Broj žrtava u Bombaju dostigao 200
Najmanje 200 mrtvih, najnoviji je bilans sedam razornih eksplozija koje su se u sredu dogodile u Bombaju, saopštili su indijski zvaničnici.
"Pronađeno je dve stotine tela", potvrdio je u lokalnom parlamentu zamenik premijera države Maharaštra R. Patil. U napadima je povređeno više od 700 ljudi, a strahuje se da broj žrtava nije konačan. Eksplozije su odjeknule u prepunim vozovima, u kojima se u vreme najveće prometne gužve prevozi i više od 4.500 ljudi, što je gotovo tri puta više od predviđenog kapaciteta. Do sada niko nije preuzeo odgovornost za napade, ali se veruje da su ih organizovali kašmirski separatisti koji su i ranije pribegavali terorističkim napadima na indijske gradove. Indija je danas pozvala svog severnog suseda, Pakistan, da "demontira" terorističku infrastrukturu na svojoj teritoriji, ali se uzdržala od direktnih optužbi da je Pakistan, sa kojom vodi spor oko Kašmira, odgovoran za najnovije terorističke napade. Nju Deli veruje da kašmirske separatiste obučava, naoružava i finansira Islamabad. Saopštenje indijskog ministarstva inostranih poslova usledilo je kao odgovor na izjavu šefa pakistanske diplomatije, koji je sugerisao da su eksplozije u Bombaju rezultat sukoba u Kašmiru. "Nalazimo da je užasno što (ministar Kuršid Mahmud) nastoji da poveže ove strašan i nehuman čin terorizma protiv muškaraca, žena i dece sa navodnim odsustvom rešenja u sporu između Indije i Pakistana", izjavio je portparol indijskog ministarstva Navtej Sarna. Na desetine militantnih grupa bori se u Kašmiru protiv indijskih vlasti, nastojeći da taj većinski muslimanski region pripoji Pakistanu. Bombaške napade u Bombaju osudio je i NATO, koji je indijskim vlastima ponudio pomoć međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma. "NATO stoji uz Indiju u ovim teškim vremenima. Osuđujemo taj varvarski čin na najoštriji mogući način i žalimo za besmislenim gubitkom nevinih života koji je izazvao", naveo je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer. Napadi u Bombaju predstavljaju "direktan izazov za našu zajedničku bezbednost i za osnovne demokratske vrednosti koje delimo sa Indijom", naveo je Shefer u pismu upućenom ambasadoru Indije u Briselu.

Novi rat na Bliskom istoku
Izraelska armija bombardovala je i bejrutski aerodrom a izraelska ratna mornarica ušla u teritorijalne vode Libana a Hezbolah je, kao odgovor na izraelske napade ispalio više desetina raketa na sever Izraela...
Najmanje 47 ljudi, među kojima 15 dece, poginulo je u najnovijoj eskalaciji sukoba na Bliskom istoku. U seriji izraelskih vazduhoplovnih napada na naseljene oblasti na jugu Libana ranjeno je oko 100 ljudi. Izrael je juče Libanu nametnuo pomorsku i vazdušnu blokadu, u sklopu ofanzive protiv pokreta Hezbolah čiji su gerilci u sredu oteli dva izraelska vojnika. Predstavnica izraelske armije saopštila je da je izraelska ratna mornarica ušla u teritorijalne vode Libana. Izraelska armija je juče, javljaju agencije, bombardovala i bejrutski aerodrom, (slika desno) jedinu libansku međunarodnu vazdušnu luku. Jedan visoki izraelski vojni zvaničnik izjavio je da će Izrael bombardovati i druge libanske aerodrome. Pomorska i vazduhoplovna blokada je preduzeta, tvrde izraelski zvaničnici, da bi se blokirale libanske luke i aerodromi preko kojih "cirkulišu teroristi i vrši se transfer oružja, koje se potom koristi za napade na Izrael". Hezbolah je, kao odgovor na izraelske napade, juče sa područja južnog Libana ispalio više desetina raketa na sever Izraela. Za sada se zna da je jedna osoba poginula a 27 ljudi ranjeno. Gerilci šiitskog pokreta Hezbolah su saopštili da su u sredu zarobili dva izraelska vojnika u napadu na vojnu bazu na granici Izraela i Libana, kako bi ih razmenili za arapske odnosno palestinske zatvorenike u Izraelu. Izraelski ministar pravde Haim Ramon izjavio je da će Liban "skupo platiti" otmicu dvojice izraelskih vojnika. "Od izraelskog povlačenja sa juga Libana 2000. godine, libanska vlada je dopustila Hezbolahu da postane njena zvanična vojska", dodao je Ramon. Najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku otvara i pitanje da li bi uključenje libanskog Hezbolaha u izraelsko-palestinsku krizu moglo da otvori vrata novom ratu u regionu. Postavlja se i pitanje šta je Hezbolah i njegovog lidera Šeika Hasana Nasralaha nagnalo da usred nastojanja da se transformiše u legitimnu političku stranku u Libanu, izvede akciju na severu Izraela i reskira da isprovocira potencijalni novi rat sa Izraelom. Londonski "Tajms" ocenjuje da će otmica koju je Hezbolah izveo na Bliskom istoku biti pozdravljena. Arapi su sa sve većim gnevom gledali izraelske upade na teritoriju Gaze, a da niko od arapskih ili svetskih lidera nije ni pokušao da zaustavi nasilje. Hezbolah uz to pokušava da isposluje razmenu otetih vojnika za arapske zatvorenike u izraelskim zatvorima, u čemu je ranije imao uspeha. U tom pokretu se, po pisanju "Tajmsa", nadaju i da će im konfrontacija sa Izraelom poslužiti kao opravdanje da zadrže svoje naoružano krilo koje bi, u skladu sa sporazumom UN, moralo da bude raspušteno, ali je i dalje najmoćnija sila koja brani Liban. Konačno, smatra "Tajms", malo ko sumnja da je akcija Hezbolaha naređena bez prethodnih konsultacija sa Damaskom i Teheranom. Sirijci koji još uživaju snažan uticaj u Libanu, žele da, po oceni lista, pokažu i Izraelu i Zapadu da je njihova uloga u toj zemlji od vitalne važnosti za regionalnu stabilnosti i da bi se bez Sirije Liban vratio anarhiji i novom nasilju. Iran, glavni duhovni i vojni saveznik Hezbolaha, se nada da će novonastala kriza odvratiti pažnju javnosti od iranskog nuklearnog programa koji bi, u suprotnom, dominirao dnevnim redom predstojećeg sastanka "Grupe 8" najrazvijenijih zemalja sveta u Rusiji. Rusija je osudila izraelske napade na "civilne infrastrukture" u Libanu i na palestinskim teritorijama i pozvala zavađene strane na mir kako bi se izbegao "otvoreni sukob". Portparol ruske diplomatije Mihail Kaminjin osudio je Izrael "zbog upotrebe nesrazmerne sile" u sukobu sa Libanom i Palestincima, ali i libanski Hezbolah zbog otmice dvojice izraelskih vojnika. Sjedinjene Američke Države su pozvale i Izrael i Liban na uzdržanost, ali dodale da "Izrael ima pravo da se brani".

