SIGNALI zapadnih diplomatskih krugova DEMOKRATAMA
Prvo izbori u Srbiji, a onda o statusu Kosova
U svetu se već sada sa sigurnošću računa sa tim da nijednu srpsku vladu, a ne samo radikalsku, neće biti moguće pridobiti za potpisivanje nezavisnosti Kosova.
Liderima demokratskih stranaka na vlasti i u opoziciji u Srbiji, iz zapadnih diplomatskih krugova signalizirano je da bi bilo dobro da se izbori u Srbiji održe pre utvrđivanja konačnog rešenja za status Kosova, piše dnevnik "Politika". Ideja je da se predupredi scenario po kojem Kosovo stiče nezavisnost, a u Srbiji na vlast dolaze radikali, objašnjava list i dodaje da bi, ako uticajni zapadni političari, među kojima su i zvaničnici iz Vašingtona, koji lobiraju za ovu ideju pridobiju srpsku vlast, republičke izbore trebalo očekivati na proleće. Do tada bi, prema signalima koji ovih dana, prema saznanju "Politike" stižu u Beograd, bilo odloženo i odlučivanje u Savetu bezbednosti UN. List ocenjuje da je "to i objašnjenje i za iznenadno odbijanje Martija Ahtisarija da otvori pitanje statusa Kosova, iako je srpski pregovarački tim to od njega počeo da traži još pre nekoliko nedelja". Takav preokret niko nije očekivao, jer je ranije situacija bila upravo obrnuta: Zapadu se žurilo, a Srbi su oklevali. "Zapadni krugovi sada računaju da jedino izbori koji se održe pre kraja pregovora o Kosovu mogu da spreče dolazak radikala na vlast u Srbiji. Nepovoljno rešenje pregovora po srpsku stranu uzima se kao izvesno", prenosi "Politika". Diplomate veruju, nastavlja list, da bi snage u Srbiji koje oni smatraju demokratskim pobedu mogle da odnesu jedino ako se izbori održe pre nego što se završi kosovska priča. "Drugim rečima, Zapad želi da obezbedi stabilnu i demokratsku vlast u Srbiji i posle donošenja rešenja za status Kosova". U svetu se već sada računa sa tim da nijednu srpsku vladu, a ne samo radikalsku, neće biti moguće pridobiti za potpisivanje nezavisnosti Kosova. "Politika" saznaje da se u diplomatskim krugovima na predlog Londona već razrađuje opcija po kojoj bi Rezolucija 1244, koja Srbiji garantuje suverenitet na Kosovu, bila zamenjena novom, u kojoj se ne bi pominjala "nezavisnost". Time bi se izbegla opasnost ruskog veta, a pojedinačnim državama otvorila bi se vrata za priznavanje nezavisnosti južne pokrajine. List ističe da stranke u Srbiji različito reaguju na signale iz Vašingtona i evropskih prestonica, dodajući da bi izbori mogli da se održe nakon eventualnog potpisivanja sporazuma o stabilizaciji sa EU i donošenja novog ustava. Prema saznanjima lista, radikalima bi na izborima mogla da su odupru dva demokratska bloka, čiji bi nosioci bili Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka.

Ugašena Karićeva televizija
TV BK organizuje peticiju
Advokat BK TV Rajko Danilović osporio je legalnost odluke Saveta RRA i najavio da će tražiti "izuzeće Saveta".
