Broj 1046, 31. mart 2006.
| PREGOVORI O
KOSOVU I METOHIJI - ALBER ROAN: |
| Neće biti ni unutrašnje ni spoljne podele
Kosova |
Zamenik specijalnog izaslanika UN za status
Kosova Alber Roan, na slici dole, izjavio je u Prištini da neće biti ni
unutrašnje, ni spoljne podele Kosova, niti autonomije unutar nje.
|
Na konferenciji za novinare na kraju trodnevne
posete Kosovu, on je rekao da će u okviru decentralizacije biti formirane nove
opštine uglavnom u naseljima gde žive Srbi, koji će činiti 70-80 odsto
stanovništva tih opština, a biće moguće i njihovo međusobno povezivanje i
njihove veze s Beogradom.
 Roan
je rekao da međunarodna zajednica putem decentralizacije pokušava da stvori
uslove da svi žive na Koosvu.
Odgovarajući na jučerašnje najave predsednika opština sa severa pokrajine da
neće živeti na Kosovu ako ono bude nezavisno, on je rekao kako im je jasno
rekao da je "to njihova odluka i da ih niko ne može naterati da na Kosovu
ostanu".
Roan je pozvao kosovske Srbe da prihvate ruku saradnje premijera Kosova Agima
Čekua i ocenio da poziv Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju upućen
Srbima da se odreknu primanja iz kosovskog budžeta, ne pomaže položaju Srba u
budućnosti.
Roan je rekao da će opštine dobiti maksimalna ovlašćenja na osnovu zakona,
tako da će biti moguća međuopštinska saradnja i veze među njima, ali neće biti
moguće stvaranje posebnih entiteta.
"Suprostavićemo se svakoj podeli, bilo unutrašnjoj podeli Kosova ili stvaranju
trećeg stepena vladavine, između centralne i opštinske vlasti", rekao je
austrijski diplomata.
"Međunarodna zajednica je jedinstvena da je svaka podela neprihvatljiva i da
će biti odbijena. U našem dokumentu se ne pominje reč autonomija, već se
govori o saradnji o praktičnim pitanjima, što je u saglasnosti sa Evropskom
poveljom o lokalnoj upravi", rekao je Roan.
On je istakao da kosovska strana nema razloga da odbije ovu vrstu saradnje.
Roan je takođe rekao da svaka opština ima pravo da sarađuje sa inostranstvom,
u smislu da može da dobije donacije i pomoć, ali da sve to treba da bude
transparentno.
Najavljujući nastavak direktnih pregovora Prištine i Beograda o
decentralizaciji u Beču, Roan je kazao da će pregovarači razgovarati i o
stvaranju novih opština i granicama opština.
Austrijski doplomata je ističući kako će osnovni princip biti da opštine budu
funkcionalne i održive, rekao da to znači da se neće dozvoliti stvaranje malih
opština, već će one biti razložne veličine i sa jasnom nacionalnom većinom.
Roan je kazao da je to zahtev srpske strane, što međunarodna zajednica
podržava.
Roan je dodao da ne može zamisliti da decentralizacija funkcioniše odvojeno od
konačnog statusa, tako da će decentralzacija početi da se ostvaruje kada se
reši pitanje statusa. |
| |
| |
|
| |
| BEOGRAD |
| Karla Del Ponte tražila od Tadića da ne ruši
vladu |
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del
Ponte zatražila je od predsednika Srbije Borisa Tadića da Demokratska stranka
(DS) ne ruši Vladu Srbije, piše dnevni list "Blic".
|
Pozovajući se na izvor blizak Haškom tribunalu,
list piše da je Tadić obećao Karli del Ponte da DS neće rušiti kabinet
Vojislava Koštunice zbog saradnje sa Haškim tribunalom.
"Ako bi pala Vlada Srbije, onda ne bi imao ko da završi saradnju s Haškim
tribunalom. To bi najmanje pola godine prolongiralo odlazak Ratka Mladića u
Hag jer ga u tom slučaju Koštunicina vlada sigurno ne bi hapsila, niti
izručila u predizbornom periodu", naveo je izvor "Blica".
Glavna tužiteljka Haškog tribunala posetila je Beograd i razgovarala je sa
zvaničnicima Srbije i državne zajednice.
