VAŠINGTON

Senat usvojio zakon o zabrani mučenja

Američki Senat usvojio je budžet od 453,3 milijardi dolara za Pentagon, od kojih 50 milijardi za ratove u Iraku i Avganistanu, i poslao predsedniku Džordžu Bušu na potpisivanje zakon kojim se traži human odnos prema zarobljenicima vojske SAD.

Budžet za odbranu SAD stupiće na snagu pošto se zakon još jednom vrati u Predstavnički dom, koji će doneti konačnu odluku kakda izbaci jedan amandman tog zakona, koji su predložili republikanci sa ciljem da se u velikom rezervatu divljači na Aljasci dozvoli bušenje nafte.

Senatori, kojima se prilično žurilo da završe posao i odu na božićne praznike, morali su da odustanu od predloga za eksploataciju nafte u Nacionalnom parku arktičke divljine, pošto su demokrate uspele da pridobiju podršku dovoljno republikanaca da blokiraju zakon o budžetu Pentagona.

Posle odustajanja republikanaca od odredbe o vađenju nafte na Aljasci, Senat je budžet usvojio jednoglasno, sa 93 glasa za i ni jednim protiv.

Senat je takođe jednoglasno usvojio i predlog da se predsedniku Bušu uputi poseban zakon iz oblasti odbrane kojom se zab-ranjuje mučenje ratnih zarobljenika.

Buš je ranije zapretio da neće potpisati taj zakon, ali je bio primoran da prihvati amandman koji je predložio republikanski senator Džon Mekejn.

Pokazalo se da ga i Senat i Predstavnički dom ogromnom većinom podržavaju, naročito posle skandala oko zlostavljanja zarobljenika u Abu Graibu, nasilnih ispitivanja u bazi Gvantanamo i tvrdnji da je CIA držala tajne zatvore za osumnjičene teroriste.

Predstavnički dom je zakon o odbrambenoj politici i budžet Pentagona usvojio u ponedeljak pred zoru, jer su se članovi donjeg doma Kongresa žurili da završe posao za ovu godinu.

Verzija koju je usvojio Kongres sadrži odredbu o bušenju nafte u nacionalnom parku na Aljasci, tako da članovi Kongresa moraju i formalno da donesu odluku kojom će se njihova verzija zakona uskladiti sa onom usvojenom u Senatu.

Zakon o sprečavanju mučenja ratnih zarobljenika je još jedan u nizu udaraca za Buša, jer ga je primorao da javno zabrani okrutan, nehuman ili ponižavajuć tretman zatvorenika.

On je prethodno mesecima tvrdio da bi takav propis ometao prikupljanje podataka u ratu protiv terorizma, jer bi smanjio strah osumnjičenih od ispitivanja.

AMERIKA

Buš je dozvolio prisluškivanje

Američki predsednik Džordž Buš  priznao je da je dozvolio Agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA) da prisluškuje osobe za koje se smatralo da imaju veze sa terorističkom organizacijom Al-Kaidom, prenose  svetske agencije.

Buš je u retkom živom obraćanju naciji rekao da je posle terorističkih napada u Njujorku 11. septembra dozvolio NSA da prisluškuje osumnjičene u skladu sa američkim zakonom i ustavom.

Prema njegovim rečima, to se odnosilo na prisluškivanje međunarodnih telefonskih razgovora osoba za koje se smatralo da imaju veze sa Al-Kaidom ili drugim terorističkim organizacijama.

"Ta dozvola je od vitalnog značaja za naš rat protiv terorista... Amerikanci od mene očekuju da učinim sve što je u mojoj moći u skladu sa zakonom i ustavom, da zaštitim njih i njihova građanska prava. Nastaviću to da radim dok sam predsednik SAD", rekao je Buš.

Čejni brani program prisluškivanja

Američki potpredsednik Dik Čejni  je odlučno branio prisluškivanje američkih građana koji je odobrio predsednik Džordž Buš .

Čejni je novinarima tokom leta iz pakistanske prestonice Islamabad u Muskat, u Omanu, rekao da nije slučajno to što SAD nisu napadnute tokom protekle četiri godine.

On je rekao da smatra da su se predsednička ovlašćenja smanjila od vremena Vijetnamskog rata i "afere Votergejt". Izrazio je uverenje da američki narod podržava Bušovu strategiju brobe protiv terorizma.

Čejni je ocenio da će, ukoliko dođe do snažne reakcije zbog izveštaja o prisluškivanju međunarodnih telefonskih poziva iz SAD, ona biti usmerena protiv onih koji misle da vlasti nisu smele da preduzmu te korake u cilju odbrane zemlje.