Televizija BK organizovala je potpisivanje peticije za smenu članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) i poništavanje odluke o privremenom oduzimanju dozvole toj stanici, izjavio je zamenik glavnog i odgovornog urednika televizije Miodrag Popov. Popov je rekao da će peticija biti potpisivana u svim većim gradovima u Srbiji. Prema njegovim rečima, program te televizije emituje se preko satelita, a moguće ga je pratiti u pojedinim delovima Srbije i u nekim beogradskim predgrađima. "Nemam tačne podatke, nemoguće je znati gde se sve vidimo, ali dobijamo informacije da se vidimo u Barajevu, Bariču, na Paliluli", rekao je Popov i dodao da se ta televizija, prema podacima koje je dobio, vidi i u Novom Pazaru i u Sremskoj Mitrovici. On je naglasio da ne zna da li televizije iz tih gradova reemituju program ili ga "skidaju sa satelita". Popov je najavio i javno emitovanje emisije Telefakt večeras u 18.55 i pozvao sve kolege novinare da tada dođu i pomognu BK u borbi da se poništi odluka Saveta RRA. RAdiodifuznA agencijA - Svetozar StojanoviĆ: Odluka o prekidu emitovanja RRA po zakonu Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) Svetozar Stojanović izjavio je da je odluka tog saveta o ukidanju emitovanja BK televizije na 30 dana, bez prava žalbe, zakonita i da se zasniva na ranijim upozorenjima upućenim toj TV stanici.              Svetozar Stojanović Stojanović je Radio-televiziji Srbije kazao da BK televizija ne krši propise o radio difuziji "četiri ili 40 dana", nego dve-tri godine i naveo da je kazna usledila zato što se data uputstva nisu sledila. Na pitanje da li je način na koji je emitovanje prekinuto, uz upotrebu policije, bio dobar, Stojanović je kazao da bi najbolje bilo da su ljudi, kad im je uručeno rešenje, sami po njemu postupili "umesto što su cepali odluke državnih organa i pozivali na otpor". Povodom toga što su zaposleni na BK televiziji pozvali Vladu, premijera, predsednika i parlament Srbije da preispitaju rad RRA, on je kazao da Vlada, premijer i predsednik Srbije ne bi ni trebalo da se oglašavaju, jer je RRA nezavisno telo čiji rad podleže jedino odlukama Skupštine Srbije i to u okvirima postojećeg zakona. On je naveo da u etru trenutno ima oko 900 televizijskih i radio stanica "i jedno haotično obilje u koje se treba uvesti neki red jer to je jedan prirodan resurs i prirodno dobro koje je ograničeno". Stojanović je naglasio da to što RRA radi nije oduzimanje dozvola, nego davanje dozvola ograničenom broju stanica, "jer je to ograničeno prirodno dobro". Prema njegovim rečima, na konkursu za dodelu nacionalnih, beogradskih i vojvođanskih tv i radio frekvencija, javilo se oko 90 kandidata, a mesta ima samo za jednu trećinu. On je naglasio da ne zna da li televizije iz tih gradova reemituju program ili ga "skidaju sa satelita". Popov je najavio i javno emitovanje emisije Telefakt večeras u 18.55 i pozvao sve kolege novinare da tada dođu i pomognu BK u borbi da se poništi odluka Saveta RRA. Glavni i odgovorni urednik te televizije Milomir Marić Beti je rekao da se predstavnici BK TV "bore gerilski", ali je naglasio da je jedina izjava koju danas želi da da "da sa zakašnjenjem proslavlja Uskrs" koji je bio sprečen da slavi zbog poslednjih dešavanja u toj TV stanici. Zamenik predsednika Saveta RRA Aleksandar Vasić rekao je da nema podatke da li neke stanice u Srbiji reemituju program TV BK, ali je naglasio da će RRA ako se to desi, "reagovati po najhitnijoj proceduri". On je ponovio da je lično nezadovoljan načinom na koji je ugašen program BK TV, uz asistenciju policije, ocenjujući da je to moglo da bude učinjeno mnogo efikasnije. Vasić je naglasio da intervenciju policije u noći između utorka i srede ne bi trebalo nazivati "upadom", kao što se to čini u medijima, ističući da je "sve korektno urađeno", da su policajci ušli u zgradu BK TV " i rekli dobro veče", a da su izašli ispraćeni aplauzima. On je istakao da je jedino nezadovoljan što "taktika za izvođenje odluke nije bila kako treba napravljena". "Naravno da ne tražim da se primeni sila, niti protestujem što je policija reagovala. Niti sam inspektor, niti neko ko zna kako se gasi TV ili radio stanica", rekao je Vasić. Zabrana emitovanja programa na period od 30 dana izrečena je BK TV u noći između utorka i srede, uz obrazloženje da je to učinjeno jer je ta televizija vršila pritisak na RRA. Predsednik Saveta Nenad Cekić rekao je da BK TV nema pravo žalbe. Advokat BK TV Rajko Danilović osporio je juče legalnost odluke Saveta RRA i najavio da će tražiti "izuzeće Saveta". MUP Srbije saopštio je juče da je imao zakonsku obavezu da asistira u izvršenju odluke RRA da privremeno obustavi emitovanje programa BK TV.

CRNOGORSKI referendum
Moguća dva pobjednička vatrometa
Republička referendumska komisija je odlučila da građani glasaju na listićima roze boje i da će kao važeći listići biti samo oni na kojima je jedan od dva odgovora - "da" i "ne", zaokružen punim krugom.
