Kraj jesenjeg zasedanja provincijskog Parlamenta

MkGvinti još nije zadovoljan napretkom

Ontarijski premijer Dalton MkGvinti na kraju jesenjeg zasedanja provincijskog Parlamenta ocenjuje da će glavni problemi pred vladom u sledećoj godini biti vreme čekanja za bolničko lečenje, smanjenje broja zaposlenih u proizvodnji, visoka stopa prekidanja srednjoškolskog obrazovanja i veliki izdaci za snabdevanje električnom energijom. MkGvinti napominje da se ostvaruje napredak, ali da još mnogo toga treba uraditi da bi mogli biti zadovoljni rezultatima.

Među značajnije stvari kojima se bavilo najviše zakonodavno telo svakako treba ubrojati predstavljanje zakona o obaveznom školovanju do 18-te godine i akt o Torontu kojim bi grad trebalo da dobije šira ovlašćenja, uključujući i dodatno oporezivanje.

Opozicija, pak, najviše zamera vladajućoj stranki da nastavlja sa diskutabilnim potezima. Prvi u nizu bilo je uvođenje premije za zdravstvenu zaštitu, odmah po stupanju na vlast, da bi nedavno premijer MkGvinti iznenadio nekolikim odlukama - o dozvoli za ponovno povećanje školarina za post-srednjoškolsko obrazovanje, o sporazumu o privatnoj lekarskoj praksi i odlaganju da angažuje dodatne policijske snage zbog porasta oružanog kriminala u Torontu.

No, premijer MkGvinti, svestan da uvođenjem poreza za zdravstvo nije pribavio pozitivne poene kod građana, veruje da će birači uspeti da sagledaju njegov doprinos provinciji u celosti.

Najozbiljnije zamerke upućene MkGvintiju su na račun otpuštanja radnika. Lider konzervativaca Džon Tori se zalaže za sveobuhvatni plan za rešavanje pitanja otpuštenih radnika, koji bi uključivao prekvalifikaciju i druge inicijative. Tori takođe insistira da se mora prekinuti oružano nasilje.

Lider demokrata Hauard Hempton, pak, smatra da je jedan od najvećih vladinih promašaja vezan za energetiku. To što je provincija dozvolila da se smanji cena električne energije, dovelo je do niza problema u različitim segmentima industrije, pa i do smanjenja potreba za radnom snagom.

Novinarske dileme

Ljudi koji prave novine su ove godine su zaista u nekoj vrsti dileme - da li da se bave uobičajenim pretprazničnim temama, kakve su kupovina, preporuke i ideje za poklone, prazničnu trpezu ili garderobu, ili da pišu o izborima, predizbornim prepucavanjima i stranačkim programima.

Kako god da se uradi, biće nezadovoljnih, kao u 'Tamnom vilajetu'. Svako traži informacije o onome što je njemu važnije i najčešće se oseća uskraćenim.

Političari, koji su i napravili da prelazak iz jedne u drugu godinu bude u sasvim drugačijoj atmosferi, verovatno nisu presrećni što ovog puta neće imati uobičajenu pauzu u aktivnostima. Praznici će i za njih trajati koliko i za većinu Kanađana, a onda ponovo na scenu, u borbu za svaki glas. Stratezi političkih stranaka slažu se da duga pauza može imati samo nepovoljan  efekat u ovom trenutku. Po rečima Jaroslava Barana, portparola konzervativaca, u deset prazničnih dana građanima nije jedina preokupacija ćuretina. Stoga će lideri stranaka u porodičnom krugu provesti svega nekoliko dana, spremni da se povremeno pojave pred medijima i građanima.

A šta je sa novinarima? Oni ponajmanje osećaju da stiže Nova godina i da se treba pripremati za najluđu noć.

Marija Kostić

Vozačka dozvola samo za redovne đake

Ontarijski liberali na narednim izborima možda bez glasova sadašnjih tinejdžera

Najava da će u Ontariju biti uveden zakon kojim će za mlade dobijanje vozačke dozvole biti uslovljeno redovnim pohađanjem nastave do osamnaeste godine, izazvala je različita reagovanja. Iako ima onih koji zdušno podržavaju ovu ideju, pojavila su se i strahovanja da bi liberali na narednim izborima mogli osetiti gnev mladih birača zbog predloga koji ima sve odlike kaznene politike.

