TENIS GODINA KOJA JE PROMENILA NAŠ TENIS
Rađanje giganta
Početak godine je pravo vreme za svođenje računa. Dok se u većini sportova diče uspesima u 2005. godini, teniseri su renovirali celu istoriju. Nikada, čak ni kada je Slobodan Živojinović predvodio plave u Devis kupu, pa ni kada je Monika Seleš bila neprikosnovena kraljica VTA tura, nismo imali tako kvalitetan tenis.
Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ni jedan odličan igrač ne znači kvalitet celog sporta. Za naš tenis se više ne može reći jer ne samo da je nanizao pregršt uspeha, nego predstavlja mladost, lepotu i talenat belog sporta u svetskim razmerama. Počasno mesto u procvetalom SCG tenisu pripada Ani Ivanović, na slici levo. Godinu je počela na 96. mestu VTA liste, završila je na 16. ali čak i više od njenih impresivnih rezultata fascinira prijem na koji nailazi u svakom segmentu belog sporta. Najveća imena ženskog tenisa, direktori turnira, osoblje VTA Tura, TV komentatori, svako ko se pita, o Ani ima samo najlepše mišljenje. Ivanovićeva je brže osvojila teniski svet nego sam vrh svetske liste. Anin ljudski potencijal ide ispred njenog igračkog kvaliteta. Godinu je fenomenalno započela u Australiji. Iz kvalifikacija je osvojila prvu i jedinu VTA titulu u kanberi, potom je na gren-slem debiju doskočila do trećeg kola. Njen kvalitet naterao je čak i direktora celog Tura, Lerija Skota, da je ubroji među zvezde budućnosti. Proleće je donelo još veći skok. Tada još maloletna Beograđanka je u Majamiju dogurala do četvrtfinala, savladavši šampionku Ju-Es opena, Ruskinju Kuznjecovu, a par nedelja kasnije bila je i polufinalistkinja Varšave. Oba puta je gubila od velikih imena, prvo od nekoliko puta fatalne Ameli Morezmo, pa od fantastične Žistin Enan. Rolan Garos je doneo pravi bum. Nema bolje prilike za pravljenje svetskog imidža od gren-slem turnira, pogotovo protiv domaćeg favorita na prepunom centralnom terenu. Ana je baš takvu priliku, pred 15.000 raspaljenih Francuza, protiv Morezmo od koje je sva tri prethodna meča izgubila, maksimalno iskoristila. U meču neizvesnom do poslednjeg poena savladala je treću teniserku sveta i njen podvig je ukrašavao sve sportske stranice svetskih medija. Međutim, kada se očekivalo da sa Ana bukvalno sjuri u prvih deset, ratna sreća se okrenula. I protiv Ruskinje Petrove u pariskom četvrtfinalu Francuskinje Pirs u vimbldonskom trećem kolu lako je gubila, na Ju0Es open je otišla povređena, a finiš sezone joj je pokvarila Pati Šnider. Na sva tri poslednja turnira Švajcarkinja je bila fatalna, dva uta čak u polufinalu. Da nije bilo Ameli Morezmo u prvoj polovini godine i Pati Šnider u drugoj, prvi reket SCG danas bi bila verovatno na jednocifrenom rejtingu. Jelena Janković, desno, je veći deo godine bila nacionalni broj 1, ali povrede i bolest su naplatili visok danak. Na početku sezone je bila na 28. mestu, danas je na 22, u međuvremenu i 17, ali ostaje utisak da niakda nije imala sreće kada je bila na pragu velikog uspeha. Start u prošloj godini pokvaren prehladom i propalom šansom da na Melburn partku nešto više uradi, smrtni slučaj u porodici pred pariski gren-slem, opet bolest na dan finala u Seulu i uništena završnica sezone, sve to je u velikoj meri uticalo na Jelenin učinak u 2005. Krunu godine sigurno predstavlja turniru u Dubaiju. Ne samo da je savladala najbolju azijsku teniserku Sanju Mirzu, nego je i ubeležila skalp Serene Vilijams. Finale je bilo spektakularno, ali je kraljica Lindzi iskoristila ogromno iskustvo. Jankovićeva je odlično odigrala i Nemački open u Berlinu. Do polufinala je nanizala četiri pobede, a onda je u dramatičnom dvoboju eliminisana od Nađe Petrov. Na travi je blistala. U Birmingemu je dogurala do drugog finala sezone, ali s druge strane mreže je opet bilo jedno od najvećih imena, Marija Šarapova, a u Vimbldonu je propustila kolosalnu šansu za ogroman uspeh. Protiv Anastazije Miskine vodila je sa 5:1 u trećem setu, ali i to je bilo malo, ne toliko zbog Ruskinjine vrhunske igre, već zbog niza grešaka u sopstvenoj igri. Prerano je ubeležila pobedu, zaboravivši staro tenisko pravilo da je meč gotovo tek kada se protivnici rukuju na mreži. Na Ju-Es openu predala je meče Meri Pirs zbog povrede, u Seulu se razbolela na dan finala protiv Vajdišove, a sve ostalo je bilo u senci tog malera. O kvalitetu Novaka Đokovića, levo, najbolje govore dve pojedinosti. Najmlađi je član prvih sto na svetu i vlasnik drugog rejtinga našeg tenisa u istoriji. Kao 75. na svetu, nekoliko meseci po proslavi punoletstva, mladi Beograđanin s pravom ubire komplimente gde god se pojavi. Godinu je počeo na 187. mestu, skočio je za stotinak stepenica i zauvek preskočio jaz koji deli vrhunske tenisere od ostalih. Novak je kvalifikacije za prva tri gren-slem turnira prošao bez poraza, na njima je gubio samo od vrhunskih majstora: Safin u Melburnu, Korija u Parizu, Grožan u Vimbldonu. Na Ju-Es open je stigao