Novogodišnja poruka generalnog guvernera
Protekla godina obeležena pomaganjem ljudima u nevolji
U novogodišnjoj poruci generalnog guvernera Mišel Žan kaže se da su Kanađani masovno, kao i u mnogo prilika do sada, i u protekloj godini pomogli ljudima u nevolji na raznim stranama sveta. To je bilo posle katastrofalnog cunamija, uragana u SAD-u, poplava u Nju Orleansu i na Haitiju i zemljotresa u Pakistanu.
Gospođa Žan se najpohvalnije izrazila o izvanrednim naporima kanadskog Tima za pomoć u nepogodama, koji je u Pakistanu do nedavno radio na saniranju posledica od zemljotresa i olakšavanju života preživelih. Kako je istakla, godina za nama bila je posvećena i učesnicima ratova. Ona se podsetila putovanja u Normandiju zajedno sa vojnicima iz redova Inuita, Metisa i starosedelaca koji su se borili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Gospođa Mišel Žan je istakla da su inspirisali građani koje je susrela na svojim putovanjima kroz zemlju kao generalna guvernerka, ljudi koji su se, po njenim rečima, drznuli da sanjaju veliki san i rade za opšte dobro. Ona potencira da će upravo ti ljudi i njihova dela biti njena pokretačka snaga nadalje, ali da bi trebalo da oni postanu naša kolektivna snaga.

Novogodišnje odluke
I političari imaju želje slične našima
Neke novogodišnje odluke političara ukazuju nam na novu, nepoznatu stranu njihove ličnosti.
Tako premijer Pol Martin kaže da namerava da prestane da pritiska svoju decu da je vreme da postane deda i dodaje: 'Ipak bi unuče bilo izvanredno lepo iznenađenje u 2006. godini!' Ontarijski premijer Dalton MkGvinti daje sažet plan za ovu godinu - da radi naporno i da da sve od sebe kao premijer, muž i otac. Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler ima nekoliko želja. Prva mu je profesionalna - da donese nadu i mogućnost izbora u torontska naselja u kojima sada nema toga. Kao običan porodični čovek, on želi da provodi više vremena sa svojom decom i porodicom, a kao moderan čovek on želi da ostane zdrav i u dobroj kondiciji. Lider Konzervativne stranke Stiven Harper namerava da u svoje slobodno vreme, ukoliko ga bude imao, nastavi rad na knjizi o hokeju, i da iznađe više vremena da sluša građane kako bi mogao bolje da im bude od pomoći. Lider NDP-a Džek Lejton namerava da više vremena provodi sa svojom suprugom Olivijom Čau, dok ona želi da uđe u Donji dom kao predstavnik Triniti-Spadajne.

Tradicionalne božićne rasprodaje ispraznile radnje i novčanike
Iako još nisu svedeni svi računi, trgovci zadovoljno trljaju ruke posle tradicionalne božićne rasprodaje. Kupovalo se bukvalno sve što je bilo ponuđeno.
Po predviđanjima stručnjaka iz Viza Kanada trebalo bi da je svaki peti Kanađanin obradovao sebe i svoje bližnje prvog radnog dana posle božićnog slavlja. Prosečna potrošena suma za kupovinu najverovatnije je bila preko 300 dolara.

Da li Nova godina biti mirna?
Prva beba rođena dva minuta posle ponoći
Ako je suditi po prvoj bebi rođenoj u Torontu u ovoj godini, onda bi trebalo da 2006. godina bude mirna i srećna. Tako, naime, kažu da će biti onda kada je prvorođeno dete devojčica.
Samo dva minuta posle ponoći Toronto je postao bogatiji za Veru, odnosno Feit, ćerku Džeklin Karlos. Beba je rođena u bolnici Skarboro Senteneri. Porođaj je protekao bez problema i majka i beba se oseĆaju dobro. U 12:19, u torontskom Vimens Koledžu rođen je prvi dečak kome će u krštenici stajati 2006. kao godina rođenja.

