Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1061, 14. jul 2006.

 
Tri kosovska spomenika na listu svetske baštine UNESKO-a
 
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je UNESKO usvojio nacrt odluke da se u listu svetske baštine uvrste Pećka patrijaršija, manastir Gračanica (na slici)  i crkva Bogorodice Ljeviške.

"U radnom delu sednice Komiteta za svetsku baštnu UNESKO-a, koji zaseda u Viljnusu, od 8. do 16. jula, usvojen je nacrt odluke da se u listu svetske baštine, na kojoj se već nalazi manastir Dečani, uvrste još tri spomenika: Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviška".

Očekuje se da će 16. jula, na plenarnoj sednici, Komitet doneti konačnu odluku.
 
   
 


 
Nova odeljenja za suđenja organizovanom kriminalu
 
Planiranim izmenama Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala biće formirana četiri posebna odeljenja za organizovani kriminal - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Kako je objavio dnevnik "Danas", ta odeljenja biće formirana pri okružnim sudovima u tim gradovima, a s teritorije delovanja četiri buduća apelaciona suda u istim centrima.

Profesor Pravnog fakulteta i član Radne grupe Ministarstva pravde za reformu pravosuđa Milan Škulić potvrdio je da se radi na izmenama Zakona. "To ne znači da će već početi postupci pred većima za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu biti prebacivani", rekao je Škulić.

Prema njegovim rečima, osnovni cilj izmena je da se maksimalno ojača procesni i faktični položaj tužioca za organizovani kriminal i da se omogući da tužilaštvo ima odeljenja i van Beograda.

Škulić je kazao da će, nakon izmena Zakona, nastaviti da postoji i sudi Veće za organizovani kriminal pri Okružnom sudu u Beogradu, koje i danas sudi optuženima za organizovani kriminal.

On je dodao da se planira da se za ta dela sudi i pred drugim okružnim sudovima s teritorije delovanja budućih apelacionih sudova, kao i da se za suđenja van Beograda stvore uslovi koji postoje u beogradskom Odeljenju.

Škulić je naveo da je potrebno da se "rastereti" Okružni sud u Beogradu i izrazio uverenje da će time suđenja za organizovani kriminal biti još efikasnija.

Prema njegovim rečima, izmene Zakona radiće se po Strategiji za reformu pravosuđa, ali radna grupa koja će pripremiti te izmene još nije formalno osnovana.

On je naveo da su u toku intenzivne konsultacije s tužiocima i sudijama koje postupaju u slučajevima organizovanog kriminala, jer je cilj da se "maksimalno uvaži mišljenje prakse".

Škulić nije mogao da precizira kada će biti usvojene zakonske izmene, ali je kazao da bi to najranije moglo da se desi u septembru ili oktobru, nakon odmora.

Prema njegovim rečima, pitanje mesta suđenja biće rešena po pravilu mesta izvršenja krivičnog dela, s tim da će u slučaju kada je delom obuhvaćeno više područja suditi odeljenje koje prvo pokrene postupak.
 
   
 


 
Vratiću se kad mi zagarantuju fizičku bezbednost
 
Lider Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić izjavio je da će se vratiti u Srbiju tek kada mu bude garantovana fizička bezbednost i dodao da je policija do sada dva puta privodila ljude koji su priznali da su bili anga-žovani da ga "likvidiraju".

"Tražim pravo da se branim sa slobode i time dokazujem da se s velikim poštovanjem odnosim prema sudu. Tražim da mi se omogući da se bavim svojim poslovima, politikom i radom mojih kompanija. Moji zahtevi su minimalni. I razumni", rekao je Karić u intervjuu za novosadski "Dnevnik".

On je kazao da Srbijom vlada "finansijska oligarhija i interesne grupe usko povezane s organizovanim kriminalom".

"Problem nije u meni, već u vlasti koja je ovladala Srbijom i njenim bogatstvom", kazao je Karić.

"Dnevnik" je najavio da će objaviti dužu verziju intervjua sa Karićem .
 
   
 


 
Srbija je spremna da razgovara sa svima
 
Predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić izjavila je u Zubinom Potoku da je srpski pregovarački tim spreman da razgovara sa svima i da ukrsti argumente kako bi se izbegla mogućnost da rešenje o statusu Kosova bude nametnuto.

"Stav srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova je da za dobrobit svog naroda želi da pregovara sa svima. Ukrstićemo argumente jer da nije tako otvorili bi carski put za nametnuto rešenje, što srpska strana ne želi", rekla je Rašković Ivić novinarima na početku višednevne posete Kosovu i Metohiji.

Rašković Ivić je rekla da nije tačno ono što se stalno imputira da Srbija u slučaju nametnutog rešenja želi da organizuje egzodus srpskog naroda: "Mi smo tu da narod zaštitimo a ne da ga uvaljujemo u nevolje", kazala je predsednica Koordinacionog centra.

