KONCERT STEFANA MILENKOVIĆA U TORONTU

OPUŠTENO I SJAJNO

U subotu 17.decembra u Torontu je organizovan  koncert Stefana Milenkovića koji je zaista bio izvanredan.

Prijatna atmosfera Isabel Badel pozorišta, opušteno raspoloženje prisutnih slušalaca kao i izvanredan izbor programa našeg vrhunskog violiniste, doprineli su da ovaj događaj bude zabeležen kao jedinstven i nadasve izuzetno prijatan.

Nakon koncerta Stefan Milenković, koji je prijatan i neposredan sagovornik, specijalno za "Novine Toronto" je rekao: "Smatram da je koncert bio  veoma uspešan. Zbog cele predpraznične atmosfere izabrao sam kompozicije koje su vedre i melodične što se pokazalo kao dobro, obzirom na reakciju publike. Jako sam srećan što sam ovog puta svirao pred našom publikom". Saznali smo da je ovo bio posledi koncert ove sezone. Između ostalog Stefan  nam je rekao da se izuzetno oseća, jer je svirao na novoj violini, koju je za njega izradio otac njegove supruge.

Što se tiče planova za budućnost vrlo je uzbuđen, a i pomalo tajanstven. Rekao je da radi na nekoj vrsti šou programa - "Biće to interaktivan program, kombinacija umetnosti i tehnologije, protkano naravno sve zvukom violine. Bila bi to i dalje čista muzika ali samo rečena na jedan drugačiji umetnički način. Očekujem da ću za šest meseci znati sve detalje", sa dečačkim sjajem u očima pričao  nam je, dajući autograme svima koji su ga sačekali posle koncerta.

Svima nama je Stefan pružio osećaj uživanja, osećaj da ste u drugom svetu, da vas njegova muzika oslobađa i "nosi" u visine do kojih on veoma lako stiže.

Na kraju samo mogu da kažem da sam očekivala da će koncertu prisustvovati sve one mame i tate sa svojom decom koja uče da sviraju violinu i klavir. Smatram da čovek treba nešto da voli i poznaje, da bi znao da to i prenese svojoj deci.

Naravno jedno je imati imidž a drugo je uživati u muzici divnog violiniste, koji svira na svim pozornicama sveta, koga u Beogradu pozivaju na "bis" pola sata, za čiji koncert su karte  po nekoliko meseci rasprodate.

Ivana Đorđević

PROMOCIJA KNJIGE RADOVANA GAJIĆA

UKLETI LAĐAR UPLOVIO U TORONTO

U petak 16. decembra, u knjižari Srbika predstavljeno je novo izdanje knjige Radovana Gajića "Ukleti lađar dunavski". Knjiga se pojavila u izdanju Beogradske knjige 2005. godine na ovogodišnjem Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga.

Veče je otvorio i prisutne pozdravio Nikola Ajdačić koji je podsetio da je pre 11. godina, u organizaciji Udruženja studenata Beogradskog univerziteta  "Singidunum", u istoj knjižari, samo u drugom prostoru predstavljeno i prvo izdanje ove knjige. Ajdačić  je naglasio da mu je " ovo izdanje bliže očima jer je štampano ćirilicom ".

O knjizi su govorili kritičar Živko Cerović, protojerej stavrofor Vasilije Tomić i pesnik Ranko Radović. Odlomke iz knjige čitala je glumica Tatjana Čornij, a razgovor sa autorom vodila je novinarka  lista "Novine Toronto", Ivana Đorđević.

O knjizi su, između ostalog, rekli:

Živko Cerović : " Nemam šta da dodam na ono što sam rekao o ovoj knjizi pre 11 godina. Kada se pojavila, bila je to jedna od najsmelijih knjiga objavljenih u Srbiji i van Srbije, 90-tih godina, ali nesreća je bila da je pisac živeo van " matice ". Gajićev " Lađar " je moderni Ahnasaver, koji plovi od večnosti ka večnosti; Gajićev Dunav je mitska reka ili tačnije reka mita, na čijim obalama su se smenjivale brojne civilizacije; Gajićev jezik je čist, iskaz jasan, kratak, lesika sveža. Ovo delo spada u one prostore moderne poezije gde pesnici stvaraju knjigu kao zatvoreni sistem sa svojom unutrašnjom logikom i celovitošću. "

