CRNA GORA, NEKAD I SAD

Sto godina od prvog Ustava

Prvi parlamentarni izbori u Crnoj Gori, 27. septembra 1906. godine, održani su bez predizborne kampanje političkih partija kojih tada nije bilo, već je, kako je ostalo zapisano, svak svakoga mogao glasati "kako mu je bilo volja".

Skupština Crne Gore  svečanom sjednicom u ponedjeljak obilježila je stotu godišnjicu prvog crnogorskog Ustava i parlamentarizma u toj državi.

Okupljanjem na Nikoljdan, 19. decembra, na Cetinju, poslanici i druge zvanice podsjetili su se 19. decembra 1905. godine kada je Crnogorska narodna skupština, izabrana samo radi toga, proglasila "Ustav za Knjaževinu Crnu Goru" koji je istog dana stupio na snagu.

Na osnovu tog Ustava, u jesen 2006. godine održani su prvi parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Donošnjem Ustava i parlamentarnim izborima Crna Gora je poslije dugog državotvornog sazrijevanja krenula u pravcu moderne evropske države. Narodna skupština koja je kao nova institucija predviđena prvim Ustavom, zamijenila je dotadašnje oblike narodnog vijećanja -narodne zborove i sastanke glavara. Najveću vlast, ipak, i dalje je imao "Knjaz-Gospodar", kako je Ustavom bila definisana titula vladara Nikole Petrovića. On je, čak, vršio i zakonodavnu vlast, doduše " sa Narodnom skupštinom".

Ustav je predviđao da je za narodnog poslanika mogao biti izabran samo onaj crnogorski državljanin koji je napunio 30 godina života "i koji plaća državi najmanje 15 kruna godišnje poreze i dacije". Birači, prema Ustavu, poslaniku nijesu mogli dati nikakva obavezna uputstva, jer je on, kako je navedeno, predstavljao "cio narod", a ne samo one koji su ga izabrali. U Skupštini se glasalo "glasno, poimenice, sijedanjem i ustajanjem".

   Ustav je "istočno-pravoslavnu vjeru" odredio kao državnu vjeru, a Crnogorska pravoslavna crkva je ustavno definisana kao autokefalna. "Ona (CPC) ne zavisi ni od koje strane crkve, ali održava jedinstvo u dogmama s istočno-pravoslavnom Vaseljenskom Crkvom", bilo je zapisano u članu 40. Ustava za Knjaževinu Crnu Goru.

Zanimljivo je da su prvi parlamentarni izbori u Crnoj Gori, 27. septembra 1906. godine, održani bez predizborne kampanje političkih partija. Stranaka nije bilo, već je, kako je ostalo zapisano, svak svakoga mogao glasati "kako mu je bilo volja". Birači su na tim izborima glasali za narodne predstavnike koji su se, takoreći sami, na osnovu opšteg ugleda u narodu, nametnuli.

Prve političke partije u Crnoj Gori, što je koriozitet, nikle su u samom parlamentu. Prvo je osnovan Klub narodne stranke koji je imao ulogu određene opozicije apsolutističkoj vlasti knjaza Nikole. Grupa poslanika pod tim imenom kasnije je dobila naziv "klubaši", a vremenom je počela da stiče pristalice i van parlamenta.

Kao odgovor na formiranje "opozicije", takođe, u parlamentu je poslije "klubaša" osnovana Prava narodna stranka, poznatija pod imenom "pravaši". Oni su bili lojalni vladaru. Vremenom su te dvije političke struje počele da praktikuju pravu parlamentarnu borbu. U parlamentu je bilo i žestokih riječi. Klubaši bi pravašima govorili - "vi ste nula", a ovi bi im odgovarali- "a vi dvije".

Prvi crnogorski Ustav je, prema ocjenama teoretičara, jedan od činilaca rješavanja sudbine crnogorske države i crnogorskog naroda. Ovaj stav, kako tvrdi akademik Mijat Šuković, u nedavno objavljenoj knjizi, štaviše, bio je razlog žestoke anticrnogorske politike u ondašnjoj Srbiji, jer je tim aktom krunisana državnost Crne Gore, čime je, kako je objašnjeno, spriječena politika njenog prisajedinjenja Srbiji. Zato je, tvrdi Šuković, prvi Ustav Crne Gore, odlukama takozvane Podgoričke skupš-tine 1918. godine, bio "pogažen, ponižen i ukinut".