po kvalitet, u fenomenalnom meču eliminisao junorskog kralja za 2004, Francuza Monfisa, potom nadigrao i talentovanog Hrvata Marija Ančića, da bi jedini gren-slem kiks zabeležio protiv Španca Berdaska koji je za klasu slabiji od ostalih igrača koji su zatvarali put Đokoviću. Između sjajnih igara na gren slemovima, Nole je stigao da osvoji čelindžer u San Remu, da u čuvenoj pariskoj dvorani Bersi dođe do trećeg kola eliminisavši usput i Argentinca Puertu, da se ustali u prvom sastavu reprezentacije u Devis kupu, ali i da probudi Beograd i sa Anom ivanović vrati tenis u Pionir. U egzibicionom dobrotvornom meču za toranj na Avali, Đoković je izgubio ali zaradio epitet velikog džentlmena. Nedavno je i od legendarnog Džona Mekinroa proglašen za velikog talenta čije vreme u vrhu veoma brzo dolazi, sigurno je da je Srbija i Crna Gora u njemu dobila ne samo sportistu koji će briljirati u tenisu, nego i tenisera čije će ime odzvanjati u istoriji našeg sporta. Početak kao noćna mora, kraj kao bjaka, u tom dijapazonu je protekla 2005. godina za Borisa Pašanskog. Autor jednog od najvećih skokova u sezoni, sa 327. mesta u maju aterirao ejj na 82. u decembru. Pašanski sigurno spada u kategoriju teniskih čuda. Iako je 2004. postigao solidne rezultate i prvi put u karijeri ušao u prvih 200, drugi reket SCG nije uspeo da odmah nastavi zalet ka vrhu. Meseci su se ređali, sa njima i porazi sve dok u maju nije krenuo sa dna. Odluka da zaigra u kvalifikacijama za jedan mađarski fjučers, iako je mogao da bude nosilac u glavnom žrebu, pokazala se fenomenalnom. Pašanski nije bio zaboravio da igra, ali je sa porazima izgubio neophodno samopouzdanje. Prve pboede su ga vratile i više ga ništa nije moglo zaustaviti. Do kraja godine osvojio je čak pet čelindžera, još četiri puta igrao u finalu i pikirao u prvih sto. U svetskom tenisu ne vode statistiku za čelindžere, ali sigurno je da se na prste jedne ruke mogu izbrojati slični podvizi otkako se ovakvi turniri igraju. Najveća izjednačenost igrača je baš na čelindžerima i kada jedan toliko dominira kao što je to uspeo Pašanski, onda je to najbolji znak da je sazreo za još veća dela. Boris je iz ove sezone u amanet ostavio i najveću titulu našeg tenisa u post Bobinom periodu, u brazilskom Arakažuu (šljaka, 100.000 dolara). Janko Tipsarević je imao dva polugođa. U prvom je briljirao, a u drugom se obrukao. Počeo je sjajno, plasiravši se kroz kvalifikacije u glavni žreb Australijskog opena, gde je zabeležio debitantsku pobedu u najjačoj konkurenciji. Na Rolan Garosu je ponovi melburnški upseh revanširavši se u sjajnoj partiji Slovaku Hrbatiju, a u Vimbldonu je otišao za još jedan korak dalje. Veliki poklon sudbine u prvoj rundi, povredu Nemca Hasa na zagrevanju, sjajno je iskoristio i dogurao do trećeg kola. I kada se očekivalo da Janko maksimalno iskoristi ulazak u prvih sto (prvi naš teniser u širem vrhu još od vremena Bobe Živojinovića) on je zaribao. Od sredine leta do ovonedeljnog čelindžera u Dohi nanizao je čak 11 poraza. Kruna njegove sezone ostaje duel sa Belgijom u drugom kolu Devis kupa u beogradu. Iako su plavi poraženi, Jankovi podvizi protiv braće Rokus, koje je savladao iako je gubio prva dva seta, ostaće zauvek upisani u istoriji naše reprezentacije. Na žalost, Tipsarević nije uspeo taj kvalitet pretočiti u turnirske pobede, ali ima vremena. Za Nenada Zimonjića 2005. godina predstavlja konačno svrstavanje u svetsku elitu dubla: finale Mastersa sa Indijcem Paesom, ulazak u prvih deset, titule u Montekarlu i Barseloni, finale Ju-Es opena u miksu sa Slovenkom Srebotnik. Zimonjić u 2006. startuje sa novim partnerom, Francuzom Santoroom, i za očekivati je da se približi ostvarenju još većih ambicija. Posle veličanstvenih rezultata u Šangaju, izjavio je da će u nastavku karijere nišaniti dva cilja, prvo mesto na svetu u dublu i fren-slem titulu. Šteta je što su mu u singlu opet izmakli bolji rezultati. Zbog dubla često nije imao vremena da se ogleda u glavnoj konkurenciji, neke šanse nije iskoristio, tako da vrhunac sezone u singlu ostaje trijumf nad prvim nemačkim reketom Nikolom Kiferom na startu turnira u Haleu. U drugom je poražen od Argentinca Kanjasa koji je kasnije suspendovan zbog dopinga. Ilija Bozoljac je obeležio leto. Četiri uzastopne titule na fjučersima, potom debi na ATP turu u Umagu, izbacili su ga u prvi plan naših tenisera čije vreme tek dolazi. Ika je imao odličnu Šansu da godinu završi u prvih 200, ali malo neiskustvo, malo maleri odložili su njegov skok za 2006. Bozoljac je već u Australiji, uz malo sreće vrlo brzo će postati deo vrhunskog tenisa. I Dušan Vemić je najbolje igrao u letnjem delu sezone. Iako nije napravio pomak na svetskoj listi, ima čime da se podiči. U Njuportu (trava, 380.000 golara) je našem tenisu doneo prvo ATP četvrtfinale u poslednjih 15 godina, a dve nedelje kasnije uspeo je da preskoči i kvalifikacije u Kicbilu (šljaka, 625.000 evra).

