Diplomatska aktivnost premijera Harpera
Susreti sa predsednicima SAD-a i Meksika
Premijer Stiven Harper ove nedelje se sastaje sa američkim predsednikom Džordžom Bušom i meksičkim Vinsenteom Foksom u Kankunu.
To će biti prvi susreti premijera Harpera sa dvojicom predsednika otkako je postao prvi čovek vlade. Sa predsednikom Foksom Harper će ponajpre razgovarati o slobodnoj trgovini i turizmu, dok bi u kontaktima sa predsednikom Bušom, dvojica lidera trebalo da se, između ostalog, pozabave problemom drvne građe i pograničnog prometa. Premijer Harper je ubeđen da kod predsednika Buša postoji spremnost da se reši problem oko drvne građe i da ovonedeljni sastanak to i dokazuje. Sa svoje strane, pak, Buš je u intervjuu za CTV izrazio sumnju da će ovo pitanje biti rešeno za vreme njegovog mandata, odnosno do januara 2009. godine. Ljudi iz poslovnih krugova napominju i da dvojica čelnika treba da se angažuju na ponovnom uspostavljanju dobrih odnosa koji su narušeni u vreme dok su liberali bili na vlasti. Nensi Hjudžiz Entoni, predsednik i izvršni direktor Kanadske privredne komore, ocenila je da Kanada mora da se vrati na diplomatiju uvažavanja. Ministar inostranih poslova Piter MkKej se nada da će biti postignut napredak u prevazilaženju spornih pitanja. Kanađani koji vazdušnim ili pomorskim putem budu posle 1. januara prešli preko granice sa SAD-om moraće da pokažu pasoš. To će se, po novim američkim propisima, godinu dana kasnije početi da odnosi i na sve koji prelaze kopnenu granicu između dve zemlje. Budući da će i Amerikanci morati da imaju pasoše, postoje strahovanja da će se to nepovoljno odraziti na turističku privredu.

Pozitivan trend se nastavlja
Ponovo najniža stopa nezaposlenosti u poslednje tri decenije
Nezaposlenost je u Kanadi u februaru iznosila 6,4 odsto, čime je ponovo zabeležen najniži procenat iz poslednjih trideset godina.
Alberta i Britanska Kolumbija su još bolje, jer su one ostvarile najnižu stopu u poslednje tri decenije, od svega 3,1, odnosno 4,8 odsto. U ove dve zapadne provincije ostvaruje se bum prvenstveno u sektoru energetike, dok se sektor proizvodnje u centralnom delu zemlje bori da održi korak. U Ontariju je u februaru bilo 6,2 odsto nezaposlenih, ali samo zahvaljujući činjenici da sada ima manje osoba koje traže posao. Njufaundlend je i dalje prvi na listi po nezaposlenosti, sa 15, 1 odsto, a slede Ostrvo princa Edvarda, Nju Brunsvik i Kvebek. Iza Ontarija su Saskačuan i Manitoba. Najviše plate imaju zaposleni u Alberti. Nadnica je u toj provinciji povećana za 6,1 odsto u poslednjih dvanaest meseci, što je daleko iznad državnog proseka porasta od 3,3 odsto. Ekonomski analitičari pokušavaju da utvrde u kom će se pravcu kretati inflatorna kretanja, odnosno da li će pozitivan trend u zapadnim provincijama prevagnuti i dovesti do povećanja inflacije u čitavoj zemlji. Nacionalna valuta je krajem prethodne nedelje dostigla rekordnih 88,39 američkih centi, ali je odmah potom počela da slabi. Ključna stopa Nacionalne banke se stalno usklađuje kako bi se obuzdala inflacija i trenutno iznosi 3,75 odsto. Veruje se da neće promena po tom pitanju 25. aprila, kada je prva naredna prilika za usklađivanje.