Ministar obrazovanja Džerard Kenedi podseća da će mladi koji sada imaju šesnaest godina biti u prilici da glasaju 2007. godine i da će svojim glasom moći da izraze svoje nezadovoljstvo predloženim zakonom. Ipak, ministar Kenedi naglašava da vlada neće odustati od ostvarivanja ideje pozajmljene iz nekih američkih saveznih država, ali napominje da će planom o postizanju boljeg nivoa obrazovanja biti obuhvaćeno još puno dodatnih mogućnosti za sticanje odgovarajućih kvalifikacija za rad. Sveobuhvatnom akcijom trebalo bi da u narednih pet godina prekidanje školovanja bude smanjeno za jednu trećinu.

Ministar Kenedi naglašava da nije iznenađen reakcijama koje se javljaju i pozdravlja debatu o ovom zakonu.

Ubuduće obavezna dozvola za skutere i mopede

Osobe koje voze motorne skutere i mopede u Ontariju moraju da pribave dozvolu za upravljanje ovim prevoznim sredstvima. Po rečima ministra za saobraćaj Harindera Takara, oni treba da polažu test o poznavanju saobraćajnih propisa, kao i vožnju.

Testovi o poznavanju propisa obavezni su od kraja novembra, dok će način polaganja vožnje biti preciziran do proleća.

Ministar Takar je rekao da je broj sudara u kojima su učestvovali mopedi više nego udvostručen u periodu od 1999. do 2003. godine.

Kontradiktornost

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se biračima više sviđa lider NDP-a Džek Lejton nego njegovi direktni konkurenti, lideri drugih stranaka.

To ih, međutim, neće sprečiti da svoj glas ipak daju liberalima ili konzervativcima.

Naknada za brkove

Prilog u humanitarne svrhe u zamenu za Lejtonove brkove

Jedan radio-stanica je iskazala spremnost da u Lejtonovo ime uplati prilog u humanitarne svrhe ukoliko on obrije svoje karakteristične brkove. Kada su mu to predložili, Lejton je objasnio da ne može da se obrije do kraja kampanje jer je na svem promotivnom materijalu stranke njegova slika sa brkovima, ali je ostavio ipak da konačnu reč da njegova supruga.

Olivija Čou, sa svoje strane, kaže da nema ništa protiv brkova, ali da bi poljubac mogao biti drugačiji bez njih.

Dobili premiju i ćutali

Ni deci nisu rekli da su postali milioneri

Dobitnici premije na lotou 6/49 uspeli su da ćute o svom dobitku više od dva meseca. Premija od preko sedam miliona dolara izvučena je osmog oktobra, a srećni par je tek ovih dana došao u Lutriju Ontarija po svoj ček.

Interesantno je da čak ni njihova deca (13 i 18 godina) nisu znala da su postala milioneri.

Srećni par su Hose i Antoneta Dijaz, koji ističu da će se i njima bliski ljudi takođe okoristiti novcem od premije. Na njihovoj listi ima oko stotinak imena.

Bračni par Dijaz objašnjava da nisu želeli ništa nikome da govore sve dok oni sami ne isplaniraju kako će rasporediti novac. Za sada znaju da će promeniti automobil, preurediti kuću i verovatno otputovati negde. Ona će nastaviti da radi i u naredna dva meseca, sve dok u firmi u kojoj radi ne obezbede zamenu.

Nema prekršaja ako vas na carini pretresu

Ontarijski Apelacioni sud je jednoglasno svojom odlukom dao pravo službenicima na carini da obave pretres džepova putnika.

Sudija Hari LaForm je rekao da je takva kontrola rutinska i legitimna u okviru graničnog prometa, te da ne krši odredbe iz Povelje o pravima.

U skladu sa carinskim propisima, pogranični službenik može da pretrese svaku osobu koja ulazi u Kanadu. Kako je sudija naglasio, putnika može da pretriše službenik istog pola.

Vrhovni sud izmenio definiciju nepristojnosti

Neprihvatljivo ponašanje samo ono koje je štetno po normalno funkcionisanje društva

Vrhovni sud Kanade je sa sedam glasova za i dva glasa protiv, izmenio definiciju nepristojnosti. Odluku je potpisao sudija Beverli MkLaflin.

U odluci se ističe da je oduvek bilo veoma teško definisati nepristojnost i da su se sudije sa tim pitanjem suočavale duže od jednog veka. Vremenom su sudovi shvatili da su moral i ukus subjektivni, proizvoljni i da ih je teško primeniti u kriminalnom kontekstu, kao i da društvo u kojem se poštuju razlike može da funkcioniše jedino ako postoji velika doza tolerancije prema običajima i praksi manjina. Sudija MkLaflin naglašava da prag tolerancije mora da bude jako visok, i da moramo biti spremni da prihvatimo ponašanje koje inače ne odobravamo. To je dovelo do toga da je ustanovljeni objektivni standardi koji su bazirani na šteti koja proističe iz samog čina, te se nepristojnim može okarakterisati čin tek ukoliko se pokaže kao štetan po normalno funkcionisanje društva.

