Broj 1046, 31. mart 2006.
| BEOGRAD |
| Manifestacija Dani Beograda od 16. do 19.
aprila |
Manifestacija "Dani Beograda", koja će se ove
godine odvijati pod sloganom "Prosvetljenje", biće održana od 16. do 19.
aprila, saopšteno je danas iz Belef centra.
|
Na Beogradskoj tvrđavi, Trgu Republike, u Sava
centru i brojnim ustanovama kulture biće predstavljen bogat i raznovrstan
umetnički, zabavni i sportski program, navodi se u saopštenju.
 Program
je koncipiran tako da na simboličan način ukaže na značajne godišnjice iz
istorije srpske prestonice, kao što je 200. godišnjica oslobođenja Beograda
u Prvom srpskom ustanku, kao i da obeleži godišnjice velikana srpske nauke i
umetnosti: Nikole Tesle, Jovana Sterije Popovića, Stevana Stojanovića
Mokranjca i drugih.
Biće promovisane značajne publikacije o Beogradu i znamenitim ličnostima
srpske istorije i kulture, brojni likovni i vizuelni programi, pozorišne
predstave posvećene Nikoli Tesli, Jovanu Steriji Popoviću, kao i austrijskom
kompozitoru Volfgangu Amadeusu Mocartu, povodom 250. godišnjice njegovog
rođenja.
Program manifestacije obuhvata i predstavljanje savremenih tokova u svetu
dizajna i prezentaciju Beograda na Konferenciji "Beogradska nedelja dizajna",
kao i bogat muzički program, viteške igre i Sajam starih zanata.
U okviru "Dana Beograda" glavni grad Srbije biće domaćin brojnim zvanicama
iz sveta sporta, odnosno vaterpola, koje će prisustvovati svečanom
izvlačenju parova za Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Tradicionalno, Dani
Beograda će početi Dečjim maratonom.
Kao nosioci realizacije programa određene su ustanove kulture i javna
preduzeća čiji je osnivač Skupština Beograda: Zavod za zaštitu spomenika
kulture Beograda, Istorijski arhiv Beograda, Muzej Nikole Tesle, Muzej
automobila, Biblioteka grada Beograda, "Beogradska tvrđava", "Sava centar" i
Vaterpolo savez SCG.
Izvršni producent programa je Belef centar sa zadatkom da koordinira
realizaciju programa manifestacije. |
| |
| |
|
| |
| NOVI SAD |
| Konkurs za novi vizuelni identitet galerije
Matice srpske |
Galerija Matice srpske raspisala je konkurs za
novi vizuelni identitet te institucije, koji će biti otvoren do 10. maja ove
godine.
|
U saopštenju Galerije Matice srpske navodi se
da pravo učešća na konkursu imaju svi studenti Akademije umetnosti u Novom
Sadu, i da rešenja treba dostaviti u digitalnoj formi uz obaveznu
realizaciju bar dva do tri zadatka.
 Dobitniku
prve nagrade na konkursu pripašće nagrada u iznosu od 40.000 dinara, za
drugo mesto predviđena je nagrada od 25.000, dok će dobitniku treće nagrade
biti uručeno 15.000 dinara.
Na konkurs je potrebno slati grafička rešenja memoranduma, koverte, "Imenoslova"
(glasila Galerije Matice Srpske), vizit karte, identifikacione kartice,
zahvalnice, ulaznice, članske karte, kese i fascikle, a uz rad treba
priložiti prijavu sa imenom učesnika, kontakt adresu i telefon.
Po Statutu Galerije Matice srpske, vizuelni identitet Galerije mora sadržati
pečat i logotip Galerije, u kombinaciji bordo i crne boje.
Sav dosadašnji štampani materijal može se videti u Galeriji Matice srpske i
Birou za međunarodnu saradnju, organizaciju i marketing, gde se može
preuzeti i CD sa neophodnim elementima (grb i font slova) za dizajnersko
rešenje, navodi se u saopštenju.
Dobitinike nagrada odabraće žiri koji čine prodekan Akademije umetnosti
Boško Ševo, PR Akademije Svetlana Mladenov, predstavnici Galerije Matice
srpske Tijana Palkovljević i Ratomir Kulić i potpredsednik Matice srpske
Miro Vuksanović.
Prispeli radovi biće predstavljeni na izložbi u Galeriji Matice srpske po
zatvaranju konkursa, a proglašenje nagrađenih radova i dodela nagrada
održaće se 18. maja u okviru obeležavanja Svetskog dana muzeja. |
| |
| |
|
| |
| SARAJEVO |
| Preminuo glumac Zoran Bečić |
Doajen bosanskohercegovačkog glumišta Zoran
Bečić preminuo u sredu u Sarajevu u 67. godini.
|
Bečić je rođen 1930. godine u Čačku. Nakon što
je dve sezone bio član Pozorišta "Marin Držić" u Dubrovniku, prelazi u
sarajevsko Narodno pozorište.
Igrao je predstave u Narodnom pozorištu u Sarajevu, u kome je proveo i svoje
poslednje glumačke dane, obavljajući i funkciju direktora drame.
Bečić je sinoć odigrao i svoju poslednju ulogu tumačeći lik Alihodže u
predstavi "Legenda o Ali-paši".
Jedan je i od osnivača sarajevskog ratnog teatra "Sartr".
Zoran Bečić je značajnije uloge ostvario u predstavama "Priče iz Bečke šume",
"Bašeskija-San o Sarajevu", "Čežnja pod brestovima", "Lear", "Nora", "Hrvatski
Faust", "Smrt trgovačkog putnika", "Karamazovi", "Nije čovjek ko ne umre",
dok je na filmu igrao, između ostalog, u čuvenom "Valter brani Sarajevo".
