Broj 1061, 14. jul 2006.
|
|
| SA SVIH STRANA SVETA U PRAVCU EGZITA... |
|
|
 Šesti Exit fest je
završen, čudniji i
tolerantniji nego ikad. Mnogi su mu zalepili etiketu gej festivala zbog
pojavljivanja nekih grupa pre svega Pet Shop Boysa, Moresseya i nekih drugih
manje zvučnih imena.
Exit
je ovih dana privukao mnogo mladih ljudi kako iz zemalja u okruženju tako i
iz V. Britanije, Nemačke, Rusije čak i sa Novog Zelanda, Amerike i Australije.
Na pitanje šta ga je dovelo na Exit Džejmi iz Liverpula odgovara: sjajan
izbor izvođača, dobar provod i izuzetno lepe žene. Došao je na preporuku
svog prijatelja koji je ovde bio prošle godine. Igor iz Sarajeva je prvi put
na Exit -u, ali tvrdi da sledeći neće svakako propustiti.
 Milena
iz Kragujevca nestrpljivo čeka nastup Pet Shop Boysa i kaže da će joj se u
nedelju, njihovim nastupom, ostvariti mladalački san. Utisci su različiti,
ali svi se slažu u jednom, da je Novi Sad, početkom jula, bio centar dobrih
vibracija.
Jako je čudno, da je retko ko primetio, eksplicitno propagiranje satanizma.
Slavljenje 2006. kao godine đavola, tako da je njegovo proslavljanje na
nekim od bina bilo šokantno.
Oduvek sam smatrao Exit festivalom dobrih vibracija i pozitivne energije,
gde ovakvoj vrsti propagande nema mesta, ali O.K. Neko to smatra
tolerancijom.
Frontmen DEATH STARS-a, grupe koja je nastupala na mejn stejdžu, poziva
publiku na mržnju i međusobno nerazumevanje, a nas prisutne naziva robovima.
O.K. i to se može tolerisati.
 Prvog
dana Exit-a, 6. jula, u 4 sata posle ponoći bio je nastup dosadnog,
nezanimljiovog i krajnje predvidljivog Eric Pryx-a. Ekstazi je odavno postao
novo sredstvo komunikacije između "umetnika" i publike na Dens areni, ali to
strejt ljubiteljima elektronske muzike nije umanjilo uživanje u nastupima
pojedinih pravih i svetski priznatih DJ-eva, kao što su: Dave Clarke,
Derrick May i Jeff Mills, ali i domaćih, pre svega Marka Nastića, Gordana
Paunovića i slovenačkog umetnika DJ Umeka.
Zaboravimo arenu i vratimo se na mejn stejdž. Ovaj stejdž su otvorili
Kardigansi (desno) pred oko 20 000 ljudi. Publika je u transu i sa
nestrpljenjem ih očekuje, ali od trenutka kada su se pojavili na sceni
počinje prenemaganje i odrađivanje svirke od jedva sat vremena, što je jako
teška stvar, posebno ako ste za to dobro plaćeni. Kad smo kod Kardigansa da
ne zaboravimo i bledi nastup HIMa koji su po mnogo čemu podsećali na BACK
STREET BOYS-e. Da sve dobro, što se tiče pop-rok muzike. potiče sa ostrva
potvrdili su FRANC FERDINAND, BILLY IDOL, THE CULT i PET SHOP BOYS.
Prvog dana Exit -a publiku je oduševila pop- rok atrakcija FRANZ FERDINAND
koji na bini troše i poslednje atome energije i pokazuju da su došli da se
dobro provedu i opravdaju titulu najboljeg lajv benda na ostrvu. Frontmen
grupe i njegova pojava, svetli lik i osmeh na njegovom licu, masi ulivaju
veliku radost i dobru zabavu. Razmena energije je neverovatna. Oduševili su
sve prisutne.
 Nakon
F.F.a nastupili su THE CULT (desno) koji praše na sceni, ali teška i
specifična novosadska publika ne prima dobre vibracije sa stejdža što je
izazvalo frontmene grupe da masu pozove na buđenje.
PET SHOP BOYS-i su takođe imali svojih pet minuta.
Izvanredan scenski nastup, odlična koreografija i mnoštvo hitova bili su
više nego dovoljni za dobar provod, ali za onu najbolju, uzavrelu, bučnu i
srećno znojavu atmosferu pobrinuo se BILLY IDOL.
