Broj 1061, 14. jul 2006.
|
Tri kosovska spomenika na listu svetske
baštine UNESKO-a |
|
Ministarstvo
spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je UNESKO usvojio nacrt odluke da se u
listu svetske baštine uvrste Pećka patrijaršija, manastir Gračanica (na slici)
i crkva Bogorodice Ljeviške.
"U radnom delu sednice Komiteta za svetsku baštnu UNESKO-a, koji zaseda u
Viljnusu, od 8. do 16. jula, usvojen je nacrt odluke da se u listu svetske
baštine, na kojoj se već nalazi manastir Dečani, uvrste još tri spomenika:
Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviška".
Očekuje se da će 16. jula, na plenarnoj sednici, Komitet doneti konačnu odluku. |
|
|
|
|
|
Nova odeljenja za suđenja organizovanom
kriminalu |
|
Planiranim izmenama Zakona o nadležnosti
državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala biće formirana četiri
posebna odeljenja za organizovani kriminal - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i
Kragujevcu.
Kako je objavio dnevnik "Danas", ta odeljenja biće formirana pri okružnim
sudovima u tim gradovima, a s teritorije delovanja četiri buduća apelaciona
suda u istim centrima.
Profesor Pravnog fakulteta i član Radne grupe Ministarstva pravde za reformu
pravosuđa Milan Škulić potvrdio je da se radi na izmenama Zakona. "To ne znači
da će već početi postupci pred većima za organizovani kriminal Okružnog suda u
Beogradu biti prebacivani", rekao je Škulić.
Prema njegovim rečima, osnovni cilj izmena je da se maksimalno ojača procesni
i faktični položaj tužioca za organizovani kriminal i da se omogući da
tužilaštvo ima odeljenja i van Beograda.
Škulić je kazao da će, nakon izmena Zakona, nastaviti da postoji i sudi Veće
za organizovani kriminal pri Okružnom sudu u Beogradu, koje i danas sudi
optuženima za organizovani kriminal.
On je dodao da se planira da se za ta dela sudi i pred drugim okružnim
sudovima s teritorije delovanja budućih apelacionih sudova, kao i da se za
suđenja van Beograda stvore uslovi koji postoje u beogradskom Odeljenju.
Škulić je naveo da je potrebno da se "rastereti" Okružni sud u Beogradu i
izrazio uverenje da će time suđenja za organizovani kriminal biti još
efikasnija.
Prema njegovim rečima, izmene Zakona radiće se po Strategiji za reformu
pravosuđa, ali radna grupa koja će pripremiti te izmene još nije formalno
osnovana.
On je naveo da su u toku intenzivne konsultacije s tužiocima i sudijama koje
postupaju u slučajevima organizovanog kriminala, jer je cilj da se "maksimalno
uvaži mišljenje prakse".
Škulić nije mogao da precizira kada će biti usvojene zakonske izmene, ali je
kazao da bi to najranije moglo da se desi u septembru ili oktobru, nakon
odmora.
Prema njegovim rečima, pitanje mesta suđenja biće rešena po pravilu mesta
izvršenja krivičnog dela, s tim da će u slučaju kada je delom obuhvaćeno više
područja suditi odeljenje koje prvo pokrene postupak. |
|
|
|
|
|
Vratiću se kad mi zagarantuju fizičku
bezbednost |
|
Lider Pokreta snaga Srbije Bogoljub Karić
izjavio je da će se vratiti u Srbiju tek kada mu bude garantovana fizička
bezbednost i dodao da je policija do sada dva puta privodila ljude koji su
priznali da su bili anga-žovani da ga "likvidiraju".
"Tražim pravo da se branim sa slobode i time dokazujem da se s velikim
poštovanjem odnosim prema sudu. Tražim da mi se omogući da se bavim svojim
poslovima, politikom i radom mojih kompanija. Moji zahtevi su minimalni. I
razumni", rekao je Karić u intervjuu za novosadski "Dnevnik".
On je kazao da Srbijom vlada "finansijska oligarhija i interesne grupe usko
povezane s organizovanim kriminalom".
"Problem nije u meni, već u vlasti koja je ovladala Srbijom i njenim
bogatstvom", kazao je Karić.
"Dnevnik" je najavio da će objaviti dužu verziju intervjua sa Karićem . |
|
|
|
|
|
Srbija je spremna da razgovara sa svima |
|
Predsednica Koordinacionog centra Sanda
Rašković Ivić izjavila je u Zubinom Potoku da je srpski pregovarački tim
spreman da razgovara sa svima i da ukrsti argumente kako bi se izbegla
mogućnost da rešenje o statusu Kosova bude nametnuto.
"Stav srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova je da za dobrobit
svog naroda želi da pregovara sa svima. Ukrstićemo argumente jer da nije tako
otvorili bi carski put za nametnuto rešenje, što srpska strana ne želi", rekla
je Rašković Ivić novinarima na početku višednevne posete Kosovu i Metohiji.
Rašković Ivić je rekla da nije tačno ono što se stalno imputira da Srbija u
slučaju nametnutog rešenja želi da organizuje egzodus srpskog naroda: "Mi smo
tu da narod zaštitimo a ne da ga uvaljujemo u nevolje", kazala je predsednica
Koordinacionog centra.
