Novine broj 1050 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1050, 28. april 2006.

BosnA i HercegovinA

Nisu usvojene reforme Ustava BiH

Predlozi amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine nisu usvojeni u sredu u Predstavničkom domu Parlamenta BiH u Sarajevu.

Većina poslanika glasala je za ustavne promene, o kojima su proteklih osam meseci intenzivno pregovarali sa predstavnicima međunarodne zajednice.

Od 42 poslanika, za promene ustava glasalo je 26, a protiv je bilo njih 16. To, međutim, nije bilo dovoljno jer se ustavni amandmani usvajaju dvotrećinskom većinom.

Prošlog meseca, lideri sedam političkih stranaka u BiH dogovorili su se u Sarajevu da usvoje promename Ustava Bosne i Hercegovine.

U pregovorima su učestvovali predstavnici Stranke demokratske akcije (SDA), Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Srpske demokratske stranke (SDS), Socijaldemokratske partije (SDP), Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Partije demokratskog progresa (PDP) i Hrvatske narodne zajednice (HNZ).

Predstavnici tih stranaka dogovorili su tada da se članovi Predsedništva BiH ubuduće biraju direktno u Parlamentu.

Dogovoreno je i da je potrebno ojačati ulogu Saveta ministara BiH, preneti veliki deo nadležnosti sa Predsedništva na Savet ministara, uspostaviti delotvorniji parlament i intezivnije delovati na polju zaštite ljudskih prava.

Ustavne reforme trebalo je da budu usvojene u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, a potom u Domu naroda, kako bi se novi Ustav BiH počeo da provodi pre opštih izbora u BiH, zakazanih za oktobar ove godine.

USTAV BiH - MILORAD DODIK:
Izbori u oktobru po postojećim ustavnim rešenjima
Premijer Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik (na slici) izjavio je da će opšti izbori u BiH biti održani u predviđenom terminu bez obzira na to što nisu usvojene ustavne reforme.
"Mi više ne mislimo da sednemo za sto kako bismo razgovarali o amandmanima, a nakon izbora videćemo da li ima ili nema potencijala o ustavnim amandmanima", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je naveo da će se izbori zakazani za oktobar održati u skladu sa postojećim ustavnim rešenjima. Dodik je ocenio da nakon sinoćnjeg odbijanja ustavnih amandmana "ništa više nije isto" i dodao da je očigledno da je "jedan ogromni napor na postizanju kompromisa i konsenzusa o ustavnim amandmanima upropašćen zbog iracionalnih posmatranja odnosa u BiH od dela političkih partija i pojedinaca koji imaju razne imaginacije i velika mišljenja o sebi samima". On je još kazao da je osnovni problem nastao zato što su "neki koji su u početku bili u projektu ustavnih promena, a zatim istupili iz njega, želeli da pokrenu priču o entitetskom glasanju što je bio deo kompromisa". Prema njegovim rečima, "upravo oni koji se navodno zalažu za BiH dali su lošu poruku insistirajući na svojim ličnim i političkim frustracijama". Premijer RS se zapitao kakava bi bila reakcija međunarodne zajednice da su predstavnici RS glasali protiv predloženih amandmana. Ustavni amandmani sinoć u parlamentu nisu dobili potrebnu podršku poslanika, jer ih nisu podržali predstavnici nekih bošnjačkih i hrvatskih stranaka iz Federacije BiH.