 Sve
prisutne je iznenedio svojom pojavom i neiscrpnom energijom, kao i muzičari
koji su ga pratili. Ekipa starih, prekaljenih rokera koji znaju svoj posao.
Bili je došao, oduvao masu, dobro se proveo kao i publika koja ga je gledala
i ostavio najjači utisak kako ovog tako i svih prethodnih Exit -a.
Za sam kraj zahvaljujemo se BILLY-ju, na slici desno, FRANTZ FERDINAND-u,
PET SHOP BOYS-ima, Masimu Saviću i drugim muzici posvećenim domaćim i
stranim izvođačima koji su se svojski potrudili da ovaj Exit ne bude jedan
od najlošijih do sada. Hvala im što su verovali u Exit i u sve nas.
Novi Sade, srećan ti šesti Exit. A mi pravi ljubitelji dobre svirke,
pozitivnih vibracija i pravih vrednosti bićemo tu i sledeće godine. I čekamo
sve vas da nam se pridružite!!
Sa lica mesta za sve vas u Kanadi:
Aleksandar Matović
Mirjana Matović
Filip Trivunac
|
| |
| |
|
| |
| |
| Eshilov
Prometej u okovima u Madlenijanumu |
|
|
Eshilova
tragedija "Prometej u okovima", u režiji Stevana Bodrože,
premijerno će biti izvedena sutra uveče u Operi-teatru "Madlenijanum",
u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
Radnja
čuvenog antičkog mita o borbi slavnog titana Prometeja protiv
tiranije vrhovnog boga Zevsa izmeštena je u savremeno doba. Prometej nije
okovan na steni, već je zarobljen u strogo čuvanom vojnom logoru,
a u okovima nije njegovo telo, nego um - pod dejstvom droga.
Predstava se, prema rečima protagonista, bavi problemom represije i
pobune, odnosno suštinom demokratije koja, ako je cilj samoj sebi, prelazi
u svoju suprotnost - tiraniju.
Tekst je sa starogrčkog za potrebe predstave preveo Aleksandar Gatalica
koji je istakao da je reč o potpuno novom prevodu, s gipkijim stihom,
prilagođenim savremenoj publici.
Naslovnu ulogu tumači Branislav Lečić, a igraju i Đurđija
Cvetić, Stefan Kapičić, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija,
Vladica Milosavljević i Stela Ćetković.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Radovi
Tabakovića i Gvozdenovića u Galeriji SANU |
|
|
Galerija
Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu priredila je izložbu
radova dvojice osnivača tog izložbenog prostora, Ivana Tabakovića
(1898 - 1977) i Nedeljka Gvozdenovića (1902 - 1988).
 Izložba
će biti dostupna beogradskoj publici tokom jula i avgusta, a autor
postavke, na kojoj će biti predstavljeno više od 50 radova iz raznih
perioda stvaralaštva dvojice umetnika, je Jelena Mežinski Milovanović,
saopšteno je iz Galerije SANU.
Ivan Tabaković rođen je 1898. godine u Aradu, a umro 1977. godine
u Beogradu. Umetničko obrazovanje počeo je u Budimpešti, a
nastavio u Zagrebu i Minhenu, kod Hansa Hofmana. Godine 1938. prešao je u
Beograd.
Prvi put je izlagao 1922. godine u Salonu "Urlih" s učenicima
zagrebačke akademije, a prva samostalnu izložbu "Groteske"
priredio je u istoj galeriji 1926. godine. Bio je član umetničkih
grupa "Zemlja", "Dvanaestorica" i "Šestorica".
Bavio se pedagoškim radom u privatnoj Slobodnoj slikarskoj školi u Zagrebu,
sredinom tridesetih godina 20. veka, i u Školi primenjenih umetnosti u
Beogradu 1938. godine, u čijem je osnivanju učestvovao.
Od 1945. do 1948. godine predavao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, a
zatim je prešao na novoosnovanu Akademiju primenjenih umetnosti. Dopisni
član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1965. godine, a
redovni 1972. godine.
Nedeljko Gvozdenović rođen je 1902. godine u Mostaru, a umro 1988.
godine u Beogradu. Slikarstvo je učio u privatnoj školi Hansa Hofmana
u Minhenu od 1922. do 1924. godine.