Šuković je naveo da su i u literaturi, i u školskim udžbenicima, o prvom crnogorskom Ustavu sve do posljednjih godina dominirale stereotipne i netačne ocjene-da je taj ustav "oktroisani", i da je "Knjazu -gospodaru dao sve, a narodu ništa". Te i druge negativne ocjene o tom ustavu, kako Šuković objašnjava, imale su smisao i da se kompromituje sam kralj Nikola Petrović, a preko njega i da se politički i državno poništi sama Crna Gora.

Za razliku od Beograda, sa kojim je cetinjski Dvor bio i u rodbinskoj vezi, jer je ćerka kralja Nikole Petrovića bila udata za srpskog kneza, kasnije kralja Petra Karađorđevića, gdje su i Ustav Crne Gore i knjaz Nikola bili izloženi veoma negativnoj političkoj i propagandi štampe, crnogorski ustav naišao je na veoma dobar odjek u susjednoj Italiji. Samo dva mjeseca pošto je donesen, "Ustav za Knjaževinu Crnu Goru" bio je preveden na italijanski jezik.

Autor Emilio Paljano je, upoređujući crnogorski sa tadašnjim evropskim ustavima, još tada ocijenio da taj akt "ima mnogo prednosti".

Drugi ustav u svojoj istoriji Crna Gora je donijela tek poslije Drugog svjetskog rata, pošto je tokom Narodno-oslobodilačke borbe obnovljena njena državnost, kada je ona postala jedna od šest republika Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Sadašnji crnogorski ustav donesen je 1992. godine, poslije referenduma na kome su se građani izjasnili za ostanak Crne Gore u zajednici sa Srbijom.

Skupština Crne Gore je formirala Savjet za ustavna pitanja koji radi na pripremi novog Ustava Crne Gore.

Ranije su navedene dvije mogućnosti- da se amandmanima izmijeni postojeći Ustav, tako što bi se njima sankcionisali svi dometi u jačanju državne suverenosti Crne Gore koji su postignuti od 1997. godine, kada je počelo političko zagovaranje samostalne Crne Gore, ili da se napiše Ustav nezavisne države, o čemu bi trebalo da se odluči na referendumu, na proljeće 2006. godine.

U Crnoj Gori, takođe, vode se rasprave i o tome da li da to bude parlamentarna država ili da se uvede predsjednički sistem, sličan američkom državnom modelu.

Ilija Despotović

Podgorica

u poseti sestrinskom gradu

Srbi sve jači u Čikagu

Srbi iz Čikaga su od svih naših ljudi danas najmoćniji u Americi.

U Vašingtonu imamo kongresmena Melisu Luburić Bin, guverner države Ilinois je Milorad Blagojević, a ovdašnji pravnik Jovan Pavić, kandidovao se za Kongres grada Čikaga. Može se očekivati i da Pavić za koju godinu postane kongresmen u Vašingtonu. A naši ljudi veruju da će se Rod Blagojević, za desetak godina kandidovati i za predsednika Amerike.  

Ovo nam je rekla Tamara Vesna,  sigurno najobavešteniji član srpske kolonije u Čikagu, kada smo prošlog vikenda stigli u Čikago (na slici desno) . Grad u kome prema srpskim procenama ima oko 200.000 naših ljudi, a prema američkom popisu jedva 70.000, letos je postao "sestra" Čikagu. Tako Amerikanci govore za bratimljenje prijateljskih gradova.

- Bratimljenje Beograda sa Čikagom podiglo je ugled srpske zajednice u ovom gradu, ali i u čitavoj državi Ilinois. Sam guverner Rod Blagojević sve više pokazuje interes za povezivanje Amerikanaca sa Srbijom, a njegov politički pulen Jovan Pavić je svoju izbornu kampanju, upravo, započeo među Srbima - otkrila nam je Tamara Vesna, inače, vlasnik i glavni urednik Srpske televizije u Čikagu. 
 

Čovek CIA-e

Čikaški Srbi su za Jovana Pavića čuli tek proletos kada se prvi put javno, kao kandidat demokrata, upustio u političku bitku za poslaničko mesto u Kongresu grada. Tada je ovoj mladog Srbina nedeljnik "Tajma" predstavio kao tajnovitog i zagonetnog čoveka:

"Ovaj demokrata je bivši službenik CIA. U centrali CIA u Lengliju bio je  zadužen za Balkan, a poslednjih meseci je prebačen u Čikago, jer je postao glavni inspektor za državu Ilinois. Kao mlad pravnik Pavić je karijeru počeo kao službenik FBI u Minesoti…"

Jovan Pavić

Jovan Pavić, na slici iznad, ima samo 28 godina. Politički sledi svog srpskog idola Milorada Blagojevića, jer u svojoj kampanji glasačima iz južnih delova Čikaga, obećava smanjenje državnih i gradskih poreza, veću socijalnu sigurnost i više para.