U poslednje vreme, posebno je zapažena njegova uloga u bosanskoj TV seriji "Viza
za budućnost". |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Filmski program Studija Vladan Petrić u
aprilu |
Novootvoreni Studio za elektronske medija "Vladan
Petrić" predstaviće tokom aprila u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu
crtane filmove koji su svojevremeno bunkerisani zbog ratnog huškanja i rasne
netrpeljivosti.
|
Iz Jugoslovenske kinoteke za 20. april
najavljeno je prikazivanje crtanih filmova, iz raznih perioda, zabranjenih
zbog ratne propagande (Popaj, Patak Dača, Duško Dugouško, Diznijevi crtaći),
kao i nekoliko crtanih filmova bunkerisanih zbog rasne netrpeljivosti, među
kojima je "Crnuljica i sedam grbavaca" Teksa Ejverija.
Sredinom aprila u Studiju "Vladan Petrić" biće prikazan i program "BMNj
filmova na četiri točka", odnosno radovi Tonija Skota, Džona Vua, Džoa
Kernahana, Anga Lija, Vonga Kar Vaja, Alehandra Inaritua, Gaja Ričija i
drugih, s Klajvom Ovenom u glavnoj ulozi.
Za 25. i 26. april najavljene su projekcije studentskih radova iz Arhiva
Fakulteta dramskih umetnosti od 2000. do 2005. godine.
|
| |
| |
|
| |
| AMIJEN |
| Ponovo otvorena kuća Žila Verna |
U francukom gradu Amijenu, ponovo je otvorena
kuća pisca Žila Verna, čija je restauracija trajala više od godinu dana i
koštala gotovo tri miliona evra.
|
Novi izgled kuće osmislili su belgijski autor
stripova Fransoa Shojten, italijanski kolekcionar Pjero Gondolo dela Riva i
francuski scenograf Iv Marešal.
 "Majka
mi je čitala Žila Verna kada sam bio sasvim mali. U njegovim pričama postoji
igra teksta i slika. To su mašine za pravljenje znakova", ispričao je
Shojten.
Belgijski autor je u Amijenu oslikao zid veličine 12 sa 15 metara, koji je
postavljen u dvorištu kuće. Naslikani su Zemlja i Sunčevi zraci, što podseća
na "izuzetna putovanja Žila Verna".
Shojten je prizorom nebeskih tela koja se okreću oko Zemlje oslikao kulu
visoku 19 metara, sagrađenu uz kuću.
Pjero Gondolo dela Riva, koji važi za jednog od najvećih poznavalaca Žila
Verna u svetu, 2000. godine je poklonio svoju kolekciju koja ima veze sa
Vernom. Nju čine knjige, gravire, plakati, posuđe, globus...
"Ja sam, uz pomoć drugih ljudi, odredio šta će se biti izloženo u kući. Iz
moje kolekcije potiče 95 odsto predmeta", ispričao je.
Iv Marešal je osmislio izgled kuće, njene zimske bašte postavljene u
potkrovlju, kolekcije knjiga...
Žil Vern, koji je rođen u Nantu 8. februara 1828, u kući u Amijenu je živeo
i pisao od 1882. do smrti 24. marta 1905.
"Kuća pisca nije muzej. U nju treba uneti život, kao da je i dalje
nastanjena", rekao je Marešal.
U kući Žila Verna očekuje se 30.000 posetilaca godišnje, naspram 10.000
koliko ih je ranije dolazilo.
Žil Vern je prvi roman "Pet nedelja u balonu" objavio 1863. godine. Nakon
toga je napisao brojna dela među kojima su "20.000 milja pod morem", "Put
oko sveta za 80 dana", "Put u središte Zemlje", "Sa Zemlje na Mesec", "Oko
Meseca", "Ploveće ostrvo", "Gospodar sveta"... |
| |
| |
|
| |
| VALETA |
| Rodžer Mur nikada nije voleo pištolje |
Rodžer Mur, jedan od glumaca koji su igrali
tajnog agenta Džejmsa Bonda (James), i vešto baratao svojim "Valterom PPK",
izjavio je da nikada nije voleo oružje.
|
 Mur,
koji je agenta 007 igrao od 1973. do 1985. u ostvarenjima kao što su "Čovek
sa zlatnim pištoljem" i "Živi i pusti druge da umru", izjavio je malteškom "Tajmsu"
(Times) da nikada nije želeo da veliča oružje.
"Nikada nisam voleo pištolje, mrzim ih, uvek trepnem pre nego što opale",
rekao je 79-godišnji Mur koji na Malti snima film. Britanski glumac je
odbacio novinarske sugestije da je Bondov lik zastareo posle teroristickih
napada 11 septembra 2001.
"On je akcioni junak, dobar čovek koji se bori protiv zla... Uvek sam na
Bonda gledao kao na neki veliki strip", naveo je glumac.
"Ništa u vezi sa Bondom nije realno. Mislim da je ideja o špijunu kojeg svi
poznaju smešna. Zamislite samo, svaki barmen na svetu zna Bonda i servira mu
martini", dodao je Mur. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Festival kratkog metra od 11. do 15. aprila |
Međunarodni festival dokumentarnog i
kratkometražnog filma, koji će biti održan od 11. do 15. aprila u Beogradu,
u takmičarskoj selekciji predstaviće 24 filma inostranih i 44 filma domaćih
autora, rekli su organizatori festivala.
|
Pedesettreći festival kratkog metra od 2004.
godine je međunarodni, a ove godine za učešće u međunarodnoj selekciji bilo
je prijavljeno 230 radova, među kojima je oko 40 iz zemalja bivše SFRJ,
rekla je novinarima umetnička direktorka festivala Vera Vlajić.
