NajviŠi drŽavni zvaniČnici SCG Čestitali BoŽiĆ
Šta nam žele političari
Najviši zvaničnici državne zajednice i Srbije čestitali su Božić patrijarhu Pavlu, sveštenstvu i pravoslavnim vernicima.
U čestitki patrijarhu srpskom Pavlu, predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović, desno, izrazio je želju da i predstojeći Božić bude "ispunjen radošću i mirom, verom u napredak i razumevanjem sa bližnjima". Marović je poželeo patrijarhu Pavlu i da se što pre oporavi od povrede i da ga još dugo služi dobro zdravlje. "Želim svim građanima, našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj, kao i svim našim građanima širom sveta, srećne božićne praznike uz najiskrenije želje da ga provedu u miru, blagostanju, razumevanju i u krugu porodice i prijatelja", navodi se u čestitki predsednika Srbije Borisa Tadića. Predstavnici vlasti i opozicije u CG čestitali Božić Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije čestitali su Božić pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori. Premijer Crne Gore Milo Đukanović je božićnu čestitku uputio sveštenstvu, vernicima i svim građanima pravoslavne veroispovesti sa željom da Božić proslave u slozi i zajedništvu. "Veliki duhovni praznik podstiče nas da baštinimo temeljne vrednosti hrišćanske civilizacije. Neka te vrednosti budu ugrađene u dela svakog građanina i u temelje naše zajedničke Crne Gore", naveo je Đukanović u čestitki. Ministar za zaštitu prava pripadnika nacionalnih i etničkih grupa Gzim Hajdinaga je poželio da "veliki pravoslavni praznik bude potvrda poštovanja i još dubljeg utemeljenja istine i pravde". "Duboko sam uveren da samo znanjem i verom u svevišnjeg na putu istine i pravde možemo , zajedno sa svojim komšijama, izgraditi srećniju budućnost za sve nas u Crnoj Gori", naveo je Hajdinaga. Lider opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović čestitao je Božić sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske i svim pravoslavnim vernicima sa željom da taj praznik donese duhovni mir, porodičnu i svaku drugu sreću. Tadić je ocenio da naredna godina "neće biti nimalo laka" i dodao da se "zajedno moramo boriti za svoja prava, evropske i civilizacijske vrednosti, bolji i kvalitetniji život". "U ove praznične dane i u godini koja je pred nama naše misli i najbolje želje okrenute su pre svega prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Naš narod u južnoj Pokrajini, uprkos životnim opasnostima, rušenju crkava, svetinja i kuća, sa punom odlučnošću, strpljenjem i dostojanstvom, istrajno se bori za svoje pravo na život, slobodu i povratak svojim kucama", navodi se u čestitki predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice. Koštunica je izrazio uverenje "da ćemo samo zajedničkim zalaganjem i doslednim zastupanjem opšteprihvaćenih međunarodnih principa, kroz dijalog, ostvariti najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju u okviru SCG. Verujem da je jedino istinski realno i održivo rešenje za budućnost Kosmeta, ono koje je zasnovano na međunarodnom pravu, pravdi i opšteprihvaćenim principima na kojima se temlji mir i stabilnost u svetu. Veliki i radosni božićni praznici u sve domove donose poruku mira i nade za sve ljude dobre volje, naveo je Koštunica u čestitki. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, na slici desno, u čestitki je istakao da je i prethodbnu godinu obeležilo nastojanje da se izgrade demokratske institucije, stvore preduslovi za bolji život svih građana i da se Srbija uredi prema evropskim standardima. "Dok delimo božićnu radost, moramo da se podsećamo: svi ljudi su jednaki pred Bogom i pred zakonom i u godini pred nama moralne zapovesti moraju da se poštuju, a zakoni da se sprovode", neveo je Marković u čestitki patrijarhu Pavlu. "Neka nam jedan od najvećih hrišćanskih praznika otvori nove puteve mira i radosti i podari snagu i mudrost da istrajemo u izgradnji sigurne budućnosti naše zemlje", poručio je u čestitki potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Labus je sveštenstvu i vernicima poželeo da praznične dane provedu u zdravlju, radosti, miru i slozi sa svojim bližnjima. Predsednik Skupštine SCG Zoran Šami je sveštenstvu i vernicima čestitao "najveći hrišćanski praznik rođenja Hristovog - Božić sa željom da praznik provedu u miru, ljubavi i porodičnoj sreći i sa verom da ćemo u predstojećim danima snagom volje, mudrošću i slogom prebroditi sva iskušenja". Šami je u čestitki poželeo "radosne i blagoslovene božićne praznike, Božji mir i razumevanje među ljudima, kome svi težimo". "Neka ovaj veliki hrišćanski praznik, simbol porodične radosti, mira, tolerancije i razumevanja među ljudima, bude proslavljen u dobrom raspoloženju i sveopštem miru među vernicima, prijateljima i komšijama bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, kao zalog bolje i srećnije budućnosti", navodi se u čestitki ministra za ljudska i manjinska prava SCG Rasima Ljajića. Ministar vera Srbije Milan Radulović je u čestitki patrijarhu Pavlu naveo da srpski narod i državu čeka godina velikih odluka, a "veliko duhovno iskustvo i mudrost Majke crkve, zanovljeni Vašim svetim molitvama, predstavljaju siguran oslonac našoj državi i narodu u ovim sudbonosnim događajima". Božić se po Julijanskom kalendaru slavi 7. januara.

