HRVATSKA
Hrvatskoj od UN dopremljena srpska artiljerija pre Oluje
Zajedničke hrvatske vojne snage koristile su tokom operacije "Oluja" artiljeriju srpskih snaga, koja im je dopremljena iz zona pod zaštitom vojnika UN (UNPA), zajedno sa planovima srpskih položaja, piše danas zagrebački "Večernji list".
"Tri haubice promera 130 mm koje su JNA i snage krajiških Srba ostavile, a bile su pod kontrolom vojnika UN, dopremljene su nam iz UNPA zone neposredno pre 'Oluje'", izjavio je listu neimenovani oficir Hrvatskog veća odbrane (HVO). List piše da takve tvrdnje potvrđuju da je u pripremanje i vođenje operacije 'Oluja' bilo upleteno više vojnih i obaveštajnih funkcionera zapadnih država, ali i delovi mirovnih snaga UN raspoređenih u Hrvatskoj. Takođe, navodi se i da će verovatno takav zaključak advokati generala Ante Gotovine predstaviti Haškom sudu. "Večernji list" poziva se u tekstu na tvrdnje dvojice bivših visokih vojnih oficira HVO, čije su jedinice zajedno s Hrvatskom vojskom oslobodile Krajinu i veliki deo zapadne Bosne. Jedan od tih oficira tvrdi su haubice dopremljene u Livno, gde je bio centar zapovedanja zapadnog krila vojnih snaga tokom operacije 'Oluja', i da je upravo tim haubicama HVO kasnije gađao srpske položaje u zapadnoj Bosni kako bi podržao napredovanje hrvatskih snaga.

REPUBLIKA SRPSKA
Predsednik RS uputio protestno pismo zbog akcije u Rogatici
Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Čavić uputio je protestno pismo komandantu Eufora zbog jutrošnje akcije u okolini Rogatice tokom koje su prilikom hapšenja Dragomira Abazovića ranjeni on i njegov maloletni sin, dok je njegova supruga preminula od zadobijenih povreda.
Čavić je novinarima u Banjaluci rekao da "niko nema mandat da ubija", naglasivši da je to "najgrublje rušenje ugleda i poverenja u Eufor i vojne stabilizacione snage u BiH". U protestnom pismu, predsednik RS je od komandantna Eufora zatražio da sprovede istragu i da se utvrdi ko je od njihovih komandnih struktura odgovoran za slučaj u Rogatici, a da odgovorni za to odgovaraju "onako kako odgovaraju svi oni koji upotrebom sile liše živote drugih". Čavić je naveo da je današnja akcija Eufora "manifestacija grube sile i kršenje evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama". "To nije prvi put da su vojne snage u BiH postupile na takav način. Ako se osoba koja je bila predmet hapšenja nalazila na javnoj optužnici, onda su taj posao mogle da završe agencije koje su u BiH za to nadležne", istakao je on. Prema njegovim rečima, indikativno je da po pravilu nikada nema žrtava i štete kada hapšenja vrše nadležne agencije iz RS i BiH, dok je "Eufor već u nekoliko pokušaja svojim akcijama u ovih 10 godina izazvao smrtne posledice". Predsednik RS je naveo da je tragično da rezultat akcije Eufora bude smrt supruge onoga koji je navodno osumnjičen, te teško ranjavanje njegovog maloletnog sina. Rada Abazović preminula je danas od posledica ranjavanja u akciji Eufora u okolini Rogatice, a njen 11-godišnji sin Dragoljub Abazović je operisan, jer je imao povrede od vatrenog oružja na stomaku. Dragomir Abazović takođe je operisan i nalazi se u bolnici u Foči. Još nije poznato kako je došlo do pucnjave tokom akcije Eufora u okolini Rogatice, kada je trebalo da bude uhapšen Dragomir Abazović protiv kojeg je Kantonalno tužilaštvo u Sarajevu podiglo optužnicu za ratne zločine.