"Ja verujem u snažnu izvršnu vlast i mislim da svet u kome živimo, to zahteva", rekao je američki potpredsednik.

Buš je juče izjavio da nije prekršio zakon, kada je dozvolio da se nadziru Amerikanci osumnjičeni za veze s terorizmom i najavio da će nastaviti taj program koji je odobrio nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine.

Prema zakonu o stranom obaveštajnom nadzoru iz 1978. godine, u SAD je nelegalno prisluškivati američke građane bez sudskog naloga, a Buš je ovlastio Agenciju za nacionalnu bezbednost da presreće komunikacije bez sudske dozvole.

Čejni je odlučio danas da skrati turneju po Aziji i Bliskom istoku da bi se vratio u SAD i učestvovao u glasanju u Senatu kojim treba da se okonča njegova tekuća sednica.

VEĆA MOGUĆNOST za razvoj

Kineski ekonomski rast nije pretnja svetu

Kina, samo par dana nakon što je objavila da joj je ekonomski rast za šestinu veći nego što se prethodno verovalo, nastoji da ubedi svet da mu njen snažan rast ne predstavlja pretnju.

"Kineski razvoj nikada neće predstavljati pretnju, već će dati veće prilike za razvoj i veća tržišta ostalima u svetu", ističe se u dokumentu Kineski mirni put razvoja.

Već više od deset godina Kina beleži dvocifreni ekonomski rast ali i uzima veće učešće u diplomatskim aktivnostima u svetu i postaje donator koji obećava.

Takođe, Kina vojno napreduje i razvija sve sofisticiranije oružje što bi, smatraju SAD, moglo da uzdrma ravnotežu u Aziji.

Mišljenje SAD deli Japan, čiji je ministar spoljnih poslova Taro Aso rekao da kineski vojni napredak predstavlja pretnju.

Zvanični Peking u novom dokumentu insistira da fraza "mirni razvoj" znači zaokret od ranije mantre "mirni rast".

"Rast zvuči preambiciozno. Mnogo je obimnija definicija i mnogima povećava strah od širih implikacija kineskog rasta, posebno kada je reč o bezbednosti", tumači stručnjak za Kinu sa Univerziteta Kolorado Piter Gris .

Prema kineskom viđenju stvari, "razvoj" ukazuje da Kina želi da bude prosperitetna, a "rast" da ta zemlja želi da smanji jaz koji je deli od razvijenih, što izaziva nelagodu u svetu, posebno SAD.

Novim dokumentom Kina želi da dokaže da od njenog privrednog buma koristi mogu da imaju i drugi. Navodi se da statistike Svetske banke pokazuju da je ekonomski rast Kine učestvovao u svetskom sa prosečno 13 odsto između 2000. i 2004.

Na sektoru ekonomije SAD kritikuju Kinu zbog kursa juana i spoljnotrgovinskog suficita koji će ove godine dostići 100 milijardi dolara. Što se tiče juana, Amerikanci smatraju da je potcenjen što kineskom izvozu daje nelojalnu prednost.

ATINA

Gotovini u trag ušla grčka obaveštajna služba

Telefonski razgovor hrvatskog generala Ante Gotovine i biznismena Hrvoja Petrača, uhapšenog krajem avgusta u Grčkoj, omogućio je policiji da pronađe i uhapsi odbeglog haškog optuženika u Španiji, piše grčki list "Ta nea".

Uhapšen 31. avgusta u Igumenici na zapadu zemlje posle 18-mesečnog bekstva, biznismen Hrvoje Petrač, koga su tražile hrvatske vlasti, ušao je u Grčku iz Makedonije na graničnom prelazu Evzonon, gde su ga primetili pripadnici grčke obaveštajne službe.

Petrač je odmah stavljen pod prismotru, ali mu se trag gubi između Soluna i Larise. Ponovo je pronađen u Grčkoj preko njegovog mobilnog telefona koji je bio prisluškivan uz dozvolu tužilaštva.

Grčka obaveštajna služba je saznala da se Petrač ukrcao na trajekt Patras-Ankona (Italija) i pokrenula operaciju da se brod vrati u grčku luku kako bi se ekipa grčkih obaveštajaca ukrcala i pratila hrvatskog begunca.

Pre hapšenja u Igumenici, Petrač, koga u Hrvatskoj smatraju za glavnog finansijera optuženog generala, razgovarao je telefonom sa Gotovinom, što je omogućilo grčkim službama da mu uđu u trag.

Haški tribunal od 2001. godine tereti Gotovinu za ratne zločine protiv hrvatskih Srba za vreme vojne akcije "Oluja" 1995.

Prilikom prvog pojavljivanja pred sudijama 12. decembra, general je rekao da se ne oseća krivim.