KOŠARKA - ULEB KUP CRVENO-BELI ZGAZILI FRANKFURT I TRIJUMFALNO ZAPOČELI NOVU GODINU
Zvezda u drugom krugu
Crvena zvezda - Frankfurt 90:57 (24:14, 20"12, 22:17, 24:14)
Crvena zvezda je nastavila trijumfalno i u novoj godini. Momci sa Malog Kalemegdana su u prvoj utakmici ove godine, u okviru Uleb Kupa u odlučujućoj utakmici pobedili Frankfurt. Upravo taj trijumf im je obezbedio i mesto u drugom krugu eminentnog takmičenja. Razlika u kvalitetu između dve ekipe je bila vidljiva od samog početka. Lako su igrači iz Belgrada pronalazili put do koša, dok Nemci nikako nisu uspevali da izgrade akcije i uglavnom su se oslanjali na individualne šuteve Frenklina i Meklintona. Nakon utkamice, Dragan Šakota, trener Crvene zvezde, koji je tokom utakmice bio odstranjen sa klupe odlukom sudije, rekao je: - Izvinio sam se igračima u svlačionici zbog svog ponašanja. Takvi ispadi nisu moja crta, ali hteo sam da sačuvam košarku. Tri nesportske greške su previše za ovakvu utakmicu, zna se kakvi se prekršaju sankcionišu na takav način. Dobili smo utakmicu zasluženo, prikazali dobru košarku. Spomenuti incident se desio tokom drugog poluvremena. Naime, grčki sudija Nikola Karusis je dosudio nesportsku grešku Mišanoviću. U prvom delu je na isti način ocenio i Hendersonov i Radivojevićev faul, što je izazvalo burnu reakciju trenera Šakote. Tehnička greška ga nije smirila, pa su delioci pravde odmah dosudili još jednu i odstranili ga sa klupe crveno-belih. To je bio trenutak za delije na tribinama, koji su proključali. Doduše, bilo je i ubacivanja novčića i vređanja sudija, što je zaustavio Gurović, žargonski (pa i uz psovku) obrativši se nasmejanim gledaocima. U svojoj D grupi Crvena zvezda je na drugom mestu pre poslednjeg kola, sa osiguranim prolaskom u nastavak takmičenja. U poslednjem kolu crveno-beli gostuju Romi, koja ima tri pobede i pet poraza i nalazi se na pretposlednjem mestu.

ULEB KUP - HEMOFARM KORAK BLIŽE NASTAVKU TAKMIČENjA
Pobeda stigla sa Rajtom
Hemofarm - Panionios 79:71 (30:25, 10:14, 20:22, 19:10)
Košarkaši Hemofarma otvorili su novu godinu na najbolji mogući način, izvanrednom igrom i pobedom. Doduše, trebalo im je dosta borbe da dođu do petog trijumfa u B grupi Uleb Kupa, protiv protivnika iz Grčke za koga je trener Pavićević znao da neće biti lak. Više od pola sata igre je trebalo Hemofarmu da slomi otpor protivnika. Trener Luka Pavićević je imao nakon pobede da ima razloga za zadovoljstvo, poseno jer je posle duže pauze u ekipi bio i Rajt, koji je i odigrao veoma dobro. - Kao što smo i očeivali, odigrali smo veoma tvrdu utakmicu. Panionios je sjajno kombinovan tim koji ima prepoznatljivu igru sa dva Amerikanca i iskusnim Ikonomuom i s punim pravom na svakoj utakmici idu na pobedu. U prve tri četvrtine neismo mogli da zaustavimo ritam gostiju, ali velikom upornošću to nam je pošlo za rukom u poslednjoj četvrtini kada je utakmica i rešena. Drago mi je zbog pobede, ali i zbog činjenice da se Rajt vratio posle sedam sedmica pauze, odnosno 11 propuštenih utakmica. U grupi B Hemofram je drugoplasiran, a poslednja utakmica je kod kuće sa paretposlednjim Astronautsima.