Sporna deportacija
Ministar Solberg tvrdi da su kriterijumi isti za sve
Ministar za imigraciju Monti Solberg i ministar inostranih poslova Piter MkKej sastaju se u četvrtak sa portugalijskim ministrom inostranih poslova.
Oni bi trebalo da razgovaraju o pitanju deportaciji portugalijskih imigranata koje poslednjih dana privlači pažnju. Naime, dvadesetak lica portugalijskog porekla je poslednjih dana deportovano iz regiona Toronto, a trebalo bi da u narednim nedeljama još nekoliko desetina njih dobije rešenje o povratku u zemlju iz koje su došli. Neke procene govore da u regionu Toronta ima više od deset hiljada portugalijskih državljana bez ispravnih dokumenata. Ministar Solberg tvrdi da se ne dešava ništa neuobičajeno i da je ovaj broj zanemarljiv u odnosu na broj deportovanih tokom protekle tri godine, dok su liberali bili na vlasti. On je istakao da se ilegalni radnici mogu prijaviti za ostanak u Kanadi na osnovu humanitarnih ili saosećajnih razloga, a idealno je da to urade dok su van zemlje. Ministar MkKej naglašava da ne postoji drugačiji tretman lica koja dolaze iz Portugalije, te da se sa svojim portugalijskim kolegom sastaje iz kurtoaznih razloga.

Najava bivšeg američkog diplomate Pauela
Kanadski vojnici će još dugo biti angažovani u Avganistanu
Prilikom nedavnog boravka u Torontu, bivši američki državni sekretar Kolin Pauel je rekao da bi Kanada trebalo da se pripremi za dug boravak u Avganistanu.
Pauel je objasnio da političke prilike pokazuju da su talibanski elementi spremni za nastavak borbe, a avganistanske trupe da se aktivnije brane, što uz ostale razloge čini verovatnim da bi se kanadski angažman mogao produžiti. On je rekao da se prisustvo oko dve hiljade kanadskih vojnika može produžiti na neodređeni rok, za još pet ili deset godina. Šef generalštaba za odbranu, general Rik Hilijer je, u jednoj ranijoj izjavi, početkom meseca rekao da veruje da će na Otavu biti izvršen međunarodni pritisak sa najvišeg nivoa da obezbedi prisustvo svojih vojnika u Avganistanu i posle ranije određenog krajnjeg roka koji ističe početkom iduće godine. Pauel je u Torontu prisustvovao konferenciji za kanadsko-američke odnose. U jednom od glavnih obraćanja konferenciji, Pauel je istakao da su ratovi u Evropi i Aziji sprečeni zahvaljujući tome što su zemlje poput Kanade i SAD-a delovale zajedno, te da bi takva solidarnost morala da se nastavi u borbi protiv terorizma.

Poginuo kanadski vojnik u Avganistanu
Kostal prva žrtva u borbi posle korejskog rata
Vojnik Robert Kostal, 22, koji je u utorak stradao u blizini Kandahara, Avganistan, prvi je Kanađanin koji je poginuo u borbi još od vremena rata u Koreji.
Sukob je otpočeo kada su talibanski vojnici otvorili vatru na konvoj. Kanadski vojnici su, uz američku i britansku pomoć, uzvratili paljbu iz helikoptera i oružja. Poginuli su Kostal, jedan američki vojnik i osam Avganistanaca, dok je jedan broj vojnika ranjen. Kostal je dvanaesta žrtva sa ovih prostora od početka angažovanja u Avganistanu.

Upozorenje Ministarstva zdravlja
Nema posebnih lekova za ptičji grip
Ministarstvo zdravlja upozorava građane da ne veruju marketinškim porukama koje tvrde da određeni proizvodi sprečavaju ptičji grip. U saopštenju koje je izdato u utorak, navodi se da trenutno na tržištu nema proizvoda koji su posebno namenjeni lečenju ptičjeg gripa.
Portparol Ministarstva Kristofer Vilijems kaže da se ovo upozorenje ponajpre odnosi na ono što se reklamira putem interneta, pošto nema naznaka da su se pojavili neki proizvodi u običnoj prodaji. U Americi su se, naprotiv, na tržištu našli proizvodi devet kompanija, uglavnom dijetetski, za koje se na deklaracijama tvrdi da mogu da spreče pojavu ili da izleče od ptičjeg gripa. Gospodin Vilijems je istakao da je za sada poznato da jedino tamiflu može da se koristi kod ove bolesti, ali i njega pacijenti treba da kupuju i koriste jedino uz recept i savet lekara. Ostali antibiotici, kaže se u saopštenju, upotrebljavaju se u lečenju isključivo bolesti čiji su uzročnik bakterije, a nikako ne virusi.

