja će trajati duže nego što obično, zato što je predviđena kratka pauza u vreme Božićnih praznika.

Najavljujući zvanično da je Parlament raspušten i da počinje predizborna kampanja, Martin je optužio ujedinjenu opaziciju da su isforsirali izbore u vreme praznika. On je pozvao građane da svojim glasom doprinesu da dođe do promena koje će izmeniti njihove živote i život zemlje.

Građani će 23. januara izaći na birališta, kada bi trebalo da se vidi da li su se odlučili da po peti put daju mandat liberalima, ili pak da su se opredelili za konzervativnu opciju. I jedan i drugi lider vodećih stranaka, Martin i Harper, počeli su odmah da daju razloge koji bi trebalo da pomognu biračima kod opredeljivanja.

Martin ističe solidnu fiskalnu politiku koju njegova stranka potencira godinama unazad, najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih nekoliko decenija i izuzetno nisku stopu inflacije, što su razlozi koji ga  čine optimistom u pogledu ishoda izbora.

Harper, pak, obećava bolju budućnost ukoliko njegova stranka dobije priliku da oformi vladu. Poboljšanje će se og-ledati i u izlasku iz korupcije i skandala koji se stavljaju na dušu liberalima.

Martin, sa svoje strane, zamera svom glavnom konkurentu što ostvaruje blisku saradnju sa separatistički nastrojenim Blokom Kvebekva.

Lider demokrata Lejton, stranke koja je praktično inicirala glasanje o poverenju vladi kada je odbila da nastavi da je podržava, veruje da će ovi izbori doneti njegovoj stranki u Parlamentu veći broj mesta nego što ih trenutno ima.

BORIS TADIĆ

Sprečiti nametanje rešenja Srbiji

Liderima stranaka vladajuće koalicije predložio sam raspisivanje izbora posle kojih bi se obrazovala "vlada demokratskih snaga”, međutim predlog je odbijen.

Predsednik Srbije Boris Tadić, na slici desno,  ocenio je da raspisivanje parlamentarnih izbora u Srbiji u početnoj fazi pregovora o Kosovu i Metohiji (KiM) ne bi bilo štetno, i da bi, na protiv, to stvorilo pretpostavke za formiranje pregovaračkog tima sa punim legitimitetom.

"U završnoj fazi pregovora o KiM izbori ne bi bili celishodni. Uveren sam da bi radi vođenja predstojećih pregovora o KiM s punom snagom, s punim legitimitetom, izbori bili najkorisniju upravo u ovom trenutku", rekao je Tadić u intervjuu nedeljniku "NIN".

Tadić je, kako je naveo, liderima stranaka vladajuće koalicije predložio raspisivanje izbora posle kojih bi se obrazovala "vlada demokratskih snaga, ali sa punim legitimitetom", međutim njegov predlog je odbijen.

Predsednik Tadić je dodao i da mu je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao da su, prema viđenju stranaka vladajuće koalicije, dva poslanička mandata Demokratskoj stranci (DS) oduzeta po zakonu.

Komentarišući aferu navodne "kupovine" poslanika uoči glasanja o Budžetu za 2006. godinu, Tadić je rekao da, ukoliko se uspostavi da podmićivanja poslanika nije bilo, moraju da odgovaraju oni koji su obmanjivali javnost.

"Osporavanje i obaranje vlade moraju biti izvedeni na zakonit način. Sve što je u okviru zakona je i dozvoljeno u politici", kazao je Tadić, i naglasio da nije u dosluhu sa liderom Pokreta snaga Srbije Bogoljubom Karićem pokušao da "kupi" poslanike.

Osvrćući se na pripreme za pregovore o KiM, Tadić je ocenio da jedino njegova platforma za pregovore daje realne šanse da se spreči nametanje rešenja Srbiji.

Ta platforma, kako je dodao Tadić, jeste sažetak politike Srbije od 2001. godine, i on na nju "ne polaže autorsko pravo".