Komesar EU za proširenje Oli Ren izjavio je da će, na osnovu razgovora sa
Karlom del Ponte u Briselu i informacija iz zemalja EU biti odlučeno da li će
biti održana, ili "stavljena na čekanje" sledeća runda pregovora o
pridruživanju sa SCG.
Urušen kredibilitet Haga, ali saradnja se nastavlja
Predsednik Srbije Boris Tadić preneo je glavnoj tužiteljki Haškog tribunala
Karli del Ponte da pozicija Vlade Srbije ne sme biti ugrožena zbog eventualnog
ispunjavanja obaveza prema Hagu.
Kako se navodi u saopštenju iz kabineta predsednika, Tadić je rekao da ga je
Vlada Srbije, u čijoj je nadležnosti izvršavanje obaveza prema Tribunalu, u
više navrata uveravala da će učiniti sve da se optuženi za ratne zločine nađu
pred tim sudom.
On je u razgovoru sa Delponteovom ocenio da, "iako je poslednjim događajima
urušen kredibilitet Haškog suda, Srbija mora da završi saradnju sa" Hagom, što
je od vitalnog značaja za njenu evropsku budućnost.
Na sastanku je Karla del Ponte izrazila zabrinutost zbog zastoja u saradnji. |
| |
| |
|
| |
| SRS -
TOMISLAV NIKOLIĆ |
| Zvaničnici da kažu šta će biti sa Kosovom |
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke
(SRS) Tomislav Nikolić pozvao je premijera i predsednika Srbije Vojislava
Koštunicu i Borisa Tadića da konačno kažu javnosti šta će biti sa Kosovom i
Metohijom.
|
"Svi strani predstavnici koji ovde dolaze
govore o nezavisnom Kosovu, pa čak govore i o tome da Srbi ne mogu da imaju
nikakvu autonomiju u okviru nezavisnog Kosova", rekao je Nikolić na
konferenciji za novinare.
Upitao je Koštunicu i Tadića da li su pregrupisavanja koja najavljuju na
političkoj sceni "zamagljivanje istine koja se sprema na Kosovu i
zamagljivanje stvarnosti koja nam se sprema posle toga".
Zamenik predsednika SRS-a je rekao da je vladajuća koalicija za tri meseca,
koliko skupština nije zasedala, trebalo da obezbedi većinu u parlamentu za
početak prolećnog zasedanja ili da predloži predsedniku Srbije da raspusti
skupštinu kako bi bili raspisani novi vanredni izbori.
"Videli ste kako počinje prolećno zasedanje. Posle tri meseca kao da se nismo
ni rastajali. Onog dana kad smo se rastali bez kvoruma, posle tri meseca
sastali smo se ponovo bez kvoruma", rekao je Nikolić.
Povodom priče o navodnoj kupovinu poslanika za obezbeđivanje kvoruma za
početak sednice parlamenta, Nikolić je rekao da je potrebno utvrdi ko daje
novac poslanicima i da "ide u zatvor i onaj ko im novac daje i oni koji novac
uzimaju".
Dodao je da je tužilaštvo odmah trebalo da reaguje povodom tvrdnje nezavisnog
poslanika Branislava Stevanovića, bivšeg člana SRS-a, da mu je nuđen novac
kako bi obezbedio kvorum za početak zasedanja. |
| |
| |
|
| |
| |
| Vlada izdvojila 100 miliona dinara za štete
od klizišta |
Vlada Srbije odlučila je da iz sredstava
tekuće budžetske rezerve izdvoji 100 miliona dinara za otklanjanje šteta koje
su nastale poplavama i pokretanjem klizišta u Srbiji.
|
Kako se navodi u saopštenju posle današnje
sednice, vlada je usvojila i Informaciju sa odlukama Koordinacionog tela za
usmeravanje aktivnosti u otklanjanju posledica nastalih aktiviranjem klizišta
na teritoriji Srbije.
Nekoliko hiljada klizišta aktivirano je u poslednje dve nedelje na teritoriji
centralne i jugozapadne Srbije, a šteta od klizišta na građevinskim objektima
do sada je procenjena na oko 15 miliona evra.