Tamiflu ponovo u apotekama
U apotekama se u redovnoj prodaji ponovo pojavio lek tamiflu, proizvođača Roš Kanada. Zvaničnici kompanije ističu i da se čine napori da se lek namenjen Kanađanima ne preseli na stranice interneta i tamo ponudi na prodaju zainteresovanim licima, ali po znatno višoj ceni. Zbog straha od širenja ptičjeg gripa, cena ovog leka na alternativnom tržištu izrazito je visoka, pa je kompanija Roš u oktobru prestala da isporučuje lek apotekama u Kanadi, SAD-u i još nekim zemljama. Da bi se sprečile zloupotrebe, sada će apoteke moći da poručuju limitirane količine leka.

Meteorolozi upozoravaju na posledice
Najtoplija zima koja se pamti može imati posledice po zdravlje
Prognostičari kažu da je ova zima bila najtoplija otkad se prate temperature. Između decembra i februara u čitavoj zemlji bilo je za 3,9 stepeni iznad proseka, a u Alberti, Saskačuanu i Severozapadnim teritorijama prosečne temperature su za šest stepeni nadmašile uobičajene za ovo doba godine.
Meteorolozi nemaju odgovarajuće objašnjenje za ovu pojavu. Oni strahuju od posledica do kojih ovakvo otopljavanje može dovesti, naročito kod razmnožavanja insekata i širenja bolesti koje oni izazivaju. Klimatolog Dejvid Filips kaže da će se povećati rizik od bolesti koju izaziva virus zapadnog Nila, ali i od ostalih virusa koji su 'preživeli' zimu, zatim raznih insekata, grinja i glodara. Inače, evidentno je da su zime sve toplije. U poslednjih pedeset devet godina, čak je 35 zima imalo temperature iznad prosečnih. Prethodni rekord je bio zabeležen 1987. godine, sa tri stepena iznad proseka, dok je najhladnija zima bila 1972, sa prosekom čak 3,2 stepena ispod uobičajenog. Proteklih dvanaest meseci, od prošlog do ovog februara, najtopliji su u kanadskoj istoriji.

KANADA-ARHEOLOGIJA
Indijanska mokasina stara 1.400 godina
Arheolozi su na teritoriji Jukona, na severozapadu Kanade, pronašli kožnu indijansku mokasinu staru 1.400 godina, saopštila je Frans presu Valeri Monahan (Valeri), konzervator u muzeju Jukona.
"To je veoma važan nalaz jer nam daje indicije o tome kako su se ljudi u to vreme oblačili i kako su živeli", rekla je ona. "U Kanadi postoji veoma malo primeraka odeće i obuće od kože napravljene pre dolaska Evropljana", dodala je Valeri Monahan precizirajući da zbog klime i geologije Kanade takvi predmeti retko ostaju očuvani. Mokasina je pronađena još 2003. ali su naučnici tek nedavno utvrdili o koliko značajnom predmetu je reč. Pronađena je tokom bušenja glečera starog 9.000 godina i ostavljena je duže od dve godine, onako zaleđena, a stručnjaci su verovali da je reč o torbi. Delimično otapanje glečera zbog otopljavanja, omogućilo je arheološka istraživanja. Oblast gde je mokasina pronađena često su posećivali lovci na severne jelene.

Nova namena aerodroma Mirabel
Veliki zabavni park sa akvarijumom umesto aviona
Montrealski aerodrom Mirabel, koji je nedavno sasvim zatvoren za saobraćaj, biće pretvoren u veliki zabavni park. Planira se da park, koji će za teme imati vodu i svemir, biti otvoren za publiku do kraja 2007. godine. U okviru parka biće ogroman akvarijum, zatvorena tropska plaža, fitnis centar, bioskopske sale, video-igrice na džinovskim ekranima, i naravno, restorani i prodavnice.
Računa se da će prva od tri faze ovog velikog projekta koštati oko sto miliona dolara. Dogovor je već postignut sa dvojicom privatnih preduzetnika iz Francuske koji već ostvaruju slične projekte u Aziji. Oni će od Ministarstva za saobraćaj iznajmiti prostor na 25 godina, s tim da ugovor o zakupu može biti produžen. Aerodrom Mirabel otvoren je pre punih trideset godina. Tada se verovalo i najavljivalo da će on biti aerodrom budućnosti. Međutim, nikako nije uspeo da ostvari zacrtani cilj, naročito posle odluke da se sav saobraćaj preusmeri na aerodrom Pjer Trido u predgrađu Dorval. Ova vazdušna luka se pokazala kao mnogo povoljnija zbog brže i lakše komunikacije sa gradom.