Obrazlažući odluku poslanika DS da u Skupštini Srbije ne glasaju za Rezoluciju o KiM, Tadić je kazao da njegova stranka nije mogla da prihvati pozivanje na važeći ustav kao okvir za traženje rešenja.

"Ponavljam da je to ograničenje na Miloševićev Ustav izvan realnosti, pregovori se i vode da se taj ustavno-pravni okvir za KiM promeni i to zna svaki građanin, svaki političar. Ne vidim nijedan razlog da se oko toga obmanjujemo. Neću da dam svoj glas za političku nerealnost", rekao je Tadić.

U pregovaračkom timu Srbije je, prema Tadićevoj oceni, trebalo da budu predstavnici svih parlamentarnih stranaka, ali je njegov predlog odbačen kao necelishodan.

"Mislim da su svi ostali imali velikih rezervi prema tom predlogu. Doduše, video sam i da su se radikali brzo izmakli od odgovornosti, ali da su postavili lestvicu uspešnosti pregovaračkog tima, što je moralno i politički apsurdno. Ja neću prihvatiti zadatke od onih koji su u najvećoj meri krivi za ono što se dogodilo na KiM", kazao je Tadić.

oblikovanje agresivnE administracije SAD

Anatomija američkog nacionalizma

"Amerika drži sjajnu kuću, ali sa porodičnim utvarama na tavanu", napisao je Liven u knjizi objavljenoj 2004.

Britanski novinar Anatol Liven, desno,  je knjigu "Amerika, dobro ili zlo" (America Right or Wrong) napisao kao alarmantni poziv SAD da zauzdaju svoj nacionalizam ili da se suoče sa posledicama.

Zbog te knjige bio je zasut pismima sa izlivima mržnje, ismejavan je na internetu i dobio je etiketu "antiamerikanca" u prikazu "Njujork tajmsa". "Bilo je to aktivno klevetništvo", kaže Liven. Ali, možda i nije bilo iznenađujuće.

"Obično držani na uzdi, ovi demoni su pušteni 9. septembra", kaže on, tvrdeći da su teroristički napadi u Njujorku i Vašingtonu septembra 2001. bili okidač koji je oslobodio nacionalističku, mesijansku, "mračnu stranu" Amerike.

Republikanska partija predsednika Džordža Buša, koji je proglasio pravo SAD na intervencije širom sveta i vođenje preventivnih ratova i uterivanje demokratije, trebalo bi da se preimenuje u "Američku nacionalističku partiju", smatra Liven.

U intervjuu sa Rojtersom u Londonu, Liven (45) kaže da ne mrzi SAD. On živi u Vašingtonu kao viši saradnik Fondacije "Nju Amerika" (Nenj America Foundation). Ipak, vidi ozbiljne probleme koji pogađaju jedinu svetsku supersilu.

"U ovom času Amerika je jednostavno previše rastegnuta i naginje padu", ocenjuje Liven. "Nema potrebne izvore, pre svega finansijske, i ne može da okupi dovoljno ljudstva da bi postigla sadašnje ciljeve, koji, u osnovi, traže američku dominaciju svuda".

Kako su SAD, koje su komunizam odgurale u prošlost i povele globalizaciju, a svetsko bogatsvo popele na rekordnu visinu, došle u situaciju da, kako Levin to vidi, "rasturaju na komade brdo kojim caruju?"

Da to objasni, Liven ide u kolonijano doba i vreme određivanja granica, a posebno do predsednika, bivšeg generala Endrua Džeksona (Andrew Jackson), s kraja 20-ih i početka 30-ih godina 19. veka, za koga kaže da je učinio mnogo u uzgajanju nacionalizma i "mesijanskog" verovanje da SAD ne mogu da čine nikakvo zlo.

Džekson je oličenje novog "narodnog zakona" Amerike, kao presedana nad pisanim pravom, piše Liven.

"Ova pozadina je izvanredno važan deo lika Džordža Buša, Dika Čenija i zapravo cele vlade, i zaslužna je za oblikovanje agresivnosti administracije u vođenju međunarodnih poslova", piše Liven.