Prvi put je izlagao na Drugoj jesenjoj izložbi beogradskih umetnika 1929.
godine, a samostalno 1934. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu, s
Ivanom Tabakovićem.
Bio je član "Dvanaestorice" i jedan od osnivača grupe
"Šestorica" (1954). Bio je profesor na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu od 1940. do 1972. godine. Dopisni član SANU postao
je 1963. godine, a redovni 1970. godine.
Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU predložilo je 1966. da se u
prizemlju zgrade SANU otvori likovna galerija, a već naredne godine počela
je rekonstrukcija trgovačkih lokala u prizemlju te palate, po projektu
arhitekte Grigorija Samojlova.
Predsednik prvog Umetničkog saveta Galerije SANU bio je Nedeljko
Gvozdenović, a jedan od članova bio je Ivan Tabaković.
Prva izložba u novom galerijskom prostoru održana je 1968. godine, kada su
predstavljena dela srpskih umetnika 19. veka.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Satrijani
svirao pred oduševljenim Beograđanima |
|
|
Jedan
od najpoznatijih svetskih gitarista Džo Satrijani (Joe Satriani) nastupio
je u sredu uveče prvi put u Srbiji, pred punim Sava centrom u Beogradu.
 Tokom
skoro dvočasovnog koncerta Satrijani je oduševljenoj beogradskoj
publici pokazao zašto je o njemu uvreženo mišljenje da je tokom
dvadesetogodišnje solo karijere pokazao da je jedan od najboljih hard-rok
gitarista u svetu.
Ne skidajući ni za trenutak tamne naočare, praćen trojicom
članova svog benda, raspoloženi Satrijani je glasno i tehnički
besprekorno nizao rifove i komplikovane solaže svirajući instrumentale
sa svojih deset albuma.
Publika je glasnim odobravanjem pozdravljala svaku novu pesmu, među
kojima su bile, "Sutć's Boogie", "Surfing Njith The
Alien" i "Alnjays Njith Me, Alnjays Njith You", te
"Super Cološal" sa istoimenog ovogodišnjeg albuma, kojeg
Satrijani promoviše trenutno na svetskoj turneji.
Na bis je izveo, između ostalih, pesmu "Cronjd Ćant" sa
poslednjeg albuma, a tokom čitavog nastupa komunikaciju sa publikom
sveo je na izraze zahvalnosti publici na frenetičnoj podršci.
Satrijani (50) je zahvalio na rođendanskoj čestitki upućenoj
iz publike "iako je to tek za nekoliko dana", dok je česte
odlaske sa pozornice da promeni gitaru, duhovito objasnio potrebom da "menja
naočare".
Pored svojih albuma, Satrijani je poznat i što je svojevremeno učio
sviranju oko 2.000 gitarista, među kojima i kasnije brojne virtuoze kao
što su Stiv Vaj ili Kirk Hamet iz Metalike .
Svirao je na solo turneji Mika Džegera, a 1994. godine na nekoliko nastupa
privremeno je u čuvenoj engleskoj hard-rok grupi Dip Parpl zamenio
gitaristu Ričija Blekmora.
 "Cilj
mi je da zvuk gitare učinim što ekspresivnijim. Sve što mi se u životu
desi ja interpretiram kroz muziku. Ponekad je rezultat pesma, nekad nastane
čitav album, ili to bude gitarska fraza", rekao je Satrijani na
konferenciji za novinare u hotelu Interkontinental uoči koncerta.
Upitan da li za sebe smatra da je Džimi Hendriks, Satrijani je odgovorio da
"može postojati samo jedan Hendriks" a da je pre njega postojao
još jedan gitarista koji je podjednako kao Hendriks uticao na današnje
sviranje gitare - Les Pol.
"Iako su svirali isti instrument sa šest žica, svirali su ga potpuno
drugačije, ali su i jedan i drugi stvorili zvuk za sledeće
generacije", ocenio je Satrijani, koji je u Los Anđelesu tokom
70-tih godina obučio više od 2.000 gitarista.
On je rekao da je hard rok ponovo popularan, da se to dešava u ciklusima,
ali da struktura gitarskih kompozicija ostaje ista. "Ništa se nije
promenilo, osim nivoa distorzije. Na kraju se uvek vratimo na dobre ideje, a
klasično štimovana gitara na 440 herca i dalje je oslonac",
ocenio je Satrijani.
Prema njegovim rečima, dobrih ideja ima i danas, a na koncertima se
primećuje sveža, mlađa publika.