BOSNA I HERCEGOVINA
Ešdaun oduzeo sredstva SDS-u
Sredstva koja su uplaćivana na račun Srpske demokratske stranke (SDS), odlukom visokog predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna, biće preusmerena, izjavila je portparol banjalučke kancelarije visokog predstavnika (OHR) Ljiljana Radetić.
Prema njenim rečima, novac će biti preusmeren Agenciji za istrage i zaštitu BiH (SIPA), odeljenju za ratne zločine Suda BiH i Izbornoj komisiji BiH. Radetićeva je novinarima rekla da je taj transfer sredstava SDS-a učinjen zato što Radovan Karadžić nije do 31. decembra prošle godine uhapšen i izručen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za ratne zločine. "SDS nije u punoj meri iskoristila svoj uticaj kako bi obezbedila da RS u potpunosti ispuni međunarodne obaveze BiH prema Tribunalu u Hagu", kazala je Radetićeva, dodajući da je ovaj potez visokog predstavnika utemeljen njegovom odlukom od 28. oktobra prošle godine. Ešdaun je tada doneo odluku kojom je omogućio da SDS otvori jedinstven račun preko kojeg će poslovati, s tim da ne može raspolagati sredstvima koja su do tada postojala na računu dok Karadžić ne bude uhapšen i isporučen Haškom tribunalu. Ešdaun je ranije zbog nesaradnje sa Tribunalom zamrznuo pojedinačne račune SDS-a. Predsednik SDS-a Dragan Čavić je najnoviju odluku OHR-a okarakterisao kao "političku odmazdu", ističući da su neutemeljene tvrdnje da SDS može uhapsiti Karadžića.
Novinar

IZVEŠTAJ SvetskE bankE
Svetska privreda napreduje uprkos skupe energije
Svetska privreda se uglavnom oduprla upornom dvogodišnjem povećanju cena nafte i - uprkos usporavanju koje je zahvatilo gotovo svaku ekonomsku oblast tokom 2005. godine - očekuje se da će 2006. nastaviti rast, na čelu sa Azijom i Severnom Amerikom.
Svetski bruto domaći proizvid (BDP) povećao se ove godine za 3,2 odsto, u odnosu na 3,8 procenata iz prošle, saopštila je Svetska banka. Očekuje se da će rast biti stabilan u 2006. godini, pre nego što se nešto ubrza tokom 2007. "Visoke cene nafte zasekle su u prihod uvoznika petroleja, ali je ekspanzija ostala snažna, delom zbog povoljnih uslova na tržištu novca, uključujući i dalje nisku inflaciju i niske kamate", navodi Svetska banka u izveštaju o "Izgledima za svetsku privredu." Zamke, ipak, ostaju. "Opasnost da će nafta biti čak skuplja i mogućost da će se kamatne stope povisiti, glavne su pretnje ekspanziji", upozorava se u izveštaju. U svom pregledu, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da je 30 svetskih industrijalizovanih ekonomija "klizalo" i "jedrilo" kroz šokove nafte i uragana, pa su sad u stanju da uknjiže ekonomski rast od 2,7 odsto za ovu godinu, a 2,9 za iduću. OEDC predviđa da će 12 država koje za svoj novac imaju evro "uživati u umerenom oporavku" i diže svoje procene stopa njihovog rasta na 1,4 procenat u ovoj i 2,1 odsto u 2006. Uprkos ovoj boljoj slici za evrozonu, 2005. godina je za 12 država neprijatno kočenje posle skromnog rasta od 1,8 odsto 2004. Azijske privrede treba da nastave solidan rast 2006. godine, a Kina će verovatno dozvoliti svom juanu da brže poskupljuje kako bi se dotakli problemi koji nastaju iz njenog mamutskog spoljnotgovinskog viška, proisteklog iz jeftine izvozne robe. "Tekići bum u Aziji van OECD (na primer u Kini) nastaviće da pruža važan podsticaj privredama Australije, Južne Koreje i Novog Zelanda", kaže OECD. Mnoge američke kompanije računaju da će Kina zadržati juan na niskim granama da bi svom izvozu dala veštačku konkurentsku prednost, čime će se manjak SAD u trgovini sa Kinom, koji se 2004. godine vinuo na 162 milijarde dolara, popeti na 200 milijadi za ovu godinu. Međunarodni monetrani fond (MMF) projetkuje rast BNP naprednih svetskih privreda Azije, Evrope i Severne Amerike na 2,5 odsto u 2005. godini i 2,7 procenta u novoj. Ali, "visoke i nestabilne cene nafte ostaju vazan globalni rizik", naročto u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju petrolejom, ocenjuje MMF. Cene nafte su za kratko dostigle rekord svih vremena od 70,85 dolara za barel 30. avgusta, pošto je uragan Katrina opustošio američku obalu Meksičkog zaliva. Posle su se nešto smirile da bi sada bile oko 60 dolara za barel. Energetski šok je stavio veliki novac u ruke zemalja izvoznica nafte. Poskupljenje nafte izbilo je iz džepova uvoznika iz redova dobrostojećih država OECD oko 300 milijardi dolara u 2005. godini i prebacio ih u kase proizvođača. Ipak, većina tog novca je gurala svetsku privredu kako je, sa viškom para na Bliskom istoku, Rusiji i kod drugih naftaša, rasla potražnja na industijskom robom i servisima. U svetu u razvoju, rast je i dalje "veoma jak" i ceni se na 5,9 proceneta za 2005. godnu i 5,7 za idući, predviđa Svetska banka. Delom je to odraz snažnog učinka Kine i Indije, gde produkcija teče sve brže i brže. Ali, i u zemljama u razvoju, visoke cene nafte, skok kamata i inflatorni pritisci koji se gomilaju, mogu da znače zauzdavanje rasta u 2006. i 2007. godini.