ULEB KUP - FMP PORAŽEN, ALI IDE DALjE
"Panteri" srećni
Šarloa - FMP 77:59 (24:11, 17:14, 18:19, 18:15)
"Panteri" su propustili priliku da pobedom nad Šarloom sami overe plasman u drugi krug ULEB Kupa, ali su zahvaljujući trijumfu Kaluža nad Bešiktašom obezbedili mesto među 16 najboljih takmičara eminentnog takmičenja. FMP nije uspeo da drugi put u okviru ovog nadmetanja savlada Šarloa. Već prvih pet minuta je pokazalo neverovatnu nemoć tima iz beogradskog predgrađa. Trebalo je igračima FMP-a punih 120 sekundi da postignu prvi koš, i to sa linije penala, a na naredni su čekali punih sledećih 4 minuta. Mladi strateg FMP je posle utakmice izjavio: - Šarloa je zaslužio pobedu. Od samog početka držali su konce u svojim rukama i diktirali su tempo i u odbrani, i u napadu. Sa druge strane, moji igrači su vrlo brzo izgubili veru u pobedu, tako da nisu pokazali karakteristike koje ovaj mladi tim inače ima, a to su borbenost i čvrstina od početka do kraja. Ipak, zbog ostalih rezultata, Hemofarm, trenutno drugi na tabeli C Grupe j obezbedio prolaz u sledeće kolo, pre susreta kod kuće sa UNIKS-om, vodećim timom C grupe.

EVROLIGA - CRNO-BELI VELIKOM BORBENOŠĆU STIGLI DO DRUGE, DODUŠE TEK UTEŠNE POBEDE U ELITNOM TAKMIČENjU
Podvig otpisanih
Partizan - Sijena 75:73 (18"21, 15:14, 23:17, 19:21)
Tradicija Partizana je nastavljena. I ovu godinu su, kao i prošlu, otvorili pobedom u Evroligi. Takođe, i ove godine su, kao i prošle, pobdili iako su ih svi otpisali. Prikazali su najviše kada je to najteže, nažalost kasno za bilo kakav slavniji rezultat od ovog neslavnog: samo dve pobede i sedam poraza u C grupi Evrolige. Ipak, trijumf nad ekipom koja je u poslednjih par godina dva puta učestvovala na fajnal foru Evrolige veliki je supeh. U dugačijoj situaciji bi bilo razloga i za euforiju. Posebno jer je ovaj meč crno-beli tim igrao bez pravog plejmejkera. naime, rukovodstvo je nedavno raskinulo saradnju sa Braunom. Angažovano je novo pojačanje, Kamings, ali on je javio da neće doći u predviđenom terminu. Njegovo priključenje timu planira se, prema poslednjim informacijama za polovinu januara. Duško Vujošević, strateg crno-belih nije zadovoljan tim odlaganjem, ali je posle utakmice bio zadovoljan pobedom: - Veoma sam zadovoljan, iako ova pobeda ne znači ništa u smislu plasmana u drugi krug. Naravno, nismo odustali, ali su nam šanse minimalne, s obzirom na probleme sa kojima se suočavamo, kao i na mladost našeg tima. Ekipa je ovoga puta pokazala karakter i želju, što me svakako raduje. Na pozicija pleja smo bili bez ijednog igrača. Braun je otišao, Kamings nije stigao. Povratkom Božića i sa Tripkovićem smo uspeli da popunimo prazninu, ali ne i da održimo knstantnu igru. Ipak ne kraju smo nagrađeni, protivnik je imao dva šuta za tri poena i jednu odbojku. Nisu se predavali do samog kraja, njima je ova utakmica bila veoma važna. Mnogi istižu da je Partizan najlošila ekipa u Evroligi, ali zaboravljaju da naši mladi igrači igraju protiv prekaljenih, pa pokazuju i te kako veliki kvalitet. To me čini zadovoljnim - naglasio je Vujošević.

ATLETIKA TRIJUMF NAŠE ATLETIČARKE NA ULIČNOJ TRCI U SAO PAOLU
Novogodišnja čalorija Olivere Jevtić
U Novu godinu Olivera Jevtić je ušla pobedom! Sjajna Užičanka je trijumfovala na tradicionalnoj 81. po redu Novogodišnjoj uličnoj trci "Sao Silvestre" u brazilskom Sao Paolu.Stazu dugu 15 kilometar je savladala za 51 minut i 38 sekundi. Na taj način je ponovila uspeh iz 1998. godine, kada je takođe bila najbolja.