REPUBLIKA SRPSKA
Reforma policije samo uz odobrenje Skupštine RS
Predsednik parlamenta Republike Srpske Igor Radojičić (na slici) izjavio je da niko nema pravo da donosi jednostrane odluke u procesu reforme policije, a da za to ne dobije saglasnost Narodne skupštine RS.
"Niko u Sarajevu nema pravo da donese jednostranu odluku bilo koje vrste bez saglasnosti i učešća RS", kazao je Radojičić novinarima u Banjaluci i dodao da parlament RS nikome nije dao mandat da bez saglasnosti entitetskih institucija donese konačnu odluku o budućem ustrojstvu policijskih snaga u BiH. Radojičić je to rekao komentarišući izjavu bivšeg predsedavajućeg Upravnog odbora Direkcije za reformu policije BiH Seada Lisaka, prema kojoj će se 3. maja glasati o odluci o jedinstvenoj policijskoj strukturi u BiH, iako za to ne postoji konsenzus. "Juče smo bilo svedoci jedne bezobzirne izjave Lisaka, koji je sebi dao za pravo da kaže da će doneti konačnu odluku 3. maja. U ime Narodne skupštine RS, vrlo jasno želim da kažem da nikakav Lisak nema pravo da donese odluku za RS, ukoliko nema saglasnosti RS", rekao je Radojičić. Prema njegovim rečima, Lisakova izjava bio je "pokušaj jednog činovnika da gurne na sebe autoritet i prerogative celog jednog entiteta". RS neće prihvatiti jednostrane odluke o reformi policijskih snaga, upozorio je Radojičić i istakao da će konačnu odluku o reformi policije doneti Narodna skupština RS. Radojičić je nakon sastanka sa komandantom štaba NATO u Sarajevu generalom Luisom Veberom rekao da većina političkih faktora iz RS smatra da bi bilo dobro da se usvoje ova poboljšanja Ustava BiH i da bi bilo loše za BiH da se ta prilika izgubi". Radojičić je izrazio žaljenje što u Sarajevu nisu usvojeni ustavni amandmani, ocenjujući da bi za BiH bilo "jako loše ako se to ne desi". On je još kazao da je sa generalom Veberom razgovarao o reformi oružanih snaga i policijskih struktura u BiH i naveo da je reforma odbrane u "osetljivoj fazi, dok se u reformi policijskih snaga moraju ponuditi nova rešenja i pronaći kompromis".

RS - NATO
Nemamo dokaze da su Mladić i Karadžić u BiH
Komandant NATO štaba u Sarajevu general Luis Veber izjavio je u Banjaluci da NATO nema jasne dokaze da se haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić nalaze u BiH.
"Mi nemamo jasne i precizne dokaze niti da su oni ovde, niti da oni nisu ovde. Neki dokazi, ipak, upućuju na to da oni nisu ovde", rekao je Veber novinarima nakon sastanka s predsednikom parlamenta Republike Srpske (RS) Igorom Radojičićem. Veber je naglasio da hapšenje haških optuženika i dalje predstavlja uslov za ulazak BiH u Partnerstvo za mir, navodeći da NATO i Eufor "imaju potencijale i volju za hapšenje optuženih za ratne zločine". Prema njegovim rečima, oni su "spremni da to učine ukoliko dobiju pouzdane obaveštajne podatke da se oni nalaze u BiH". General Veber još je kazao da NATO prati potencijalne opasnosti od terorističkih napada u BiH. Komandant štaba NATO u Sarajevu i politički savetnik pri štabu NATO u BiH Rafi Gregorijan razgovarali su u Banjaluci i sa predsednikom RS Draganom Čavićem.

MAKEDONIJA
Makedonski vrh kritikuje izjave Čekua o demarkaciji granice
Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski (na slici dole) kritikovao je izjavu kosovskog premijera Agima Čekua da ne priznaje međunarodni dogovor o demarkaciji granica Srbije i Crne Gore i Makedonije, u delu prema Kosovu.
Crvenkovski je novinarima u Skoplju rekao da takve izjave nisu "dobrosusedske" i u skladu sa naporima međunarodne zajednice da stabiliše region. Čeku ne može da priznaje ili ne priznaje nešto što je verifikovala međunarodna zajednica, rekao je Crvenkovski. Makedonski premijer Vlado Bučkovski najavio je ranije da će sutra ili prekostura biti poznato da li će Čeku doći 5. maja u radnu posetu Skoplju. "Mi smo hteli da taj susret u Skoplju bude u duhu dobrosusedstva i prijateljstva, ali poslednja izjava Čekua nije u tom duhu. Videćemo nakon telefonskog razgovora (sa Čekuom) da li će do posete doći" rekao je makedonski premijer. Skopska televizija A1 prenela je da je Čeku, tokom posete pograničnom kosovskom selu Debalde, rekao da, ako i otputuje u Skoplje, neće potpisati dokument na osnovu koga će njihove njive ostati na makedonskoj teritoriji. "Mi naše njive ne damo. Ako treba umrećemo za njih", rekao je jedan od stanovnika sela. Televizija A1 prenela je da je oko 400 hektara zemljišta, koje je vlasništvo žitelja Debalde, posle dogovora o granicama ostalo na makedonskoj teritoriji. Meštani sela tvrde da su odbili novac koji im je za njive ponudila makedonska vlada.