Međunarodni takmičarski program obuhvata po osam dokumentarnih, animiranih i
kratkih igranih filmova, dok će u domaćoj takmičarskoj selekciji biti
prikazano 20 dokumentarnih, devet animiranih, šest eksperimentalnih i devet
kratkih igranih filmova, od 130 prijavljenih.
Filmovi će biti prikazivani u Domu omladine i Dvorani kulturnog centra
Beograda, a cena ulaznica za sve projekcije je 100 dinara.
U Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće prikazan specijalni ciklus filmova
Vladana Petrića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo, kao i
ciklus filmova o Nikoli Tesli, povodom 150 godina od rođenja tog velikog
naučnika.
Među specijalnim programima je i ciklus "VIP Evropa", u okviru kojeg će biti
prikazan izbor od 12 najboljih evropskih dokumentaraca, kao i program
kanadskih animiranih filmova.
Biće održana i izložba radova studenata akademija umetnosti iz Beograda na
temu "Vizuelni identitet 54. Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma",
nekoliko tematskih radionica, kao i tribina "Budućnost dokumentarnog filma /
Dokumentarni film kao roba".
Prema rečima direktora Direkcije FEST-a Miloša Paramentića, planirani budžet
za ovogodišnji festival je između 10 i 11 miliona dinara, a najveću pomoć -
sedam miliona dinara - obezbedila je Skupština Beograda.
Pored nagrade za životno delo, i ove godine reditelju najboljeg filma biće
dodeljen Gran pri festivala, uz novčani iznos od 3.000 evra.
Zlatne plakete Beograda i po 2.000 evra biće dodeljeni rediteljima najboljeg
domaćeg i inostranog filma, a po 1.000 evra i zlatne medalje dobiće
reditelji najboljih filmova po domaćim takmičarskim kategorijama, dva
reditelja iz međunarodne takmičarske selekcije i najbolji producent. |
| |
| |
|
| |
| ISTANBUL |
| Pikasova izložba u Istanbulu najposećenija u
Turskoj |
Izložba posvećena Pablu Pikasu (Picašo) bila
je najposećenija izložba u Turskoj, sa 250.000 posetilaca muzeja Sakip
Šabandži u Istanbulu, saopstili su danas organizatori.
|
 Publika
je imala priliku da vidi 135 dela - slika, skulptura, crteža i keramičkih
radova - od kojih neka nikada nisu bila prikazana javnosti od umetnikove
smrti 1973.
Među najpoznatijim radovima su dve tapiserije: "Gospođice iz Avinjona" iz
1958. rađene po istoimenoj slici iz 1937, i "Žene koje se doteruju" iz 1970,
po skici iz 1938.
Muzej Sakip Šabandži, otvoren 2002. u staroj otomanskoj rezidenciji na
zapadnoj obali Bosfora, pretenduje da vremenom postane važna međunarodna
institucija. |
| |
| |
|
| |
| TIRANA |
| Goran Bregović početkom aprila u Tirani |
Proslavljeni muzičar Goran Bregović održaće
pocetkom aprila dva koncerta u Tirani.
|
Kako javlja albanska agencija ATA, Bregović će
koncerte održati 1. i 2. aprila u Kongresnoj palati.
Bregović, Sarajlija koji više od decenije živi na relaciji Beograd-Pariz,
nastupa samostalno i sa "Orkestrom za svadbe i sahrane".
Nekadašnji vođa jednog od najznačajnijih rok sastava u bivšoj Jugoslaviji, "Bijelog
dugmeta", on je prošle godine imao niz koncerata sa muzičarima koji su
svirali u tom bendu. Koncerti su održani u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Sahranjen glumac Danilo Lazović |
Filmski i pozorišni glumac Danilo Lazović
(55), koji je preminuo u subotu, sahranjen je u ponedeljak na Topčiderskom
groblju u Beogradu.
|
Povodom njegove smrti je na Velikoj sceni
Narodnog pozorišta u Beogradu održan komemorativni skup na kojem, po želji
porodice, niko nije održao govor.
 Preko
razglasa je pušten snimak Lazovićevog izvođenja poeme svetog Nikolaja
Serbskog (Velimirovića) "Kosovski zavet cara Lazara" iz 2002. godine.
Lazović je rođen 2. februara 1951. u Brodarevu. Glumu je diplomirao 1974.
godine na Akademiji za pozorište i film, radio i televiziju u Beogradu.
Glumio je u više od 80 filmova i televizijskih serija. Igrao je u mnogim
pozorisnim komadima, a najširoj publici ostaće u pamćenju po ulozi Šćepana
Šćekića u seriji "Srećni ljudi".
Lazović je glumio i u serijama "Stižu dolari", "Porodično blago", "Bolji
život", "Portret Ilije Pevca", "Otpisani" i filmovima "Virtuelna stvarnost",
"Jagoda u supermarketu", "Tri karte za Holivud" i "Poslednji krug u Monci". |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Konkurs za grafičke nagrade Grifon |
Grafički kolektiv i preduzeće "Kvadra Grafik"
iz Beograda objavili su konkurs za nagradu "Grifon" koja se dodeljuje za
najbolje radove u oblasti grafičkog dizajna u SCG i Republici Srpskoj u
protekle dve godine.
|
Konkurs je objavljen u kategorijama:
tipografsko pismo, knjiga i druge publikacije, hartije od vrednosti,
vizuelni identitet, plakati i oglašavanje, ambalaža, filmska, video i
televizijska grafika i veb-dizajn, saopšteno je iz Grafičkog kolektiva.