Posle trideset godina primata
Japanci planiraju izgradnju tornja višeg od CN Tauera
Sudeći po najavama, CN Tauer u Torontu neće još dugo biti najviša građevina u svetu. Japanske nacionalni dnevnik Jomijuri javlja da tamošnja televizijska mreža NHK planira gradnju tornja visokog 600 metara, koji će se koristiti za digitalno emitovanje programa.
Kindži Terada, portparol NHK-a, kaže da zvaničnici ove kuće i još pet komercijalnih televizijskih kompanija sa sedištem u Tokiju obavljaju završno usaglašavanje o lokaciji tornja u tokijskom delu grada rezervisanom za zabavu. Kula bi trebalo da bude završena do 2011. godine. CN Tauer je visoka nešto preko 553 metra, a 26. juna ove godine obeležavaju se jubilarne tri decenije otkako je napravljena ova građevina, koju mnogi smatraju jednim od sedam čuda modernog sveta. Povodom tog značajnog datuma upravo je ovih dana predstavljen prototip jubilarnog novčića od čistog srebra, čija je nominalna vrednost 20 dolara. Ovaj suvenir će moći da se kupi za sedamdeset dolara u prodavnici u samom tornju.

Izjava francuskog ministra Doste Blazija
Neki budući referendum u Kvebeku neće morati da ima kvotu kao u Crnoj Gori
Francuski ministar inostranih poslova Filip Doste-Blazi je na konferenciji za štampu u Montrealu rekao da uslov od obaveznih 55 odsto, koji je Evropska unija postavila za majski referendum u Crnoj Gori, ne bi trebalo da ima uticaja na slično glasanje u Kvebeku ili drugde. On je istakao da je takav limit određen da bi se obezbedila stabilnost na Balkanu i da situacija u Kanadi ne treba da se poredi sa tim.
Ministar Doste-Blazi je odbio da prokomentariše jedinstven stav najvećih kvebečkih stranaka da je prosta većina dovoljna za neki budući referendum u Kvebeku. On je rekao da ne želi da se meša u kanadsku politiku i da je provincija ta koja treba da odluči. Diplomatski je rekao da će Francuska podržati šta god provincija bude odlučila. Francuski ministar je, takođe, rekao da bi Kanada trebalo da uvede porez na avionske karte kojim bi se finansirala globalna pomoć za razvoj, naglašavajući da bi to trebalo da bude dobrovoljno jer svi cenimo iste univerzalne vrednosti. On je o ovome razgovarao i sa kanadskim ministrom inostranih poslova Piterom MkKejom. Nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Norvešku, formalno je iniciralo da se od 1. jula na svaku avionsku kartu plaća između 1,40 do 60 dolara, čime bi se godišnje prikupilo oko tri stotine miliona za razvoj. Poseta francuskog diplomate iskorišćena je i za dogovore oko predstojeće proslave 400. godišnjice od osnivanja Kvebeka, koja će biti 2008. godine. Za tu prigodu Francuska je planirala značajno simbolično učešće u proslavi.

KANADA-PALESTINA
Kanadska vlada suspendovala pomoć palestinskoj vladi
Kanadska vlada odlučila je danas da suspenduje pomoć koju je do sada davala palestinskim vlastima, jer vlada koju je formirao Hamas nije pružila garancije da će priznati Izraelu pravo na postojanje.
"Kanada neće imati nikakve odnose sa članovima palestinskog kabineta iz redova Hamasa i suspenovaćemo pomoć palestinskim vlastima", navodi se u saopštenju kanadskog ministra inostranih poslova Pitera Mekej . Nova kanadska vlada koju čine konzervativci je još prošlog meseca saopštila da će Hamas, ukoliko želi da i dalje dobija finasijsku pomoć, morati da se odrekne nasilja prema Izraelu i da se pridržava rokova iz ranije postignutih mirovnih sporazuma sa tom državom. Te zahteve su predstavnici Hamasa odbacili. I SAD i EU su najavljivale da razmatraju mogućnost ukidanja pomoći vladi koju je formirao Hamas, za sada se ipak nisu odlučili na taj korak. Kanada je do sada davala 22 milona dolara godišnje kao pomoć palestinskim vlastima.