U tekstu odluke, nadalje, stoji da neukus, kršenje religijskih ili moralnih standarda ili čak izazivanje gnjušanja javnosti nisu sami po sebi dovoljni da bi se nešto moglo nazvati nepristojnim.

To bi značilo da seksualni odnos na javnom mestu jeste nepristojan, ali da se privatne orgije, menjanje partnera i voajerizam među odraslima ne mogu smatrati kao nešto nepristojno.

Sudije Mišel Bastarš i Luiz LaBel smatraju da je odluka otišla predaleko jer se kosi sa najvažnijim principima o pristojnosti koji su ranije postojali. Po njihovim rečima, ovaj novi pristup ruši vrednosti za koje celokupno kanadsko društvo veruje da treba da budu zaštićene.

Mnogi drugi pravni eksperti takođe kažu da je Vrhovni sud zauzeo veoma liberalan stav po ovom pitanju, jer iz odluke proističe da ljudi u osnovi mogu da slobodno da rade šta hoće, sve donde dok ne povređuju druge. Pravnici tvrde da takva odluka nikako nije u skladu sa postojećim osnovnim kriterijumima o pristojnosti i verovatno će doprineti legalizaciji striptiz i drugih klubova.

Vrhovni sud je ovo rešenje doneo vezano za dva slučaja vlasnika svingerskih klubova iz Montreala. Sudija MkLaflin ocenjuje da je dolazak u klubove i učešće u aktivnostima u njima bilo na dobrovoljnoj bazi i da nije bilo prisile niti plaćanja za bilo koju radnju, te da nema osnova za povezivanje ovih slučajeva sa kriminalom.

Elton Džon postao kanadski zet

Venčanje najpoznatijeg svetskog para homoseksualaca

Najpoznatiji britanski, a verovatno i svetski, homoseksualni par, pevač ser Elton Džon i njegov dugogodišnji partner, kanadski filmski stvaralac Dejvid Furniš, venčali su se u sredu u Londonu.

Ceremonija venčanja bila je održana u uskom krugu članova porodice i prijatelja u istoj opštini u Vinzoru u kojoj su se u aprilu venčali i princ Čarls i Kamila Parker Bouls.

Na prijemu koji je održan na pevačevom imanju, bilo je oko sedam stotina zvanica koje su poslužene šampanjacem i jagnjetinom. Govori se da je prijem koštao oko milion funti.

Zagovornici istih prava za sve supružnike veruju da će venčanje Eltona Džona i Dejvida Furniša učiniti više nego mnoge kampanje ili bilo kakvi drugi napori u tom pravcu. Oni znaju da će čitav svet, pa čak i zemlje gde se o tome nikada ne govori, saznati za venčanje i da se zbog toga ovaj dan može okarakterisati kao istorijski za sve homoseksualne parove.

U Velikoj Britaniji je u sredu počeo da važi zakon koji dozvoljava građanski brak iz koga svima podjednako sledi pravo na isto socijalno osiguranje, poreze, penziju i nasleđe. Veliki broj homoseksualnih parova je odmah iskoristio mogućnost da stupi u takav humani brak, a prisutne zvanice su isticale da je sve bilo potpuno isto kao kada se venčavaju supružnici različitog pola.

Od prodaje alkohola u provincijsku kasu

Deseti put za redom LCBO ostvaruje rekordan profit

Najnoviji finansijski izveštaj Saveta za kontrolu prodaje alkoholnih pića u Ontariju (LCBO) pokazuje da je provincijska kasa od njih dobila 1,115 milijardi dolara za 2004-05 godinu. Prodaja vina porasla je za skoro deset odsto, žestokih pića za nešto preko pet, dok je kod piva povećanje gotovo neznatnih 1,2 odsto.

Kako se naglašava, ovo je deseti put za redom da novi prihodi nadmašuju prošlogodišnje.

U prethodnoj, 2003-04 godini, doprinos najveće svetske trgovine pićima na malo provincijskom budžetu bio je 1,04 milijarde dolara.

LCBO poseduje blizu šest stotina prodavnica širom provincije i potrebe pokazuju da bi trebalo da se širi. Primećuje se da nema dovoljno prodajnih mesta u najužem centru Toronta, između ostalog. Druga zamerka koja se upućuje LCBO je da nedovoljno promoviše ontarijska vina.