Članovi selekcione komisije su slikar-grafičar Olivera Stojadinović,
grafički dizajner Dejan Putnik, multimedijalni umetnici Vladimir Perić i
Igor Milovanović i istoričar umetnosti Ljiljana Ćinkul.
Članovi žirija su Milena Dragičević Šešić, Dragan Sakan, Lazar Džamić,
Slavimir Stojanović i Milan Stevanović.
Šesti po redu konkurs otvoren je do 10. aprila, a izložba izabranih radova
biće otvorena u Galeriji Grafičkog kolektiva od 29. maja do 17. juna. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Udruženju književnika Srbije Orden Vuka
Karadžića |
| |
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović
doneo je Ukaz o odlikovanju Udruženja književnika Srbije Ordenom Vuka
Karadžića prvog stepena, saopšteno je danas iz tog udruženja.
Ukaz o odlikovanju donet je za dugogodišnje zasluge u okupljanju srpskih
književnika i zaštiti njihovih interesa, navodi se u saopštenju.
Udruženje književnika Srbije odlikovano je i zbog "izuzetnog doprinosa u
organizovanju književnih tribina i susreta pisaca iz zemlje i sveta, povodom
100 godina postojanja i rada", dodaje se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Pozorište Boško Buha obeležilo 56 godina rada |
Beogradsko pozorište "Boško Buha" obeležilo je
je u ponedeljak svoj 56. rođendan, kao i Svetski dan pozorišta, svečanom
dodelom godišnjih priznanja zaposlenima za umetnički doprinos radu tog
teatra.
|
Godišnju nagradu "Gita Predić Nušić" za
najbolje glumačko ostvarenje dobila je glumica Boba Latinović, za ulogu
Ogledala u predstavi "Snežana i sedam patuljaka" Ljubivoja Ršumovića, u
režiji Milana Karadžića.
 Nagrada
"Velja Đorđević" dodeljena je kreatoru stilske obuće Miliću Ignjatoviću, dok
je godišnju nagradu za finansijski sektor dobio dizajner Dejan Mitić.
Dodeljene su i jubilarne nagrade zaposlenima za deset i 25 godina rada u
pozorištu "Boško Buha".
Direktor pozorišta "Boško Buha" Boško Đorđević podsetio je na svečanosti da
je ove godine pokrenuta Večernja scena "Plej Šekspir", čiji je cilj da
repertoar oživi predstavama za mladu publiku, a prvenstveno za tinejdžere.
Ove godine realizovano je i nekoliko manjih pozorišnih formi za decu, koje
su veoma pogodne za gostovanja po unutrašnjosti Srbije, dodao je Đorđević. |
| |
| |
|
| |
| LOS ANĐELES |
| Lista deset najgledanijih filmova u SAD |
| |
Lista najgledanijih filmova proteklog vikenda
u severnoameričkim bioskopima, sa vikend zaradom:
1. "Inside Man" (Insajder), 29 miliona dolara
2. "V for Vendetta" (O kao osveta), 12,3 miliona dolara
3. "Stay Alive" (Ostati živ), 11,2 miliona dolara
4. "Failure to Launć" (Neuspelo uzletanje), 10,8 miliona dolara
5. "The Shaggy Dog" (Kuždrav pas), 9,1 milion dolara
6. "She's the Man" (Ona je muško), 7,4 miliona dolara
7. "Larry the Cable Guy: Health Inspector", 7,05 miliona dolara
8. "The Hills Have Eyes" (Brda sve vide), 4,25 miliona dolara
9. "Eight Belonj", 2,7 miliona dolara
10. "16 Blocks", 2,2 miliona dolara
Lista deset najprodavanijih singlova u SAD
Lista deset najprodavanijih singlova u SAD protekle nedelje, prema podacima
magazina "Bilbord":
1. "Temperature" Sean Paul
2. "Bad Day" Daniel Ponjder
3. "So Sick" Ne-Yo
4. "You're Beautiful" James Blunt
5. "Be Njithout You" Mary J. Blige
6. "Unnjritten" Natasha Bedingfield
7. "Lean Njit It, Rock Njit It" Dem Franćize Boyz (feat. Lil Peanut and
Ćarlay)
8. "I'm n Luv (Njit a Stripper)" T-Pain (feat. Mike Jones)
9. "Yo (Edžcuse Me Miš)" Ćris Bronjn
10. "Ćeck On It" Beyonce (feat. Slim Thug) |
| |
| |
|
| |
| BOMBAJ |
| Drimvorks snima novi animirani film |
Američka i britanska kompanija, "Drimvorks" i
"Ardman animejšens", snimiće animirani film "Flushed Anjay", koji se
najavljuje kao spoj britanskog humora i holivudske vešte animacije.
|
Priča o avanturama pacova Rodija i Rite treći
je film koje dve kompanije zajedno snimaju.
"Posedujemo šarm koji oni (Drimvorks) prepoznaju. Britanski humor je
ironičniji od američkog", rekao je direktor kompanije "Ardman" Dejvid
Sprokston tokom konferencije posvećene svetskoj industriji zabave u Bombaju.
Prethodni film koji su snimile dve kompanije, "Volas i Gromit: prokletstvo
zekodlaka", dobio je ovog meseca Oskara za najbolji animirani film i odlične
kritike. Ipak, to ostvarenje zabeležilo je loš rezultat u američkim
bioskopima.
Glumica Kejt Vinslet pozajmiće glas Riti, dok će Rodijev glas snimiti Hju
Džekman.