Neokonzervativizam Bušove administracije prigrlio je koncept preventivnog rata da bi se progurao američki uticaj u svetu, kaže Liven. Sve što mu je trebalo, bio je okidač koji je isporučila Al Kaida.

Kritičari optužuju Livena da nije u stanju da razume tananost američke politike i civilizacije koja je omogućila zemlji da snažno napreduje duže od dva veka.

On svojim kritičarima ogovora tako što im vraća njihove reči - citirajući vodeće američke istoričare i političare, kao što je preminuli senator Vilijam Fulbrajt, odlučni protivnik vijetnamskog rata.

"Fulbrajt je čvrsto stao protiv mesijanskog verovanja da SAD mogu da narede drugim zemljama šta da rade, čak i kada se one sa tim ne slažu, zato što Amerikanci imaju najbolji sistem na svetu i što je američka moć neminovno dobra".

"Uveren sam da kada bi se pokojni predsednik Dvajt Ajzenhauer danas vratio, da bi napisao prikaz podrške mojoj knjizi", kaže Liven.

"Ajzenhauer je neprekidno tražio smirenost, obuzdavanje i upoznavanje neprijatelja, kako bi se razlikovale razne vrste neprijatelja i sprečilo da se oni ujedine protiv SAD".

FRANCUSKA ŠTAMPA - “Mond”

Velike teškoće oko statusa Kosova

Šef Unmika Jesen-Petersen je upozorio da se "očekuju provokacije i da strahuje od nasilja" u rešavanju statusa Kosova. 

Izaslanik UN Marti Ahtisari, desno,  izjavio je francuskom listu "Mond" da se međunarodna zajednica "uopšte ne zavarava oko velikih teškoća" u rešavanju statusa Kosova, a šef Unmika Soren Jesen-Petersen je upozorio da se "očekuju provokacije i da strahuje od nasilja".

"Mond" u izveštaju iz Prištine prenosi ocenu Ahtisarija da će u januaru 2006. "početi ozbiljna zbivanja" u pregovorima o statusu Kosova i dodaje da se bivši finski predsednik "pažljivo čuva da iznese bilo kakvu prognozu" njihovog ishoda.

Jesen-Petersen, navodi pariski dnevnik, kaže da "kosovski Albanci hoće nezavisnost, što je isključeno za Beograd".

Posrednik UN ima za zadatak da "što je više moguće približi stavove Srba u Beogradu i kosovskih Albanaca, jer očekuje da se oni neposredno sastanu u januaru", ističe "Mond" uz opasku da je za kosovske Albance "legalna pripadnost uniji Srbije i Crne Gore samo puko zavaravanje".

"Mond" navodi izjavu Hašima Tačija, za koga kaže da je "nekadašnji šef albanske gerile", koji je "ubeđen da je ishod procesa suvereno i nezavisno Kosovo".

Na pitanje šta će se desiti ako to ne bude odluka međunarodne zajednice, Tači je uzvratio da "za to nema alternative" i rekao da će "u leto 2006. naša budućnost biti utvrđena".

U izveštaju pariskog lista se podseća da su na Kosovu "u martu 2004. izbili nemiri u kojima je bilo 19 žrtava" i da je 250 hiljada Srba "moralo da pobegne s Kosova posle okončanja NATO bombardovanja u junu 1999."

"Šačica njih se vratila na Kosovo, gde kako se procenjuje, pošto ne postoji pouzdan popis stanovništva, Srba ima manje od deset odsto od oko dva miliona stanovnika".

"Mond" prenosi i stav savetnika srpskog predsednika Borisa Tadića i člana pregovaračkog tima za Kosovo Dušana Batakovića da je "isključena nezavisnost Kosova - bila ona uslovna ili ne", već da treba stvoriti "dve autonomne teritorijalne jedinice da bi se spasao ugroženi srpski identitet na Kosovu".

Francuski list smatra da se iza "istorijske i legalističke argumentacije Beograda o očuvanju granica, kriju unutrašnje politički razlozi".