Satrijani je rekao da veoma ceni Bilija Gibonsa gitaristu grupe ZZ Top.
"Stvorio je 'novi bluz', u stilu bluza sa delte Misisipija; u svirci
koristi sve što žica može da izvede; ulazi u samu strukturu materijala, u
samu žicu", objasnio je on.
Upitan, s obzirom na tematiku kojom se bavi, koji mu je omiljeni pisac naučne
fantastike, Satrijani je rekao da je to Den Simons, autor slavnog romana
"Hiperion" (1989) koji je objavljen i u Srbiji. |
| |
| |
|
| |
| |
| Ruski
balet otvorio Ohridsko leto |
|
|
|
 Izvođenjem
baleta "Karmen" i "Bolero" ruski carski balet u sredu je
u antičkom amfiteatru u Ohridu otvorio 46. međunarodnu kulturnu
manifestaciju - Ohridsko leto 2006.
Manifestaciju je otvorio pokrovitelj i predsednik Makedonije Branko
Crvenkovski koji je istakao da je Ohridsko leto najbolji primer koliko je
svima neophodna razmena kulture i međusobna komunikacija umetnika i
umetničkih ansambala iz celog sveta.
Na ovogodišnjem Ohridskom letu, koje će se održavati svako veče
do 21. avgusta, centralni događaj će biti 20. avgusta kada će
biti odbeleženo 250 godina od rođenja Volfganga Amadeusa Mocarta izvođenjem
"Rekvijema".
Gostovaće muzičari Brajan Feri i grupa "Roksi mjuzik",
"Leb i sol", belgijski violončelista Miša Majski, kao i
glumac i pevač Rade Šerbedžija.
Učestvovaće pozorišta iz Rusije, Bugarije, Srbije, Turske,
Slovenije, Albanije i Holandije.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Visoke
potpetice i žvake prete antičkim pozorištima |
|
|
|
Vekovima,
najpoznatija grčka antička pozorišta odupirala su se vetru, vodi
i zemljotresima. Danas, suočena su sa novim pretnjama - visokim
potpeticama i žvakaćim gumama.
Zvaničnici grčkog ministarstva kulture odlučili su da u
avgustu, zbog hitne rekonstrukcije, zatvore pozorišta na otvorenom Heroda
Atikusa u Atinu i u Epidaurusu.
 U
1.800 godina starom teatru Heroda Atikusa, u podnožju Akropolja, održavaju
se manifestacije različitih žanrova, od koncerta Eltona Džona (John)
do nastupa ruskog baleta Boljšoj teatra.
"Ako se u avgustu ne obavi hitna rekonstrukcija (Heroda Atikusa), u
narednih 50 godina imaćemo znatna strukturalna oštećenja",
rekao je arhitekta u grčkom ministarstvu kulture Mihalis Lefantzis.
"To
je sastavni deo većeg projekta očuvanja spomenika. U poslednjih 50
godina, milioni i milioni ljudi prodefilovali su kroz teatar", dodao je
Lefantzis.
Prilikom redovnog čišćenja pozorišta pred letnju sezonu,
uklonjeno je 27 kilograma žvakaće gume koju su gledaoci ostavljali
ispod sedišta atinskog pozorišta. Lefantzis je kazao da će žvakaća
guma biti uklonjena u prvim nedeljama avgusta.
"Vlažna guma na mermeru teško se skida i na njoj ostaju komadići
mermera", objasnio je.
Letnja koncertna sezona u atinskom pozorištu skraćena je na dva meseca,
dok se do sada održavala od maja do oktobra.
Po Lefantzisovim rečima, veliki deo rekonstrukcije biće obavljen
na jednom od dva bočna ulaza koji je pretrpeo najveće oštećenje
i predstavlja potencijalnu pretnju po čitavu strukturu. U okviru
rekonstrukcije, uz postojećih 6.000, biće dodato još 200 sedišta.
Mermerna sedišta oštećena su visokim potpeticama koje ostavljaju neki
od 250.000 posetilaca koji godišnje dolaze u teatar Heroda Atikusa, a na
nekim mestima u publici pojavile su se pukotine na mermeru.
Rekonstrukcija je neophodna i u 2.350 godina starom teatru u Epidaurusu, 175
kilometara jugozapadno od Atine.