Rašković Ivić je u Zubinom Potoku položila kamen-temeljac za
fiskulturno-sportsku salu koja bi trebalo da bude izgrađena za 170 dana.
Vrednost radova je 86 miliona dinara. Investitor je Skupština opštine Zubin
Potok, a donatori Kooridnacioni centar i Ministarstvo za prosvetu i sport
Srbije. Radovi su povereni građevinskom preduzeću Kolašin iz Zubinog Potoka.
Predsednica Koordinacionog centra je boravak na Kosovu nastavila posetom
porodicama koje su se vratile u metohijska sela Blagač i Vidanje u opštini
Đurakovac.
Rašković Ivić će danas posetiti Goraždevac i Pećku patrijaršiju, a sutra će se
sastati sa vršiocem dužnosti specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN
Stivenom Šukom.
U naredna tri dana ona će obići gotovo sva sela u centralnom Kosovu i
Kosovskom pomoravlju gde žive Srbi, a na kraju posete, u nedelju 16. jula,
održaće konferenciju za novinare u Kosovskoj Mirovici. |
|
|
|
|
|
Crna Gora ponosna na prijateljstvo sa
susedima |
|
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio
je, na prijemu povodom Dana državnosti, da je Crna Gora ponosna na
prijateljstvo sa bivšim jugoslovenskim republikama, koje će negovati kao svoju
posebnu vrednost.
"Nezavisna država ima svoju punu vrednost samo ako donosi opšte dobro. To
opšte dobro podrazumeva dobre odnose sa susedima i državama regije i
integraciju u šire državne i bezbednosne strukture", rekao je Vujanović.
Crnogorski predsednik je rekao da je sticanjem nezavisnosti ispunjen veliki
istorijski dug, bez bojnog polja i mirovnih konferencija, ali i da je preuzeta
velika odgovornost.
Vujanović je bio domaćin prijema koji je povodom Dana državnosti Crne Gore,
13. jula, priređen u podgoričkoj vili "Gorica".
Prijemu su kao specijalni gosti prisustvovali predsednici Srbije i Hrvatske
Boris Tadić i Stjepan Mesić, ali ne i predsednik Slovenije Janez Drnovšek čije
prisustvo je protokolom bilo najavljeno.
Drnovšek je danas boravio u Podgorici, gde se sastao sa najvišim crnogorskim
zvaničnicima.
Prvoj proslavi Dana državnosti u nezavisnoj Crnoj Gori prisustvovao je i
ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković, generalni sekretar OEBS-a
Mark Peren de Brišambo, bivši specijalni izaslanik za crnogorski referendum
Miroslav Lajčak, predstavnici međunarodnih organizacija, diplomatskog kora,
izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, kao i vojnog vrha.
Na prijemu se nisu pojavili predstavnici opozicionih partija u Crnoj Gori.
Među zvanicama su bili i poslednji ambasador SFRJ Budimir Lončar i predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
Povodom Dana državnosti prvi put je jedinica Vojske Crne Gore izvela
artiljerijsku paljbu sa 15 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
Datum 13. jul je višestruko značajan za crnogorsku istoriju. Tog dana 1878.
godine Crna Gora je na Berlinskom kongresu formalno priznata kao nezavisna
drzava, a istog datuma 1941. godine crnogorski narod je krenuo u borbu protiv
antifašističke koalicije.
Taj datum je proglašen za državni praznik 2004. godine. |
|
|
|
|
|
Nezavisnost podigla akcije na crnogorskim
berzama |
|
Crnogorske berze reagovale su na državnu
nezavisnost vrtoglavim rastom cena akcija i berzanskih indeksa a, prema
proceni stručnjaka, interesovanje investitora se tek može očekivati, piše
podgorički dnevnik "Republika".
Ove sedmice na Montenegroberzi indeks Moste bio je za 50 odsto viši nego pre
21. maja i izjašnjavanja o državnom statusu Crne Gore. Indeks Moste juče je
bio 763, dok je pre referenduma bio 470 poena.
"Evidentno je da je indeks počeo da raste par dana pre referenduma, i
investitori, tu akcenat stavljam na inostrane, su pozitivno ocenili i samo
pitanje o državnom statusu", rekla je izvršni direktor Montenegroberze Dejana
Šuškavčević.
Ona je ocenila da će, iako su svi očekivali zatišje posle prošlogodišnjeg
berzanskog buma, i ova godina sigurno biti na istom nivou, ako ne i nadmašiti
cifre iz prethodne.
"Oni oprezniji investitori, koji su uoči referenduma bili neodlučni, sada sa
većom sigurnošču ulažu, kao i oni koji su bili nesigurni kada je pitanju
rezultat referenduma", kazao je predsednik crnogorske Komisije za hartije od
vrednosti Zoran Đikanović za "Republiku".
Đikanović očekuje slične trendove tokom leta i periodu nakon toga.
"Ne mislim da se mora nastaviti ovaj tempo rasta cena, ali verujem da će se
nastaviti interesovanje za tržište, od strane domaćih i stranih investitora,
upravo zbog svih onih stvari koje su rešene sa nezavisnošću", zaključio je
Đikanović. |
|
|
|
|
|
|