Ankete raspoloženja birača
Konzervativci se bolje kotiraju od liberala
Prvi dani Nove godine rasplamsali su predizborne kampanje i aktivnosti stranačkih lidera. Oni nastoje da pridobiju što više pristalica, tim pre što po nekim procenama oko dve petine glasačkog tela i dalje nije sasvim načisto kome će dati svoj glas. Najnovije ankete među građanima, naime, pokazuju da oko 40 odsto njih nagoveštava da bi još uvek moglo da se predomisli.
Istraživanja pokazuju da sve više žena podržava konzervativce, stariji građani takođe više naginju toj stranci, dok mlađe jednostavno ne interesuje šta se dešava. Eksperti kažu da se vrlo lako može dogoditi da na čelu države osvane vlada čiji se interesi i vrednosti ne podudaraju sa onima koje imaju građani. Najnovija anketa Ekosa, urađena za Star i La Prese pokazuje da su konzervativci sada u prednosti, sa nešto preko 36 odsto, a da liberali imaju podršku tek nešto preko 30 odsto građana. Do sličnih podataka došli su i u anketi SES-a, s tim što su tu liberali dobili tri odsto više glasova. Ostale stranke dobile su otprilike uobičajene postotke podrške, mada se čini da je popularnost NDP-a trenutno u blagom padu. Promenio se i redosled lidera po popularnosti. Sada vodi Harper, istina tek sa tri procenta većom podrškom nego Martin, za koga se izjašnjava svaki četvrti anketirani građanin. Lidera konzervativaca veći broj građana vidi kao osobu koja na pravi način artikuliše pozitivnu viziju Kanade, dok analitičari Martinu zameraju da nema jasan politički fokus. Podrška liberalima smanjila se praktično u poslednjih desetak dana, ali analitičari primećuju da se to dogodilo na način koji može da demorališe stranku. Ukoliko ovakvo stanje potraje do izbora, onda bi se moglo očekivati da umesto dosadašnje manjinske liberalne, dobijemo isto tako manjinsku, ali konzervativnu vladu.

Izbarana medijska ličnost godine
Mediji se najviše bavili sudijom Gomerijem i pričom o njegovoj komisiji
Za medijsku ličnost protekle godine, po glasovima novinara iz Kanadijen Presa i Brodkast Njuza, proglašen je sudija Džon Gomeri. On je dobio 95, od ukupno 166 glasova.
Iako svestan toga da nije uvek laskavo biti medijska ličnost godine, sudija Gomeri je u jednom intervjuu ipak rekao da on na svoj plasman u ovom konkretnom slučaju gleda kao na kompliment. Sudija Gomeri se našao u žiži interesovanja javnosti kada je postavljen na čelo komisije za ispitivanje detalja u vezi sa sponzorskim skandalom. Na drugoj poziciji našla se Karla Homolka, čije je puštanje na slobodu prošlog leta izazvalo veliku medijsku pažnju, ali i bolno podsećanje na stradanje dve tinejdžerke pre deset godina. Treće mesto pripalo je Konradu Bleku, nekadašnjem medijskom magnatu. Lista najvažnijih novinarskih tema u 2005. godini ponovo počinje sa Gomerijevom komisijom, što je retka 'dvostruka kruna' u dosadašnjim anketama. Na drugom mestu našlo se ubistvo četiri pripadnika Mauntija, koje je počinio Džejms Roško blizu Majertorpa u Alberti, dok je trećeplasirana priča o otkazivanju prošlogodišnjeg prvenstva u NHL. Ova godišnja anketa se sprovodi među novinarima još od 1946. godine. U najvećem broju slučajeva su za medijske ličnosti proglašavani političari, mada se povremeno tu nađe i po koji sportista. Za prvu medijsku ličnost godine proglašen je šifrant u ruskoj ambasadi Igor Guzenko, koji je prešao na kanadsku stranu. Svojevrstan rekord drži Pjer Trido, koji je čak jedanaest puta bio medijska ličnost godine.