GraĐani SCG treĆi u svetu po KOEFICIJENTU INTELIGENCIJE
Mnogo smo pametni...
Jedna od retkih oblasti po kojima je Srbija i Crna Gora među prvima u svetu jeste uspešnost njenih građana na Mensinim testovima, koji su najpouzdaniji za merenje koeficijenta logičke inteligencije (IQ) na skali do 156.
Procenat građana koji su ove godine na testovima tog međunarodnog udruženja koje okuplja ljude sa natprosečnom inteligencijom zabeležili IQ veći od 148 po Katelovoj skali, iznosi 43 odsto. Po tome je SCG, među stotinak zemalja u kojima Mensa ima podružnice, na trećem mestu, iza Izraela i Slovenije, rečeno je u Mensi SCG. U 2005. godini, u kojoj je u svetu obeležena stogodišnjica od prvog merenja inteligencije, u SCG je organizovano 14 testiranja, a od 1.097 prijavljenih, 470 ispunilo je uslov za učlanjenje u Mensu. Na osnovu ILj, u Mensi SCG pođednaku uspešnost pokazali su studenti, doktori nauka, mesari, policajci, lekari, vojna lica, arhitekte i inženjeri, ali nažalost, kako kažu, još ne postoji ni jedno slavno ime, kao što su Madona i Kevin Kostner u Mensi SAD. Mensa SCG se može pohvaliti i zvanično četvrtim po inteligenciji u svetu Urošem Petrovićem, koji je rešio i "H test", kao i mnogim mladim talentima - studentima Harvarda, Jejla, Oksforda, Sankt Peterburga ili Itona. Proistekla iz Mense SFRJ, Mensa SCG je od obnavljanja 1998. godine organizovala 150 testiranja, u kojima je učestvovalo gotovo 8.000 građana. IQ veći od 148 imalo je njih oko 3.600, a prolaznost na testovima bila je između 55 i 43 odsto. Rezultat koji omogućuje članstvo u Mensi može ostvatiti samo dva odsto čovečanstva, čiji je prosečan IQ između 90 i 110. U grupu visoko natprosečno inteligentnih spadaju svi koji, zavisno od uzrasta, za 40 minuta reše najmanje 28, odnosno 26 od ukupno 36 zadataka Mensinog testa. Mensa SCG je, zahvaljujući projektima koje sprovodi i visokoj prolaznost na testovima, među prvih pet najuticajnijih Mensi u lancu te prestižne međunarodne organizacije, a njeni članovi pomogli su i osnivanje nacionalnih Mensi Slovenije, BiH, Makedonije i Ukrajine. Mensa internešenel je osnovana 1946. godine u Oksfordu.

NOVi feljton  od ovog broja
Kraljice srpske elite
Najbogatije Srpkinje u svetu
Danas se sa sigurnošću ne zna ko je najmoćnija Srpkinja u dijaspori, jer se u konkurenciji za tu titulu nalaze čak tri dame: Slavica Radić-Eklston, na slici desno, Rebeka Mekdonald i Madlena Zepter. Ima, međutim, i drugih naših uspešnih i bogatih žena kao što su Mira Pavlović, Tatjana Teja i holivudska diva Lolita Davidović. Pročitajte ceo tekst

Samo islandski Deda Mraz odgovara na pisma
Gde stanuje Deda Mraz?
Deda Mraz najverovatnije živi na Islandu, ako je suditi po efikasnosti njegovih saradnika, što može pomoći toj ostrvskoj zemlji da preotme turiste od svojih arktičkih rivala - Finske, Norveške, Rusije, Danske, Švedske, Kanade i SAD.