- Pavić je ekspert za međunarodno pravo i probleme Istočne Evrope. Službovao je jedno vreme na Kosmetu, a potom je 2002. u Tribunalu u Hagu bio savetnik Biljane Plavšić. Jako dobro poznaje sve srpske probleme i naši ljudi veruju da će Jovan Pavić dobiti naše glasove i pobediti, kao što se to pre 6 godina dogodilo sa Miloradom Blagojevićem - ispričala nam je u poverenje Slavica Petrović, novinar i urednik srpskog mesečnika "Ogledalo".

Milan Blagojević

Prvi čovek jedne od najrazvijenijih američkih država Milorad Blagojević radi u  Springfildu, glavnom gradu države, ali vikende provodi u Čikagu. Srbi mu zameraju da nije učinio dovoljno za "srpsku stvar". Pojedinci ga čak optužuju i za izdaju, jer je Blagojević potpisao zakon kojim se od javnih osnovnih i srednjih škola u Ilinoju zahteva da u svoj program uvrste lekcije o genocidima koji su počinjeni u svetu. Milorad Blagojević smatra da mladi Amerikanci moraju da uče o holokaustu, o genocidu u Jermeniji, Bosni, Kambodži, Ruandi, Sudanu i Ukrajini.

I mada sam guverner tvrdi da je važno da učenici razumeju rasnu, nacionalnu, etničku i versku mržnju koja može da dovede do tragedije, neki Srbi mu zameraju da je time u udžbenike ubacio Srbe, ne kao žrtve već kao izvršioce.

I Melisa Bin Luburić, levo, američka kongresmenka, koja je na poslednjim izborima otišla u Vašington i postala član srpskog kokusa, svoje slobodne dane provodi u Čikagu. Kao i Blagojević, i Melisa Luburić vikendom radi u svom političkom orkugu, da bi ostala u vezi sa glasačima i sačuvala poziviju u Vašingtonu.

- Naša Melisa je zadužena za privredu, finansije i mala preduzeća. Ne znamo koliko je u tome uspešna, ali mi prolazimo kroz jako veliku ekonomsku krizu. Benzin u Americi nikad nije bio skuplji - 2,8 dolara za galon. Time mi Amerikanci plaćamo cenu rata u Iraku - kaže Slavica Petrović.

Amerikanac u Beogradu

Čikago je grad u kome Srbi imaju dva manastira, osam crkava i osam kafana. Crkva Vaskresenja Hristovog je već čitav vek sa srpskim narodom. Proslavi stogodišnjice prisustvovala je princeza Katarina, koja je iskoristila priliku da u Čikagu napravi i nekoliko poslovnih kontakata. Princeza je, kako smo saznali, uspela da angažuje nekoliko američkih firmi da investiraju u Srbiju.

U međuvremenu biznismen Slobodan Pavlović je u Beograd doveo najpoznatijeg čikaškog trgovca nekretninama i građevinara Dejvida Bosija, koji je oduševljen našom prestonicom i Srbijom:

- Bio sam prvi put u Srbiji. Oduševljen sam toplinom vaših ljudi, lepotom Beograda, a najviše me iznenadila činjenica da mnogi Srbi govore odlično engleski. Kao biznismen zainteresovan sam da u centru Beograda podignemo Američki-trgovački centar. Tražio sam pogodnu lokaciju i mislim da sam je našao. Od gospodina Slobodana Jankovića sam dobio ponudu da na Novom Beogradu podignem američki hotel Meriot. Zauzvrat bih gospidiunu Jankoviću pomogao da u Americi otvori srpski restoran Perper - otkrio nam je deo svojih poslovnih tajni Dejvid Bosi, jedan od direktora kompanije Midamerika.

Ono što nam nije rekao gospodin Bosi, otkrio nam je Slobodan Pavlović: 

- U gradu Slobomiru planiramo da podignemo prvi Diznilend u jugoistočnoj Evropi i četvrti na svetu! Kreativni tim, koji planira razvoj grada Slobomira napravio je projekat zabavnog parka Diznilend 11 jezera na 10 hektara. Želimo da podignemo ogromni akvarijum, marine i lakune sa čarobnim brodićima i lađama, zoološki vrt sa domaćim i divljim životinjama, luna park i bazene sa toplom vodom, jer imamo licencu za korišćenje termalnih voda. 