SVET-INDEKS
Najnoviji globalni indeks ekonomskih sloboda bez SCG
Američka Heritidž fondacija (Heritage) i "Vol strit Džurnal" (Wall Street Journal) objavili su godišnji indeks ekonomskih sloboda u svetu, koji je obuhvatio 161 zemlju, ali je Srbija već treću godinu zaredom ostala nerangirana zbog nepostojanja pouzdanih podataka o stanju ekonomije.
U globalnom godišnjem indeksu za 2006. godinu zemlje su dobijale ocene od jedan do pet u deset oblasti ključnih za određivanje ekonomske slobode. Među te kriterijume spadaju trgovinska politika, vladina budžetska i monetarna politika, tokovi kapitala i strana ulaganja, bankarstvo i finansije, zarade i cene, imovinska prava i suzbijanje i delovanje sive ekonomije. Od 157 zemalja koje su rangirane, 99 je poravilo svoj prošlogodišnji rejting, dok su se rezultati kod 51 zemlje pogoršali, a kod pet su ostali isti. Autori analize uvrstili su 20 zemalja u red slobodnih ekonomija, 52 među uglavnom slobodne, 73 kao uglavnom neslobodne, dok je za 12 zemalja ocenjeno da sprovode ekonomsku represiju. Kako se navodi, četiri zemlje nisu rangirane, i to Irak i SCG pošto ne postoje pouzdani ekonomski pokazatelji, i Demokratska Republika Kongo i Sudan, pošto politička situacija u tim zemljama ukazuje da se vladina politika ne sprovodi na celoj teritoriji zemlje. Prvo i drugo mesto po ekonomskim slobodama zauzeli su Hongkong i Singapur, a treće mesto je, prestigavši Luksemburg i Estoniju, ove godine zauzela Irska. Među prvih deset ušli su i Island i Velika Britanija, koje dele peto mesto, sledi Danska, a zatim i Australija, Novi Zeland i SAD sa jednakim brojem bodova. Kao najneslobodnije zemlje u ekonomskom smislu ocenjeni su Turkmenistan, Laos Kuba, Belorusija, Libija, Venecuela, Zimbabve, Burma, Iran i Severna Koreja. U zemljama regiona uglavnom je zabeležen napredak u jačanju ekonomskih sloboda. Najbolje je, kao i ranije, plasirana Slovenija, na 38 mestu, pa zatim Hrvatska na 55, sa prosečnom ocenom 2,78, u grupi zemalja sa uglavnom slobodnom ekonomijom. Na 56 mestu je Grčka, na 57 Makedonija, Bugarska je zauzela 64, a BiH 74 mesto, sa prosečnom ocenom 3,01. Srbija i Crna Gora je u indeksu za 2003. godinu, poslednji put kada je bila uključena u analizu, dobila ocenu 4,28. U saopštenju Heritidž fondacije navodi se da je u analizi ponovo jasno ustanovljena veza između ekonomskih sloboda i prosperiteta, i da "zemlje sa najvećom ekonomskom slobodom pokazuju i više stope dugoročnog ekonomskog rasta i prosperitetnije su od zemalja sa manjim slobodama".

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"