Film "Flushed Anjay" u bioskope stiže u novembru. |
| |
| |
|
| |
| NOVI SAD |
| Hor škole Isidor Bajić osvojio nagradu u
Pragu. |
| |
Ženski hor novosadske muzičke škole "Isidor
Bajić" osvojio je zlatnu medalju u kategoriji ženskih horova na festivalu "Mladi
2006 Prag" održanom u glavnom gradu Češke.
Na tom takmičenju, održanom od 23. do 26. marta, dirigent Tamara Petijević
osvojila je titulu najboljeg dirigenta.
Festival je prvi put održan 2003. godine i tokom proteklih godina postao je
popularan događaj za mlade aktivne u muzici i horskom pevanju.
Festival je organizovan u dve katogerije od koji je jedna takmičarska, a ove
godine je bilo predstavljeno 30 horova i orkestara iz 13 zemalja sveta. |
| |
| |
|
| |
| JAGODINA |
| Dodeljene nagrade na Danima komedije u
Jagodini |
Predstava "Ljubavnik velikog stila" osvojila
je nagrade publike i žirija na Danima komedije u Jagodini.
|
Predstava je nagrađena statuetom "Jovanča
Micić", jer je, po oceni publike, najsmešnija, i nagradom žirija "Mija
Aleksić" za najbolju predstavu u konkurenciji od sedam, koliko ih je
izvedeno na 35. Danima komedije u Jagodini.
Reditelj "Ljubavnika velikog stila" Vladimir lazić dobitnik je statuete
Ćuran za najbolje rediteljsko ostvarenje, a za ulogu Barbare Smit u istoj
prredstavi, Katarina Žutić dobila je nagradu za najbolju mladu glumicu.
Stručni žiri dodelio je tri statuete Ćuran za najbolja glumačka ostvarenja
Jasni Đuričić za ulogu Glumice u komadu "Greta str. 89", Borisu Isakoviću za
ulogu Reditelja u istoj predstavi i Aniti Mančić za ulogu Rumenke u "Radovanu
Trećem".
Komad "Greta str. 89" pisca Luca Hibnera izvelo je Srpsko narodno pozorište
iz Novog Sada, a delo Dušana Kovačevića "Radovan Treći" izveo je ansambl
Ateljea 212 iz Beograda.
Nagrada za najboljeg mladog glumca pripala je Milanu Vasiću za ulogu
Svetislava u "Ivkovoj slavi" Narodnog pozorišta iz leskovca.
Biljana Keskenović dobila je nagradu za najbolju sporednu ulogu za lik
gospođice Fernival u "Mračnoj komediji" Narodnog pozorišta iz Sombora.
Nagrada za scenografiju i kostimografiju dodeljena je Darku Nedeljkoviću i
Zori Mojsilović za rad u predstavi "Radovan Treći" Ateljea 212.
Dobitnik nagrade za životno delo "Zlatni ćuran" je Nikola Simić.
Stručni žiri činili su Ljiljana Dragutinović, dramska umetnica, književnik
Muharem Pervić i, ispred grada domaćina, Vladimir Jovanović. |
| |
| |
|
| |
| |
Retrospektiva Antonela da Mesine u Rimu
|
Rimske vlasti ukazale su počast Antonelu da
Mesini, jednom od najslavnijih i najmisterioznijih velikih italijanskih
majstora, najkompletnijom retrospektivom njegovog stvaralaštva ikada
organizovanom.
|
Sicilijanac rođen 1430. u Mesini, učio je
slikanje tehnikom ulje na platnu koju su razvili flamanski majstori Jan van
Ajk i Rožer van der Vajden Da Mesina, koji je umro 1479. u 50. godini,
ostavio je 45 remek-dela.
 U
salama Skuderi del Kvirinale (Konjušnica Kvirinala) u Rimu izloženo je 36 Da
Mesininih radova.
"Prvi put su okupljene skoro sve njegove slike, što se dugo smatralo 'nemogućom
izložbom' - muzeji se nerado odvajaju od njegovih dela, pošto su retka i
vredna", rekao je na konferenciji za štampu povodom otvaranja izložbe njen
komesar Mauro Luko.
"Poslednja velika izložba posvećena Antonelu da Mesini održana je 1953. i
činilo ju je 18 slika", odnosno polovina od broja eksponata izloženih sada u
Rimu, rekao je gradonačelnik italijanske prestonice Valter Veltroni.
Izložba osvaja posetioca od prve sale, u kojoj je izloženo jedno od
slikarevih remek-dela, "Sveti Jeronim", koje je pozajmila Nacionalna
galerija iz Londona.
Slika, ulje na drvetu, malih je dimenzija - 43,2 sa 34,3 centimetara - ali
vrvi od detalja.
Kao i njegovi savremenici, i Antonelo da Mesina slikao je religiozne scene,
ali i brojne portrete.
Umetnik je umeo da podari izraz svojim portretima. Oči se sijaju, a osmesi
su ironični. "Vidi se psihologija lika, što je u to vreme bilo
revolucionarno", rekao je Luko.
Prvi deo izložbe završava se slikom "Blagovesti", portretom Bogorodice sa
plavim velom na glavi, koja se smatra omiljenom slikom italijanskog umetnika.
Izložba se nastavlja na drugom nivou, gde se nalaze raspeća i velika slika
koja predstavlja mučeništvo svetog Sebastijana, iz muzeja Štatlihe
Kunštzamlungen iz Drezdena.
Savremenik Pjera dela Frančeske, Mantenje, Paola Učela i Đentilea Belinija,
Antonelo da Mesina razvio je tehniku flamanskih majstora.
U njegovoj biografiji pominjao se i dug boravak u Flandriji, gde je, navodno,
učio od Jana van Ajka, čiji je portret muškarca s plavim šeširom izložen u
Rimu.