Pavlović je u Čikagu upravo potpisao pismo, koje njegova kompanija Slobomira šalje upravi Diznilenda u Los Anđelos sa molbom za odobrenje licence za podizanje prvog Diznijevog grada zabave i igre na srpskoj zemlji.

A jedna delegacija porodice Pavlović će do kraja godine otići u zvaničnu posetu Diznilendu u Parizu i Diznilendu u Los Anđelosu da bi videli kako danas funkcioniše ovaj najveći zabavni park na svetu.
 

Lepotica dana

Sigurno najpopularnija među Srbima u Čikagu danas je mladi student medicine Nikolina Đogo, koja je u septembru proglašena za najlepšu u Americi. A potom je na izboru lepotice Srbije i Crne Gore osvojila titulu druge pratilje i zvanje kandidata za izbopr Mis Evrope u Parizu. Tako se dogodilo da jedna Srpkinja iz Amerike bude birana za najlepšu Evropljanku.

Nikolina Đogo

Sreli smo Nikolinu Đogo u Čikagu. I odmah nam se požalila:

- Ja još nemam američko državljanstvo, jer sam se u SAD uselila pre 5 godina iz Zadra. Kada sam odlazila za Beograd morala sam da dobijem posebnu dozvolu američkih vlasti, jer mi u suprotnom, ne bi dozvolili da se vratim u Ameriku. Nisam planirala da ću da budem među pet najlepših Srpkinja, tako da ću morati opet da odložim studije medicine, kako bih se što bolje pripremila za izbor u Parizu - priznala nam je Nikolina Đogo, koju prosto opsedaju mladi Srbi, koji joj se udvaraju jer je javno priznala da nema momka.

Tamara Vesna i Nikolina Đogo

Nikolinu je pronašla novinarka Tamara Vesna na jednom od srpskih sabora u manastiru Nova Gračanica i jedva je ubedila da učestvuje na čikaškom izboru lepotica. Srpska publika i u Čikagu i u Beogradu je mislila, gotovo isto - Nikolina Đogo je lepotica svetskog ranga.

- Pripreme za takmičenje u Parizu počinje na Karibima u januaru mesecu. Ja sam u međuvremenu potpisala nekoliko ugovora za reklamiranje američkih i srpskih proizvoda, tako da ću početi da radim kao manekenka. S obzirom da živim u SAD, imam velike šanse da uspem u svetu mode u Americi. Čikago je jedan od centara mode i mislim da je dobra odskočna daska za uspeh. Volela bih da postanem uspešna i slavna kao moj američki idol  Sidni Kraford - otkrila nam je deo svog američkog sna Nikolina Đogo.

Tesla u Čikagu

Posle Roda Blagojevića, Melise Luburić i Jovana Pavića, sigurno najpoznatiji čikaški Srbin među Amerikancima je danas vajar Slobodan Boban Ilić. Ovaj umetnik koji spaja metal različitog porekla, koji od kašika pravi srebrne gifure, imao je u SAD već stotinak izložbi. Pre dve godine Čikagu je prikazao svoje viđenje srpske krave. Naime, kako je čitav grad, kog Indijanci zovu Polje luka, pretvoren u izložbeni paviljon, vajari su napravili na stotine krava od različitih materijala. Boban Ilić se odlučio za metal i srpsku kravu, sa velikim belim i braon ostrvima na koži.

Posle toga je Boban Ilić ulepšao Čikago sa gvozdenim ružama, na ogradama oko starinskih kuća. Zato je izgleda, ovom umetniku galerijska kuća iz Los Anđelosa ponudila izložbe u 35 američkih gradova:

- Ovo je će biti promotivna kampanja mojih novih radova, koji imaju zajednički moto: "Hrana za dušu i varnica života". Galeristi iz Kalifornije su me našli u Njujorku, gde sam izlagao na najvećoj svetskoj izložbi "Art ekspo".

U međuvremenu Ilić je bio u Kanadi, a potom u Srbiji, kao počasni gost na otvaranju Evropskoj prvenstva u košarci. Boban Ilić želi Beogradu da pokloni spomenik sa likom Zorana Đinđića, a Čikagu želi za Dan srpske kulture, naredne godine u septembru, da pokloni monument Nikole Tesla.  