U Beograd je stigla umorna ali nasmejana. - Naravno da sam prezadovoljna. osvojiti prvo mesto na jednoj od najpoznatijih uličnih trka u svetu sigurno nije mala stvar. Mislim da sam se ovom pobedom definitivno vratila u 1ivot. U poslednje vreme, nećto kraće od mesec dana imala sam tri jake trke. Krenula sam sa četvrtog mesta na Evropskom prvenstvu u krosu u Tilburgu, zatim sam na krosu u Briselu bila treća i sada je konačno došlo i prvo mesto. Samo da se ovako nastavi. Na novogodišnjoj trci pobednica je odlučena na 13. kilometru, na brdu Avenije Brigadeiro Luis Antonio. Tačno na tom mestu je Olivera prestigla Kenijku Rouz Čerijota i na kraju ubedljivo trijumfovala. - Trka je bila izuzetno brza. Rouz Čerijot i Etiopljanka Bizuneš Bekele su od starta nametnule neverovatan tempo. Izgledale su veoma odmorne, radile su timski izlgedalo je da nema šansi da ih ugrozim. Njihova najveća prednost je bila negde oko 100 metara. Ja sam tračala svoju trku, pratila sam Brazilku Oliveiru Perea. U tom trenutku sam razmišljala samo o trećem mestu, i kako da u cilj uđem pre brazilske takmičarke. Lagano smo počeli da prilazimo vodećem dvojcu i videla sam da one popuštaju. Znala sam da ne smem da čekam poslednjih 500 metara, jer bi se one do tada već oporavile. Prestigla sam prvo Oliveiru, zatim Bekele, a odlučujuću prednost u odnosu na Čerijot sam stekla na tom 13. kilometru. Pobegla sam joj na tom delu 30 metara, posle sam prednost udvostručila i na kraju vrlo ubedljivo dobila trku. Staza je izuzetno teška, sa dosta nagiba (i nizbrdica i uspona). Temperatura tokom trke je bila preko 30 stepeni Celzijusa, sa vrlo visokim procentom vlažnosti. Na kraju trke su mnoge atletičarke morale da zatraže i medicinsku pomoć. - Moja prednost u odnosu na rivalke je što poznajem stazu. Znala sam da Čerijot i Bekele neće moći da izdrže jak tempo. Bilo je suludo to što su one radile. Na kraju je Čerijot potpuno iscrpljena ušla u cilj, a ja sam se ipak dobro osećala. Kako ističe trener naše Olivere Jevtić Slavko Kuzmanović, kao da nešto specifično postoji u organizmu njegove pulenke: - Izgleda da Oliveri odgovaraju ovakvi vremenski uslovi, ima nešto u njoj specifično. Slično je bilo i na maratonu na olimpijskim igrama u Atini. Ni tada, a ni sada nije pokazivala neke velike znake iscrpljenosti. Svi rezultati posle trke su pokazivali da nije dehidrirala, iako bi to bilo sasvim normalno u takvim sulovima kakvi su bili u Sao Paolu. Jedini problem koji je Olivera imala tokom ove trke su bili motori. Naime, motociklisi koji prate takmičarke su nekoliko puta bili toliko blizu nje, da nije mogla da diše zbog izduvnih gasova koji su joj išli u lice. - Morala sam da se pomeram levo i desno i skrećem sa zamišljene putanje da ih izbegnem. Tek posle mog upornog objašnjavanja da se sklone dodali su gas i otišli - objasnila je Olivera. Ono što su naša takmičarka i njen trener doživeli u Brazilu ih je impresioniralo: - Znaju da proslave pobednika. Na svakom koraku te primete, hoće da se slikaju, zovu da uđeš u hotel ili restoran. To je ono što atletiku čini lepom i što svakome prija - objasnio je Kuzmanović. - Olivera je bila istinska zvezda. Mi smo se spremali da u ovoj fazi ova trka bude glavna. Uostalom, takmičenja služe da se proveri da li dobro radimo. Započeli smo blistavu godinu, Olivera je na dobrom putu - dodao je trener Kuzmanović. Planovi za sledećih 12 meseci još nisu definisani. Kako je dodao iskusni pedagog, sigurno je da treba naći meru i da postoji nekoliko opcija. - Postoji mogućnost da trči na krosevima u Sevilji ili Edinburgu. Možda će kasnije ići i na Svetsko prvenstvo u krosu. Ipak, glavni cilj "Košute sa Đetinje" je maraton na Evropskom prvenstvu u Geteborgu. - Pre tog maratona istrčaće Olivera još jedan maraton, možda u Londonu, Bostonu ili neki treći, videćemo. potrebno je da se vidi koliko može, da se jednostavo pojavi na listama i da ima mogućnost da svoj rezultat uporedi sa rivalkama.

FUDBAL ILIJA PETKOVIĆ O SVEMU
Nisam pijani selektor, ali razmišljam i o finalu!
Posle 32 godine ponovo će Srbija i Crna Gora biti učesnik Prvenstva sveta. Ilija Petković je i 1974. bio na svetskoj smotri najboljih fudbalskih reprezentacija. Kada je bilo teže, onda ili sada kvalifikovati se?
