Proširuje se lista kandidata za prvog čoveka liberala
Volpe, Brison, Re i Benet najavili da imaju liderske ambicije
Ovih dana je lista kandidata za novog lidera Liberalne stranke postala bogatija za nekoliko novih imena.
Prvo se na nju upisao nekadašnji ministar za imigraciju Džo Volpe, 58, koga pristalice smatraju za najpogodnijeg kandidata zbog njegovog italijanskog porekla. Oni veruju da je on prava osoba koja može da izađe u susret potrebama raznolike populacije u Kanadi. Skot Brison je, najavljujući svoju kandidaturu, napomenuo da on ne bi bio tu gde jeste, da nije bilo liberalne Kanade, oblikovane uz pomoć ideja liberala i bazirane na merilima njihovih vrednosti. Interesantno je da je Brison, 38, pre svega tri godine bio kandidat za lidera Progresivno-konzervativne stranke, kada je izgubio od Pitera MkKeja. Nekoliko meseci iza toga, on je prešao u Liberalnu stranku, hvaleći je kao centrističku i modernu. U vladi premijera Pola Martina, Brison je bio ministar za javne službe. On je ujedno prvi ministar federalne vlade u istoriji koji se javno izjašnjava da je homoseksualac. Sledeći su se na listu upisali nekadašnji ontarijski NDP premijer Bob Re (na slici desno) i nekadašnja ministarka zdravlja Kerolin Benet. Re je, naročito svojim nastupom na konferenciji za štampu, pokazao da već poseduje iskustvo koje se traži od nacionalnog lidera. Predstavio se kao iskusan kandidat koji je izvukao pouku iz svojih grešaka i pokazao da politiku ne treba uzimati previše ozbiljno. Govoreći o Harperu, on mu je zamerio da je opsednut mikro-menadžmentom i da pokušava da sve uradi odozgo. Kerolin Benet je druga žena koja je istakla svoju kandidaturu, posle advokata iz Toronta Marte Hol-Findli. Benetova, po struci lekar, svoju kampanju je započela u Bolnici za ženske bolesti u Torontu, ističući da joj je namera da pronađe način da se bavi politikom tako da to odslikava vrednosti koje cene građani ove zemlje i put kojim oni žele da idu. Kako je istakla, vlada može imati isceliteljsku ulogu, podjednako kao i medicina, te je stoga jasno kako je odlučila da se bavi politikom. Potencirajući neophodnost da žena zauzme mesto koje još pripada u javnom životu, ona je izrazila nezadovoljstvo što su skoro četiri petine poslanika muškarci.

Tuga u čitavoj Kanadi
U Avganistanu stradala četiri kanadska vojnika
U Avganistanu su prošle nedelje stradala četiri pripadnika kanadskih oružanih snaga, kada je laki džip u kojem su se nalazili u konvoju naišao na minu. Na licu mesta su poginuli Metju Dining, Vilijem Tarnet, Majls Mensel, dok je Rendi Pejn podlegao povredama u bolnici.
Dvojica od njih bili su rezervisti. Šef štaba za odbranu, general Rik Hilijer je rekao da je gubitak ovih mladih života teško pao svima u Avganistanu i Kanadi. Posle pregledanja snimaka sa mesta nesreće, general je izjavio da je sudeći po veličini kratera sasvim jasno da vojnici ne bili bezbedni ni u jednom vozilu. On je, ipak, naglasio da će biti preduzete sve mere kako bi nivo bezbednosti vojnika bio najviši mogući. Premijer Stiven Harper uputio je izrazio je duboko žaljenje zbog smrti ovih vojnika i u ime svih građana izjavio saučešće porodicama poginulih. On je naglasio da njihov nesebični doprinos Kanadi neće biti zaboravljen, ali je isto tako istakao da je za borbu protiv terorizma neophodno preuzeti i rizike kojima su izloženi kanadski vojnici u Avganistanu. Po njegovim rečima, oni se trude da obezbde sigurnost, demokratiju, samostojnost i prosperitet avganistanskom narodu, ali i da zaštite kanadsku nacionalnu i kolektivnu bezbednost. Ostaće zabeleženo da zastave na Parlament Hilu nisu bile spuštene na pola koplja. Ministar odbrane Gordon O'Konor je rekao da je ova federalna vlada ukinula pravilo liberalne vlade da se zastave spuštaju na pola koplja za Kanađane koji izgube život na dužnosti. On kaže da postoji dugogodišnja tradicija obeležavanja nacionalnog dana u spomen na žrtve rata i akcija, a to je 11. novembar. Od državnih institucija, jedino je na zgradi štaba za odbranu zastava bila spuštena. Na ontarijskom Parlamentu zastave su bile spuštene u dane sahrana stradalih vojnika. Premijer MkGvinti niježeleo da kritikuje Harpera, već je samo rekao da će dozvoliti da federalna vlada zauzme svoj stav po ovom pitanju. Takođe, provincijski poslanici su održali minut ćutanja za nastradale, dok u Donjem domu toga nije bilo. I general Hilijer i ministar O'Konor su izrazili nadu da najnovija stradanja kanadskih vojnika neće izmeniti pozitivan stav građana prema angažovanju u Avganistanu.