Arhitekta Konstantinos Bolestis, koji je na tom pozorištu radio duže od
deset godina, rekao je da su visoke potpetice i veliki broj posetilaca uzeli
danak u amfiteatru sa 12.000 mesta. |
| |
| |
|
| |
| |
| Kalemegdan
da dobije svetski značaj |
|
|
|
Beogradska
tvrđava mora da oživi, da dobije svetski status i da postane spomenik
koji će privlačiti turiste, rekao je danas gradonačelnik
Beograda Nenad Bogdanović koji je sa novinarima obišao radove na
Kalemegdanu.
 U
toku je rekonstrukcija Leopoldove kapije i okolnih bedema, kao i spoljašnjeg
dela jugoistočnog bedema, sanacija mosta ispred Kralj kapije i mosta
ispred Karađorđeve kapije. Ukupna vrednost radova je 52 miliona
dinara, navodi se u materijalu koji je podeljen novinarima.
Radovi na Kalemegdanu počeli su 2001. godine, a od jula prošle godine
su intenzivirani. U njih je uloženo oko 100 miliona dinara i biće uloženo
još toliko, rekla je novinarima direktorka javnog preduzeća Beogradska
tvrđava Ljiljana Obradović.
"Podupiremo sa spoljne tvrđave ceo gornji grad", rekla je
Obradovićeva i najavila rekonstrukciju velikog stepeništa koje se spušta
ka pristaništu, čime bi se Kalemegdan spojio sa rekom.
Nenad Bogdanović je rekao da je u središtu pažnje gradskih vlasti
nekada bila Ada Ciganlija, a da je to sada Beogradska tvrđava.
Prema njegovim rečima, kada bude napravljen Unutrašnji magistralni
poluprsten, postojaće mogućnost da se, ispod tvrđave, ukloni
saobraćaj iz Donjogradskog bulevara i da se izmesti železnička
pruga.
Biogdanović je podsetio da je Kalemegdan posle 2000. godine dobio
osvetljenje, travnjake i cveće i dodao da će "Beogradska tvrđava
biti zaštićena do kraja."#Izdat turistički vodič o
Beogradskoj tvrđavi
Turistički vodič "Beogradska tvrđava na dlanu" uz
zanimljivosti o događajima i ličnostima iz prošlosti Kalemegdana
izdat je u sredu.
Cena vodiča koji sadrži fotografije, turističke informacije i
skice gradskog parka, je 550 dinara.
Prilikom promocije vodiča novinarima je rečeno da će svakog
prvog četvrtka u mesecu Opština Stari grad organizovati besplatno
razgledanje Beogradske tvrđave.
Drugim danima razgledanje Rimskog bunara, Sahat-kule, Barutane, Kule Nebojša,
Muzeja Beogradske tvrđave, Gornjeg i Donjeg grada košta 50 do 300
dinara.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Prva
zbirka Šekspirovih drama prodata za 2,8 miliona funti |
|
|
|
Redak
komplet prvog izdanja Šekspirovih drama koji se smatra jednom od najznačjnijih
knjiga na engleskom jeziku, prodat je u četvrtak na aukciji kod Sotbija
(Sotheby's) u Londonu za 2,8 miliona funti (4,1 milion evra).
 Knjigu
koja je i sada u originalnom omotu od teleće kože iz 17. veka, kupio
je anonimni trgovac knjigama.
Vrednost tog izdanja - veruje da kompletnih primeraka danas u svetu ima oko
40 - procenjena je između 2,5 i 3,5 miliona funti (3,6 i 5,1 milion
evra).
Knjiga pod nazivom "Komedije, istorije i tragedije gospodina Šekspira"
štampana je 1823, sedam godina posle Šekspirove smrti.
Sadrži 36 dramskih komada od kojih su neki - kao "Makbet" - tada
prvi put objavljeni.
Štampano je 750 primeraka, oko trećine je preživelo do današnjih
dana, ali većina nije kompletna
|
| |
| |
|
| |
| |
| Stonsi
u Beogradu najverovatnije 2007. |
|
|
|
Koncert
legendarnog britanskog sastava "Rolin Stonsi" (Rolling Stones) u
Beogradu, najverovatnije će biti održan naredne godine, rekao je Beti
direktor produkcijske kuće "Komuna" Maksa Ćatović.