Na Badnje veče u Burlej Folsu
Stradali retki njufaundlenski poniji
U požaru koji je na Badnje veče izbio u Burlej Folsu, stradalo je četrnaest konja retke pasmine njufaundlendskih ponija. Eksperti ocenjuju da je ovo veoma ozbiljan gubitak za uzgajivače koji pokušavaju da sačuvaju jednu od kanadskih autohtonih životinjskih vrsta.
Požar je izbio u štali vlasnice Seli Nilsen desetkovao je njeno krdo. Stradala su između ostalih i četiri pastuva, što praktično označava kraj za dve legla ove ugrožene vrste. Ovi poniji su potomci irskih, engleskih i škotskih grla koja su imigranti doneli u Njufaundlend pre oko četiri veka. Njih ima sada svega oko 400, s tim da je tek jedna polovina u reproduktivnom dobu. Iako rezultati istrage još uvek nisu poznati, sve ukazuje da je kvar na električnim instalacijama prouzrokovao požar.

Kampanja se zahuktava
Harper obećava imigrantima brže priznavanje iskustva i diploma
Lider konzervativaca Stiven Harper je, u okviru svoje predizborne kampanje, obećao da će učiniti da kvalifikacije i radno iskustvo doseljenika budu priznati u Kanadi. Njegova stranka kaže da će stvoriti Agenciju za procenu i priznavanje diploma, koja će pregleđivati i vrednovati kvalifikacije i iskustvo stečeno na strani.
Navodi se i da će njihov zadatak biti da kroz saradnju sa provincijama i strukovnim udruženjima, garantuju da diplome stečene u inostranstvu zadovoljavaju važeće kanadske standarde i da osobe koje ih poseduju mogu brzo da se zaposle ovde. Ova Harperova izjava ocenjuje se kao pozitivan pomak u odnosu na prethodnu politiku njegove stranke, koja uglavnom nije uspevala da ostvari veću popularnost među imigrantima. No, eksperti iz ove oblasti kažu da se ova izjava može podvesti pod predizborno obećanje koje neće biti lako ispuniti. Rivka Ogenfeld, predsednik kvebečke koalicije za izbeglice i imigrante, kaže da vlada ne može da određuje da li će neko da radi na nekom radnom mestu, već da sud o tome daju strukovna udruženja. Ona procenjuju da li neko može da radi kao inženjer ili lekar. Najdrastičniji je upravo primer lekara. Iako su oni deficitarni, ipak čak i lekari sa dugogodišnjom praksom, ako po dolasku u Kanadu dobiju šansu da rade u struci, počinju ispočetka, kao stažisti. Harper je takođe obećao i da će smanjiti ulaznu taksu za imigrante na pola, s tim da bi njegova vlada radila na tome da je tokom svog mandata spusti na stotinu dolara. Ova taksa sada iznosi 975 dolara. Politički posmatrači, takođe, kažu da potezanjem ovog pitanja Harper pokušava da pridobije imigrante, koji su tradicionalno ciljna grupa liberala. Harperovo obećanje, naime, došlo je samo dan nakon što je lider liberala Pol Martin nagovestio da bi njegova vlada mogla ovu taksu da ukine u naredne tri godine. Lider konzervativaca je objasnio da ne želi da obeća potpuno ukidanje takse zato što takvo obećanje ne bi mogao da ispuni. Najavljeno smanjivanje iznosa takse opteretilo bi federalni budžet, po njegovoj proceni, za pola milijarde dolara.