Dnevnik navodi i mišljenje "istoričara i proevropskog aktiviste", Nikole Samardžića da se u Srbiji "vodi hladni građanski rat, u kojem je Kosovo izgovor za deo nacionalističkih intelektualaca i krugove bliske vojsci da stvore jedan front unutar srpskog društva".

Samardžić je, kaže "Mond", "podsetio na to da je manjinska vlada Vojislava Koštunice talac radikalskih poslanika Vojislava Šešelja i Socijalističke partije, koju je osnovao bivši diktator Slobodan Milošević, kojima se sudi pred Haškim sudom za zločine tokom '90-ih godina".

KAKO TO VIDE DRUGI...

Tribunal oslobodio Ljimaja i Musliua

"Ako uporedimo slučajeve Haradinaja i Šešelja, pada u oči da su i jedan i drugi dobrovoljno otišli u Hag. Samo je pitanje ko od njih dvojice uživa povlašćeniji položaj", naveo je Almond.

Američki i britanski analitičari zbivanja na Balkanu različito gledaju na efekte odluke Haškog suda da oslobodi Fatmira Ljimaja i Isaka Musliua, dok zvaničnici Tribunala tvrde da je odluka doneta isključivo na dokazima.

Predavač savremene istorije na Oriel koledžu u Oksfordu Mark Almond, pretpostavlja da će, bez obzira na razloge koji su sudije nagnale da donesu ovakvu presudu, "preovladati utisak da Srbi, optuženi za istovetne zločine, neće biti tretirani na isti način".

"I to je suštinska manjkavost. Istinski međunarodno priznat sud, sud koji priznaju sve strane, verovatno bi naišao na odbojnost svih zainteresovanih. Ali ako mu jedna strana odaje priznanje, a druga ne, sud ne radi dobro. To je, u osnovi, ključni problem politizacije procesa kažnjavanja za ratne zločine kojem se, u suštini, ne veruje", rekao je Almond za BBC.

Savetnik Haškog tribunala Edgar Čen, izjavio je, međutim, da su oslobađajuće presude izrečene Fatmiru Ljimaju i Isaku Musliu "isključivo zasnovane na dokazima".

"Primedbe da je Haški tribunal optužio nekolicinu bosanskih Muslimana i Albanaca, da bi time ostvario ravnotežu u odnosu na veliki broj optuženih Srba - postoje odavno", rekao je Čen Glasu Amerike (VOA).

On je dodao da se sudski gone samo oni za koje postoje dokazi.

"Naravno od više hiljada osumnjičenih, pred sudom završe samo osobe koji imaju komandnu odgovornost za ozbiljne zločine. Naglašavam, te odluke se temelje na dokazima, a ne politici", naveo je Čen.

Saradnik Saveta za međunarodne odnose u Vašingtonu, Vilijem Neš izjavio je Bi-Bi-Si-ju (BBC), da nisu tačne tvrdnje da je Haški sud antisrpska institucija, verujući da će vladavina prava pobediti.

Osvrćući se na odluku da Ljimaj i Musliu budu oslobođeni, Neš je kazao da predstoje suđenja i drugim pripadnicima OVK i da treba sačekati njihov ishod.

Vilijem Neš inače penzionisani američki general, svojevremeno prvi civilni administrator Kosovske Mitrovice, po okončanju sukoba 1999. godine. smatra da nema razloga za sumnju da sada neće biti nastavljeno suđenje Ramušu Haradinaju, dok britanski profesor Mark Almond misli drugačije.

"Ako, na primer, uporedimo slučajeve Ramuša Haradinaja i gospodina Šešelja, pada u oči da su i jedan i drugi dobrovoljno otišli u Hag. Samo je pitanje ko od njih dvojice uživa povlašćeniji položaj", naveo je Almond.

On smatra da preovlađuje utisak da će, u slučaju da se za međunarodnu zajednicu, a najpre za Ameriku i Evropsku uniju čiji su vojnici na Kosovu, pojavi neki problem, on poteći sa albanske strane.