Kasnije je to izmenjeno, kada su biografi saopštili da je Da Mesina tu
tehniku naučio u Napulju, kao mladi učenik slikara Kolantina, koji je u to
vreme smatran za jedan od najboljih imitatora Jana van Ajka.
Izložba traje do 25. juna. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Proslavljen prijem JDP-a u Evropsku teatarsku
uniju |
U Skupštini Beograda, prošlog vikenda, je
proslavljen prijem Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u Evropsku
teatarsku uniju, u prisustvu velikog broja glumaca i čelnih ljudi
beogradskih pozorišta.
|
Evropska teatarska unija osnovana je 1990.
godine radi podsticanja pozorišne umetnosti kao sredstva ujedinjenja
evropskih naroda - uz poštovanje identiteta, kulturnih tradicija i
raznolikosti tih naroda, rekao je na proslavi direktor JDP-a Branko Cvejić.
 Prema
njegovim rečima, posledice raspada SFRJ sprečile su JDP da se ranije uključi
u ovu pozorišnu asocijaciju, koja je u početku imala sedam a sada ima 20
članica - najuglednijih pozorišnih kuća u Evropi.
"Visoki standard predstava održao nas je uprkos svemu", ocenio je Cvejić i
dodao da JDP sada "zauzima svoje mesto".
Cvejić je kazao da prijem u Evropsku teatarsku uniju donosi "veliko
zadovoljstvo ali i veliku obavezu" za JDP - da nastavi s održavanjem visokog
standarada predstava.
Cvejić je rekao da u teatarsku asocijaciju nije primljena zgrada JDP-a, već
njegov kreativni duh, i zahvalio se vlastima Beograda na pomoći u obnovi
zdanja JDP-a koje je u drugoj polovini 90-tih stradalo u požaru.
Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović poželeo je Srbiji i Beogradu da im
se desi slična stvar kao JDP-u - prijem u članstvo Evropske unije.
"Pomagaćemo na izgradnji zgrada, a ostalo je na vama, umetnicima", rekao je
Bogdanović.
Jugoslovensko dramsko pozorište primljeno je u Evropsku teatarsku uniju ovog
meseca, na skupu u Torinu koji je upriličen zbog dodele Evropske pozorišne
nagrade. |
| |
| |
|
| |
| LONDON |
| Ljubitelji Monea mogu da krenu njegovim
tragom |
Luksuzni hotel u Londonu ljubiteljima
umetnosti pruža priliku da imitiraju francuskog impresionistu Kloda Monea u
sobi u kojoj je on naslikao svoje klasične studije sa Temzom na horizontu.
|
 Za
2.600 funti (4.500 dolara), par može da provede dve noći u hotelu "Savoj"
gde je Mone naslikao 70 ulja na platnu.
"Vodič će vas provesti i po Nacionalnoj galeriji u Londonu da vidite Moneove
slike koje su tamo izložene i uputiti šta da gledate. To je kratak izlet u
umetnost", rekla je predstavnica "Savoja". Umetničku tradicija tog hotela
postavio je Džejms Maknil Visler koji je naslikao "Savoj" 1880-ih, dok je
još bio pod skelama. |
| |
| |
|
| |
| NIKOZIJA |
| Pronađen sarkofag sa prizorima iz Homerovih
epova |
Kameni kovčeg star 2.500 godina sa dobro
očuvanim ilustracijama Homerovih epova u boji pronađen je na zapadu Kipra,
saopštili su arheolozi.
|
"Reč je o vrlo značajnom otkriću. Stil
dekoracije je jedinstven, ne samo iz umetničkog ugla već i zbog teme i
upotrebljenih boja", rekao je direktor kiparskog odseka za antikvitete
Pavlos Flurencos.
 Na
Kipru su do sada pronađena samo dva slična sarkofaga. Jedan od njih nalazi
se u njujorškom Muzeju Metropoliten (Metropolitan), a drugi u Britanskom
muzeju u Londonu, ali su ukrasi u boji na njima više izbledeli, kazao je
Flurencos.
Sarkofag od krečnjaka slučajno su prošle sedmice pronašli građevinski
radnici u grobnici nedaleko od sela Kuklija, u priobalskoj oblasti Pafos.
Grob, koji je verovatno pripadao drevnom ratniku, opljačkan je još u antičko
doba.
Flurencos je rekao da kovčeg - oslikan crvenom, crnom i plavom bojom na
beloj pozadini - potiče iz 500. godine pre nove ere, kada je grčki kulturni
uticaj bio jak na istočnom mediteranskom ostrvu. Očekuje se da će grnčarija
pronađena u grobu pomoći u određivanju preciznijeg datuma.
"Stil je veoma jednostavan, drugačiji je od kasnijih klasičnih prototipa i
pravila", kazao je Flurencos.
Eksperti veruju da je na slikama prikazane scene iz Homerove "Ilijade" i "Odiseje"
- koje su bile izuzetno popularne u grčkom svetu.
Na jednoj od slika, prikazana je bitka između Grka i Trojanaca iz "Ilijade".
Arheolozi smatraju da scene navode na zaključak da je čovek sahranjen u
kovčegu bio ratnik.
"Zašto bi inače nacrtali slike iz Homerovog epa? Možda ovo govori o
karakteru pokojnika - koji je, moguće je, bio ratnik", rekao je Flurencos.
Na drugim crtežima prikazana je figura koja nosi ozbiljno povređenog ili
mrtvog čoveka i lav koji se bori s divljom svinjom pod drvetom. Smatra se da
ta dva crteža nisu vezana za Homera.
Odraz duge verbalne tradicije labavo zasnovane na istorijskim događajima,
Homerovi epovi su, kako se veruje, nastali oko 800. godine pre nove ere, a
zapisani su u 6. veku pre nove ere.