Zbog slike nagog sina na mobilnom telefonu
Rasplet - otac nije optužen za krijumčarenje pornografije
Paramdžit Sing, čovek iz Kalifornije kome početkom aprila nije bilo dozvoljeno da uđe u Kanadu kada su mu u mobilnom telefonu pronađene slike njegovog nagog sina, oslobođen je optužbe da je imao nameru da krijumčari dečju pornografiju. Kako je naglašeno u e-mejlu koji je njegovoj porodici poslao Džoel Bernard, ontarijski direktor za parlamentarne poslove, javnu bezbednost i vanredne situacije, krunski tužilac je odustao od podizanja optužnice. Iako se po definiciji iz Krivičnog zakonika, slike dece prepubertetskog uzrasta smatraju za dečju pornografiju, u ovom konkretnom slučaju zvaničnici su poverovali da slike nisu načinjene sa ciljem da budu predmet zloupotrebe. Sudu u Sarniji će u Singovom odsustvu biti naloženo da povuče optužbe protiv njega. Singu će biti vraćen mobilni telefon, koji mu je konfiskovan na granici i biće mu ponovo izdati papiri za useljenje u Kanadu, kako bi se mogao bez problema pridružiti svojoj supruzi i deci.

Sporan novi film supruga generalnog guvernera
Lafondov dokumentarac dobio i političku pozadinu
Novi dokumentarac Žan-Danijela Lafonda, supruga generalne guvernerke Mišel Žan, izaziva kontroverze, iako mnogi priznaju da ga još nisu pogledali. Film pod naslovom Američki begunac: Istina o Hasanu, je intrigantna priča o nesrećnom mladom Amerikancu afričkog porekla Dejvidu Belfeldu, alijas Hasanu Abdurahmanu, koji je 1980. godine izvršio atentat nad iranskim diplomatom u Vašingtonu.
Lafond insistira da je ovaj film zapravo o upozoravajuća priča o marginalizovanima u našem društvu, a nikako priča koja bi trebalo da razotkrije čiji pion je bio Dejvid Belfild. On potencira da moramo da se suočimo sa istinom da u današnjem svetu postoji mnogo mladih ljudi koji su poput njega, pametni a gnevni i kao tempirane bombe. Lafond, na slici desno, veruje da bi ovaj film možda mogao da pomogne da se zajedno suočimo sa tim problemom, ukoliko bismo mogli da ostavimo politiku po strani. Ono što je sporno u vezi sa filmom su simpatije koje su očigledno na Hasanovoj strani, kao i poruka protiv Džordža Buša koja je sadržana u filmu. Federalna vlada se ogradila od filma. Ministar inostranih poslova Piter MkKej je rekao, na osnovu komentara koje je čuo o filmu, da za dobre odnose sa trgovinskim partnerima ili saveznicima nikako ne može biti od pomoći potpirivanje vrućih tema ili iznošenje nečega što nije činjenično stanje. I drugi vladini predstavnici uglavnom upozoravaju da su političke poruke neprimerene. Predmet diskusija je i da li i u kojoj meri Lafond kao suprug generalnog guvernera, ima pravo na umetničku slobodu koja zadire u politiku. Po rečima Pjera Polivra, parlamentarnog sekretara za Trezor, članovu kabineta generalnog guvernera trebalo bi da budu apolitični. Liberalni poslanik Irvin Kotler, bivši ministar pravde, kaže da je Lafond počeo rad na ovom filmu pre nego što je njegova supruga naimenovana za generalnog guvernera, tako da nije sporno da se tu radi samo o slobodi umetničkog izražavanja. Premijera ovog filma treba da bude u subotu, na festivalu Hot Docs u Torontu. Prvo prikazivanje je u 9:15 u subotu uveče u pozorištu Izabel Bader, a repriza je u utorak u 1:15 u ROM-u. Lafond će biti na premijeri, ali bez svoje supruge koja ima druge obaveze.