Prota Vasilije Tomić : "Večeras nas je "Ukleti lađar dunavski" sakupio  da njegovu drugu pojavu proslavimo. Gaja ga je, po drugi put, izdao. U svojoj znatiželji u istraživanju Gajinog "lika" ja sam se ograničio između dveju tvrdih korica ove tvrdokorne knjige. Tu sam sreo Gaju, putnika, plovnika i brodnika gde put putuje  s rodom svojim. On sam, sa svim teškim nacionom srpskim na plećima svojim, stigao je, trenutno, do Toronta, a da se ni pedalj jedan makao nije odakle je krenuo u hozdenije. Prisutan je tamo koliko je odsutan ovamo. Iz Serbije pojehal, u Serbiju prisel. I našeg pjesnika sve rane roda njegovog bole. On ne bježi od njih; on ih traži da bi stradanjima osmišljenje našao. Koliko god arhaično zvučalo, nemam druge nego da vjerujem da je Radovan Gajić - Gaja pjesnik rodoljubivi."

Pošto je anegdotskom crticom podsetio na atmosferu prilikom promocije prvog izdanja pesnik Ranko Radović je rekao : "Slažem se sa Cerovićem da je to 90-tih bila najbolja knjiga i do danas je najbolja Gajićeva knjiga. Uopšte je Gajićeva poezija dobra poezija, u kojoj ima sjajnih stihova i misli; i divnih naslova kao ovaj, pa "Legenda o srb", pa i "Tihovanje reči" iako je to proza. Večeras niko nije morao, niti mora da "spasava" ovu knjigu. Na protiv, mislim da to pripada baš knjizi."

Iz razgovora izdvajamo samo jedno pitanje i jedan odgovor.

Ivana Đorđević: "Lično te poznajem kao jednu vrlo neobaveznu osobu, opuštenu i pomalo i neozbiljnu, ali tvoja poezija uopšte ne odražava tebe takvog, kako to objašnjavaš ?"

Radovan Gajić: "Mnogi koji me poznaju, mene ovog svakodnevnog ne prepoznaju u mojoj poeziji, kao što se i mnogima kada me upoznaju, a pošto su čitali moje knjige, učini da to nisam onaj ja. Lično mislim da poezija i nije tu da nešto objasni, a još manje da odslika mene. U stvari i to, ta moja poezija i to sam ja. Meni najbliža definicija poezije jeste ona gde je čovek rekao : "Poezija ništa ne govori. Poezija samo otkucava mogućnosti. Sva vrata su otvorena. Izaberi i uđi." Sada će se mnogi iznenaditi kada čuju da je to rekao Džim Morison. I sam, kada uzmem knjigu nekog pesnika, razumem njegovu poeziju tako, otkucaj mogućnosti da uđem na neka vrata, u sebi samom. Tu je smisao koji vidim da onim što napišem pootvaram što više vrata. Neko će i tuda proći."

Knjigu Radovana Gajića " Ukleti lađar dunavski " možete nabaviti u knjižari " Srbika ".

N.T.

PETI FILMSKI FESTIVAL NOVOG SRPSKOG I CRNOGORSKOG FILMA U TORONTU

Prošlog vikenda održan je peti festival novog srpskog i crnogorskog filma u Torontu  u organizaciji Nenada Stankovića.

Filmski festival otvorio je Dragan Bjelogrlić koji je tom prilikom rekao da mu je jako drago što se film “Ivkova slava” prikazuje i u Kanadi i da smatra da je svakako vredan pažnje i da je srećan što je učestvovao u celom projektu.

Najzapaženiji i najposećeniji film bio je “Ivkova slava” što puno ne iznenađuje obzirom na tematiku i svakako laganu priču koja ne opterećuje. 

STARA SOKOLOVA RAKIJA I U TORONTU

LEČI, USPRAVLJA, BUDI

Stara Sokolova Rakija, čuvar rakijske tradicije u zemlji šljive i oficijelno piće Srpske dijaspore.