Grob je pronađen u oblasti u kojoj se nalazi nekoliko drevnih grobalja koja
su pripadala obližnjem gradu Palepafos, 18 kilometara udaljenog od modernog
Pafosa.
Naseljen oko 2800. godine pre nove ere, Palepafos je bio mesto u kojem se
nalazio hram Afrodite - antičke boginje lubavi i lepote, koja je, prema
mitologiji, rođena u moru kraj Pafosa.
Hram je bio jedno od najčuvenijih kultnih mesta antičkog sveta i bio je u
funkciji do ranih hrišćanskih vremena, u 4. veku. |
| |
| |
|
| |
| LONDON |
| Veliko interesovanje za Mikelanđelove crteže
u Londonu |
U Britanskom muzeju u Londonu u toku je
izložba Mikelanđelovih crteža koja posetiocima umetnosti pruža priliku da se
upoznaju sa kreativnim procesom koji je rezultirao remek-delima kakva su
tavanica Sikstinske kapele i unutrašnjost kapele Mediči (Medici) u Firenci.
|
Ipak, kustos odseka za italijanske crteže u
Britanskom muzeju i autor nedavno objavljene knjige o italijanskom majstoru,
Hjugo Čapman smatra da bi se Mikelanđelo usprotivio takvoj izložbi.
 "Ne
bi bio zadovoljan da vidi kako proučavamo njegove pripremne crteže.
Mikelanđelo je želeo da se vidi samo dovršeno delo, da vas ono oduševi i da
ne shvatite da iza njega stoje hiljade odluka", rekao je Čapman.
Britanski muzej je izložbu "Mikelanđelovi crteži: Bliže majstoru" najavio
kao izložbu "dela koja Mikelanđelo, perfekcionista, ne bi želeo da iko vidi".
Eksponati svedoče o napornim pripremama iza velikih umetničkih dela -
procesu koji se Mikelanđelo maksimalno trudio da prikrije. Redovno je
uništavao svoje skice kako rivali ne bi mogli da mu kradu ideje.
Izložba je otvorena u četvrtak, a veče uoči otvaranja saopšteno je da je
unapred prodato više od 11.000 ulaznica, što je rekordan broj za londonski
muzej.
Uz eksponate iz Britanskog muzeja, Muzeja Ešmolin iz Oksforda i Muzeja
Tejler iz Holandije, postavku čine crteži i skice koji nisu zajedno izlagani
od kada su 1564. odneti iz umetnikovog ateljea posle njegove smrti.
Po Čapmanovim rečima, izložba "uvodi (posetioca) u njegove privatne radove".
Među eksponatima su neki od Mikelanđelovih najranijih radova, kada je imao
12 godina, kao i crteži za Sikstinsku kapelu i kapelu Mediči. Muzej je
predstavio i privatna pisma i skice koje je umetnik radio za sebe, porodicu
i prijatelje.
Mnogi crteži su male, grube skice urađene mastilom ili kredom na kojima su
prikazani elementi ljudskog tela, kao koleno iz različitih uglova, koje
ilustruju Mikelanđelovu analizu pokreta i forme.
Uz svaki crtež stoji objašnjenje većeg dela u koje se skica uklapa, uz malu
fotografiju tog dela.
"Kroz izložbu možete da vidite promene u Mikelanđelu kao čoveku, kao i neke
od suštinskih umetničkih elemenata koji su ostai nepromenljivi", rekao je
Čapman.
Izloženi su i crteži koje je Mikelanđelo koristio pri predavanju svojim
učenicima, kao i skice samih učenika. Na jednom je Mikelanđelo napisao "Crtaj,
Antonio, crtaj, Antonio, crtaj i ne gubi vreme".
U centru izložbe je interaktivni segment sa kompjuterskim ekranima, na
kojima posetioci mogu da odaberu deo jedne od Mikelanđelovih skica i vide
kako se ta skica uklapa u veću sliku.
Iznad ekrana nalazi se rotirajući prikaz slika iz Sikstinske kapele, koji
pruža realističan pogled na perspektivu iz koje je radio italijanski majstor,
stojeći i slikajući figure koje se danas nalaze na tavanici kapele.
Izložba traje do 25. juna. |
| |
| |
|
| |
| PARIZ |
| Guglova numerička biblioteka brine biblioteke
i izdavače |
Projekat Gugla kojim će se milioni knjiga
numerički obraditi i postaviti na Internet izazvala je zabrinutost velikih
evropskih nacionalnih biblioteka i izdavača, koji se pozivaju na poštovanje
autorskih prava i kritikuju metode američkog Internet pretraživača.
|
U principu se svi slažu - numerička revolucija
predstavlja istorijsku priliku za očuvanje knjiga.
 Međutim,
projekti "numeričkih biblioteka" koji su u razradi sukobili su Gugl sa
zagovornicima numeričke obrade uz poštovanje lokalnih zakona i autorskih
prava pisaca i izdavača.
Po mišljenju Matsa Kardunera, direktora Gugla za južnu Evropu, koji je stao
u odbranu projekta svoje kompanije na Salonu knjiga u Parizu, cilj projekta
Gugl knjige jeste da "maksimalnom broju ljudi učini pristupačnim maksimalni
broj knjiga".
Taj projekat se pravi, kako je rekao, "u partnerstvu" sa izdavačima i
bibliotekama, kao što su one u Oksfordu i Mičigenu.
Ako je knjiga iz javnog domena, ona se može videti u celini. Ako je pod
zaštitom autorskih prava, na Internetu će se pojaviti samo "kratki citati",
što je "u potpunom skladu s lokalnim propisima", kazao je predstavnik Gugla.