Tesla, srpski kralj svetlosti
Amerikanci misle da je Nikola Tesla čovek iz svemira, planetarni Srbin, vanzemaljac kojeg je Bog poslao svetu i Srbima, da nas osvetli u večnoj pomračini. Nikola je bio "kralj svetlosti"...
Trenutno se u svetu primenjuje preko 1.500 Teslinih praktičnih rešenja, a mnoge Tesline ideje su i danas tajne ne samo za naučni svet već i za tajne službe velikih zemalja. To je najbolji dokaz da je Tesla, rođen pre 150 godina, i danas kao naučnik živ. Nikola Tesla je sve svoje izume držao u glavi, tako da danas ima vrlo malo dokumenata koji bi dokazali postojanje njegovih projekata o tajnom oružju ili o prenosu energije preko cele planete Zemlje. Deo mističnosti oko Teslinih izuma nastao je i posle rušenje njegove laboratorije u Kolorado Spingsu. Naime, kada su minirani Teslin toranj i laboratorija, zatrpan je njegov podrum, dubok 40 metara, u kome su ostali mnogi zapisi eksperimenata i teslinih ideja - priznao nam je dr Ljubo Vujović. Čudna snoviđenja Tesla je rođen u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine, u ličkom selu Smiljanu. Još kao dete pokazivao je veliku radoznalost i ljubav prema prirodi i knjigama. U detinjstvu Nikola je patio od čudne boljke jer bi sve ono što je zamislio mogao da vidi kao živu sliku ispred očiju, čak bi kroz nju mogao da prođe i rukom. U početku su mu se ukazivale slike zmija i aždaja iz narodnih priča, a kasnije je išao na svoja zamišljena putovanja, posećivao gradove i družio se sa nepoznatim ljudima. U svojoj sedamnaestoj godini, kada se ozbiljnije posvetio nauci, ovu svoju sposobnost jasnoviđenja iskoristio je za pronalaženje jer bi svaku ideju koja bi mu pala na pamet moglo da vidi kao živu sliku ispred očiju. Naime, on je mogao da reflektuje misao na retinu oka i da projektuje misli kao stvarne trodimenzione slike ispred očiju. Čak je mogao na taj način, ono što danas može kompjuter, da usavršava zamišljeni uređaj kroz sliku koju je video ispred očiju i da popravlja nedostatke na njemu do najsitnijih detalja, što se danas naziva simulacijom radnog procesa pomoću kompjutera. Tako je on ovu svoju "bolest" iskoristio i došao do najvećih otkrića civilizacije. Ovakva sposobnost se u psihologiji naziva tehnikom vizualizacije. U biografiji "Moji izumi" Tesla piše kako je u jednoj knjizi našao opis Nijagarinih vodopada. Povodom toga on kaže: "U mašti sam zamislio veliki točak kojeg pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma." Od tada do početka četrdesetih godina prošlog veka, naš velikan nauke i tehnike Nikola Tesla je, zahvaljujući svojim otkrićima obrtnog magnetnog polja, dobijanja i prenošenja naizmeničnih struja na daljinu i drugih pronalazaka , posle Džemsa Vata (1736-1819), izveo novu tehničku revoluciju modernog doba. Raznovrsnim i brojnim delima, kao i izuzetnom ličnošću, Tesla već duže od 130 godina pleni pažnju ne samo tehničke inteligencije, već i velikog broja običnih ljudi, od kojih mnogi pokušavaju da ponove ili usavrše neke od njegovih ogleda ili pronalazaka. Tako sada, zahvaljujući internetu, postoji "Teslina galaksija" sledbenika i obožavalaca. Svi oni veruju rečima Tesle koje je iskazao pre jednog stoleća: "Ja više ne radim za sadašnjost, ja radim za budućnost. Budućnost pripada meni !" - I ja kao Amerikanci mislim da je Nikola Tesla čovek iz svemira, planetarni Srbin, vanzemaljac kojeg je Bog poslao svetu i Srbima, da nas osvetli u večnoj pomračini. Nikola je bio kralj neona. On je bio "kralj svetlosti". Bez Tesle ne bi bilo ni Las Vegasa. Tajna oružja Nikola Tesla je sve svoje izume držao u glavi, tako da danas ima vrlo malo dokumenata koji bi dokazali postojanje njegovih projekata o tajnom oružju ili o prenosu energije preko cele planete Zemlje. Deo mističnosti oko Teslinih izuma nastao je i posle ruđenje njegove laboratorije u Kolorado Spingsu. Naime, kada su minirani Teslin toranj i laboratorija, zatrpan je njegov podrum, dubok 40 metara, u kome su ostali mnogi zapisi eksperimenata i teslinih ideja - otkriva na dr Ljubo Vujović, danas predsednik Pokreta Nikola Tesla, koji ima sve više pristalica u svetu. Nakon Tesline smrti 1943. u SAD počinju istraživanja tajnih oružja koja se oslanjaju na njegove radove. Naime, vlada SAD je tokom rata u Vijetnamu počela da istražuje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produži sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraživanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju elektricne energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotacu. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su već znali kako da se utiče na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala vlada SFRJ. Prema drugoj dokumente im je dostavio Teslin pomoćnik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili veštačku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja služi i kao elektromagnetski štit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom "Ratovi zvezda". - Teslina genijalnost se ogleda u dubini prodiranja u tajne prirode. Za Teslu je bio karakterističan rad na čitavim tehnologijama koje su podrazumevale multidisciplinarno znanje i objedinjavanje više različitih otkrića. Tako su nastale "veština teleautomatike", "veština prenošenja energije kroz prirodne sredine", "veština telegeodinamike" i druge. U skladu s duhom vremena takve svoje izume Tesla je označavao rečju "art" - što bi se moglo prevesti kao veština ili umetnost proizvođenja određenih efekata.   Otkrića koja su promenila svet Pronalasci i otkrića Nikole Tesle ostvarili su temeljan i mnogostruki utica na umeće i nauku. Tesla je u SAD patentirao 120 projekata, a u Evropi još 130, mada se tvdi da ih nezavničlno ima oko 700. Nikola Tesla je tvorac televizije, čitača misli, sistema perpetum mobile, podmornice, aeromobila, veštačkog održavanja cirkulacije krvi, veštačkog uzgoja kokošaka, električnog kupatila, kontrole vremena. Navedena hronološkim redom najveća otkrića među njima su sledeća: Obrtno polje, indukcioni motor i sistem za prenos snage na bazi naizmenične struje 1882-1888; Teslin kalem i visokofrekventni oscilator 1889-1982; istraživanja i eksperimenti sa strujama visokog napona 1889-1893; elektromehanički izohroni oscilator 1890-1892; visokofrekventne struje promenljive frekvencije 1891-1892; Teslin sistem za bežični prenos energije 1891-1893; istraživanja i eksperimenti sa rezonantnim frekventnim kolima 1891-1893; visokonaponski aparati 1893-1896; otkriće kosmičkih zraka 1896; Teslina teorija o radioaktivnosti 1896-1898; vakuumske cevi za visoke potencijale 1896-1899; metodi i aparati za regulaciju i podešavanje rezonantnih kola 1896-1897; veština eleautomatike 1897-1899; veština individualizacije 1898-1903; otkriće zemljine rezonance i zakona o rasprostiranju kondukcionih struja kroz zemlju 1899, visokonaponski predajnici za bežični prenos 1899, eksperimenti sa veštačkim munjama 1899; metodi i aparati za prijem i pojačavanje efekata koji se prenose kroz prirodne medije 1903-1905; veština prenosa energije preko stacionarnih zemljinih talasa 18981906; svetski bežični sistem 1906-1919; pojačalo odašiljač za proizvodnju transcedentnih potencijala 1914; brzinometar na novom principu; sigurno sredstvo zaštite od groma; avion velike brzine koji može vertikalno da se diže i koji lebdi u vazduhu,, razni tipovi parnih i gasnih turbina, kompresori i vakuumske pumpe i ostali aparati 1916-1926. Međutim, posebnu pažnju naučnika zaokupljaju Tesline ideje o talasima nadsvetlosnih brzina i bežičnom prenosu energije na daljinu. Prema opisu koji je dao Džon O'Nil u knjizi "Nenadmašni genije" jednom prilikom 1896. godine Tesla je pričvrstio mehanički oscilator za potporni stub u laboratoriji. Posle izvesnog vremena oscilator je stupio u rezonantno oscilovanje sa čeličnom strukturom zgrade u kojoj je smeštena laboratorija, što je izazvalo pravi zemljotres. Da je u pitanju verodostojan podatak, posvedočio je i sam Tesla u nekoliko navrata. Ovaj događaj je dao povoda Tesli da februara 1912. godine, u časopisu "Vorld tudej" smelo izjavi da bi se ovakvom metodom mogla prepoloviti i sama Zemljina kuga - priča nam dr Ljubo Vujović. Srpski Leonardo Veliku pažnju izaziva i tajna Teslinih "zraka smrti". Ne radi se o zracima već o usmerenim snopovima čestica. Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisana u zrak, ne bi mogla da povredi čoveka na većem odstojanju. Ali, zato usmeren prodoran snop čestica može da bude smrtonosno oružje. Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Teslin plan za novo oružje podrazumevao je ispunjenje četiri tačke i predstavljao je ne jedan izum već tehnologiju koja je sadržavala niz novih otkrića: konstrukcija nove visokovakuumske cevi otvorene prema atmosferi, sredstva za prenos visokog naelektrisanja minijaturnim mecima, novu vrstu terminala relativno malih dimenzija na izuzetno visokom potencijalu i elektrostatički generator velike snage. - Kad se razmatraju Tesline neobične i maštovite ideje u najrazličitijim oblastima tehnike, jedna od asocijacija je sličnost sa delom velikog genija renesanse - Leonardom da Vinčijem. Dva genija su živela u različitim vremenima, ali imaju mnogo toga zajedničkog. Jedan je bio umetnik kome je nauka bila ideal. Drugi je bio naučnik koji je ideal umetnosti ugradio u svoj naučni rad. U Teslinoj zaostavštini pronađen je samo jedan njegov kratak osvrt na Leonardov rad. Leonardo i Tesla su slični i po velikim tajnama stvaralaštva kojima su ovladali i velikim vizijama koje su želeli da dosegnu. Leonardo je imao svoj neuspeli pokušaj da napravi sliku nad slikama "Bitku