"Srpska vlada je, de fakto, prihvatila neki vid odvajanja Kosova, iako javno govori protiv nezavisnosti. Dakle, glavni pritisak kojem je izložena međunarodna zajednica je da se nastavi sa pregovorima bez stvaranja komplikacija u odnosima sa Albancima: nema više nasilja i svakako ne sukobljavanja sa snagama Kfora. I kakvi god bili razlozi haških sudija, njihovom odlukom je potpomognuta takva politika", podvukao je Mark Almond.

On je zaključio da bi "nezavisno Kosovo možda moglo da bude mnogo bezbednije mesto za skrivanje američkih fantomskih zatvorenika nego Kosovo pod Rezolucijom 1244. jer ona zvaničnicima Ujedinjenih nacija daje mogućnost da ispitaju iznete optužbe".

40,3 miliona LjUDI ZARAŽENO SIDOM

Od side umrlo 25 miliona ljudi

Broj odraslih i dece zaraženih virusom koji izaziva sidu (HIV) ove godine je dostigao 40,3 miliona, što je najveći ikada zabeležen. 

Svetski dan borbe protiv side, 1. decembar, rasvetliće činjenicu da, i pored postignutog napretka, epidemija te bolesti i dalje nadvladava globalne napore da bude ograničena, ukazuje Rojters.

Agencija prenosi ključne podatke o epidemiji bolesti:

- Dvadesetpet miliona ljudi umrlo je od side od 1981. godine, kada je prvi put prepoznata bolest čiji je pun naziv Sindrom stecene imonodeficijencije. Epidemija side jedna je od najtežih u istoriji čovečanstva.

- Tokom 2005. od side je umrlo 3,4 miliona ljudi; 570.000 među njima bila su deca.

- Registrovano je skoro pet miliona novozaraženih.

- Osim Kariba, drugom najviše pogođenom regionu u svetu gde je tokom 2005. stopa oboljevanja ostala na istom nivou, u svim ostalim delovima sveta za poslednje dve godine povećan je broj osoba koje žive sa HIV virusom.

- I dalje je najviše pogođena podsaharska Afrika. U tom regionu gde živi nešto više od 10 odsto svetske populacije, više od 60 odsto stanovništva zaraženo je HIV virusom. Tim virusom u podsaharaskoj Africi zaraženo je 25,8 miliona ljudi, skoro milion više nego 2003. godine.

- Tokom 2005, u podsaharskoj Africi je, prema procenama, 2,4 miliona ljudi umrlo od bolesti koje su u vezi sa HIV virusom, a registrovano je 3,2 miliona novoinficiranih.

- Epidemija u Južnoafričkoj Republici, koja je jedna od najvećih u svetu, ne pokazuje znake stišavanja.

- U istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, broj zaraženih HIV virusom povećao se za poslednje dve godine na 1,6 miliona, a broj umrlih od side skoro se udvostručio i iznosi 62.000.

- U Ruskoj Fefderaciji je do kraja 2004. godine zvanično registrovano 300.000 ljudi zaraženih HIV virusom. Procenjuje se da je realan broj znatno veći.

- U zemljama Azije, epidemija side nije tako strašna kao u Africi: poslednje procene su da je ove godine oko 8,3 miliona ljudi koji žive sa HIV virusom, među kojima je 1,1 milion novoinficiranih. Od side je u Aziji tokom ove godine umrlo 520.000 ljudi.

- U Latinskoj Americi je 1,8 milion ljudi zaraženih HIV virusom. Tokom ove godine od side je umrlo 66.000 ljudi i registrovano 200.000 novoinficiranih.

- Broj zaraženih HIV virusom u Severnoj Americi, zapadnoj i centralnoj Evropi povećao se tokom 2005. godine na 1,9 milion, od čega je 65.000 novoinficiranih. Dostupnost terapiji antiretroviralnim lekovima pomogla je da se smrtnost smanji, na oko 30.000.

Britanska agencija se poziva na UNAIDS, Program UN za borbu protiv side.