Zakoni trŽiŠta zahtevaju Žrtve na domaĆem tlu

Otpuštanja zarad napretka

Predsednik uprave preduzeća Prevent iz Slovenj Gradeca Jože Kozmus, na slici dole, potvrdio je ovih dana ono što su sredstva informisanja izvan Slovenije pisala već duže vreme - Prevent otpušta radnike u Sloveniji i seli proizvodnju tamo, gde je radna snaga jeftinija.

Prema rečima prvog čoveka jedne od slovenačkih najuspešnijih firmi, iduće godine će od 3.226 zaposlenih u Preventu ostati 2.742 radnika, a u 2008. godini još samo trećina od današnjeg broja.

Zakoni tržišta i učešće u globalnom kolaču zahtevaju žrtve na domaćem tlu. Preventov poslovni partner Folksvagen, za kojeg Prevent proizvodi presvlake za autosedišta, smanjiće do 2008.godine troškove poslovanja za pet milijardi evra i otpustiti četrnaest hiljada radnika.

"Čitava automobilska industrija teži racionalizacijama i ako želimo da ostanemo dobavljači u tom sistemu, moramo se organizovati tako da budemo u stanju da poslujemo u novim uslovima", kaže Kozmus.

Nova organizacija znači otpuštanje radnika u fabrici u Sloveniji i seobu u države sa nižim troškovima proizvodnje, BiH, Moldaviju i Maroko.

Prevent nije jedino slovenačko preduzeće, koje u potrazi za dobitkom seli proizvodnju u "toplije" krajeve sa nižom cenom radne snage, kao Fruktal, na primer, koji svoje pogone dislocira u Makedoniju.

Kapital ima svoja pravila, bezbrižna doba garantovanog tržišta su već stvar zaborava ili otužnih sećanja radnika, koji ostaju bez posla.

Slovenija, uprkos, viskom rastu industrijske proizvodnje posljednjih godina i najavljenom rastu iznad proseka Evropske unije, muči muku kako rast od preko tri odsto da zadrži i uz to sačuva socijalnu ravnotežu.

Nedavni protest oko četrdeset hiljada radnika iz cele zemlje u Ljubljani protiv vladinih reformi, ozbiljno je upozorenje državi da u tom balansiranju mora sačuvati osećaj za meru.

Vlada je na protestu doživela najveće kritike radnika i njihovih sindikata zbog namere da uvede jedinstvenu poresku stopu. Jedinstvena poreska stopa, prema njihovom uverenju, znači smanjenje poreza krupnom kapitalu i bacanje u neimaštinu one, čiji džepovi ionako nisu puni.

Radnici nisu protiv reformi. Svesni su da bez njih, bez zdrave privrede u svetu kapitala nema napretka. Želeli bi samo da dobrobit tog napretka bude ravnomerno raspoređena. Zato sa vladom zahtevaju socijalni dijalog, u kojem će biti uvažavani i njihovi argumenti.

Najava slovenjgraškog Preventa predstavlja argument više u njihovim rukama.

Aleksandar Mlač
Ljubljana

EVROPSKA UNIJA

Makedonija početkom naredne decenije u EU

Makedonski premijer Vlado Bučkovski rekao je  u Stokhlomu da veruje da će njegova zemlja početkom sledeće decenije biti spremna za priključenje EU i da se nedoumice u Briselu oko daljeg proširenja neće odraziti na Makedoniju.

Nakon susreta sa švedskim premijerom Joranom Peršonom, Bučkovski je novinarima rekao da se nedoumice evropske dvadesetpetorice uglavnom odnose na članstvo Turske, a ne na male balkanske države.

"Turska će biti ključna u procesu proširenja, ne male zemlje kao što je Makedonija", rekao je on.

Evropski lideri su na samitu prošle nedelje odobrili Makedoniji status kandidata za članstvo, ali su prijem u punopravno članstvo uslovili ishodom rasprave unutar EU o mogućnosti da u svoje okrilje primi nove, relativno siromašne članice.

Ako se proces proširenja Unije bude odvijao prema utvrđenom planu, prijemom Bugarske i Rumunije 2007. godine, Makedonija će biti spremna za pristupanje "početkom sledeće decenije", rekao je Bučkovski.

Makedonija je podnela zahtev za članstvo u martu 2004. godine.

Peršon je rekao da je Bučkovskom čestitao na dobijanju statusa kandidata i dodao da su u Makedoniji sprovedene značajne političke i ekonomske reforme od postizanja mirovnog sporazuma 2001. godine.

"To je nešto...što bi trebalo da bude uzor i za druge zemlje", rekao je Peršon.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"