kod Angijarija" i najveću livenu skulpturu posvećenu vojvodi Sforci, a Tesla - pokušaj da napravi remek-delo inženjerske veštine, bežični prenos energije. Ali, možda nigde njihova sličnost nije toliko očigledna kao u nastojanjima da konstruišu najčudesnije mašine koje uzbuđuju maštu običnog čoveka - kaže dr Ljubo Vujović, prvi čovek Teslinog memorijalnog društva u Americi. Svađa u porodici Nikola Tesla je umro 1943. godine u Njujorku, gde je sahranjen pred 2.000 ljudi. Njegova urna je kasnije donesena u Jugoslaviju i od 1957. se nalazi u Teslinom muzeju u Beogradu. Slavni naučnik nije imao dece, dakle, direktnih naslednika, niti je testamentom zaveštao svoju ostavštinu. Pravi naslednik svih teslinih patenata je Teslin muzej u Beogradu. - U Americi danas živi nekoliko daljnih potomaka porodice Nikole Telse, jer su njegove sestre Marica Kosanović, Milka Glumčić i Angelina Trbojević imale desetoro dece, petoro unučadi i pretoro praunučadi. Najpoznatiji od njih je Vilijam Trbojević, Anglinin sin, rođen 1930. koji živi u Njujorku pod imenom Vilijam Tirbo i njegov brat Jovan Trbojević, rođen 1937. koji živi u Čikagu. U Čikagu žive i potomci Teslinih ujaka iz familije Mandić - objasnio nam je Radonja Grujić, član uprave Teslinog memorijalnog društva iz Njujorka. Vilijam Tirbo je završio mašinstvo, ali s eu SAD bavio svemirskom tehnologijom. Bio je oženjen Amerikankom, sa kojom ima dvoje dece. Ovaj Teslin rođak najviše je uradio na negovanju ideja i kulta Nikole Tesle, jer je 1979. godine osnovao Teslino memorijalno društv u Njujorku. - Naše društvo imalo je tada oko stotinu organizacija širom sveta i preko 450.000 članova. Međutim, gospodin Tirbo je proneverio deo novca ovog društva, zbog čega smo se posvađali i završili na sudu. To je dovelo deo cepanja Teslinog memorijalnog društva iz Njujorka na dve organizacije, koje danas vode svako za sebe Nikolin naslednik Vilijam Tirbo i dr Ljubo Vujović, u čijoj upravi se i ja nalazim - rekao nam je Radonja Grujić.

Koštunica veruje u podršku SB UN
"Imali smo, dakle, politiku 'standardi pre statusa', zatim 'standardi i status', da bismo, verovatno zbog uverenja da albanska zajednica nije u stanju da poboljša standarde, došli do politike 'status bez ispunjenja i minimalnih standarda...
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je juče u Njujorku da Srbija "s punom verom u nepristrasnost i odgovornost" Saveta bezbednosti UN očekuje da to telo podrži njene argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, Koštunica je naglasio da Srbija dosledno ispoljava spremnost da prihvati kompromis i postigne sporazum, ali i da odlučno odbacuje svaki pokušaj nametnutog rešenja kojim bi joj se oduzelo skoro 15 procenata njene teritorije. Navodeći argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije unutar granica Srbije, srpski premijer je posebno naglasio da se trajno rešenje može postići samo uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog pravnog poretka koji su, kako je naveo, izričiti u smislu da su suverenitet i teritorijalni integritet demokratskih država neprikosnoveni. Time što odbacuje nametnuta rešenja i zahteva bezbednost i opstanak za srpsku i druge nealbenske zajednice, rekao je on, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroisposvesti i obrazovanja. "Ona traži da se zaštite i sačuvaju verski i kulturni spomenici koji nisu samo njeno nego svetsko kulturno nasleđe, ali isto tako da se na Kosovo i Metohiju vrate prognani koji su bili proterani iz svojih domova, i da se na taj način stane na kraj posledicama ogoljenog etničkog čišćenja", dodao je Koštunica. Podsetivši na odredbe platforme Srbije o suštinskoj autonomiji za Kosovo, Koštunica je ukazao da evropsko iskustvo beleži brojna odgovarajuća rešenja sa različitim stepenima autonomije "koji dopuštaju različitim nacionalnostima da u miru i ravnopravnosti razvijaju sopstvene i poštuju tuđe privredne, kulturne i tradicionalne vrednosti". U osvrtu na poziciju kosovskih Albanaca, on je ukazao da ta zajednica ultimativno zahteva da dobije nezavisnost, međunarodno priznanje i pun suverenitet nad delom teritorije koja pripada Srbiji. "Kažem ultimativno jer je očigledno da se argumentacija za nezavisnost Kosova svodi na nasilje i neprestanu pretnju pukom silom. Činjenice nemilosrdno svedoče da je od 1999. godine naovamo na delu bila zapravo politika nasilja i bezobzirnog etničkog čišćenja", rekao je srpski premijer. Koštunica je takođe kritikovao odnos međunarodne zajednice prema ispunjavanju standarda u pokrajni, ocenivši da je status sada postao jedini predmet razgovora i da se o standardima, kako je rekao, "bez mnogo ubeđenja, govori kao o nečemu što će, pretpostavlja se, valjda samo po sebi biti rešeno". "Imali smo, dakle, politiku 'standardi pre statusa', zatim 