SLOVENIJA
Vojnici sa snimka u Holmecu živi
Tri vojnika nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) sa TV snimka iz 1991. godine na koje je pucano dok su pokušavali da se predaju na graničnom prelazu Holmec, nisu mrtvi, izjavio je Ministar odbrane SCG Zoran Stanković.
Stanković je na konferenciji za novinare izjavio da su sve tri osobe sa snimka Austrijske televizije identifikovane, i da jedna od njih živi u Sloveniji, a jedna u Srbiji. Osoba koja, kako se vidi na snimku, drži beli čaršav je slovenačke nacionalnosti i nije povređena u tom incidentu, dok su druga dva vojnika, od kojih je jedan podoficir koji danas živi u Srbiji, ranjena. Prema Stankovićevim rečima, na vojnike je otvorena vatra, pri čemu su dvojica ranjena, iako su istakli belu zastavu, što je dovoljan osnov za krivičnu odgovornost počinilaca. Stanković je kazao da je predmet "Holmec" u nadležnosti beogradskog Suda za ratne zločine, i javnost je za dodatne informacije uputio na tu instancu. Prema podacima koje ima Vojska SCG, tokom sukoba sa Teritorijalnom odbranom i policijom u Sloveniji 1991. godine poginula su 44 pripadnika JNA: šest oficira, sedam podoficira, 30 vojnika i jedno civilno lice na službi u vojsci, dok je 184 pripadnika JNA ranjeno. Stanković je kazao da je tokom tih sukoba slovenačka strana ozbiljno kršila pravila ratovanja, ali da su dokumentaciju sa detaljima o počinjenim zločinima zaplenili pripadnici Zbora narodne garde Hrvatske pri povlačenju Vojnog suda iz Zagreba.