- Često sam sada u prilici da poredim ta dva ciklusa koji su mi, svaki za sebe, pođednako dragi i kojima se svakako izuzetno ponosim. Mnogi treneri daleko zvučnijeg imena nisu uspeli da se i kao selektori i kao igrači plasiraju za Mondijal i to je, za mene lično, ogromna satisfakcija jer će ostati zapisano da sam ipak nešto uradio u poslu kojim se bavim. Pre više od tri decenije bio sam mnogo mlađi i lepši, pa se sa setom sećam tih dana i jedne sjajne generacije koja je u to vreme mogla da igra ravnopravno sa svima. Nikada neću zaboraviti majstoricu na "Vald" stadionu u Frankfurtu. I onda a i danas smo završili ispred Španaca što je zaista veliki uspeh, naročito ako se znanjihov rejting u FIFA. Mnogi su nas te 1974. godine već unapred prežalili, mislili su da nećemo uspeti, ali je iza nas stajalo ograomno odricanje i vera u konačan uspeh, a slično je bilo i u ovom ciklusu.Fudbal je u međuvremenu evoluirao, danas je puno teže doći do završnice, ali i dalje pobeđuje sloga, jedinstvo i upornost. Te osobine krasile su i jednu i drugu reprezentaciju i meni je čast da sam bio deo takvih generacija. Pre 32 godine nismo prošli prvi krug u Nemačkoj. Ostaje nam da sada popravimo taj utisak. Službenici i funkcioneri u fudbalskom savezu Srbije i Crne Gore smatraju Vas istinskim sapsiocem našeg najpopularnijeg sporta, ne samo zbog rezultata državnog tima. Kako komentarišete takve epitete? - Možda je zaista malo neprijatno da ja o tome govorim, ali ima tu i neko zrnce istine. Najverovatnije da je to zato što sam bio jedan od retkih koji je posle ubistva našeg legendarnog sekretara Branka Bulatovića ostao pribran i ubeđivao ljude oko mene da kako znamo i umemo moramo da izađemo iz krize i da ne smemo da posustanemo. Pretenciozno je reći da sam ja nekakav spasilac ili anđeo čuvar, tačnije je da sam odirao ulogu nekakvog "bajpasa" i pomogao da se premosti jedna izuzetno teška situacija. Zna se dobro kakve su se stvari odigravale iza kulisa fudbala. Fudbalu je pretio totalni kolaps, čak je i država u jednom trenutku digla ruke. Imao sam sreće da su me ljudi poslušali, zavrnuo sam rukave i danas mo stigli tu gde smo. Plasman na Mondijal je na kraju došao kao najveća satisfakcija za uloženo i to je priznanje za sve ljude koji rade na Terazijama 35… Tokom kvalifikacija bili ste praćeni sa dosta neverice i skepticizma. Kako ste se borili sa takvim stavovima? - I kada sam preuzimao drugi put nacionalnu selekciju, znao sam kakva će biti očekivanja javnosti i šta me čeka ako ne uspem, ali me to nije pokolebalo. Ja sam takav čovek, bio sam borac od malih nogu i nikada nisam odustajao iako ima mnogo onih koji su u stanju da omalovaže svaki uspeh. Mene je, međutim, malo iznenadilo to što smo mi nipodaštavani od samog starta, čak i pre prve utakmice sa San Marinom, još u Sloveniji. Pa pobedimo na startu sa 3:0 i opet kritike. Remi u Sarajevu je takođe ocenjen kao loš rezultat, a Bosna je do kraja bila u igri za Mondijal. Slično je bilo i u finišu, puno nepoverenja, potcenjivanja, ali nas to nije pokolebalo. Mirno smo išli iz utakmice u utakmicu, bili strpljivi i znali šta želimo. Svi su zaboravili da smo u kvalifikacije ušli iz trećeg šešira, završili smo na prvom mestu sa jednim primljenim golom. Igrama na terenu najbolje smo ućutkali "neverne Tome". Imate odlične odnose sa novinarima, ali ste ponekad umeli i da se žestoko naljutite na pripadnike "sedme sile". Dali će se ratne sekire zakopati pred Mondijal u Nemačkoj? - Nikakvog rata nije bilo, niti "ratnih sekira". Radilo se samo o situacijama da su nam pogledi ponekad bili drugačiji. Mene argumentovane kritike nikada nisu pogađale, čak ih i volim, jer mi ponekad ukažu na stvari koje sam ne bih primetio, ali dešavali su se česti napadi i na moju ličnost. E, to već nikada neću dozvoliti, jer za to nema razloga. Ja sam pošten čovek, čista obraza, koji radi iz srca ovo što radi. U fudbalu se nekada gubi, nekada dobija i korak od slave do poniženja je kratak. Ipak, ja sa novinarima imam zaista dobru komunikaciju. Možda čak nikada niste imali selektora koji je toliko otvoren. Zajedno smo na istom putu i ubeđen sam da će tako biti i na Mondijalu u Nemačkoj… Često ste znali da igrate na kartu patriotizma što više ne uspeva ni političarima, ali vama jeste. U čemu je tajna? - Patriotizam je ovde već dosta potrošen izraz, ali to nikako ne znači da ljudi više ne osećaju nikakvu pripadnost naciji. Naprotiv, mi smo narod koji za kratko vreme ume da se okupi oko prave stvari, a navijači su osetili da je to ove godine bio fudbal i da moramo da budemo svi zajedno. Ja nisam nikakav poseban patriota osim što volim svoju državu, ali sam često pozivao na jedinstvo i složnost jer su