'standardi i status', da bismo, verovatno zbog uverenja da albanska zajednica nije u stanju da poboljša standarde, došli do politike 'status bez ispunjenja i minimalnih standarda'", dodao je on. Srpski premijer je ocenio da dosadašnji pregovori Beograda i Prištine nisu doneli posebne rezultate i podsetio da napredak nije ostvaren ni na rešavanju pitanja decentralizacije, koje bi, po njegovim rečima, garantovalo osnovne mehanizme samouprave u opštinama gde jedna etnička grupa predstavlja većinu. U tom kontekstu, izrazio je uverenje da bi sporazum oko jednog takvog pitanja omogućio srpskoj zajednici na Kosovu da ozbiljno razmotri mogućnost aktivnijeg učešća u radu kosovskih institucija. To bi, dodao je Koštunica, predstavljalo korak ka postizanju sporazumnog rešenja budućeg statusa pokrajine koje bi bilo prihvatljivo za sve strane. On je ocenio da bi se eventualna odluka o nezavisnosti pokrajine negativno odrazila na demokratske procese u Srbiji i upozorio da bi takva odluka predstavljala opasan presedan, zbog čega se zauzeo da rešenje za status pokrajine bude univerzalno. "Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti", istakao je premijer Srbije. Koštunica je izložio kulturni i istorijski značaj Kosova za Srbiju, ukazao na činjenicu da je pokrajina za Srbiju povezana "tradicijom nacionalnog dostojanstva", i zapitao koja bi demokratska država pristala da "ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla". Uz konstataciju da se u Rezoluciji 1244 UN ne pominje samoopredeljenje, odnosno većinska volja stanovništva, on je ponovio da se pravedno, trajno i stabilno rešenje statusa Kosova može pronaći isključivo davanjem najšire, suštinske autonomije u okvirima međunarodno priznatih granica Srbije. "U regionu kakav je jugoistok Evrope, gde brojnih i kompaktnih etničkih manjina ima u više zemalja, nepovredivost granica je jedini princip koji može na duži rok garantovati stabilnost. Eventualno nametnuto rešenje kosovskog problema neminovno bi imalo posledica po stabilnost i demokratski poredak celog regiona", rekao je Koštunica pred Savetom bezbednosti

Zašto se hapse direktori
Policijsko saslušavanje i hapšenje nekoliko direktora poznatih kompanija u Crnoj Gori i otvorena, neuobičajeno oštra prepucavanja između vrha policije i sudstva, kao i optužbe vrhovnog državnog tužilaštva na račun nekih sudova, stvaraju utisak da se "nešto iza brda valja" u crnogorskom pravosuđu, samoj policiji, a možda i na širem društvenom planu.
Policija je saslušala direktora nacionalne aviokompanije "Montenegroerlajnz" Zorana Đurišića i direktora pravnog sektora Vladimira Đelevića, zbog sumnjie da su zloupotrebom službenog položaja pričinili štetu firmi od 9,7 miliona eura. Đurišić je, kako je saopšteno, na više nezakonitih načina obavio određene poslove za koje tek treba da se utvrdi kome su i koliko donijeli korist, a na štetu aviokompanije. Kriminalistička policija je protiv Đurišića i Đelevića podnijela krivične prijave, a nastaviće istragu o poslovanju "Montenegroerlajnza". Najavljeno je da će državni tužilac tražiti da se njih dvojica stave u pritvor, kako ne bi mogli uticati na svjedoke. Đurišić je u međuvremenu izjavio da je potpuno spokojan i da je policiji prezentirao dokumentaciju na osnovu koje će se pokazati da je aviokompanija poslovala zakonito. U vezi s poslovanjem "Montenegroerlajnza" svoja saznanja o tome policiji su predstavili svi bivši i sadašnji članovi Borda direktora i Upravnog odbora, među njima i ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović i potpredsjednik crnogorskog parlamenta Rifat Rastoder. Prije Đurišića i Đelevića, policija je uhapsila direktore "Inpeka" i "Mljekare" u Podgorici Radivoja Bakića i Zorana Adžića i još desetak njihovih saradnika i drugih osoba sa kojima su, kako je objavljeno, pokušali da operu novac preko Oportjuniti banke. Nekoliko osoba je uhapšeno i u Nikšiću, sa sumnjom da su raznim nelegalnim poslovima oštetili tamošnju Željezaru. Policija, kako se navodi "češlja" još 38 firmi, među njima i poznatu "Cijevnu komerc", veoma angažovanu u javnim radovima. Poseban predmet interesovanja kriminalističke policije su ugovori o izgradnji pojedinih poslovnih objekata u Podgorici. Tim događajima poseban "šmek" je dala i činjenica da je Đurisić, na primjer, suprug bivše visoke funkcionerke crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista i doskorašnjeg ambasadora SCG u Briselu Milice Pejanović -Đurišić, dok je Bakić sin nekadašnjeg crnogorskog ministra Radovana Bakića. Među uhapšenima je i član Glavnog odbora DPS Slavko Stijović. Čelnici crnogorske policije, ministar Jusuf Kalamperović i direktor Uprave policije Veselin Veljović, optužili su u dane pomenutih saslušanja i hapšenja sa okruglog stola o finalizaciji Akcionog plana borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, uz pozitivnu ocjenu rada policije, sudove da svojim radom ne prate efikasno takav anganžman. Veljović je, štaviše, sudove, odnosno, "pojedine sudije" optužio za opstrukciju. To je, koliko je poznato, prvi put da policija dijeli lekcije sudovima, i to veoma oštrim tonom. Čitavoj situaciji novu dozu uzbudljivosti dala je pojava "inasajdera" iz pravosuđa. Sudija Privrednog suda u Podgorici Nataša Bošković je, naime, na konferenciji za novinare optužila svog kolegu Dragana Vučevića da je falsifikovao službene isprave u vezi s nekim stečajnim sporovima. To je dovedeno u vezu sa još nerazjašnjenim poslovanjem određenih fiktivno registrovanih preduzeća u ranijem periodu, koja su prije nekoliko godina pominjana i u vezi sa kupovinom aviona za potrebe crnogorske vlade. Kolegijum Privrednog suda oštro je reagovao na tvrdnje Boškovićeve, ocjenom da je ona iznijela "neprovjerene" i netačne podatke i da je javnim istupom protiv svog kolege "narušila dostojanstvo sudijske struke". Da li slučajno, ili sinhronizovano, a nejasno je da li po "diktatu sa jedne adrese", uslijedilo je i saopštenje Vrhovnog državnog tužilaštva Crne Gore da su "svi državni tužioci postupali pravovremeno i odluke donosili zakonito", ali da neki sudovi ne rade kako treba. Paljba je osuta pre svega na Osnovni sud u Podgorici, koji je okrivljen da "u svemu usporava i devalvira rad državnih tužilaca". Sudstvo jeste veoma slaba, ako ne i najlošija tačka, u nastojanju crnogorskog društva da se izbori za pravnu državu. Zato bi pomenuti "udar" na direktore mogao da bude nagovještaj stvarnog postreferendumskog "pospremanja" Crne Gore. Jer, dok nije sa dnevnog reda skinuto pitanje državnog statusa, rješavanje mnogih drugih problema je stajalo. Ipak, prema ovom uvjerenju mora se biti i rezervisan, pošto Crnu Goru od novih parlamentarnih izbora dijele svega tri mjeseca, pa sve može biti i predizborni marketing.
Ilija Despotović, Podgorica

Na Kosovu ogroman broj nekažnjenih zločina
Ogromne razmere nekažnjavanja krivaca za zločine na Kosovu se posebno odnosi na zločine protiv Srba i nealbanaca iz etničkih pobuda, uključujući izostanak istrage i progona krivaca za nasilje iz marta 2004. godine, rekao je Fišer.
Amnesti internešnel (AI) smatra da na Kosovu postoje "ogromne razmere nekažnjavanja za nasilje", kako onog koje je počinjeno protiv Srba tokom uprave UN, tako i kad su u pitanju ratni zločini tokom 1999. godine rekao je danas predstavnik te organizacije Omer Fišer. Fišer, istraživač za Balkan ove međunarodne organizacije, za potrebe Evropske unije priprema izveštaj o pravosuđu i ljudskim pravima u balkanskim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Fišer je naglasio da vladavina zakona i poštovanje prava manjina moraju biti ključni deo pregovora i rešenja za status Kosova. "I dosad smo oštro kritikovali međunarodnu zajednicu zbog takvog stanja na Kosovu, a veliku utučenost i brigu izaziva činjenica da su ogromne razmere nekažnjavanja krivaca za zločine na Kosovu", rekao je Fišer. "To se", kako je dodao, "posebno odnosi na zločine protiv Srba i nealbanaca iz etničkih pobuda, uključujući izostanak istrage i progona krivaca za nasilje iz marta 2004." "Mi zaista smatramo da je međunarodna zajednica zakazala da sprovede pravdu za žrtve tih zločina. Moramo svakako izdejstvovati da prava manjina budu ključni sastavni deo pregovora i rešenja statusa Kosova", kazao je istraživač Amnestija. "Jer", upozorio je Fišer, "imamo utisak da se na ljudska prava gleda kao neku 'tehničku stvar', nešto što treba da se podredi političkim vidovima rešenja. Međutim, ljudska prava moraju biti bitna, posebno kad je reč o zaštiti prava manjina". Kako je naglasio Fišer, "nisu tu u pitanju samo nasilni incidenti i činjenica da i dalje ne mogu da se vrate osobe primorene da napuste ognjišta zbog nasilja u martu 2004". "Tu su i ratni zločini počinjeni 1999, tako da su veoma široke razmere onoga što se mora učiniti da bi se zajamčilo delovanje zakona i stalo na kraj nekažnjavanju za zločine", kazao je on. Fišer je dodao da je Amnesti internešnel upozorio da je i u Hrvatskoj "donekle došlo do pogoršavanja u poštovanju ljudskih prava i ponovo učestalih napada na Srbe". "Ne znamo ko je odgovoran za te napade", rekao je on, naglašavajući da Hrvatska, kao zemlja koja pregovara o članstvu u EU, mora poštovati pravo izbeglih Srba na povratak u svoje domove i vratiti im stanarska prava i imovinu. Fišer je kao apsolutno neprihvatljivu ocenio i situaciju sa takozvanim "izbrisanim" licima u Sloveniji, naglasivši da se mora, ne samo sprovesti odluka Vrhovnog suda da im se vrate sva lična i građanska prava i imovina, već i da se nadoknadi šteta za sve što su u međuvremenu preživeli kad su im uskraćena sva osnovna prava.