Agencija Rojters je uoči Božića po gregorijanskom kalendaru u osam zemalja koje izlaze na Arktik uputila pisma Deda Mrazu, Božić Bati, odnosno Svetom Nikoli, sa pitanjem: "Gde stanuješ"? Jedini odgovor stigao je na islandskom jeziku, sa internet linkom za adresu www.santaworld.is , gde se može pročitati da "Deda Mraz od pamtiveka živi u Dimuborgiru", na samom severu Islanda. Odgovor, dostavljen zahvaljujući efikasnosti poštanske službe, mogao bi pomoći Islandu da pridobije srca turista i njihove dolare od ostalih zemalja koje tvrde da Deda Mraz živi baš kod njih. Svake godine u vreme božićnih praznika, zemlje nordijskog regiona nastavljaju spor oko toga gde se nalazi dom Deda Mraza, iako Finska, odnosno Laponija, tradicionalno privlači najviše turista. Oko pola miliona ljudi svake godine dođe u mesto Rovaniemi, na arktičkom krugu kako bi posetili Deda Mraza. Zbog rasprostranjenosti uverenja da Deda Mraz živi u Laponiji, ostali Deda Mrazovi donose neuporedivo manje novca nego finski. U telefonskom razgovoru za Rojters, Deda Mraz iz Rovaniemija je rekao da se pitanje koje je agencija uputila najverovatnije izgubilo među 30.000 pisama koja mu pristižu svakog dana. "Živim u Laponiji i svako ko u to ne veruje, želim mu toplu dobrodošlicu da dođe, upozna me i vidi kako je ovde", rekao je Deda Mraz Rojtersu na engleskom jeziku, sa blagim finskim akcentom. "Ovo je, naravno, domovina irvasa, a svi znaju da ja putujem sa irvasima", podsetio je. Finski Deda Mraz kaže da deca nikada nisu sumnjala da je Laponija njegova postojbina. "Uvek su mediji ti koji pokreću ovo pitanje". Cinici bi možda rekli da Island, sa samo 250.000 stanovnika, ima mnogo veće šanse da odgovori na pisma nego ostale zemlje oko Arktika. "Deda Mraz više nije Norvežanin. On je Finac", nezadovoljno je zaključila norveška televizija u nedavnom izveštaju, u kome se ukazuje da "horde turista" koje čarter letovima stižu u Rovaniemi ponekad ometaju vazdušni saobraćaj preko Norveške. U Kopenhagenu mnogi veruju da Deda Mraz živi na Grenlandu i da je Danac. Mnogi Amerikanci smatraju da Deda Mraz živi na Severnom polu. Prošlog meseca, šef finske diplomatije Erki Tuomioja uspeo je da nasmeje svoje kolege iz nordijskog regiona i Rusije kada ih je pozvao na sastanak na severu Finske, našalivši se da je to "mesto blizu onog gde živi Deda Mraz". Svi se dakle upinju da osvoje bar deo unosnog "tržišta Deda Mraza". Deda Mraz ili Božić Bata u arktičkim jezicima ima najrazličitija imena, od Đed Moroz na ruskom do Julenisen na norveškom jeziku, a najčešća su ona vezana za Svetog Nikolu, sveca zaštitnika dece koji je živeo na prostoru današnje Turske u trećem veku nove ere. Rojters nije ni pokušavao da mu piše u Tursku, smatrajući da je legenda o Deda Mrazu previše vezana za irvase i sneg.

NOVA KRIZA NA BLISKOM ISTOKU
Šaronova bolest uzdrmala region
Nakon teškog moždanog udara, malo je verovatno da će se izraelski premijer Arijel Šaron u potpunosti oporaviti i vratiti na vlast, prognoziraju lekari, a analitičari ocenjuju da njegov odlazak iz politike čitav region gura u neizvesnost.