OtvOrena nacionalna kancelarije za HIV i AIDS

Obeležen Svetski dan borbe protiv side u SCG 

Otvaranjem nacionalne kancelarije za HIV i AIDS u Beogradu i brojnim manifestacijama u Srbiji i Crnoj Gori, juče je obeležen 1. decembar, Svetski dan borbe protiv side.

Kancelarija je otvorena u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", a njen rad će finansirati UNAIDS, do 2007. godine, kada je predviđeno da postane deo zdravstvenog sistema Srbije.

Predstavnici ministarstva zdravlja i Ujedinjenih nacija u SCG rekli su na otvaranju kancelarije, da će jedna od njenih glavnih funkcija biti primena Strategije za borbu protiv side, koja je u Srbiji usvojena ove godine.

Kancelarija je otvorena u prisustvu stalnog koordinatora UN u SCG An Liz Svenson i ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevića.

Svetski dan borbe protiv side obeležen je i aktivnostima nevladinih organizacija i zdravstvstvenih radnika.

Na Trgu Republike u Beogradu, uz muziku DJ-eva, savete su građanima delili predstavnici Omladine JAZAS-a, Crvenog krsta Srbije, ali i lekari i medicinske sestre Savetovališta za mlade Doma zdravlja Stari grad.

Oni su poklanjali i promotivni i zdravstveno-edukativni materijal, a Savetovalište za mlade tog doma zdravlja organizovalo je i kviz o poznavanju virusa i rizicima koje on nosi, a učesnici su nagrađeni šoljama, trakama za mobilne telefone i olovkama.

Koordinatorka savetovališta Mirjana Radovanović rekla je da je njihov štand za tri sata posetilo više od 1.500 mladih ljudi i da su svi dobili kondome, koji su jedino efikasno sredstvo za zaštitu od te bolesti.

Povodom 1. decembra u Domu zdravlja u Somboru je otvoreno Savetovalište za mlade koje je pomogla organizacija ADF/CRDA sa 15.000 dolara. Savetovalište je opremljeno najsavremenijom opremom kao i stručnim lekarima i edukatorima.

Domovi zdravlja u Podgorici omogućili su, povodom 1. decembra, besplatne testove na HIV virus, a taj dan u Crnoj Gori obeležile su i nevladine organizacije.

U Crnoj Gori do sada je registrovano 64 osobe zaražene virusom HIV-a, ali se pretpostavlja da je broj inficiranih mnogo veći, čak do nekoliko stotina.

Gotovo polovina obolelih od te bolesti je na Crnogorskom primorju.

Crna Gora je ranije donela strategiju i akcioni plan borbe protiv AIDS-a.

TRAŽE SE ALTERNATIVE

Zima, zima, e pa šta je...

Zima je tu, a brige o grejanju ne muče samo stanovnike Srbije - od Tokija do Toronta ljudi traže alternativne i jeftinije načine grejanja. 

U Južnoj Koreji preporučuju dugačke gaće, američkim đacima da nose debele džempere u učionicama, a u Danskoj kupuju šporete na drva, navodi Rojters.

Cena energenata za grejanje povećana je u svetu za 40 odsto u protekle tri godine. To je loša vest za stanovnike čiji su novčanici već otanjili zbog visoke cene nafte i lančanih poskupljenja, ali istovremeno dobra vest za mnoge trgovce.

U Južnoj Koreji traje kampanja za štednju energije, zbog čega tekstilna industrija očekuje rast profita od 10 posto. Logika je jednostavna - u hladnijem stanu ljudi će biti toplije obučeni.

U Danskoj ruke zadovoljno trljaju i prodavci šporeta na drva, ali i oni koji prodaju drva.

Jedna kompanija u Austriji nedavno je ugostila japansku delegaciju koja je sa sobom dovezla na tone drvnog otpada, i bila impresionirana koliko energije može da se dobije iz nečega što se u Japanu obično baca.

Nemci nisu žurili da nabave gorivo za grejanje, zbog čega su trgovci nerovozni. Procena urađena pre nekoliko nedelja pokazala je da je tek 60 posto Nemaca obezbedilo energente za zimu, verovatno čekajući pad cena.