Po rečima ministra za javnu infrastrukturu Dejvida Kaplana, koji nadgleda LCBO, vlada očekuje da oni budu još efikasniji u radu i da donose još više prihoda provinciji. Do privatizacije za sada neće doći, iako je bilo nekih nagoveštaja i preporuka. Bila je oformljena i komisija koja je ustanovila da bi provincija trebalo da prestane da se bavi prodajom alokolnih pića. Njihovo mišljenje je bilo i da bi provincijski budžet imao više koristi ukoliko bi prodali LCBO, no premijer MkGvinti i vlada su odbacili takvu mogućnost.

'Pilula za posle' izaziva polemike

Apotekari traže veoma poverljive podatke od pacijentkinja

'Pilula za posle' ponovo je postala tema rasprave. Ovog puta povod je preporuka Kanadskog udruženja apotekara da se uzimaju lični podaci od svake pacijentkinje koja potraži ovo sredstvo za kontracepciju. Radi se o imenu, adresi, telefonskom broju, ali i o veoma delikatnim detaljima o seksualnoj aktivnosti koje žena treba da kaže apotekaru pre nego što dobije pilulu.

Predstavnice ženskih organizacija i grupa za zaštitu zdralja žena odmah su se, sa razlogom, pobunili da se uzimanje ovih podataka od pacijentkinja može smatrati za diskriminaciju i za kršenje prava na privatnost. One napominju da je žena koja zatrži pilulu već pod stresom, tako da joj dodatno ispitivanje nikako ne može prijati.

U Udruženju apotekara napominju da informacije traže kako bi bili sigurni da se pilula upotrebljava efikasno i na odgovarajući način, u roku od najviše tri dana posle odnosa. Druga, po njima veoma bitna stvar je da ovu pilulu nikako ne bi trebalo upotrebljavati umesto neke druge prikladnije vrste kontracepcije, pa će kompjuterski beležiti podatke kako bi sprečili da se neka pacijentkinja pojavljuje svakog meseca da kupi pilulu.

U Udruženju naglašavaju da se ipak radi o preporukama, a nikako ne o obavezi. Oni kažu da će svaki apotekar na licu mesta prosuditi šta mu je činiti ukoliko neka pacijentkinja odbije da popuni upitnik sa spornim informacijama.

Inače, apotekari pilulu naplaćuju 40 dolara, od čega se dvadeset dolara zaračunava za savet pacijentkinji. Naglašava se da samo u Kvebeku, Saskačuanu i Britanskoj Kolumbiji provincija priznaje čitav iznos, pa se stavlja primedba da ovaj dodatni namet čini pilulu još nedostupnijom većini žena. Potencira se još i da u većini apoteka nije predviđeno nikakvo posebno, skrovitije mesto gde bi pacijentkinja mogla da dobije savet, tako da sve obavlja pred ostalim mušterijama.

Uz ostale, i Udruženje ginekologa i akušera zagovara da bi pilulu trebalo potpuno skinuti sa posebnog programa kako bi mogla da se prodaje u prodavnicama mešovite robe.

Posle protesta u novinama

Za 'pilulu za posle' pacijentkinje neće morati da se ispovedaju apotekaru

Ontarijsko udruženje farmaceuta saglasilo se da uputi molbu svojim članovima da od pacijentkinja koje žele da kupe 'pilulu za posle' ne traže više delikatne informacije o njihovoj seksualnoj aktivnosti.

Ovo je odgovor na prigovor koji je komesar za privatnost En Kavukijan uputila na osnovu članka u Toronto Staru. Ona kaže da nije bila upućena u sadržinu upitnika koji je svaka pacijentkinja trebalo da popuni, te da je reagovala onda kada je u novinama saznala za njih.

Sporna pitanja zadirala su u intimu pacijentkinja i apotekari su ih stavljali u bazu podataka, zajedno sa imenom, prezimenom, adresom i brojem telefona pacijentkinje.

Ontarijski Akt o ličnim podacima u zdravstvu precizira da se ne mogu da prikupljati podaci uz identifikaciju pacijenta. Ukoliko to mora da se radi onda je neophodno da to bude apsolutni minimum, jer je to osnovni princip privatnosti, naglašava Kavukijan. Ona je istakla da je čitava ova neprijatna situacija mogla da bude izbegnuta da su apotekari na vreme konsultovali bilo kog komesara za privatnost.