Iznenadno pogoršanje zdravstvenog stanja zadesilo je Šarona na vrhuncu popularnosti, usred predizborne kampanje i šokiralo njegove sunarodnike koji su se nadali da će ih bivši general uspešno provući kroz teška vremena, ocenjuje AP. Šaronova bolest uzburkala je Izrael i region, u jeku izborne kampanje i za Izraelce i za Palestince. Očekivalo se da će 77-ogodišnji premijer s lakoćom ponovo osvojiti vlast na izborima raspisanim za mart, na čelu umerene Kadima stranke koju je osnovao kako bi sebi odrešio ruke za dalje mirovne korake sa Palestincima. Mnogi Izraelci vide Šarona, ratnog heroja i dugogodišnjeg jastreba koji je promenio kurs i povukao se iz Gaze, kao najbolju nadu da se postigne mirovni dogovor sa Palestincima. Njegova bolest mogla bi dovesti do vakuuma vlasti i pomračiti izborne šanse njegove stranke. Direktor bolnice u kojoj je Šaron operisan nije želeo da se upušta u prognoze, ali neurohirurzi kažu da je nakon tako jakih moždanih udara teško očekivati puni opravak. Imajući u vidu dužinu operacije i životnu dob, šanse da se sasvim oporavi su gotovo ravne nuli, kažu lekari. Prema izrelskim zakonima dužnost predsednika vlade preuzeo je vicepremijer Ehud Olmert a za sada nema nagoveštaja da će izbori zakazani za 28. mart biti odloženi. Olmert je juče predsedavao hitnom sednicom vlade sazvanom pošto je Šaron prebačen u bolnicu. Šaronova stolica ostala je prazna a Olmert je kolegama poručio: "Ovo je teška situacija na kakvu nismo naučeni". Šaronovi saradnici kažu da rade pod pretpostavkom da se on neće vratiti na posao. Sasvim je jasno da nećemo ponovo videti Šarona kao premijera, rekao je jedan od članova vlade koji nije želeo mu se spominje ime. Drugi njegov saradnik, pred bolnicom u kojoj je premijer operisan, novinarima je kazao da "neprijateljima Izraela i svima kojima bi palo na pamet da iskoriste ovu situaciju poručuje da su izraelske snage bezbednosti spremne na svaki izazov". Palestinci izveštaje o Šaronovom zdravlju prate sa pomešanim osećanjima, dok neki zvaničnici strahuju da će dramatični događaji ugroziti izbore na Zapadnoj obali i Gazi, 25. januara. Palestinski lider Mahmud Abas rekao je danas, međutim, da Šaronovo stanje prati "sa velikom zabrinutiošću" , ali da to neće ugroziti palestinske parlamentarne izbore. Palestinski premijer Ahmed Korej kazao je da će Šaronova bolest uticati na odnose dve strane." Ovo je bez sumnje nešto što će imati uticaj ne samo na Izrael, već i na region", rekao je. Jedan od radikalnih palestinskih lidera iz Damaska Ahmed Džibril rekao je da je to što se dogodilo Šaronu "božji dar". Šaron je postao poznat kao vojnik, oficir, kada je formirao jednicu koja se borila protiv palestinskih infiltratora, pedesetih godina. Nakon što je Izrael 1967. zauzeo pojas Gaze bio je komandant regiona, a potom je ušao u politiku i podržavao Likud. Na kratko se vratio u vojsku u vreme bliskoistočnog rata, 1973, stavivši se na čelo borbe protiv Egipta. U vladu je ušao 1977, pošto je Likud osvojio vlast. Kao ministar odbrane, urpavljao je izraleskom ofanzivom na Liban 1982, a potom je bio prinuđen da se povuče pošto je izraelska istražna komisija utvrdila da je indirektno odgovoran za masakr Palestinaca u dva izbeglička logora. Šaron je politički vaskrsao kao premijer 2001, nedugo nakon što je izbio novi talas izrelsko-palestinskog nasilja, da bi dve godine kasnije odustao od dugogodišnje podrške jevrejskim naseljima i progurao plan o povlačenju iz Gaze i dela Zapadne obale koje je okončano u septembru 2005. Povlačenje je rascepkalo Likud, a Šaron se odlučio da osnuje novu stranku. Kada ga je zadesio udar sastavljao je listu kandidata za parlamentarne izbore 28. marta.

NOVOGODIŠNjA NOĆ UZ stroge mere ObezbeĐenja
Slavlje uz muziku i vatromet
Nova godina u svetu dočekana je uz tradicionalna veselja u najvećim svetskim metropolama, ali i u senci katastrofalnog zemljotresa u Pakistanu i uragana Katrina na jugu SAD.