- Ideja je krenula od naših ljudi koji žive ovde u naselju Skoki. Gospođa  Vera Čalović mi je rekla da su Indusi napravili skulpturu "Gandija", a mi Teslu držimo u mraku i knjigama. Kada je Vlade Divac bio u Čikagu proletos, žalio mi se da njegov sin ima u školi zadatak da piše o Edisonu i nastanku električne energije, Vlade mu je pocepao zadatak i rekao mu da prvo pročita knjigu o Tesli, pa onda da piše. To mi je bilo smešno, jer sam ja nešto slično uradio svojim ćerkama. Onda mi je Divac obećao ozbiljnu podršku u mom poduhvatu da u Čikagu podignem spomenik Nikoli Tesli - priznao nam je Boban Ilić.

U Čikagu je posle toga nastala trka ko će pored Vlade Divca biti sponzor ovog srpskog umetničkog dela, koje treba da krasi Čikago. Skulptura sa likom Nikole Tesle bi trebala da bude instalirana sa postoljem od varnica, formula i izuma genijalnog naučnika. Sve njih muči neizvesnost kako će Tesla izgledati u Ilićevim očima i rukama, jer poznati vajar ne želi da otkrije svoju najveću tajnu.

Srbi i Albanci

Dosledno na suprotnim stavovima

Podaci pokazuju da se 86 odsto anketiranih Albanaca zalaže za bezuslovnu nezavisnost. Istovremeno, 86,7 odsto Srba smatra da Kosovo nikada ne treba da bude nezavisno...

Politički status Kosova je najveća preokupacija kosovskih Albanaca, posebno imajući u vidu neizvesnost njegovog rešenja.

Istovremeno kosovski Albanci i Srbi imaju dijametralno suprotne stavove u pogledu budućeg statusa pokrajine, pokazalo je istraživanje koje je organizovao Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), u saradnji sa Institutom za razvojna istraživanja "Riinvest" iz Prištine.

Sadašnje pozicije glavnih ali i drugih aktera u pregovorima o rešavanju političkog statusa Kosova su iste od kada se otvorilo to pitanje. Srbi i Albanci dosledno su na suprotnim stavovima.

Podaci pokazuju da se 86 odsto anketiranih Albanaca zalaže za bezuslovnu nezavisnost, dok se za uslovnu nezavisnost, ako nema drugog rešenja, zalaže 6,9 odsto Albanaca.

Istovremeno, 86,7 odsto Srba smatra da Kosovo nikada ne treba da bude nezavisno, dok je 11 odsto Srba izjavilo da nisu uopšte čuli za opciju nezavisnosti Kosova.

Ispitanici drugih, nesrpskih manjina su oko 86 odsto za uslovnu nezavisnost.

Politički i institucio-nalni lideri Kosova takođe kao jedino rešenje za status vide nezavisnost, ističući istovremeno da se sa Srbijom može razgovarati o mnogim pitanjima, ali ne i o nezavisnosti Kosova.

Predstavnici Kosova smatraju da se može otvoriti dijalog o povratku raseljenih, vraćanju posmrtnih ostataka žrtava rata, kulturnoj zaostavštini Srba na Kosovu, ratnoj šteti i drugim pitanjima. Te pozicije nisu promenjene do danas.

Na drugoj strani, institucije i političke partije Srbije, sem retkih izuzetaka, odlučno su protiv nezavisnosti Kosova i zalažu se za rešenje "više od autonomije, manje od nezavisnosti" iako, kako se kaže u istraživanju UNDP, nigde do sada nije data jasna formulacija šta bi to značilo i o kojim bi se konkretnim ovlašćenjima institucija Kosova radilo.

Zavisno od nacionalne pripadnosti ispitanici su izražavali velike razlike i u pogledu svojih vizija i očekivanja koja se odnose na status Kosova.

Anketirani Albanci u velikoj meri, 90,2 odsto, su za samostalnost Kosova u okviru sadašnjih granica, 9,1 odsto je za ujedinjenje sa Albanijom, 0,7 odsto za podelu Kosova i 0,1 odsto da Kosovo ostane pod sadašnjim međunarodnim protektoratom.

Kosovski Srbi, njih 86,6 odsto su za Kosovo kao autonomnu pokrajinu u okviru Srbije, 9,3 odsto za podelu Kosova, 3,15 odsto za konfederalni status sa Srbijom i Crnom Gorom.

Ispitivanje je pokazalo da je u poslednje vreme u porastu broj Albanaca koji se zalažu za ujedinjenje sa Albanijom, odnosno Srba koji se zalazu za podelu Kosova.