Južan Koreja se nada da će problem grejanja rešiti kampanjom Nan 2018. "Nan" je korejski izraz za "ja sam", dok isti znak u kineskom znači toplo, dok se broj 2018 odnosi na držanje termostata na temperaturi između 20 i 18 stepeni Celzijusoviih.

U Sjedninjenim Američkim Državama, neke škole su poslale pisma roditeljima sa molbom da svoju decu toplo obuku, kako se ne bi smrzavala u prohladnim učionicama.

"Molimo decu da dolaze obučena u višeslojnu odeću, u slučaju da je u učionicama hladno", rekla je Bet Veger, portparol jedne škole u Ohaju.

Slična pisma roditelji su dobili i u Njujorku, gde će zbog visokih cena grejanja budžet biti kraći za oko 96 miliona dolara.

U Albaniji su na snazi restrikcije struje zbog povećane potrošnje, a u Britaniji se procenjuje da će se oko dva miliona Britanaca smrzavati ove zime, jer će više od 10 posto kućnog budžeta morati mesečno da izdvoje samo da bi platili račune za grejanje.

Među njima je i Viki Fern, nezaposlena majka koja sa svojom trinaestogodišnjom kćerkom živi u Londonu.

"Biće to teška zima kada ponestane novca. Sedeću na krevetu i cvokotati ispod prekrivača. I tu ništa me mogu da uradim: ili ću da budem bez hrane, ili bez grejanja", kaže rezignirano Viki Fern.

RUSKA ŠTAMPA - “Komersant”

Putin odbio Koštunicu zbog ekonomije

Ruskom predsedniku nije se dopalo što Koštunica ne namerava da proda EPS ruskim firmama, već lokalnim oligarsima... 

Moskovski dnevnik "Komersant" piše o nedolasku premijera Srbije Vojislava Koštunice u Moskvu, navodeći da je pravi razlog za to bio što Kremlj "nije potvrdio" njegov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o čemu je, kako piše, dogovor bio postignut "još pre dva meseca".

List navodi da je Koštunica trebalo da otvori Nacionalnu izložbu Srbije, ali da je njegov "glavni cilj" bio susret sa Putinom.

Razlog za odbijanje Kremlja je, kako piše dnevnik pozivajući se na diplomatske izvore, to što "vlasti Srbije uporno ne žele da šire rusko ekonomsko prisustvo u svojoj zemlji".

List prenosi pisanje beogradskog dnevnika "Glas javnosti" da se ruskom predsedniku nije dopalo što Koštunica namerava da proda EPS neruskim firmama, već lokalnim oligarsima, kao što ruskom kapitalu nije omogućeno ni da kupi jednu od banaka.

Pozivajući se na srpske izvore, "Komersant" navodi da se vlasti u Beogradu ne baš pozitivno odnose i prema planovima ruskog "Lukoila" da kupi Naftnu industriju Srbije, na koju pretenduju i lokalni oligarsi.

"Moskvu u poslednje vreme zaista nervira dvosmislena pozicija vlasti Srbije kada je reč o privatizaciji. Izjavljujući da su spremne da svestrano razvijaju odnose sa Rusijom, beogradske vlasti se na delu bojažljivo odnose prema jačanju ruskog ekonomskog prisustva na Balkanu", ocenjuje dnevnik.

"Sve to se, naravno, ne dopada Moskvi, a pokazatelj toga, je po svemu sudeći, i otkaz Putina da se sretne sa Koštunicom", dodajući list.

"Komersant" dodaje da je Putin pre dve nedelje primio predsednika Srbije Borisa Tadića, ali da je taj susret bio posvećen problemu statusa Kosova, za šta Moskva pokazuje interes.

"Razočaravši se u Koštunicu, Kremlj ne žuri ni sa tim da računa na Tadića.

Makar zato što su ovlašćenja premijera veća nego predsednika Srbije, pa i zbog Tadićeve orijentacije na Zapad, koju on posebno ne skriva", zaključuje "Komersant".

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"