Radiotelevizija RS odbacuje Tihićeve optužbe
Radojičić je Tihićev zahtev Agenciji da se kazni RT RS ocenio kao "politički pritisak prema profesionalnom, nezavisnom i strukovnom organu koji treba da radi svoj posao...
Radio-televizija Republike Srpske (RT RS) odbacila je tvrdnje da nije poštovala odluku Saveta ministara BiH koji je 11. jul, kada se obeležava godišnjica stradnja Bošnjaka u Srebrenici, proglasio Danom žalosti. "Rukovodeći se etičkim i profesionalnim principima RT RS je, bez obzira na sam čin proglašenja Dana žalosti, uradio sve što je u njegovoj moći da ispoštuje pijetet prema srebreničkim žrtvama", navedeno je u saopštenju RT RS-a. Dodaje se da "nekoliko muzičkih numera u jutarnjem programu RT RS-a ne mogu imati karakter neukusa", navodeći da je "ostatak programa emitovanog 11. jula bio prilagođen događaju i Danu žalosti". RT RS navodi da su u informativnom programu emitovani sadržaji koji su bili u vezi sa obeležavanjem srebreničke tragedije, kao i da su svi raspoloživi ljudski i tehnički resursi RT RS-a učestvovali u realizaciji priprema i direktnog prenosa iz Potočara. U saopštenju se navodi da će Uređivački kolegijum RT RS-a "sagledati eventualne propuste u programu emitovanom 11. jula i o tome obavestiti javnost". Predsedavajući Predsedništva BiH Sulejman Tihić zatržio je od Regulatorne agencije za komunikacije da kazni Radio-televiziju Republike Srpske i ostale elektronske medije iz ovog entiteta za nepoštovanje odluke Saveta ministara BiH o proglašenju 11. jula Danom žalosti u BiH. Premijer RS Milorad Dodik rekao je novinarima da nije znao da je Savet ministara BiH 11. jul proglasio Danom žalosti, ocenjujući kao neprimereno mešanje političara u uređivačku politiku medija. "Nije primereno da se jedan političar, bilo kog nivoa, meša u uređivačku politiku i da priziva Regulatornu agenciju da kažnjava. Agencija je nezavisno telo i ako to učini na zahtev Tihića onda će to značiti da nije nezavisna", istakao je Dodik. Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić takođe je rekao da je Regulatorna agencija samostalna i da Predsedništvo BiH i Savet ministara BiH nemaju nadležnosti nad njom. Radojičić je Tihićev zahtev Agenciji da se kazni RT RS ocenio kao "politički pritisak prema profesionalnom, nezavisnom i strukovnom organu koji treba da radi svoj posao", navodeći da je takav zahtev u službi predizborne kampanje.

Ljubaznost (ni)je izumrla
Među stanovnicima 35 gradova širom sveta, najljubazniji su Njujorčani a najneljubazniji žitelji indijskog grada Bombaja...
Do tog zaključka je došao britanski magazin Riders Dajdžest, koji je svoje novinare poslao u 35 gradova sveta da utvrde da li je ljubaznost potpuno izumrla, odnosno da provere gde su ljudi najljubazniji. Na to su ih navele česte žalopojke kako svet "nije ono što je nekad bio". Sastavni deo te slike o "dobrim starim" i "lošijim novim" vremenima je i utisak da su ljudi sve manje ljubazni i fini jedni prema drugima. Novinari tog časopisa su u gradovima obuhvaćenim testom beležili da li im ljudi otvaraju ili pridržavaju vrata, da li će im podići papire koje ispuste na ulici i da li prodavci u radnjama mušterijama kažu "molim" i "hvala". Utvrdili su da su najljubazniji ljudi u Njujorku. U tom gradu će vam čak u 80 odsto slučajeva ljudi pridržati vrata, reći "molim" i "hvala" i podići papire koje ste ispustili na ulici. U Evropi su, prema istraživanju, najljubazniji građani Ciriha, a odmah iza njih su Berlinci i Zagrepčani. Na prostoru bivše Jugoslavije testom je bila obuhvaćena još samo Ljubljana, koja je završila na 25. mestu. Francuska i britanska prestonica - Pariz i London - dele 15. mesto. U Evropi su najgore prošli stanovnici Bukurešta - od njih su manje ljubazni jedino građani indijskog grada Bombaja. Pisac Leo Serban čitav život živi u Bukureštu i za BBC kaže da uopšte nije iznenađen tvrdnjom da su njegovi sugrađani neljubazni. Da li vam u Bukureštu u radnjama zaista niko ne govori "molim" i "hvala"? "Ako i kažu, onda je to zaista veliko iznenađenje. Ljudi jednostavno nemaju naviku da kažu 'dobar dan' i slično, zato što i kada uđu u radnju i kažu neku lepu reč, na to im niko ne uzvraća", kaže Serban. Neljubaznost je, dodaje on, posledica "začaranog kruga" novije istorije njegove zemlje. "Rekao bih da imamo dugu tradiciju vređanja - ne samo u Bukureštu, nego u čitavoj Rumuniji. Za vreme režima Nikolae Čaušeskua ljudima se niste obraćali sa "gospođo" i "gospodine", nego sa "druže" i "drugarice". "Nekoga kome se tako obraćate, vi jednostavno ne poštujete. Bilo je uobicajeno da se na ljude viče u autobusima i prodavnicama i sada su se svi na to navikli. Teško nam je da se vratimo na normalno, pristojno ophođenje", kaže Serban. Istraživanje koje su sproveli novinari, naravno, nije naučno te se njegovi rezultati moraju uzeti sa velikom rezervom. Organizatori, međutim, bez obzira na sve, nameravaju da sličan test ponove u budućnosti, pa da rezultate uporede sa ovogodišnjim.