Status Kosova treba da se utvrdi referendumom, smatra 72 odsto ispitanika Albanaca, odnosno 61 odsto nesrpskih manjina, dok 87 odsto ispitanika Srba smatra da pitanje statusa treba rešiti neposrednim dijalogom između zvaničnih predstavnika Kosova i Srbije, uz međunarodno posredovanje.

Istraživanje je pokazalo da je veliki broj isptanika izrazio spremnost da demonstrira na ulicama ako se ne ostvare njihova očekivanja oko statusa. Ovakav stav je izrazilo 75,9 odsto Albanaca, 85,9 odsto Srba i 38,9 odsto pripadnika nesprskih manjina.

Istraživanje se bavilo i pitanjem raspoloženja među građanima Kosova. Politički pesimizam ispitanika beleži porast. Nezadovoljan ili veoma nezadovoljan aktuelnom političkom situacijom je 41 odsto ispitanika, što predstavlja porast od devet odsto u poređenju sa julom ove godine.

Ispitanici su sve nezadovoljniji radom institucija Kosova ali i UNMIK-a. Najizrazitije je nezadovoljstvo radom vlade, koja beleži pad popularnosti sa 67,7 odsto u junu na 48,7 odsto krajem septembra.

Gezim Badžaku

Priština

ISTRAŽIVANJE

Radikalna stranka najpopularnija

Ispitanici najviše poverenja imaju u crkvu 49 odsto, pa u predsednika Srbije 24,7, vojsku 21,6, policiju 19,3, sindikate 18,6, a u Vladu Srbije 12,1 odsto.

Najpopularnija stranka u Srbiji je Srpska radikalna stranka (SRS) za koju bi glasalo 31,8 odsto građana, navodi se u istraživanju agencije Faktor plus.

Prema tom istraživanju, iza SRS-a sledi Demokratska stranka (DS) sa podrškom od 20,9 odsto građana, treći je Pokret snaga Srbije (PSS) sa 17,2 odsto, a zatim Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 9,1 odsto.

Ukoliko bi se izbori održali sada, samo te četiri partije bi prešle izborni censuz.

Nešto ispod cenzusa od pet odsto je Socijalistička partija Srbije (SPS) (4,6), pa Liberalno-demokratska partija (LDP) sa 3,2, G17 plus sa 3,0, Srpski pokret obnove (SPO) sa 2,0, i Nova Srbija (NS) sa 1,8 odsto podrške ispitanika.

Prema istraživanju agencije Faktor plus, najviše poverenja građani imaju u zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića (33,9), slede predsednik Srbije Boris Tadić (27,9), lider PSS-a Bogoljub Karić (25 odsto), bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević (20,1) i premijer Srbije Vojislav Koštunica sa 19 odsto podrške ispitanika.

Da su neophodni vanredni parlamentarni izbori smatra 70,7 odsto ispitanika, 23,5 smatra da nisu, dok 5,8 ispitanika nema odgovor na to pitanje. Nešto manje od polovine ispitanika (41,6 odsto) bi izašlo na eventualne parlamentarne izbore, 36,5 ne bi, a 21,9 još ne zna.

Kada je reč o institucijama, ispitanici najviše poverenja imaju u crkvu 49 odsto, pa u predsednika Srbije 24,7, vojsku 21,6, policiju 19,3, sindikate 18,6, a u Vladu Srbije 12,1 odsto.

Nešto više od polovine ispitanika (51,6 odsto) u potpunosti podržava ulazak SCG u Evropsku uniju, 30 odsto delimično, dok je 18,4 odsto građana protiv ulaska državne zajednice u EU.

Ulazak SCG u NATO ne podržava 46,7 odsto ispitanika, u potpunosti ga podržava 42,5 a delimično 10,8 odsto. Protiv ulaska u Partnerstvo za mir je 40,1 odsto građana, u potpunosti ga podržava 39,7, a delimično 20,2 odsto.

Ispitanici takođe samtraju da je za budući status Kosova najodgovornije Vlada Srbije (40,5), zatim slede premijer (38,7) i predsednik Srbije (33,5), Skupština Srbije (17,8) i na kraju sami građani (10,3).

Budućnost Kosova većina ispitanika vidi kao regiju pod upravom međunarodne zajednice (27,3 odsto), 20,1 smatra da će Kososvo biti u sastavu Srbije, 17,8 da će Kosovo biti nezavisna država, 15,7 kao podeljenu teritoriju između Srba i Albanaca, i 12,6 kao članicu EU zajedno sa SCG.

Istraživanje agencije Faktor plus sprovedeno je u decembru na uzorku od 1.200 punoletnih građana Srbije, bez Kosova.