Posle razgovora sa ministra Deja i Čertofa
Federalna vlada će razmotriti mogućnost da pasoš važi deset godina
Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej izjavio je u ponedeljak da federalna vlada razmatra mogućnost produžavanja važenja pasoša na deset godina.
Ova mera imala bi za cilj usaglašavanje sa najavljenim promenama u američkom zakonu o obavezi prelaska granice jedino uz pasoš. Kod južnih suseda pasoš važi deset godina, njegovo izdavanje košta 97 dolara, a produžavanje 67. Ovde, pak, ne postoje takve olakšice. Ministar Dej je prošle nedelje razgovarao sa svojim američkim kolegom Majklom Čertofom o potezima koji treba da uslede nakon stupanja na snagu novog američkog propisa, 1. januara 2007. godine, za sve dolaske u SAD vazdušnim ili pomorskim putem, odnosno od 1, januara 2008. za kopnene granice. Ministar Dej je izneo zadovoljstvo što je američka strana ostavila prostor da razmotri mogućnost daljeg korišćenja drugih dokumenata za dokazivanje identiteta, poput vozačke dozvole ili izvoda iz matične knjige rođenih. Ovi dokumenti bi, istina, morali da sadrže i otisak prsta ili neki drugi tehnološki identifikator. Dej ubeđuje da će ipak, najsigurnije biti da osoba poseduje pasoš, a da će o alternativama tek biti usaglašavani stavovi.

Zbog najnovije 'lude krave'
Sanitarci će proveriti sva grla iz istog krda
Nacionalna sanitarna inspekcija testiraće u Britanskoj Kolumbiji 19 grla koja su povezana sa najnovijim slučajem bolesti 'ludih krava', otkrivenim na farmi u dolini Frejzer.
Džordž Luterbah, portparol inspekcije, kaže da se sumnja da su sve ove životinje jele istu hranu kao i zaražena životinja. Iako ove životinje deluju zdravo, one su trenutno u karantinu i nad njima će biti sprovedena eutanazija. Nakon toga će biti izvršene sve neophodne provere ustanovljene međunarodnim standardima. Luterbah napominje da se izuzetno retko dešava da se pronađe i druga zaražena životinja u istom krdu, ali će za svaki slučaj biti preduzete sve mere predostrožnosti kako ostaci ovih goveda ne bi ušli u lanac ishrane. On je naglasio i da potrošači nemaju čega da se plaše, budući da se već nekoliko godina unazad najrizičnija tkiva iz goveda uklanjaju i u potpunosti izbacuju iz lanca prerade.

Izveštaj o kvalitetu u zdravstvu
Zabrinjavajuće da su pojedine strukture drugačije tretirane
U prvom izveštaju ontarijskog Saveta za kvalitet u zdravstvu stoji da je zabrinjavajuće što neki građani ne dobijaju neophodnu zdravstvenu zaštitu zbog toga što pripadaju određenim grupama. Tu spadaju pre svega starosedeoci, imigranti i siromašniji građani.
Predsedavajući Saveta Rej Hesion kaže da su oni samo preneli stvarno stanje stvari, a nisu se bavili uzrocima koji su u pozadini. Savet je prošle godine formirala provincijska vlada sa zadatkom da prati zdravstvenu zaštitu u provinciji. Interesantno je da je Savet ustanovio da građani sa dubljim džepom pre odu u bolnicu zbog bola u grudima, nego siromašniji koji imaju i ozbiljnije zdravstvene probleme. U izveštaju stoji i da žene dvostruko lakše dobiju recept za lek za smirenje, ali zato muškarci koju boluju od srca lakše dobiju uput za neka ispitivanja ili za operaciju. Ističe se da je Savet iznenađen da se na severu provincije gde, uzgred, žitelji imaju osetljivije zdravlje i kraći životni vek, lakše i brže stigne do stručnjaka za srce, dobije operacija zamene kuka, kolena ili katarakte ili lečenje raka. Hesion ističe da je mreža na severu provincije izvanredan primer kako se komunikacije i tehnologija koriste u zdrvastvenoj zaštiti. Savet insistira da bi provincija, ali i čitava zemlja, trebalo što pre da da pređu na elektronsku obradu podataka za svakog pacijenta, čime bi se sistem sprovođenja zdravstvene zaštite mogao bolje pratiti. Ministar za promociju zdravlja Džim Votson kaže da će liberali iskoristiti podatke iz izveštaja kako bi pronašli načine za uklone nedostatke i sistemu zdravstvene zaštite. Predstavnici opozicije su, pak, izveštaj prokomentarisali kao sliku vladinog neodgovarajućeg ponašanja. Lider NDP-a Hauard Hempton smatra da su liberali krivi za mnoge probleme koji su ovim izveštajem otkriveni. On između ostalog pominje da siromašniji građani i starosedeoci plaćaju više za zdravstvenu zaštitu kroz novu taksu koju je uveo premijer MkGvinti, a u isto vreme dobijaju manje, što po njegovim rečima, pokazuje fundamentalno nekorektan odnos vlade. Elizabet Vitmer iz Konzervativne stranke podatke iz izveštaja vidi kao bruku za liberalnu vladu, budući da poslednjih godina nisu učinjeni značajniji pomaci na bolje.