"Klizišta su porušila oko 200 kuća, 500 je u kritičnom stanju, dok je na
putevima prouzrokovana šteta od 3,5 milijaradi dinara", rekao je juče ministar
za kapitalne investicije Velimir Ilić.
Početkom nedelje počela je i izgradnja 40 novih kuća u trsteničkom selu
Bogdanje, koje je najteže pogođeno klizištima, u kojem je trajno oštećeno ili
srušeno 150 od 300 kuća.
Nepogode koje su zadesile Srbiju naneće veliku štetu i poljoprivredi, jer je
pod vodom 60.000 hektara obradivog zemljišta.
|
| |
| |
|
| |
| IstraŽivanje
PRED REFERENDUM |
| Za nezavisnost 45,6 odsto, protiv 41,6 |
Za nezavisnu Crnu Goru opredeljeno je 45,6
odsto građana, protiv je 41,6, dok je neodlučnih 12,9 odsto, pokazalo je
najnovije istraživanje Centra za marketinška istraživanja Marten bord
internešnl.
|
Istraživanje je sprovedeno početkom marta, u
17 crnogorskih opština, na uzorku od 854 ispitanika, a njegovi rezultati
predstavljeni su u Podgorici.
U analizi istraživanja je ocenjeno da upravo glasovi građana koji su se
izjasnili kao neodlučni mogu biti odlučujući na referendumu o državnom statusu.
Istraživanje je pokazalo da će na referendum sigurno ili verovatno izaći 82,2
odsto birača, 8,3 odsto se dvoumi, verovatno neće glasati 4,8 odsto, a decidno
je protiv učešća na referedumu 3,2 odsto ispitanih.
|
| |
| |
|
| |
| Za De Gola
JE napravljen poseban vagon i POSEBAN krevet |
| Titov Plavi voz ponovo na srpskim prugama |
Čuveni Plavi voz, kojim se nekada vozio Josip
Broz Tito, sve češće će moći da se vidi na srpskim prugama jer poseduje ne
samo muzejsko-istorijsku vrednost već i ogroman turistički potencijal, kažu
zvaničnici Železnice Srbije.
|
Plavi voz, jedan od simbola nekadašnje SFRJ,
praktično je u istom stanju kao 1980. godine, kada je poslednji put, ali u
mrtvačkom kovčegu, prevezao predsednika Jugoslavije - od Ljubljane gde je umro,
do Beograda, gde se njegov grob nalazi.
 "Ovo
bogatstvo koje Srbija ima nedovoljno je korišćeno", rekla je Beti Branka
Stamenković, pomoćnica direktora Železnice Srbije za posebne prevoze.
Ona je najavila da će Plavi voz služiti za turističko razgledanje Beograda i
da će prevoziti strane turiste do Sremskih Karlovaca i Mokre Gore.
U ovom trenutku, Plavi voz je jedino moguće iznajmiti. Prema rečima Branke
Stamenković, voz se koristi za promocije i proslave; u stanju je da saobraća
po svim prugama u Srbiji i ima kapacitet da preveze do stotinu ljudi.
"Plavi voz" je 22. marta poslužio za medijsku promociju filma "Karaula" Rajka
Grlića - prvog koprodukcijskog ostvarenja država nekadašnje Jugoslavije nakon
njenog krvavog raspada 1991. godine. Voz je iznajmila srpska producentska kuća
"Jodi", i njime su se pred beogradsku premijeru "Karaule" provozali novinari i
članovi filmske ekipe, na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.
Ovo luksuzno prevozno sredstvo, nastalo 1959. godine u Mariboru, ima 20-ak
vagona, a za vreme Titovog života saobraćalo je, iz bezbednosnih razloga, u
tri kompozicije, koje su sklapane u zavisnosti od potrebe.
Za promociju "Karaule" iznajmljena je garnitura u kojoj su se našli Titov i
takozvani "De Golov" salon, vagon za konferencije poznat kao "oficirka",
restoran i dve lokomotive.
 U
Titovom salonu nalazi se radna soba sa bibliotekom, zatim dve spavaće sobe,
kupatilo, kao i paralelni, uski hodnik, koji povezuje odaju za poverljive
razgovore sa odajama za Titovu ličnu poslugu i omogućuje kružno kretanje po
vagonu.