SLIKA MORALES

BOLIVIJA IZABRALA NOVOG PREDSEDNIKA

SAD pokušavaju da militarizuju region

Novi predsednik Bolivije, socijalista Evo Morales, oštro je kritikovao američku politiku borbe protiv narkotika, optuživši SAD da je koristi kako bi militarizovala region.

Bolivijski socijalista Evo Morales, pobednik na predsedničkim izborima u Boliviji, oštro je kritikovao američku politiku borbe protiv narkotika, optuživši SAD da je koristi kako bi militarizovala region, javile su agencije.

Na prvoj konferenciji za novinare, otkako je nezvanično potvrđeno da je ubedljivo pobedio naizborima, on je rekao da se protivi trgovini drogom, ali da osporava američke metode.

"Borba protiv trgovine drogom je lažni izgovor za instaliranje vojnih baza SAD i mi se s tim ne slažemo", rekao je Morales novinarima.

On je na konferenciji za novinare u svom uporištu u Kočabambi da "kokain i trgovina drogom nisu deo bolivijske kulture".

"Don Evo", kako je nazvan u televizijskim izveštajima je u Kočabambi, oko 450 kilometara istočno od La Paza, proglasio pobedu, a njegovi glavni rivali na izborima su priznali poraz.

Morales je osvojio je 51 odsto glasova na izborima na kojima je učestvovalo još sedam predsedničkih kandidata.

Lider Pokreta ka socijalizmu bi trebalo da 22. januara preuzme dužnost od prelaznog predsednika Eduarda Rodrigesa.

Morales je prvi predsednik indijanskog porekla u 180-ogodišnjoj istoriji nezavisne Bolivije i učvrstiće okretanje kontinenta ka levici, kao što se ranije desilo u Brazilu, Čileu, Venecueli i Argentini.

Moralesu su čestitali socijalistički predsednici Venecuele Ugo Čaves i Čilea Rikardo Lagos, dok se SAD nisu oglasile. Morales je izjavio da nije ni očekivao reagovanje iz SAD.

On je na konfereneciji za novinare potvrdio da će poštovati i štititi privatno vlasništvo, čak i u vezi sa velikim rezervama glasa koje su državno vlasništvo. Multinacionalnim kompanijama biće plaćeno da pomognu u eksploataciji i razvoju industrije, najavio je Morales.

Vašington smatra Moralesa, koji se politički uzdigao kao vođa uzgajivača koke, za neprijatelja u borbi protiv trgovine drogom u Boliviji, koja je treći proizvođač kokaina u svetu posle Kolumbije i Perua.

Američke vlasti tvrde da se veći deo bolivijske koke prerađuje u kokain, dok seljaci kažu da je gaje u medicinske svrhe, za čaj i verske ceremonije.

SLIKA NjUJORK

NJUJORK - NOVI PRITISAK NA ŠTRAJKAČE

Njujork treći dan bez javnog saobraćaja

Dok se stanovnici Njujorka danas suočavaju sa trećim danom putovanja na posao bez podzemne železnice i autobusa, vođi sindikata su pozvani pred sud da objasne zašto ne bi bili uhapšeni kao kriminalci zbog zaustavljanja najvećeg sistema masovnog prevoza u SAD.

Dok se nad sidikatom gomila zakonski i finansijski pritisak, sudija Vrhovnog suda države Njujork Teodor Džons je naredio predsedniku Saveza sindikata saobraćjanih radnika Rodžseru Tausentu i njegovim zamenicima da se pojave na sudu, sa opomenom da je odlazak u zatvor "izvesna mogućnost."

U međuvrenu, Tausent je nagovestio da će sindikat možda nastaviti pregovore sa vlastima Njujorka o platama i penzijama zaposlenih u javnom gradskom saobraćaju i da će se zaposleni možda vratiti na posao bez sporazuma, ako grad prihvati predlog sindikata o penzijama.

"Da nisu penzije u pitanju, mi ne bismo bili u štrajku", rekao je danas Tausent. Glavna tačka spora za sindikat je predlog grada o povećanju uplata u penzijski plan za nove radnike od dva do šest odsto, što sindikat vidi kao sasvim neprimerno i smatra za potpuno neprihvatljivo.

Ugovor koji obuhvata 33.000 zaposlenih u njujorškom javnom saobraćaju istekao je prošle sedmice, a sindikati su u utorak u zoru pokrenuli štrajk uprkos zakonu koji izričito zabranjuje obustavu rada zaposlenima u javnom sektoru.