nam uvek nekako te osobine nedostajale da dođemo do kraja. Drago mi je što je fudbalski narod to prepoznao na Marakani zaista su bili veličanstveni. Posle dužeg vremena slavili smo zajedno i na Trgu, što je u fudbalu skoro zaboravljeno. To je možda i naša najveća pobeda, čak i veća od plasmana na Svetsko prvenstvo… U 2005. godini uveli ste i dosada nepoznatu praksu da svaku konferenciju za štampu započinjete specifičnim govorom. Spominjali ste Živojina Mišića, majora Gavrilovića i druge istorijske velikane. Šta ste hteli da postignete? - Možda je to stvarno u pojedinim trenucima izgledalo malo smešno, ali i to je detalj kojim sam pokušavao da "borbenu gotovost" podignem na najviši nivo. Imamo mi čime da se podičimo u našoj istoriji, pa zašto se nebismo nekada setili znamenitih ličnosti. I jedinica majora Gavrilovića je svojevremeno bila otpisana pa nije propala, a slično je bilo i sa nama u kvalifikacijama. Hteo sam jednostavno nešto da promenim, da malo razdrmam… Ispalo je dobro jer smo se plasirali, a da nismo, bilo bi loše. Ali to je bio još jedan svestan rizik koji sam preuzeo na sebe. Da li ste u bilo kom trenutku kvalifikacija možda posumljali da ipak nećete uspeti da stignete do cilja? - Nisam nikada poslumljao da nećemo stići makar do baraža, ali sam iskreno posmili da možda nećemo osvojiti prvo mesto posle 45 minuta igre u Madridu kada su nas domaćini zaista nadigrali. Bio je to i jedini period naše istinski loše igre, ali sam u poluvremenu shvatio da nemožemo tu utakmicu da izgubimo jer nam Španci i pored onoliko šansi nisu dali više od jednog gola. Tako se i desilo, probudili smo se, zaigrali kako umemo i osvojili bod koji je možda i presudio. Protiv Bosne i Hercegovine sam, verujte, bio mnogo mirniji, čak i kada je isključen Nemanja Vidić. Jednostavno sam znao da na kraju ne možemo da pokleknemo uprkos ogromnim motivima naših gostiju da nas spreče da odemo na Mondijal… Sa spiska igrača brisali ste i najveću zvezdu Mateju Kežmana i kapitena Savu Miloševića. Mnogi su to okarakterisali kao tvrdoglavost? - Ja možda jesam Kninjanin i ponekad tvrdoglav, ali nikada po svaku cenu. Pred utakmicu sa Belgijom sam proceni da su nam potrebne promene u napadu jer smo bili neefikasni i odrekao sam se Kežmana i Miloševića. Tu odluku doneo sam posle dogovora sa njima. Obojica su to prihvatili kaop ravi sportisti, a to da nisam tvrdogla dokazao sam time što sam ih brzo vratio u državni tim. Meni je mnogo značilo to što su i jedan i drugi shvatili zašto sam to uradio, a Kežman je u finišu kvalifikacija bio i čovek odluke. Jedini interes mi je uvek bio rezultat reprezentacije i svi igrači to dobro znaju. A kada je tako, onda nema problema… Kakav će se fudbal igrati na Prvenstvu sveta i šta može da odluči pobednika? - U odnosu na vreme kada sam ja igrao sada je sve drugačije. Danas se tereni greju i ravni su kao tepih. Danas navijači svi sede jer imaju lepe stolice, a nekada su stajali. Drugačije se i trenira, drugačije se igra, fudbal je postao dosta hermetički zatvoren. Spas je za svaku ekipu kada imate izrazitog individualca koji može da reši meč. Takav je, recimo. Ronaldinjo i on donosi prevagu. Sve ostalo odlučuju nijanse, sreća, trenutak… Koji rezultat državnog tima na Mondijalu biste smatrali neuspehom, a šta bi vas zadovoljilo? - Za mene više nema reči neuspehkada je u pitanju ova generacija, jer smo mi već ostvarili upseh koji od nas niko nije očekivao. Igrati na Svetskom prvenstvu već je zaista veliki rezultat. Pogledajte koga sve u Nemačkoj neće biti, pa vam je sve jasno. A znamo koliko smo mala država i sa kakvim statusom u FIFA i sa koliko novca. Svestan sam ja da će fudbalska javnost očekivati još više, što je i logično. Uspeh bi svakako bio da se u najtežoj grupi Mondijala plasiramo u drugi krug, pored Argentine, Holandije i Obale Slonovače… Poručili ste Francu Bekenbaueru da za razliku od 1992. godine sada na veliko takmičenje ne šaljemo zamenu, već da dolazimo lično. Danci su tada osvojili šampionat, značili to da i mi sada imamo isti cilj? - Nemojte vi sada da izvlačite iz mene nešto što ne želim da kažem, ali ja znam dobro zašTo sam ito poručio. Nama je tada učinjena velika nepreavda koju nikada nećemo zaboraviti i pokušaćemo sada da se malo "svetimo". Tačno je da smo sada svi u novogodišnjoj noći pomalo u "dobrom raspoloženju", ali ja nisam nikakvi "pijani" selektor i dobro znam šta govorim. Zar meni i ovoj generaciji neko sme da zabrani da razmišljamo čak i o finalu. Pa neka kažu i da maštamo, ali znate i onu rečenicu - mašta može svašta! Samo da smo mi svi zdravi u 2006…