Rašković Ivić je u Zubinom Potoku položila kamen-temeljac za fiskulturno-sportsku salu koja bi trebalo da bude izgrađena za 170 dana.

Vrednost radova je 86 miliona dinara. Investitor je Skupština opštine Zubin Potok, a donatori Kooridnacioni centar i Ministarstvo za prosvetu i sport Srbije. Radovi su povereni građevinskom preduzeću Kolašin iz Zubinog Potoka.

Predsednica Koordinacionog centra je boravak na Kosovu nastavila posetom porodicama koje su se vratile u metohijska sela Blagač i Vidanje u opštini Đurakovac.

Rašković Ivić će danas posetiti Goraždevac i Pećku patrijaršiju, a sutra će se sastati sa vršiocem dužnosti specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Stivenom Šukom.

U naredna tri dana ona će obići gotovo sva sela u centralnom Kosovu i Kosovskom pomoravlju gde žive Srbi, a na kraju posete, u nedelju 16. jula, održaće konferenciju za novinare u Kosovskoj Mirovici.
 
   
 


 
Crna Gora ponosna na prijateljstvo sa susedima
 
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je, na prijemu povodom Dana državnosti, da je Crna Gora ponosna na prijateljstvo sa bivšim jugoslovenskim republikama, koje će negovati kao svoju posebnu vrednost.

"Nezavisna država ima svoju punu vrednost samo ako donosi opšte dobro. To opšte dobro podrazumeva dobre odnose sa susedima i državama regije i integraciju u šire državne i bezbednosne strukture", rekao je Vujanović.

Crnogorski predsednik je rekao da je sticanjem nezavisnosti ispunjen veliki istorijski dug, bez bojnog polja i mirovnih konferencija, ali i da je preuzeta velika odgovornost.

Vujanović je bio domaćin prijema koji je povodom Dana državnosti Crne Gore, 13. jula, priređen u podgoričkoj vili "Gorica".

Prijemu su kao specijalni gosti prisustvovali predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Stjepan Mesić, ali ne i predsednik Slovenije Janez Drnovšek čije prisustvo je protokolom bilo najavljeno.

Drnovšek je danas boravio u Podgorici, gde se sastao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima.

Prvoj proslavi Dana državnosti u nezavisnoj Crnoj Gori prisustvovao je i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković, generalni sekretar OEBS-a Mark Peren de Brišambo, bivši specijalni izaslanik za crnogorski referendum Miroslav Lajčak, predstavnici međunarodnih organizacija, diplomatskog kora, izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, kao i vojnog vrha.

Na prijemu se nisu pojavili predstavnici opozicionih partija u Crnoj Gori.

Među zvanicama su bili i poslednji ambasador SFRJ Budimir Lončar i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

Povodom Dana državnosti prvi put je jedinica Vojske Crne Gore izvela artiljerijsku paljbu sa 15 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Datum 13. jul je višestruko značajan za crnogorsku istoriju. Tog dana 1878. godine Crna Gora je na Berlinskom kongresu formalno priznata kao nezavisna drzava, a istog datuma 1941. godine crnogorski narod je krenuo u borbu protiv antifašističke koalicije.

Taj datum je proglašen za državni praznik 2004. godine.
 
   
 


 
Nezavisnost podigla akcije na crnogorskim berzama
 
Crnogorske berze reagovale su na državnu nezavisnost vrtoglavim rastom cena akcija i berzanskih indeksa a, prema proceni stručnjaka, interesovanje investitora se tek može očekivati, piše podgorički dnevnik "Republika".

Ove sedmice na Montenegroberzi indeks Moste bio je za 50 odsto viši nego pre 21. maja i izjašnjavanja o državnom statusu Crne Gore. Indeks Moste juče je bio 763, dok je pre referenduma bio 470 poena.

"Evidentno je da je indeks počeo da raste par dana pre referenduma, i investitori, tu akcenat stavljam na inostrane, su pozitivno ocenili i samo pitanje o državnom statusu", rekla je izvršni direktor Montenegroberze Dejana Šuškavčević.

Ona je ocenila da će, iako su svi očekivali zatišje posle prošlogodišnjeg berzanskog buma, i ova godina sigurno biti na istom nivou, ako ne i nadmašiti cifre iz prethodne.

"Oni oprezniji investitori, koji su uoči referenduma bili neodlučni, sada sa većom sigurnošču ulažu, kao i oni koji su bili nesigurni kada je pitanju rezultat referenduma", kazao je predsednik crnogorske Komisije za hartije od vrednosti Zoran Đikanović za "Republiku".

Đikanović očekuje slične trendove tokom leta i periodu nakon toga.

"Ne mislim da se mora nastaviti ovaj tempo rasta cena, ali verujem da će se nastaviti interesovanje za tržište, od strane domaćih i stranih investitora, upravo zbog svih onih stvari koje su rešene sa nezavisnošću", zaključio je Đikanović.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"