Nova 2006. godina prvo je stigla stanovnicima uz vremensku granicu na Pacifiku, malim ostrvima Tonga i Kiribati, pa zatim Novozelanđanima i Australijancima, koji su pripremili tradicionalni spektakularni vatrometi u sidnejskoj luci. Proslavi pored zgrade Sidnejske opere, desno,  prisustvovale su desetine hiljada ljudi, ali i oko dve hiljade policajaca pripravnih da spreče eventualno obnavljanje nedavnih rasnih sukoba. Proslava je, ipak, prošla bez incidenata a lukom u Sidneju patrolirali su brojni policijski helikopteri i gliseri pa je prelazak u 2006. godinu protekao uz samo 60 hapšenja zbog manjih izgreda, što je manje u odnosu na prošlogodišnji doček. Poslednji su Novu godinu dočekali stanovnici američkog kontinenta gde je nekoliko stotina hiljada Njujorčana uprkos jakom mrazu, tradicionalno na Tajms skveru, slika desno, ispratilo staru godinu uz stroge mere bezbednosti. Slavljenici su prethodno morali da prođu policijsku kontrolu uz pretresanje odeće i torbi kako bi na trgu dočekali ponoć gledajući u poznatu veliku kristalnu kuglu tešku 481.5 kilograma. Toronto je dočekao Novu godinu na prepunom Natan Filips Skveru uz zvuke rok grupa iz Kanade. U severnom Pakistanu, jak sneg je stigao sa novom godinom promrzlim stanovnicima šatorskih naselja koji su preživeli nedavni težak zemljotres koji odneo preko 80.000 ljudskih života. Pakistanska vojska od zemljotresa 8. oktobra neprekidno doprema namirnice i lekove za oko 3,5 miliona stanovnika postradalog područja. Ali, helikopteri, avioni, kamioni i tovarne životinje imaju sve više teškoća da stignu do odredišta zbog jakih kiša i snega. Posle jedne od najtežih katastrofa koje su ga zadesile u istoriji, Nju Orleans je 2006. godinu dočekao uz tradicionalno vesele marševe džez orkestara, ovaj put u znak sećanja na brojne žrtve uragana Katrina. Iako su četiri meseca kasnije posledice uragana vidne po brojnim oštećenim i srušenim kućama u najsiromašnijim četvrtima, čelnici grada odlučili su se za doček Nove godine uz vatromet i ulične koncerte. Nova godina nije lako stigla ni desetinama hiljada Londonaca, koji su stigli do centralnih gradskih trgova uprkos jednodnevnom štrajku zaposlenih u podzemnoj železnici koji je pretio da izazove kolaps u britanskoj prestonici. Uprava železnice je uspela da i pored štrajka tokom dana održi otvorenih 40 od 275 gradskih stanica, tako da su hiljade ljudi stigli do trga Trafalgar, ili ispred zgrade parlamenta, da uz otkucaje Big Bena dočekaju 2006. godinu. Strahovanje francuske policije da će se novembarski neredi emigranata ponoviti na dočeku 2006. godine nije se obistinilo, ali je ipak ponovljeno "tradicionalno" huligansko paljenje automobila, kojih je do ponoći zapaljeno 127 širom zemlje, dvadesetak više nego prošle godine. Vicešampioni pušenja duvana u Evrtopi posle Grka, Španci su novu godinu dočekali rezignirani zbog stupanja na snagu zakona koji od 1. januara zabranjuje pušenje na javnim mestima. Na najvećoj uličnoj žurki u Nemačkoj, a prema uverenju organizatora i u svetu, Novu godinu je kod Brandenburške kapije u Berlinu dočekalo milion ljudi. Vrhunac proslave bio je petnaestominutni vatromet iz 1.600 raketa u bojama Svetskog prvenstva u fudbalu koje će se u junu održati u više nemačkih gradova, između ostalog i u Berlinu. I u drugim većim nemačkim gradovima Nova godina je dočekana na ulicama i trgovima gde su priređeni vatrometi. No, Nemci su i ove godine oko 100 miliona evra potrošili na male, kućne vatromete koji su na balkonima i ulicama potrajali i sat, dva posle ponoći. Slovaci su u Bratislavi novogodišnje veče proveli na obali Dunava gde je organizovan veliki koncert. Proslave i koncerti na kojima su uglavnom nastupale domaće zvezde organizovani su i u većini grčkih gradova. Dolazak nove 2006. godine bio je ispisan na nebu u Rio de Žanejru gde se u ponoć na plaži Kopakabana okupilo više stotina hiljada ljudi. Na plažu su bile postavljene tri velike bine na kojima su se cele noći