 Prema
njegovim rečima, "Roling Stonsi", koji su odložili prvih 15
koncerata evropskog dela svoje turneje zbog povrede gitariste Kita Ričardsa,
nastaviće promociju svog novog albuma "A Bigger Bang" u
Evropi naredne godine.
"Roling Stonsi" su započeli evropsku turneju 11. jula,
koncertom u Milanu, a prema zvaničnom rasporedu gradova u kojima će
nastupati do 3. septembra, Beograd, Zagreb i ostali gradovi u kojima su
prvobitno planirani koncerti tog benda, nisu uvršteni na listu.
Direktor "Komune" Maksa Ćatović rekao je pre mesec dana
Beti da ugovor koji je ta produkcijska kuća potpisala s menadžmentom
"Roling Stonsa" i dalje važi, tako da će, kako je tada
naglasio, koncert u Beogradu "sigurno biti održan".
|
| |
| |
|
| |
| |
| Kristi
uveo interaktivne aukcije |
|
|
|
Kolekcionari
umetničkih dela od sada će moći da učestvuju na
aukcijama iz svojih domova, samo pritiskom na dugme računarskih miševa,
saopštila je aukcijska kuća "Kristi" (Christie's).
 Ta
aukcijska kuća i Internet kompanija za licitacije Okšen menadžment
solušns (Auction Management Solutions) razvile su tehnologiju koja obezbeđuje
sliku i zvuk sa aukcija.
"Nova Kristijeva usluga LAJV (LIVE) omogućiće nam da neograničenom
broju zainteresovanih približimo najvrednija dela, a oni će u realnom
vremenu moći da učestvuju u uzbuđenju aukcijske sale uživo",
naveo je u saopštenju predsednik "Kristija" Edvard Dolman.
"Kristi" se tako pridružio brojnim Internet aukcionarima umetničkih
dela i antikviteta, uključujući eBay, iCollector.com i Artnet.com.
Njegov glavni rival "Sotbi" (Sotheby's) je još 1999. najavio
zajednički projekat sa Internet aukcionarom Amazon.com, ali taj
projekat nije realizovan.
"Ovo je prvo živo interaktivno licitiranje u aukcijskoj sali. Manje
aukcijske kuće pokušale su nešto slično, ali se u tim slučajevima
uživo čuo samo zvuk", rekla je predstavnica za štampu "Kristija".
Klijenti će novu uslugu moći da iskoriste na odabranim aukcijama
narednih meseci, uključujući aukciju predmeta iz "Zvezdanih
staza" u oktobru. |
| |
| |
|
| |
| |
| Srpska
filmska akademija očekuje poziv za Oskara |
|
|
Akademija
filmske umetnosti i nauke Srbije očekuje da će joj u narednim
danima stići poziv iz SAD da predloži nacionalnog kandidata za Oskara
u kategoriji najboljeg stranog filma, rekao je u sredu Beti predsednik
Akademije Vlastimir Gavrik.
 Američka
filmska akademija saopštila je da je pozvala 83 zemlje da predlože svoje
kandidate, a među pozvanima prvi put su Azerbejdžan i Kirgizija.
Sineastama van SAD već je sama nominacija za Oskara prilika da njihovo
ostvarenje privuče globalnu pažnju i dodatno zaradi.
"Još nismo dobili poziv, očekujemo ga svaki dan", rekao je
Gavrik i dodao da će u pozivu biti naznačen datum do kojeg će
producenti domaćih filmova moći da šalju prijave srpskoj filmskoj
akademiji.
Svaki prijavljeni film mora da ispuni dva uslova: da je snimljen između
1. septembra prošle i 1. septembra ove godine i da je u tom periodu
najmanje sedam dana komercijalno i javno prikazivan u domaćim
bioskopima, rekao je Gavrik.
Kada bude izabran, nacionalni kandidat će se takmičiti za
nominaciju u kategoriji najboljeg stranog filma.
Srbija ima skromnu filmsku produkciju, pa je potencijalni kandidat praktično
svaki film koji je nastao u tom periodu, ukazao je Gavrik, ali se, prema
njegovim rečima, dešava da producenti odustanu zato što kandidatura
iziskuje troškove, kao što je titlovanje.
"Ovo će nam biti 14. kandidovanje", dodao je predsednik
srpske filmske akademije.
Američka akademija za filmsku umetnost i nauku je 1956. godine uvela
kategoriju "najbolji film snimljen van engleskog govornog područja"
i od tada su 102 zemlje učestvovale u procesu nominacije.