Hokej Veliki multietnički hokejaški turnir završen poslednjih dana 2005 godine   Irske deteline sa četiri lista Srpski Beli orlovi odigrali turnir sa polovičnim uspehom Veliki hokejaški multietnički turnir je završen.Pehar namenjen pobedniku su poneli,savim zasluženo,Irci…Znamo da su verovatno najbolji na svetu u ispijanju piva, ali ovi momci, rođeni Kanađani irskog porekla, su dokazali da im i baratanje štapom i pakom takođe nije strano. U finalnoj utakmici oni su bili bolji od ekipe takođe rođenih Kanađana koji vode poreklo od Indijanaca nebitno kog plemena…Utešni pehar je pripao italijanskim "gladijatorima" koji su ni krivi ni dužni, eto, došli do nekog trofeja. Ali pođimo redom…Naši momci su bez velike pompe ušli u turnir ali sa skrivenim zeljama da prisustvo bivšeg NHL igrača Petra Žeželja bude dovoljna težina da jezičak na vagi u svakoj utakmici pređe na našu stranu…Tako je izgledalo posle prve utakmice. Naši lagano pobeđuju hokejaše koji reprezentuju Južnu Aziju sa 6:2 i pokazuju da mogu da računaju na visok plasman.Istog popodneva igraju sa predstavnicima Kineske zajednice i na veliko iznenađenje svih, a ogromnu radost Kineza, gube5:4. Utakmica puna obrta i grešaka sa obe strane… Spretniji i srećniji tim odnosi pobedu a nama ostaje da žalimo za propuštenim prilikama kojih je bilo na pretek. Ostaje takođe, utisak da nismo dovoljno motivisano ušli u meč i da smo za nijansu potcenili snagu ekipe kineske zajednice.Već tada se znalo da će naši teško do prva dva mesta u grupi koja bi nas odvela dalje u eliminacije. Čak i uz pobedu protiv predstavnika Indijanaca presudni faktor činiće gol razlika koja nama nije išla na ruku. Tako je i bilo. Naši pokazuju najbolju partiju protiv Indijanskih "gromova" ,pobeđuju sa 4:3 što,na žalost, nije bilo dovoljno za prolaz u sledeći krug. Beli orlovi ostaju "kratki" za dva gola i ostaju u grupi kao treći što im je davalo šansu da se bore za utešni trofej. Međutim, neigranje Žeželja i gubitak motivacije rezultira još jednim nesrećnim porazom. Objektivno za klasu lošija ekipa Italijana ide dalje a nama ostaje da čekamo sledeću godinu da popravimo utisak… Turnir je dobro organizovan,mada je izostala očekivana poseta. Ideja je svakako sjajna i treba je podržati. Teško da postoji bolji način od ovoga za zbližavanje svih nacija koje žive u ovakvoj multietničkoj sredini. Ako su se veze učvrstile i ako su sva prijateljstva produbljena za nijansu sve je ovo imalo smisla. Pogotovo ovih dana, kada prst upiremo jedni u druge, tražeći krivca za obračune pištoljima na ulicama Toronta…    N.S.     58. ŠAMPIONAT RUSIJE ZA 2005 - SUPER FINALE Sergej Rubljevski šampion Rusije Sergej Rubljevski je novi šampion Rusije. On je na ovogodišnjem pojedinačnom šampionatu Rusije za muškarce (Super finale), koje je završeno 30. decembra u centralnom šahovskom klubu "Mihail Botvinik" u Moskvi, osvojio 7.5 poena iz 11 partija. Drugo i treće mesto podelili su Morozevič i Jakovenko sa osvojenih po 6.5 poena. Na šampionatu je učestvovalo 12 igrača i to: Peter Svidler (2740), Vladimir Kramnik (2739), Aleksandar Morozevič (2707), Aleksej Drejev ( 2694), Evgenij Barejev (2675), Vadim Zvjagincev (2659), Aleksandar Halifman (2653), Sergej Rubljevski (2652), Dmitrij Jakovenko (2644), Aleksandar Motilev (2632), Sergej Volkov (2614) i Evgenij Tomasevski (2564). Nagradni fond je bio $130,000.00 a prva nagrada je iznosila $40,000.00. Interesantno je napomenuti da je Aleksandar Griscuk odbio da igra nezadovoljan visinom prve nagrade. Takođe otkazao je i velemajstor Evgenij Najer zbog bolesti. U poslednjem kolu postignuti su sledeći rezultati: Zvjagincev - Rubljevski remi Drejev - Svidler remi Morozevič - Motilev 1:0 Halifman - Kramnik remi Volkov - Jakovenko remi Barejev - Tomasevski remi Konačna tabela izgleda ovako: Rubljevski 7.5 poena Morozevič 6.5 Jakovenko 6.5 Zvjagincev 6.0 Svidler 6.0 Barejev 6.0 Kramnik 5.5 Motilev 5.0 Drejev 4.5 Halifman 4.5 Tomasevski 4.0 Volkov 4.0         3. MEĐUNARODNI ŠAHOVSKI TURNIR "MEMORIJAL ELIZABET BIKOVA"   Natalija Pogonina pobednik Na 3. međunarodnom zenskom šahovskom turniru "Memorijal Elizabeta Bikova", koji je odigran u gradu Vladimir (Rusija) od 7. do 18. decembra, pobednik je velemajstor Natalija Pogonina sa osvojenih 8.5 poena iz 12 partija. Na turniru je učestvovalo 38 šahistkinja iz 6 zemalja. Među učesnicima su bile: Elizabet Baehtz (2408 - FIDE svetski šampion za omladinke), Tatjana Kononenko (2423), Natalia Pogonina (2401), Olga Zimina (2397), Tatjana Sadrina (2386), Irina Sudakova (2366) (pobednik Memorijala 2003. g.) itd. Prva nagrada je iznosila $1,000.00. Konačna tabela izgleda ovako: 1. N. Pogonina 8.5 poena 2. E. Paehtz 8.0 3. I. Sudakova 7.5 4. O. Zimina 6.5 itd.      Nedeljko Đordan

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"