  Danas milioni Njujorčana prkose još jednom ledenom danu pešačeći ulicama, preko pruga i mostova, deleći automobile i taksije.

   Sudija je već izrekao kaznu od milion dolara na dan sindikatu zbog kršenja zabrane štrajka. Kazna se neće izvršiti dok se ne okonča podnošnje žalbi.

U naporu da povećaju pritisak na sindikat, gradski advokati su zatražili od sudije da izda posebno naređenje članovima sindikata da se vrate na posao. Ako ne poslušaju, grad bi mogao da neposredno kažnjava zaposlene, mimo već dosuđenih milion dolara dnevno.

Pojedinačne kazne bi mogle da se kreću od par stotina dolara do više hiljada i, umesto blagajne sindikata, mogle bi da udare štrajkače po njihovom sopstvenom džepu.

PROMENA PRIRODE AMERIČKE RADNE SNAGE

Sve više američkih penzionera radi

Sve više Amerikanaca radi posle 65. godine starosti, što bi moglo da promeni ne samo prirodu odlaska u penziju, nego i prirodu američke radne snage u celini.

Meri Rajmer možda ne deluje kao neko ko određuje trendove, ali kao stalno zaposlena 67-godišnjakinja, ona je primer za ono što predstoji mnogim starijim Amerikancima.

Tokom proteklih deset godina, zaposlenost među ženama od 65 do 67 godina, povećala se sa 17 na 23 odsto. Više od polovine tih žena sada radi puno radno vreme, u poređenju sa 40 odsto pre jedne decenije.

Radi i 30 odsto muškaraca iste starosne grupe, u poređenju sa 27 odsto pre deset godina. Broj onih koji rade puno radno vreme se povećao sa 57 na 68 odsto.

Istraživanja pokazuju da će se taj trend verovatno pojačati kada pripadnici "bejbi bum" naraštaja stignu do penzionerskog doba, kaže za Glas Amerike Debora Rasel, direktorka Odeljenja za ekonomsku bezbednost Američkog penzionerskog udruženja.

"Veliki deo tih 'bejbi bumera', rođenih od 1946. do 64, odnosno njih 69 odsto, kaže da planira da nastavi rad i posle tradicionalne starosti za penzionisanje, koja bi danas bila oko 65 godina", kaže Debora Rasel.

To je odstupanje od američkog sna o odlasku s posla zauvek i provođenju takozvanih zlatnih godina u putovanju, hobijima i dokolici. Takav način života zahteva sredstva koja premašuju državnu penziju koja u SAD prosečno godišnje iznosi 10.400 dolara.

Osoba od 65 godina je 1960. mogla da očekuje da će živeti još prosečnih 14 godina. To se, međutim, do 2002. produžilo na još 18 godina.

"Rekla bih da će ceo koncept penzionisanja ubuduće biti manje pravolinijski u smislu da počnete da radite i onda to činite 30 ili 40 godina i onda više nikada ne radite. Čini mi se da ćemo doživeti da penzionisanje bude mnogo više ciklično. Ljudi će počinjati i prekidati rad zbog mnoštva razloga", kaže Debora Rasel.

To su ljudi kao što je Tom Henderson, koji nastavlja da radi 20 sati nedeljno u kompaniji za distribuciju električne energije "Pepko", bez obzira što se na kraju 30-ogodišnje karijere u toj kompaniji zvanično penzionisao.

"U ovom trenutku imamo 78 miliona 'bejbi bumera', koji su još na svojim radnim mestima. Prvi talas 'bejbi bumera' sada ima oko 60 godina i samo je dve godine od prosečne starosti za penzionisanje", navodi Debora Rasel.

Računa se da će na svakih pet radnika koji se penzionišu, biti svega tri mlada - koji će moći da ih zamene.

"Narednih pet godina možemo da izgubimo oko 39 odsto naše radne snage. Ti ljudi će nam biti potrebni. Zbog toga ćemo da iskoristimo postojeće znanje i veštinu koje su oni stekli tokom svih ovih godina i nastavićemo da ga koristimo", kaže Ernest Dženkins iz "Pepka".

Debora Rasel dodaje da su stariji radnici spremni i da se prebace na područja na kojima vlada nestašica radne snage - kao što su zdravstvena nega ili maloprodaja.

"Imamo ljude koji su voljni da rade duže na poslovima koje je možda teško popuniti. A ima poslova koje treba popunjavati. U tim situacijama imamo savršenu kombinaciju i mislim da će sve više poslodavaca početi to i da uviđa", zaključuje Debora Rasel.
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"