Prvi Oskar za najbolji strani film dodeljen je italijanskom ostvarenju
"Ulica", a ovogodišnji dobitnik je južnoafrički film "Tsotsi".
|
| |
| |
|
| |
| |
| Šejmus
Hini i Harold Pinter na festivalu knjiga u Edinburgu |
|
|
|
Trojica
Nobelovaca, pesnik Šejmus Hini, pesnik i dramski pisac Harold Pinter i
ekonomista Jozef Stiglic, učestvovaće u avgustu na međunarodnom
festivalu knjiga u Edinburgu.
 Na
najvećem festivalu knjiga u svetu učestvovaće pisci iz 35
zemalja, uz preko 200 škotskih pisaca.
Na programu će biti čitanja, intervjui sa piscima, diskusije,
predavanja, radionice, kao i događaji za decu.
Među učesnicima biće kenijski pisac Ngugi va Tiong'o i
albanski književnik Ismail Kadare, prošlogodišnji dobitnik prestižne
nagrade ManBuker (ManBooker).
Među domaćim učesnicima izdvajaju se Irvin Velš , Ijan
Rankin, Ijan Benks, Ali Smit, Aleksandar Makol Smit .
U Edinburg će doputovati i brojna poznata imena svetske književnosti,
poput Doris Lesing, Vila Selfa i Vikrama Čandre.
Festival knjiga, koji se održava svake godine u okviru međunarodnog
festivala u Edinburgu, trajaće od 12. do 28. avgusta. |
| |
| |
|
| |
| |
| Uručene
nagrade Dragiša Kašiković |
|
|
|
U
Ministarstvu dijaspore, u utorak su uručene nagrade "Dragiša Kašiković"
za izuzetne domete u umetničkoj oblasti i širenju granica slobode
stvaralaštva.
 Ovogodišnji
dobitnici nagrade su kolumnista "Vremena" Ljubomir Živkov,
komentator "Politike" Ljubodrag Stojadinović, dramski pisac
Milena Marković i satiričar Dragutin Karlo Minić.
Živkov je nagrađen za novinarstvo, Stojadinović za knjigu "Ratko
Mladić između mita i Haga", Minić za aforizme, a Markovićeva
za dramu "Brod za lutke".
Predsednica žirija za dodelu nagrade Ljiljana Šop je na svečcanosti
podsetila da je Markovićevoj ovo druga nagrada "Dragiša Kašiković".
Prvi put je nagrađena za "Paviljone".
Nagrada koja se dodeljuje 12. put, nosi ime po piscu, uredniku lista
"Sloboda" u Čikagu, prevodiocu i političkom emigrantu
Dragiši Kašikoviću (1932-1977) koji je živeo u SAD.
Od ove godine dodelu nagrada "Dragiša Kašiković", koju je
ustanovila "Srpska reč", preuzelo je Ministarstvo dijaspore.
Nagrada se sastoji od plakete, 500 evra u dinarskoj protivvrednosti i Kašikovićeve
knjige objavljene u Čikagu 1975. godine, a dobitnicima su ih uručili
ministar za dijasporu Vojsilav Vukčević i državni sekretar tog
ministarstva Aleksandar Čotrić.
Osim književne kritičarke Ljiljane Šop o dobitnicima nagrade su odlučivali
i književnik Aleksandar Čotrić i dramski pisac Igor Bojović.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Ekshumirani
Farinelijevi ostaci |
|
|
|
Posmrtni
ostaci čuvenog italijanskog operskog pevača Karla Broskija (Carlo
Broschi), poznatijeg kao Farineli (Farinelli), ekshumirani su sa groblja u
Bolonji kako bi eksperti pokušali da dođu do novih informacija o
kastriranom pevaču izuzetnog glasa koji je umro pre više od dva veka.
 "Ekshumirali
smo ceo Farinelijev skelet, ali je vrlo oštećen. Operacija je bila
delikatna, pošto su kosti bile nagomilane kod nogu njegove nećake,
koja je sahranjena sa njim", rekao je kordinator projekta i profesor
Univerziteta u Pizi Đino Fornaćari .
Univerzitet iz Bolonje sastaviće skelet pre obavljanja analiza, kazao
je Fornaćari.
Projekat je zamisao firentinskog antikvara Alberta Bruskija (Brusći), a
u njemu učestvuju univerziteti iz Bolonje, Firence, Pize i britanski
univerzitet Jork.