Oblast zapadne Srbije uz reku Drinu za vreme Turaka dobila je naziv Sokolska nahija (regija) po srednjovekovnom gradu Soko. U Sokolskoj regiji odnos prema šljivi i rakiji od šljive je bio poseban. Osim što je dobra rakija bila ponos pravog domaćina, u vreme kada banke nisu postojale, rakija je bila način za čuvanje kapitala. Stajanje joj ne škodi, već joj dodaje na kvalitetu.

Familije su se poznavale po rakiji, o dobrim rakijama su se ispredale legende. Čuvena Sokoljanska familija Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte bila je poznata po izvrsnoj rakiji od kad se za nju zna. Rakija se proizvodila u velikim količinama i prodavala širom Sokolske Nahije. O rakiji Bogdanovića su se ispredale legende a deo toga usao je i u literaturu.

O jednoj od takvih legendi piše i savremeni srpski pisac Milomir Đukanović u svom romanu "Koktel Menhetn":

"...Balon, koji je tetka Georgina večeras otvorila, dobio je od nekog Velizara Bogdanovića "Krivajca" iz Kostojevića kraj Bajine Bašte. Taj Bogdanović je imao neobičan šljivik. U njemu je uvek duvalo, ali su peteljke bile tako jake da nijedna šljiva nikad nije pala na zemlju. Šljivik je bio smešten na brdu Spasovik, na strani gde su se ukrštala dva vremena i sedam zimskih sa sedam letnjih vetrova. Struje su pravile takvu vazdušnu smešu da se u njima nije mogla održati nijedna štetočina. Voće se od vetra nije moglo prskati, a otkad je sveta i veka, i tog šljivika, u njemu nije viđen crv. Zveri su ga obilazile, ljudi zle naravi ga se klonili.

Rakija je pravljena po posebnom receptu koji se u Bogdanovića kući čuva kao najveća tajna. Poverava se samo muškarcima, jer su žene na tajnu slabe i na jeziku nepouzdane... Pričalo se da leči. Od drugih se posrće, ova uspravlja. Druge uspavljuju, ova budi." (Roman Koktel Menhetn, izdanje 1995. str.311.) 

Naslednici loze Bogdanovića deda Svetolik, otac Radisav i sin Ivan pre petnaestak godina otišli su korak dalje. Nakon više ubedljivih pobede na ocenjivanju pića na Novosadskom sajmu početkom devedesetih prošlog veka odlučili su da naprave robnu marku Staru Sokolovu.

Koncept familije Bogdanović bio je jednostavan i hrabar. Ponudili su tržištu vrhunsku rakiju na nivou najboljih viskija i konjaka, zapakovanu u ambalažu na svetskom nivou kako bi se mogla sa ponosom prodavati u istim rafovima sa gore pomenutim pićima. Prva mesta prodaje bile su luksuzne prodavnice u Beogradu i Avioni JAT-a, mesta promocije najbolji hoteli i restorani.

Počeli su sa porodičnim zalihama u podrumima i velikom željom da pokažu kako Stara Sokolova šljivoica uopšte nema razloga da se stidi pred svetskim veličinama.

Bazirano na porodičnim tajnama destilacije i starenja rakije i u saradnji sa najuglednijim stručnjacima u ovoj oblasti stalno su je unapređivali i povećavali svoje učešće na tržištu. Stara Sokolova se sa ponosom pila u najboljim Beogradskim i srpskim restoranima, na porodičnim veseljima, i nosila kao poklon u inostranstvo. To joj je nakon nekoliko godina otvorilo vrata za prodor na strana tržišta. U ovom trenutku Stara Sokolova se sa uživanjem konzumira širom sveta od Kanade i SAD-a preko zemalja zapadne Evrope i Rusije pa sve do Australije.

Uveden je i "nov tradicionalni" proizvod Stara Kleka (šljivovica aromatizovana plodom kleke) po organoleptičim karakteristikama slična džinu ali mnogo bolja zbog svog prirodnog porekla.

Porodica Bogdanović ulaže mnogo u obnovu šljivarske tradicije u zapadnoj Srbiji. Putnik namernik koji svrati u Kostojeviće i Sokolsku regiju može u okruženju tradicionalnog srpskog sela među šljivicima da degustira sazrelu rakiju od različitih sorti šljive koja nosi patinu starih podruma i buradi od stoletne hrastovine.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"