Neprijatna strana putovanja
Izgubljeni prtljag najčešće pronađe svog vlasnika
Ako vam se nekada desilo da vam se zagubi prtljag na nekom od putovanja, slaba uteha je sigurno da se samo prošlo godine tako nešto dogodilo 30 miliona puta. Najveći deo prtljaga je kasnije pronađen i vraćen vlasniku, ali ipak oko 200 hiljada torbi nije pronađeno.
Ovi podaci se odnose na čitav svet i saopštila ih je švajcarska kompanija SITA, koja se bavi rešavanjem tehničkih problema u aviosaobraćaju. Oni kažu da se izgubi manje od jednog procenta prtljaga, što se može smatrati za uspeh kada se uzme u obzir da se godišnje preveze oko tri milijarde komada raznog prtljaga. Najčešće se, naravno, događa da se prtljag greškom pošalje na drugu destinaciju, posebno kod putvanja sa presedanjem, ali ponekad dođe do zastoja zbog raznoraznih bezbednosnih razloga. Ukoliko prtljag ne bude pronađen, aviokompanije su dužne da plate obeštećenje. Samo u prošloj godini, na ime nadoknade putnicima je ukupno u svetu isplaćeno2,5 milijarde američkih dolara. Što se tiče kanadskih avio-prevoznika, situacija je slična i veoma se retko dešava da prtljag bude zauvek izgubljen. Sav prtljag koji nije vraćen vlasniku odvozi se u specijalni depo, a informacija o tome naješće se može naći na internetu. Ukoliko se posle određenog roka ne javi vlasnik, onda se stvari ili novac od njihove prodaje poklanjaju u dobrotvorne svrhe. Po podacima Kanadskog odbora za bezbednost aviosaobraćaja, KATSA, osnovanog protekle godine su putnici podneli 141 zahtev za nadoknadu štete zbog oštećenog ili izgubljenog prtljaga. To je skoro tri puta više zahteva nego godinu dana ranije, a ukupan novčani iznos je oko 54 hiljade dolara. Putnicima je isplaćeno približno dve petine tog iznosa, nešto ispod toga je odbijeno, a ostatak se ispituje. Treba pomenuti i da se četiri prijave odnose na nanete povrede, kao što su ogrebotine. Portparol ovog odbora Ana Karina Tabunar tvrdi da nema podataka da službenici obezbeđenja češće oštećuju prtljag prilikom uobičajenog pregleda, već da se najverovatnije radi o tome da putnici imaju više poverenja da će njihove pritužbe biti uslišene. Ona je naglasila i da je broj pritužbi zanemarljiv u poređenju sa brojem putnika koji godišnje prođu kroz kontrolu, a to je oko 37 miliona putnika.

Žitelji Toronta hrabriji nego što se očekivalo
Strah od poreza veći nego strah od kriminala
U anketi Ipsos Reida, suprotno očekivanjima, građani Toronta su strah od kriminala stavili na drugo mesto. Najveća strahovanja skoro svakog četvrtog žitelja najvećeg kanadskog grada odnose se na poreze, a u grupi prvih pet razloga za zabrinutost su još i loši putevi, odvoženje smeća i pitanja saobraćaja. Na listi su, nadalje, redom i zdravstvo, briga o životnoj sredini, obrazovanje, razvoj grada, beskućništvo i siromaštvo i zaposlenost. Reagujući na ove podatke, gradonačelnik Toronta Dejvid Miler je izrazio nadu da će neka od ovih pitanja moći da se reše ukoliko se smanji razlika između sredstava koja se kroz poreze odlivaju iz grada i onoga što grad dobija kroz javne službe. Kako je naglasio, u grad će moći da se investira ako se poveća priliv novca od federalne i provincijske vlade.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"