Priznanje nekadašnjem premijeru
Malruni lider sa najviše sluha za očuvanje životne sredine
Nekadašnji premijer Brajan Malruni proglašen je za lidera sa najviše sluha za očuvanje životne sredine u kanadskoj istoriji. Nagradu mu je dodelio magazin 'Corporate Knights', na osnovu odluke žirija u kojem su, između ostalih, bili i bivša ministarka za životnu sredinu Šila Kops i istoričar Dezmond Morton. U obrazloženju je istaknuto da je tokom njegovog mandata, između 1984. i 1993. godine, postignut sporazum sa SAD-om o kiselim kišama, otvoreno nekoliko nacionalnih parkova, potpisana konvencija o biodiverzitetu i sporazum o klimatskim promenama u Riju i usvojen Zeleni plan, nacrt nacionalne politike o zaštiti životne sredine. Interesantno je da je njegovo pojavljivanje na svečanoj dodeli priznanja predstavljalo njegov prvi javni istup otkako je pre trinaest godina otišao sa vlasti. Primajući nagradu, Malruni je upozorio da ukoliko se globalno zagrevanje ne ukroti, doći će do nepovratnih klimatskih promena. On je skrenuo pažnju da nam priroda već šalje signale u vidu povećanog broja uragana, nestajanja šuma, pomerenih i izmenjenih godišnjih doba, topljenja ledenog sloja na polovima kao direktne pretnje za opstanak belog medveda i sličnog. Malruni je na osnovu svog iskustva iz vremena vlasti, istakao da notu akciji daje rešenost vlade da deluje, te da samim tim rezultati dolaze ako postoji politička volja. Pored toga, Malruni je rekao da je veoma bitno da SAD bude uključene u sva dešavanja, zato što jednostavno nema trajnijeg rešenja ovog, kao ni jednog drugog međunarodnog pitanja, ukoliko američka strana ne daje svoj aktivan doprinos. On insistira, ipak, da pre nego što se bilo šta zameri Amerikancima u vezi sa zaštitom životne sredine, mora kod kuće da se uvede red. On je rekao da je u Kanadi zagađivanje veće nego kod prvih komšija. Malruni je u svom govoru takođe pohvalio napore sadašnjeg premijera Stivena Harpera da unapredi odnose sa SAD-om. Harper je sa svoje strane, najavljujući Malrunija, istakao vrlo važnu ulogu koju je ovaj imao u spajanju Progresivno-konzervativne stranke i kanadske alijanse, kao i nemerljivu savetodavnu pomoć koju je dobijao od Malrunija od kako se nalazi na čelu stranke i vlade.

Potrebna strategija protiv zloupotrebe opijata
Više za lečenje od posledica droge i alkohola nego za srce
Studija nacionalnog Centra za bolesti zavisnosti upozorava da je preko potrebno uvesti strategiju za borbu protiv zloupotrebe narkotika i alkohola.
Majkl Peron, izvršni direktor Centra, ovo potkrepljuje brojkama koje govore više od reči. Navodi da je 2002. godine, za koju su obrađivani podaci, u zdravstvu bilo utrošeno čak devet milijardi za saniranje posledica prekomerne upotrebe droge i alkohola. Tu spadaju predoziranja, razne nesreće i bolesti koje se direktno povezuju sa zloupotrebom ovih supstanci. Poređenja radi, te iste godine je za lečenje kardiovaskularnih bolesti utrošeno 7,3 milijarde, a za lečenje raka 2,7 milijardi. Peron još pominje da je jedna petina bolničkih dana, kada su u pitanju akutne bolesti i stanja, posledica konzumiranja alkohola, duvana ili droge. Kada se radi o indirektnim troškovima, onda pre svega treba obračunati izgubljene radne dane i sve ostalo što proističe iz toga. Tu se pominje cifra od čak 40 milijradi dolara, što više nego dvostruko premašuje iznos koji je figurirao početkom devedesetih.

Kockanje puni provincijsku kasu
Najviše novca, ipak, od lutrije i binga
U prošloj fiskalnoj godini, čist prihod koji se od kocke slio u ontarijsku kasu je 1,7 milijardi dolara. U izveštaju Korporacije za lutriju i kocku, stoji da je prihod najvećim delom ostvaren od lutrije i binga. Kazina koja rade za humanitarne ciljeve i slot mašine na provincijskim trkačkim stazama inkasirali su u provincijsku kasu oko trećine dobiti, dok su komercijalna kazina ostvarila nešto manji dohodak. Ova Korporacija naglašava da će u narednom periodu otvoriti posebne centre u kojima će raditi specijalisti za rešavanje problema izazvanih kockom. Provincija takođe namerava da u sledeće dve godine investira četiri miliona dolara za kampanju kojom će se boriti protiv navikavanja na kockanje.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"