VaŠington
Korupcija među američkim zvaničnicima u Iraku
Korupcija među američkim zvaničnicima u Iraku je, barem u prve dve godine okupacije, dostigla neslućene razmere, navodi se u dokumentima koji su upravo objavljeni u SAD.
Otkako je s vlasti u Iraku svrgnut Sadam Husein, strane okupacione snage, predvođene SAD, tvrdile su da su u tu zemlju i njenu obnovu uložene milijarde dolara. Ispostavilo se, međutim, da je veliki deo tog novca, koji je mahom poticao sa iračkih državnih zamrznutih računa, umesto ulaganja u projekte obnove, završavao u privatnim džepovima. Američki biznismen Filip Blum je pred sudom u Vašingtonu priznao krivicu za davanje mita i pranje novca. To bi, kako navodi BBC, bila samo još jedna afera u američkom poslovnom svetu da ovaj sudski proces nije doveo do objavljivanja prave lavine dokumenata koji daju uvid u nezakonita poslovanja bez presedana, naročito američkih građevinskih firmi u Iraku. Blum je na sudu priznao da je raznoraznim američkim zvaničnicima isplatio više od dva miliona dolara, ali da je zato njegova kompanija dobila poslovne ugovore vredne četiri puta više. Veliki broj američkih zvaničnika je u prvim mesecima posle invazije Iraka imao ogromno diskreciono pravo prilikom dodeljivanja ugovora za obnovu. Blum je iskoristio situaciju. Dokumenti pokazuju da je jedan zvaničnik od Bluma kao mito tražio poseban model sportskog automobila, insistirajući da vozilo mora da bude belo, a da sedišta moraju da budu kožna i boje peska. U drugom slučaju, od Bluma je tražen poseban model "nisana". Na celom američkom Zapadu postoje samo dva automobila tog tipa. Sve ove mahinacije izašle su na videlo objavljivanjem desetina hiljada elektronskih poruka, koje su godinama razmenjivali Filip Blum i neki američki zvaničnici u Iraku. "Obe strane" bile su umešane i u pranje novca preko ofšor kompanija. Kroz te kanale prošli su milioni dolara. Blum je plaćao i prostitutke, koje su određenim zvaničnicima pružale usluge u jednoj bagdadskoj vili. U prvom periodu okupacije Iraka nestali su milioni dolara iračkog prihoda od nafte, prethodno zaplenjenog s državnih računa iz vremena vladavine Sadama Huseina, a da revizora u toj zemlji uopšte nije ni bilo. Ed Hariman, pisac koji je i sam istraživao načine na koje su firme dobijale ugovore u Iraku, ukazuje da je "slučaj Blum" samo vrh ledenog brega korupcije, koju tadašnji administrator Iraka Pol Bremer, po njegovoj oceni, nije ni pokušavao da suzbije. "Ovo je prva uspešno podignuta optužnica za koju je zaslužan tim tzv. Posebnog generalnog inspektorata za obnovu Iraka, koji čine kako agenti FBI-ja, tako i knjigovođe", kaže Hariman. Oni su "slučaj Blum" istraživali godinama. Nagodili su se s njim i tako dobili još više podataka, pa će sličnih procesa sigurno biti još. Hariman naglasava da ugovore sada dodeljuje iračka vlada, koja takođe nema reputaciju transparentnosti i odgovornosti. Ahmed Al Rikabi, direktor radija Dila iz Bagdada, nije iznenađen vestima iz Vašingtona. On za BBC kaže da je bilo ljudi u prve dve godine okupacije koji su zarađivali po hiljadu dolara dnevno samo od mita. "Čuli smo da su milijarde dolara potrošene na obnovu ove zemlje, ali na terenu jedva da se sprovodi po koji projekat. Dakle, ovo jeste korak napred, ali siguran sam da ovaj slucaj nije ni prvi, ni jedini, to je samo početak", veruje Al Rikabi.

Moskva
Černobilj, 20 godina posle
Dve decenije posle strašne černobiljske katastrofe koja se dogodila 26. aprila 1986. godine, nije poznato koliko je tačno ljudi umrlo od posledica radijacije, pošto se podaci različitih organizacija razlikuju.
Prema podacima UN, oko 4.000 ljudi je podleglo onkološkim bolestima, dok Grinpis tvrdi da je žrtava mnogo više - čak oko 100.000. Britanski naučnici navode u najnovijoj studiji da broj umrlih od raka najverovatnije nikad neće biti sasvim poznat, ali da bi mogao da se kreće između 30.000 i 60.000. Predsednik Međunarodne organizacije invalida Černobilja i šef operacije uklanjanja posledica havarije černobiljske atomske centrale Nikolaj Tarakanov navodi da je za 20 godina u Rusiji umrlo više od 18.000 ljudi. Tarakanov o černobiljskoj katastrofi govori kao o "zločinu veka", koji se dogodio zbog ljudskog faktora, odnosno greške tokom sprovođenja eksperimenta. U reaktoru se nalazilo 190 tona radioaktivnog goriva, a eksperti tvrde da je nakon havarije radioaktivnim oblakom koji je pokrio gotovo svu Evropu, odletelo oko 10 tona. "Trideset šest sati nakon eksplozije narod ništa nije znao. Vladina komisija, koja je stigla iz Moskve nije se brinula za stanovništvo. Kada sam upozorio na ogromnu dozu radijacije i neophodnost hitnih mera, neki su govorili da me treba uhapsiti kao provokatora", kaže Tarakanov. Tadašnji prvi čovek Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov takođe navodi da su oni u Moskvi nastojali da dobiju informaciju šta se ustvari dogodilo. "U prvoj fazi bilo je čak i toga da su stručnjaci politbirou govorili da se nije dogodilo ništa neobično, da se tako nešto već događalo na reaktorima. Čak je i vladina komisija ostala da prespava 27. marta u Pripjatu", kaže Gorbačov. Grad duhova, Pripjat, izgrađen je specijalno za oko 40.000 černobiljskih radnika i članova njihovih porodica, a nalazi se svega nekoliko kilometara od čerobiljske centrale. Tri dana nakon katastrofe, stanovnici koji nisu bili obavešteni o razmerama havarije, živeli su kao da se ništa nije dogodilo. Potom je odlukom vlasti, nekada sovjetski grad za primer, napušten navrat-nanos. U zabranjenu 30-kilometarsku zonu oko centrale, ulazak nije jednostavan, čak i sa dozvolom. Ali, od 2002. godine to je postalo lakše, jer su se turističke agencije dosetile da organizuju jednodnevne ekskurzije. Po navodima samih firmi, Černobilj godišnje poseti blizu 1.000 znatiželjnika, uglavnom stranaca. Ta avantura košta oko 200 dolara. A tokom nje glavna pravila su: ne udaljavati se od grupe, hodati samo po asfaltu, ništa ne dodirivati. Turistički vodiči tvrde da, uz pridržavanje osnovnih pravila, čak i uz kratak boravak pored sarkofaga četvrtog bloka, neće biti štete po zdravlje. Betonski sarkofag oko zlosutnog četvrtog bloka izgrađen je uz proračun da će blokirati radijaciju na 30 godina. Nikolaj Tarakanov kaže da je iz černobiljske katastrofe izvučena pouka da se reaktori takvog tipa više ne grade, ali da niko ne može da garantuju da se nešto slično sutra ne može ponoviti. Svejedno, čovečanstvo ne može bez atomske energije, kaže Tarakanov.