Kupatilo ima veliku porcelansku kadu i nišu za pranje nogu, kao i dva lavaboa
sa ogledalima. Ispred Titovog lavaboa je kožna fotelja, ispred Jovankinog je
satenska. U radnoj sobi - rezbarija od ružinog drveta. U biblioteci -
monografije o naivnom slikarstvu, Lepenskom viru, stavaralaštvu Milene
Pavlović - Barili i 1.000-godišnjici dubrovačkog brodarstva.
Tu su i knjige Mihaila Lalića "Lelejska gora" i "Hajka", dela Oskara Daviča,
Žana Pola Sartra i Miroslava Krleže. Na policama je, naravno, i komunistička
literatura: izabrana dela Vladimira Iliča Lenjina, biografija Moše Pijade,
knjige Vladimira Dedijera i, u kožnom povezu, devetotomna zbirka dela koja je
napisao sam Tito.
"De Golov" salon nešto je manje raskošan, ali njegovo postojanje svedoči o
nastojanjima doživotnog predsednika Jugoslavije da u goste dovede Šarla de
Gola - predsednika Francuske, koji je bio lični prijatelj Draže Mihailovća iz
vremena studija u Parizu.
Za De Gola ne samo što je 1972. napravljen poseban vagon, već je i naručen
krevet koji je odgovarao njegovoj impozantnoj visini - oko dva metra.
Pošto De Gol, uvređen zbog Dražinog pogubljenja, nikada nije došao u SFRJ,
vagon je služio za druge Titove goste iz sveta kao što su britanska kraljica
Elizabeta Druga, libijski lider Moamer Gadafi i rumunski predsednik Nikolae
Čaušesku.
Ostatak voza, koji se nalazi u depou u Topčideru, obuhvata, pored ostalog,
šest vagona za spavanje, tri vagona za prevoz automobila i vagon-kuhinju. |
| |
| Jovan Ristić |
|
| |
| |
| U Čačku registrovano 111 milionera |
| |
Poreskoj upravi u Čačku prijave na dohodak
građana podnelo je 111 osoba koje će platiti ukupan porez od oko 16 miliona
dinara, izjavila je direktorka čačanske filijale te Uprave Biljana Jovanić.
Ona je rekla da najveći dohodak u prošloj godini koji je ostvario jedan
Čačanin iznosi 32,4 miliona dinara, i dodala da je broj obveznika koji će ove
godine platiti porez na dohodak za 61 veći nego u 2005. godini.
Jovanićeva je navela da je među prijavljenim milionerima najviše diplomiranih
ekonomista i preduzetnika, od 35 do 50 godina starosti. |
| |
| |
|
| |
| SRBIJA -
DONACIJE |
| Za pet godina 3,5 milijardi evra pomoći |
Srbija je od 2000. do 2005. godine dobila
donatorsku pomoć u ukupnom iznosu od 3,5 milijardi evra, izjavio je ministar
za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
|
On je, posle sastanka sa predstavnicima
međunarodne donatorske zajednice, kazao da je najveći donator bila Evropska
unija, a u okviru nje Nemačka.
Prema rečima Parivodića, najveći deo pomoći otišao je u budžet, transport,
energetiku, privatni sektor i civilno društvo.
Međunarodna pomoć tokom prošle godine, kako je dodao, iznosila je 652 miliona
evra, od kojih je 54 odsto bilo bespovratnih sredstava, a ostatak su bili
krediti namenjeni razvoju.
Parivodić je podsetio da je u 2000. godini međunarodna zajednica Srbiju
pomogla sa 166 miliona evra, 2001. godine pomoć je iznosila 836 miliona evra,
2002. godine 776 miliona evra, dok je u 2003. i 2004. godini bila 645, odnosno
427 miliona evra.
Prema njegovim rečima, procene su da će u ovoj godini pomoć biti na
prošlogodisnjem nivou.
Da bi ostvarila pravo na donacije u 2006. godini, Srbija bi trebalo da završi
strateški dokument o potrebama zemlje od 2007. do 2009. godine, koji je u
izradi, izvrši koordinaciju trošenja tih sredstava, a potrebna je i
decantralizacija sistema upravljanja fondovima, kazao je Parivodić. |
| |
| |
|
| |
|
 |