Predstavnici brojnih organizacija, koje su potegle ovo pitanje u nameri da zaštite intimu pacijentkinja, pozdravili su najavu da se upitnik zameni prikladnijim, koji će biti u skladu sa ontarijskim propisima.

Statistika

Sve više starijih osoba i dalje ima svoje zube

Ako je verovati statističarima, Kanađani ređe nego ranije svoje zube zamenjuju veštačkim. Podaci za 2003. godinu pokazuju da je tek devet odsto stanovnika iznad petnaest godina starosti ima neku vrstu zamene za svoje zube. Poređenja radi, 1990. godine u istoj populaciji je bilo 16 odsto građana bez svojih zuba. Još su indikativniji podaci za osobe preko 65 godina starosti - pre trinaest godina skoro polovina ih je bila bez ijednog svog zuba, da bi taj broj pao na svega trideset odsto pre dve godine.

Veruje se da su ovo veoma povoljno stanje uticali fluorizacija vode, bolji programi za zaštitu zuba i više zubara.

Po provincijama, u Kvebeku ima najviše osoba koje su izgubile sve svoje zube, 14 odsto, a najmanje ih je u Severozapadnim teritorijama. Na ovo ponajviše utiče pušenje, jer dovodi do oboljenja desni i postupno do gubitka zuba.

Briga o životinjama za popunjavanje budžeta

Uskoro obaveznija registracija kućnih ljubimaca

U nameri da se bolje pobrinu o životinjama, ali i da povećaju sredstva u gradskom budžetu, zvaničnici Toronta najozbiljnije razmatraju opsežnije i sistematičnije registrovanje postojećih kućnih ljubimaca. Računa se, naime, da je jedva deset odsto pasa i oko četiri odsto mačaka zavedeno kako obavezuju gradski propisi, tako da zaista ima prostora za ambiciozno planiranje.

Drugi gradovi su već ranije sproveli slične akcije. Primera radi, procenjuje se da je u Kalgariju registrovano oko 85 odsto pasa, a u Vinipegu oko 60 odsto, deset puta više nego pre pet godina kada su počeli. U skladu sa brojem registrovanih ljubimaca je i svota koja se sliva u službu za brigu o životinjama, pa tako postoji podatak da u Kalgariju njihov budžet iznosi čak 3,3 miliona dolara.

Eleta Perdi, rukovodilac službe za životinje u Torontu, naglašava da će sredstva koja budu prikupljena na ovaj način otići na angažovanje većeg broja ljudi na poslovima kontrole i edukacije, osmišljavanje kampanje za obrazovanje građana i uključivanje prodavnica kućnih ljubimaca i veterinarskih ordinacija u promociju registracije, ali i na brigu o opasnim psima. Kako ističe gospođa Perdi, najsigurniji način da se vlasniku vrati izgubljena životinja je upravo registracija.

Cene registracije životinja variraju, tako da je najjeftinija za sterilisanu životinju sa ugrađenim mikročipom sa podacima o vlasniku, 20 dolara, a trostruko skuplja za psa kod koga nije urađena ni jedna od ove dve intervencije, 60 dolara.

Za mačke registracija iznosi od 10 do 50 dolara.

Federalna pomoć poljoprivrednicima

Pomoć proizvođačima žitarica i uljarica od koristi za čitavu zemlju

Federalna vlada namenila je 755 miliona dolara za pomoć poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem žitarica i uljarica. Oni se nalaze u nezavidnom položaju zbog visokih troškova proizvodnje, niskih cena proizvoda i nepovoljnih vremenskih prilika. Ove godine su žitarice i uljarice vrlo slabo rodile, tako da je ostvareni prihod za dve milijarde manji od prosečnog u poslednjih deset godina.

Sredstva će poslužiti za pomoć proizvođačima dok federalna vlada ne postigne dogovor sa provincijama oko dugoročnijih rešenja za popravljanje njihovog statusa. Najveći deo sredstava otići će u Manitobu, Albertu i Saskačuan.

Ministar poljoprivrede Endi Mičel je izjavio da je pružanje pomoći ugroženim poljoprivrednim proizvođačima nešto što je od koristi za sve Kanađane.

Poljoprivrednici su pozdravili ovu najavu, ali ističu da je ona nedovoljna za bilo kakav bitniji pomak na bolje. Kako naglašavaju, dobijenim novcem najverovatnije neće moći da plate ni gorivo potrošeno za žetvu.

Proizvođači bi trebalo da dobiju prve isplate početkom sledeće godine, do kada bi zvaničnici trebalo da razrade način podele sredstava.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"