Liberali najavili pomoć studentima
Dotacije za studiranje ili mogućnost besplatnog školovanja studentima sa skromnijim prihodima
Lider liberala Pol Martin najavio je na Univerzitetu u Vaterlou, Ontario, novi plan za finansijsku pomoć studentima na koledžima i univerzitetima. Po tom planu, vrednom ukupno sedam milijardi dolara, studenti sa skromnijim prihodima dobijaće dotacije za studiranje ili čak mogućnost da se besplatno školuju.
Ovim planom trebalo bi da Kanada bude spremna da se suprotstavi sve moćnijim azijskim supersilama Kini i Indiji. Ovaj plan predviđa najveća ulaganja od svega što su liberali do sada izložili u predizbornoj kampanji. Uz sada najavljene 2,75 milijardi dolara namenjenih za školarine, istim planom obuhvaćeno je i izdvajanje 3,5 miljardi za obuku i usavršavanje i jedne milijarde za novu infrastrukturu na visokoškolskim institucijama. Analitičari veruju da će Martin i liberali uspeti ovim planom da povrate deo izgubljenog poverenja među glasačima. Izdvajanja za obrazovanje ponajpre će pozdraviti srednji sloj stanovništva koji sa zebnjom razmišlja kako će svojoj deci omogućiti da se školuju. Kada se proračuna, ovim planom studenti sa najskromnijim prihodima mogli bi godišnje da dobiju do tri hiljade dolara, što bi gotovo u potpunosti moglo da pokrije troškove školarine za mnoge studije. Pomoć, koja bi se protegla na narednih pet godina, moglo bi da očekuje preko pedeset hiljada mladih.

Toronto: Pucalo se i za praznike
Krvavi obračun drugog dana Božića
Poslednja sedmica u 2005. godine u Torontu ostaće upamćena, između ostalog, i po krvavom obračunu u ulici Jong. U pucnjavi je jedna petnaestogodišnjakinja smrtno pogođena, a šest osoba je ranjeno, među njima i jedan policajac.
Ova devojčica je 52. žrtva oružanih sukoba u najvećem kanadskom gradu. To znači je da je u proseku jedna osoba svake nedelje stradala od pištolja u Torontu, što je gotovo dvostruko više nego pre samo godinu dana. Neki komentarišu da je Toronto, koji je slovio za miran grad, počeo po nasilju na svojim ulicama da liči na velike američke gradove. Građani insistiraju da ne mogu više opušteno kao ranije da uživaju u svim blagodetima života u Torontu. Posebno pogađa što ni deca nisu pošteđena. Nasilnici očigledno ne biraju ni mesto, ni vreme, pa se razračunavaju pred crkvom, u školskom dvorištu, rečju, nikad se ne zna gde može da zapuca. Političari, međutim, i dalje tvrde da je grad relativno bezbedan. Krivci se pronalaze u muzici koja se sluša, među onima koji krijumčare oružje iz SAD-a, i uvek ispada da je nadležna neka druga instanca - grad prebacuje odgovornost na provinciju, ova na federaciju, koja opet, sve vraća u nadležnost gradu. A u gradu se i dalje puca. Već prvog januara pala je prva ovogodišnja žrtva.

Godina počela ubistvom
U Torontu prva žrtva u noći slavlja
Nažalost, na samom početku nove 2006. godine u Torontu nastavljena je serija oružanog nasilja. Jutro prvog dana donelo je još jedno ubistvo, ovog puta na raskrsnici avenije Eglington i bulevara Nortklif. U 5:30 policiji je javljeno da se u jednim kolima nalazi ustreljen mladić od svojih dvadesetak godina.
Kada su policajci došli na lice mesta, mladić Dilan Anderson nije davao znake života. Odmah je prebačen u bolnicu Sanibruk, gde su lekari konstatovali smrt. Policija traga za počiniocem ovog zločina, do koga je došlo svega nekoliko sati pošto je objavljeno da su se grad, provincija i federalna vlada dogovorili o planu za borbu protiv oružanoh nasilja od koga su stradale 52 osobe u godini koja je upravo završena. Sve tri vlade su se dogovorile oko stvaranja radnog tela za borbu protiv kriminala i saglasile da zabrane vatreno oružje i obavezno uvedu kazne za svakoga ko ga upotrebi.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"