održavali koncerti. Najavu Nove godine, svega nekoliko sekundi pred njen dolazak, ispisali su pirotehničari specijalnim vatrometom. "Radi se o specijalnim efektima koje smo naručili u kineskim fabrikama posebno za doček u Riju", izjavio je pirotehničar Đankarlo Zanoto za dnevnik "Globo". Oko 100.000 ljudi dočekalo je Novu godinu na ulicama Moskve, a procenjuje se da je samo na centralnom Crvenom trgu bilo oko 60.000 ljudi. Ispijanje alkoholnih napitaka na ulici, kao i vatromet, vlasti Moskve zabranili su još prošlog meseca, ali Moskovljani na to nisu obraćali pažnju. Policija je saopštila da je tokom novogodišnje noći uhapšeno svega 16 osoba, dvoje za huliganstvo, a ostali zbog opijanja. Od petardi i vatrometa povređeno je 27 osoba, među kojima četvoro dece, što je za devet manje nego prošle godine. Najveći deo Moskovljana dočekao je Novu godinu kod kuće, za prazničnom trpezom. Uz vatromet i muziku, na četri centralna gradska trga Novu godinu u Beogradu dočekalo je više desetina hiljada ljudi. Najviše okupljenih u smeni dveju godina bilo je na platou ispred Skupštine Srbije i Crne Gore, gde je organizovan i višeminutni vatromet. Na Terazijama, slika desno, Novu godinu je okupljenima čestitao sastav "Ortodoks kelts", a na Trgu Republike američka džez-soul pevačica Keti Otrej, koja je nastup nastavila zajedno sa pevačicom iz Makedonije Esmom Redžepovom. Menadžer Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov rekao je da se proslava dočeka Nove godine odvija uz puno muzike i slavlja, uz puno turista iz zemalja regiona, među kojima je Slovenaca najviše. Interesovanje naših suseda za Beograd Veselinov očekuje i u godini koja je došla, ukazujući da je londonski "Indipendent" u poslednjem izdanju u 2005. godini objavio da je među prvih sto mesta koje u svetu u 2006. godini treba posetiti, Beograd na 16. mestu. Glimica Svetlana Bojković je Beograđanima u "Knez Mihajlovoj" ulici nešto pre ponoći poželela puno ljubavi, venčanja, puno dece i energije, zdravlja, kako bi se izborili sa onim što ih čeka. Na novosadskom centralnom Trgu slobode, slika desno, se okupilo više od 20.000 ljudi, a najveći broj posetilaca zabeležen je prilikom nastupa pop pevača Vlade Georgijeva, kada su i centralne novosadske ulice koje vode ka Trgu slobode takođe bile zakrčene kolonama građana. Pre Georgijeva, na Trgu je svirao Zvonko Bogdan sa tamburašima, a nakon Georgijeva Ognjen Radivojević u pratnji trubača. Tačno u ponoć, Novosađanima je Novu godinu čestitala gradonačelnica Maja Gojković, nakon čega je bio veliki vatromet i valcer "Na lepom plavom Dunavu". Iako je bio zabranjeno, na Trgu je bilo dosta pirotehničkih sredstava, pre svega petardi. Sarajlije su ovu Novu godinu uglavnom dočekali u domaćoj atmosferi, ili u restoranima i hotelima, koji su za "najluđu noć" priredili poseban program. Doček Nove godine u Sarajevu organizovan je i na platou KSC-a Skenderija, u režiji Sulejmana Kupusovića, uz nastup Tijana Dapčević, Divljih jagoda, Skroz, Erato, Sabahudin Kurt, Dr Zo, SMS, Mia Martina Barbarić i drugih. Program u glavnom gradu BiH su obeležila i dva velika vatrometa. Grad Sarajevo je za projekt dočeka "Nove 2006. godine" iz budžeta osigurao 70.000 maraka, dok će ostatak sredstava putem marketinga osigurati odabrani izvođači programa. U sarajevskim hotelima i restoranima nastupili su Halid Bešlić, Šako Polumenta, Feminem, novosadska grupa Bole, Jasna Đokić, Šuki Planjanin, Igor Vukojević, a cene rezervacija kretale su se od 50 do 200 maraka po osobi.

GODINA KOJA JE PROMENILA NAŠ TENIS
Rađanje giganta
Početak godine je pravo vreme za svođenje računa. Dok se u većini sportova diče uspesima u 2005. godini, teniseri su renovirali celu istoriju. Nikada, čak ni kada je Slobodan Živojinović predvodio plave u Devis kupu, pa ni kada je Monika Seleš bila neprikosnovena kraljica VTA tura, nismo imali tako kvalitetan tenis.  Pročitajte ceo tekst

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"