Zorana Bojić, Moskva

EvropskI parlament
CIA sprovela više od 1.000 letova na teritoriji EU od 2001.
Američka Centralna obaveštajna služba (CIA) sprovela je više od 1.000 neprijavljenih letova preko evropske teritorije od 2001, saopstili su istražitelji Evropskog parlamenta (EP).
Istražitelji EP, koji su sprovodili istragu o navodnim ilegalnim aktovnostima CIA-e, saopštili su da slučajevi prebacivanja osumnjičenih za terorizam nisu bili izolovani incidenti. Prema tim podacima, avioni CIA-e su više puta sletali na teritoriju EU bez prijavljivanja, što nije su skladu sa međunaordnim vazduhopolvnim sporazumima, prema kojima su bili u obavezi da prijave letove, kao i mesta gde nameravaju da slete, rekao je italijanski parlamentarac Đovani Klaudio Fava, koji je izradio nacrt izveštaja. "Rute za neke od tih aviona deluju vrlo sumnjivo... Deluju kao vrlo čudan izbor i teško je poverovati da su avioni sletali na određena mesta samo radi goriva", rekao on. Preliminarni izveštaj istražitelja zasniva se na prodacima vazduhoplovne bezbednosne agencije EU Eurokontrola. kao i informacijama koje su dobili tokom tromesečnih saslušanjvanja i više od 50 sati svedočenja.

LUKSEMBURG
Poskupele vize za EU na 60 evra

Ministri pravde i unutrašnjih poslova Evropske unije odobrili su na sastanku u Luksemburgu poskupljenje viza za ulazak u zemlje EU sa 35 na 60 evra, uprkos kritikama protivnika te mere, koji smatraju da će se tako diskriminisati siromašniji putnici i naneti šteta biznisu. Poskupljenju su se, prema rečima diplomata u Luksemburgu, protivile samo tri zemlje - Grčka, Mađarska i Švedska, koje tvrde da će visoka cena viza predstavljati problem za putnike iz balkanskih zemalja i Afrike. Neke zemlje zapadnog Balkana poput Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije ipak će moći da imaju beneficirane, niže cene viza ukoliko sa EU potpišu sporazum o readmisiji. Isto važi i za pojedine afričke zemlje, poput Maroka. Građani Hrvatske su već izuzeti iz tog režima i mogu bez viza putovati po zemljama Šengenskog sporazuma, odnosno svuda u EU izuzev u Britaniju i Irsku.