Farineli je bio jedan od najuspešnijih kastrata i nastupao je širom Evrope
u prvoj polovini 18. veka.
Rođen 1705. u Napulju, Farineli je od 1737. živeo u Madridu i,
zahvaljujući naklonosti monarha, imao je veliki uticaj na dvor i politički
život u Španiji. U Italiju se vratio 1759. Živeo je u Bolonji, gde je
umro 1782.
"Tražimo nove informacije o eventualnim izuzetnim karakteristikama
pevača koje jesu ili nisu povezane sa činjenicom da je bio
kastriran", objasnio je Đino Fornaćari.
"Voleli bismo da, preko ishrane, saznamo nešto o njegovom načinu
života, kao i o njegovoj građi, iako već sada možemo da kažemo
da je bio visok i snažan", dodao je.
Kako je dnevniku "Republika" rekla Marija Đovana
Belkastro iz laboratorije za bioarheologiju na Univerzitetu u Bolonji,
analiza ostataka operskog pevača mogla bi da otkrije "opseg
njegovog grudnog koša i veličinu njegovih usta".
Te morfološke karakteristike mogle bi da budu ključ Farinelijevih
izuzetnih pevačkih sposobnosti.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Andželina
Džoli igra udovicu ubijenog američkog novinara |
|
|
|
 Andželina
Džoli će igrati udovicu ubijenog novinara "Vol Strit džornala"
Danijela Perla, piše "Dejli varajeti".
Film
Veliko srce (A Mighty Heart), adaptacija istoimenih memoara Marijan Perl, počeće
da se snima za pet nedelja, dodaje list.
Marijan
Perl u knjizi opisuje potragu za njenim mužem koji je zarobljen i početkom
2002. pogubljen u Pakistanu.
"Oduševljena
sam što će Andželina Džoli igrati mene u adaptaciji moje knjige",
rekla da Marijan Perl "Dejli varajetiju". "Iskreno se divim
njenom radu i onome čemu je posvećena".
Holivudska
zvezda je ambasadorka dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice i
veliki deo vremena posvećuje humanitarnom radu.
"Veliko
srce" će režirati Britanac Majkl Vinterbotom, autor filmova
"Dobro došli u Sarajevo" i "Put za Gvantanamo".
Producent će biti Bred Pit koji s Andželinom Džoli ima ćerku. |
| |
| |
|
| |
| |
| Nastavlja
se serija Jednostavan život |
|
|
|
Ljubitelji američke TV serije Jednostavan život (The Simple Life) imaće
prilike da i dalje gledaju bivše najbolje prijateljice Paris Hilton i Nikol
Riči.
Televizija
E! Entertejnment prikazivaće i petu sezonu rijaliti šou u kojem se
miljenice žute štampe nalaze u običnim svakodnevnim situacijama među
"običnim" ljudima.
Serija se
preselila na televiziju E! kad je stanica Foks odbila da je emituje četvrtu
sezonu.
Novo izdanje je koncipirano tako da bivše prijateljice ne moraju da se
pojavljuju zajedno.
U epizodi
"Jednostava život - dok nas smrt ne razdvoji" koja će biti
prikazana u nedelju, Pariz Hilton i Nikol Riči, u osvojenim scenama,
igraju supruge koje vode domaćinstvo.
|
| |
| |
|
| |
| |
| Tri
miliona ljudi za pola godine na Ajfelovoj kuli |
|
|
|
 Ajfelova
kula, najposećeniji među svetskim spomenicima za koje se ulaz
naplaćuje, oborila je rekord u poseti, sa više od tri miliona ljudi u
prvih šest meseci ove godine.
Od januara
do juna 2006, Ajfelovu kulu posetila su 3.101.302 posetioca, odnosno 100.000
(3,35 odsto) više nego u istom periodu prošle godine, navodi kompanija
SETE, koja vodi brigu o spomeniku.
Među
novima posetiocima pariskog spomenika bio je veliki broj Kineza, Rusa, Južnokorejaca,
uz standardno veliki broj Evropljana, Amerikanaca i Kanađana.
Ajfelova
kula je prošle godine već postavila istorijski rekord, sa 6.428.441
posetiocem.
Ajfelova
kula i zemljište na kojem je izgrađena vlasništvo su grada Pariza.
|
| |
| |
|
| |
|
 |