Nemačka postavila novi standard za organizaciju
Svetska smotra fudbala bila je fascinantna i zadala je novi standard svim budućim organizatorima. Teško će se te granice, koje su Nemci postavili, doseći a još teže da će ih iko nadmašiti...
Sledeći su, prvi put u istoriji fudbala, Afrikanci. Za četiri godine Južna Afrika biće domaćin 19. šampionata i, zašto ne reći, već sada može da se "izrazi bojazan" da to teško može da bude i blizu svega onoga što smo videli u Nemačkoj. Naravno, ovde pre svega mislimo na organizacioni aspekt i savršenstvo stadiona. Nemci su, uobičajeno, pokazali kako sve može da "štima". Ono što je svakako utisak broj jedan to je poseta. Na 64 utakmice 64 puta je bila ispunjena arena. Kada jedna nacija svetsko prvenstvo u fudbalu prihvati kao deo svojih života i priliku da direktno učestvuje u pisanju istorije, onda i ne može da bude drugačije osim spektakularno. Na 64 utakmice 3.367.000 gledalaca, ili u proseku 52.609 po meču! To je, poređenja radi, svaki put naša Marakana ispunjena do poslednje stolice. I u toj ludnici od gostiju sa svih strana sveta koja je trajala mesec dana nije zabeležen nijedan ozbiljniji incident. Po običaju najviše čarki bilo je između Nemaca i Engleza ali se i to svelo na "kontrolisane" sudare u kojima je stradalo nekoliko glava i stolica. Kvalitet fudbala svakako može da se uklopi pod onu našu "da se o ukusima ne raspravlja". Mi smo, na žalost, takmičarski na šampionatu učestvovali samo šest dana. U Lajpcigu 11. juna izgubili smo od Holandije. 16. juna smo deklasirani u Gelzenkirhenu i to je bio kraj. Brže od svih spakovali smo i ambicije i kofere. Kako bolno i kako daleko od svih naših snova da ćemo bar ravnopravno da se nosimo sa svetom. Naš sudar s realnošću bio je zaista žestok. U param parčad otišle su nam zablude još jednom mesecima građene na - realnoj podlozi. Taj apsurd nas stalno prati na SP. Do SP obično dođemo na zaista fantastičan način, a onda tamo odigramo kao da su nam ambicije usahle. Tužno je kada u ogledanju sa svetom, jedinom adekvatnom komparacijom, shvatimo koliko smo daleko od tog istog sveta. Blizu sveta, u našem slučaju, bili su ovoga puta navijači, oni od kojih se to, ruku na srce, najmanje očekivalo. Ne samo da su plavima davali podršku na maestralan način, nego su se potpuno uklopili u tolerantni duh svetskog fudbalskog spektakla, postali deo navijačkog kolorita u njegovom najlepšem smislu. Fudbal je još jednom pokazao da je u globalnom smislu ubedljivo i dalje na vrhu popularnosti i da mu se nijedan sport ne može približiti. FIFA je uz to kao "podmazana" mašinerija za pravljenje novca još jednom pokazala kako se to radi. Još su četiri godine do Južne Afrike, težak je zadatak ispred budućih domaćina!

Broj žrtava u Bombaju dostigao 200
Najmanje 200 mrtvih, najnoviji je bilans sedam razornih eksplozija koje su se u sredu dogodile u Bombaju, saopštili su indijski zvaničnici.
"Pronađeno je dve stotine tela", potvrdio je u lokalnom parlamentu zamenik premijera države Maharaštra R. Patil. U napadima je povređeno više od 700 ljudi, a strahuje se da broj žrtava nije konačan. Eksplozije su ođeknule u prepunim vozovima, u kojima se u vreme najveće prometne gužve prevozi i više od 4.500 ljudi, što je gotovo tri puta više od predviđenog kapaciteta. Do sada niko nije preuzeo odgovornost za napade, ali se veruje da su ih organizovali kašmirski separatisti koji su i ranije pribegavali terorističkim napadima na indijske gradove. Indija je danas pozvala svog severnog suseda, Pakistan, da "demontira" terorističku infrastrukturu na svojoj teritoriji, ali se uzdržala od direktnih optužbi da je Pakistan, sa kojom vodi spor oko Kašmira, odgovoran za najnovije terorističke napade. Nju Deli veruje da kašmirske separatiste obučava, naoružava i finansira Islamabad. Saopštenje indijskog ministarstva inostranih poslova usledilo je kao odgovor na izjavu šefa pakistanske diplomatije, koji je sugerisao da su eksplozije u Bombaju rezultat sukoba u Kašmiru. "Nalazimo da je užasno što (ministar Kuršid Mahmud) nastoji da poveže ove strašan i nehuman čin terorizma protiv muškaraca, žena i dece sa navodnim odsustvom rešenja u sporu između Indije i Pakistana", izjavio je portparol indijskog ministarstva Navtej Sarna. Na desetine militantnih grupa bori se u Kašmiru protiv indijskih vlasti, nastojeći da taj većinski muslimanski region pripoji Pakistanu. Bombaške napade u Bombaju osudio je i NATO, koji je indijskim vlastima ponudio pomoć međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma. "NATO stoji uz Indiju u ovim teškim vremenima. Osuđujemo taj varvarski čin na najoštriji mogući način i žalimo za besmislenim gubitkom nevinih života koji je izazvao", naveo je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer. Napadi u Bombaju predstavljaju "direktan izazov za našu zajedničku bezbednost i za osnovne demokratske vrednosti koje delimo sa Indijom", naveo je Shefer u pismu upućenom ambasadoru Indije u Briselu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"