Predsednik Nacionalne biblioteke Francuske Žan-Noel Žanene prvi se
usprotivio Guglovom projektu stvaranju svetske biblioteke. "Kako dati i
kratke citate bez kršenja autorskih prava ako se pisac ne slaže s tim?",
upitao je Žanene.
Gugl, naime, numerički obrađuje tekstove i izdavačima prepušta da odluče
hoće li se naći na Internetu.
Po mišljenju Žanenea, "spoj javno istaknute želje da se služi čovečanstvu i
interesa kompanije (Gugl) izazivaju neugodan osećaj".
U ime Federacije evropskih izdavača, Ana Bergman-Tahon usprotivila se
projektu Gugla.
Isto je poslednjih meseci učinila većina velikih francuskih izdavačkih kuća.
Izdavačka kuća "Galimar" (Gallimard), čijih je 258 naslova pod zaštitom
autorskih prava numerički obrađeno, pozvala je početkom marta američku
kompaniju da odmah okonča numeričku obradu njenih izdanja.
Direktor biblioteke iz Aleksandrije Ismael Serageldin na prvo mesto je
stavio interes koji od numerizacije imaju "čitaoci u zemljama u razvoju,
koje predstavljaju oko 80 odsto čovečanstva".
"U većini tih zemalja, nemoguće je osnovati velike biblioteke zbog cene
knjiga", kazao je Serageldin.
Numerizacija bi, po njegovom mišljenju, trebalo da istakne "pitanje kako
uspostaviti partnerstvo, ne samo između javnog i privatnog, već i između
severa i juga, između bogatih i siromašnih". |
| |
| |
|
| |
| STRAZBUR |
| Univerzalni Leonardo u pet evropskih gradova |
Pet izložbi koje ilustruju različite aspekte
stvaralaštva Leonarda da Vinčija, biće otvoreno ove godine u pet evropskih
gradova - Firenci, Oksfordu, Londonu, Budimpešti i Minhenu, saopštio je
Savet Evrope.
|
U okviru projekta "Univerzalni Leonardo", prva
izložba, "Leonardov um - univerzalni genije na delu", biće otvorena 27.
marta u galeriji U.fici u Firenci. Ta izložba traje do 7. januara 2007.
 U
centru pažnje te izložbe biće Leonardovo stvaralaštvo u oblasti umetnosti,
anatomije, nauke i tehnologije.
Biće izloženi originalni crteži i slike (samo prva tri meseca) i serija
spektakularnih modela Da Vinčijevih najinovativnijih mašina, kao i
eksperimenti s multimedijalnim eksponatima koji prikazuju njegov univerzalni
genij.
Narednu izložbu organizovaće muzeji iz britanskog Oksforda, na različite
teme.
"Leonardo i matematika" biće postavljena u Muzeju istorije nauka (od 1.
avgusta do 3. septembra), "Kolekcije Oksforda" u Pinakoteci Hristove crkve (od
1. do 30. juna), a "Leonardove biljke" u Botaničkoj bašti Univerziteta u
Oksfordu (od 1. aprila do 31. avgusta).
Poslednja izložba u Oksfordu, "Tumačenja Leonarda", biće postavljena u
Muzeju Ešmolin od 16. avgusta do 22. oktobra.
Potom će uslediti izložba "Leonardo, iskustvo, eksperimenti i koncepcija" u
Viktorija i Albert muzeju u Londonu, od 14. septembra do 7. januara 2007.
"Leonardo da Vinči i drugi umetnici: skulpture i crteži" izložba je u Muzeju
likovnih umetnosti u Budimpešti (od 1. septembra do 31. oktobra), a
"Leonardo: Bogorodica i dete" u Alta pinakoteci u Minhenu od 1. septembra do
30. novembra.
Te izložbe biće održane u okviru 28. umetničke izložbe Saveta Evrope, koji
tu manifestaciju organizuje od 1954. Ove godine prvi put se različite
izložbe organizuju na istu temu u različitim gradovima, umesto jedne
putujuće izložbe. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Studentski centar Beograd obeležava Dan
studenata |
Studentski centar "Beograd" pripremio je
raznovrstan program povodom Dana studenata - 4. aprila, koji obuhvata niz
sportskih, umetničkih i zabavnih programa.
|
Na terenima Studentskog doma "4. april" 24.
marta počela su sportska nadmetanja studenata u malom fudbalu, košarci i
odbojci, koja će biti završena 2. aprila, saopšteno je iz Studentskog centra
"Beograd".
Za akademce će 31. marta u TV sali Studentskog doma "4. april" biti
organizovano muzičko takmičenje "Prvi glas", a za učešće na toj
manifestaciji zainteresovani mogu da se prijave do 30. marta.
Studentski centar "Beograd" organizovaće i izbor za najboljeg akademca, a
pravo učešća na tom takmičenju imaju studenti s visokim prosečnim ocenama
čije se školovanje finansira iz republičkog budžeta i stanari su jednog od
studentskih domova, navodi se u saopštenju.
Veče uoči Dana studenata, 3. aprila, u Domu kulture "Studentski grad"
nastupiće najtalentovaniji mladi umetnici koji su ušli u finale muzičkog
takmičenja "Prvi glas".
Iste večeri biće proglašeni pobednici svih sportskih takmičenja, najbolji
student svakog doma i biće dodeljene nagrade.
Na Dan studenata u najvećem akademskom naselju na Balkanu, Studentskom gradu,
pod pokroviteljstvom Studentskog centra i u saradnji sa Savezom studenata
Beograda i Savezom studenata studentskih domova, biće organizovan veliki
koncert, dodaje se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
|
 |