Do referenduma o državnom statusu Crne Gore ostalo je još nešto više od tri nedelje, a obje opcije, za suverenu državu i za državnu zajednicu, uvjeravaju da će slaviti pobjedu 21. maja. Prema nekim izjavama koordinatora bloka partija koje se bore za državnu zajednicu Predraga Bulatovića, moglo bi se dogoditi da 21. maja budu priređena "dva pobjednička vatrometa". Crnogorski premijer i "vođa" političkog bloka za suverenu Crnu Goru Milo Đukanović je više puta izrazio uvjerenje u pobjedu te referendumske opcije. On je nedavno rekao da će suprotna strana biti "samo politički poražena", ako bude izglasana nezavisnost Crne Gore. Referendumski rezultat u takozvanoj sivoj zoni, između 51 i 55 odsto od broja izašlih birača u korist opcije za suverenu Crnu Goru, prema objašnjenjima podgoričkog analitičara Srđana Darmanovića, nije u interesu nijedne strane, ali ni Evropske unije. On smatra da crnogorska vlast u slučaju da rezultat referenduma bude ispod 55 posto, ne bi sa sigurnošću mogla računati na pobjedu na parlamentarnim izborima koji će biti održani u jesen 2006. godine. Blok partija koje se zalažu za očuvanje državne zajednice bi, u tom slučaju, kako je Darmanović objasnio, možda slavili "pobjedu" nekoliko dana, ali bi ubrzo shvatili da nijesu sačuvali zajedničku državu sa Srbijom. I Evropska unije bi se, u takvoj situaciji, našla u neprilici, jer bi , kako je ocijenjeno, morala i dalje da se "nosi s državom koje nema". Crnogorska vlada je već usvojila dvije deklaracije u vezi s referendumom, jednu koju je uputila građanima Crne Gore, a drugu Vladi Srbije, o odnosima dvije države poslije referenduma. U tim dokumentima Vlada obećava da se "praktično ništa" za građane dvije sadašnje članice državne zajednice neće promijeniti ako Crna Gora 21. maja postane nezavisna država. Blok partija koje se bore za očuvanje državne zajednice već je počeo sa referendumskom kampanjom kroz mitinge, dok "suverenisti" i dalje politički djeluju metodom "od kuće do kuće". Političke partije koje se bore za suverenu Crnu Goru najavile su prvi predreferendumski miting na Cetinju, za 28. april, uz ocjenu da su iz prestonice kretale sve borbe za Crnu Goru. "Unionisti" su, pak, mitingašku kampanju uoči referenduma počeli iz Mojkovca, držeći da je to mjesto simbol "pokreta otpora" sadašnjoj crnogorskoj vlasti, a svakako i zbog poznate mojkovačke bitke koja je bila značajna za odnose Crne Gore i Srbije u prošlosti. Dok su "suverenisti" najavili svega nekoliko većih skupova do kraja referendumske kampanje, "unionisti" su saopštili da će u tom vremenu održati "hiljadu skupova". Pravo da glasaju na referendumu o državnom statusu Crne Gore 21. maja, prema posljednjim podacima, ima oko 470.000 birača. Birački spiskovi će biti zaključeni krajem aprila, a prvih deset dana maja, prema ranijim najavama, korekcije su moguće samo uz posredovanje sudskih organa. Republička referendumska komisija, na čijem je čelu izaslanik EU František Lipka, do sada je odlučila da građani 21. maja glasaju na listićima roze boje, da glasačke kutije budu prozirne i od dosadašnjih "niže za 15 centimetara" i da će kao važeći listići biti samo oni na kojima je jedan od dva odgovora - "da" i "ne", zaokružen punim krugom. Građani Crne Gore će 21. maja odgovoriti na pitanje "Da li ste za to da Crna Gora bude nezavisna država, sa punin međunarodno-pravnim subjektivitetom". Referendumski proces u Crnoj Gori sada prati bar 30 inostranih posmatrača, a uoči samog referenduma i na dan glasanja, prema najavama, njihov broj će se popeti "na stotine". Crnogorski rereferendum će, kako se tvrdi, biti bez presedana u svijetu, kao politički događaj pod najvećim nadzorom međunarodne zajednice.
Ilija Despotović, Podgorica

Priznanje Šefa svih tajnih sluŽbi SAD
Amerika ima sto hiljada špijuna
U planu su detaljno opisane akcije koje podrazumevaju "rutinsku propagandu", sakupljanje obaveštajnih podataka i vrbovanje stranih zvaničnika, kao i "prikrivene operacije", kidnapovanje i likvidaciju osoba umešanih u terorizam.
U obaveštajnim službama SAD u zemlji i širom sveta zaposleno je skoro 100.000 američkih državljana, izjavio je Džon Negroponte, šef svih američkih obaveštajnih službi. Ovo je prvi put u istoriji da je javno otkriven broj špijuna koji rade za službe u Vašingtonu. Obaveštajne službe su se prve našle na udaru Stejt departmenta i javnosti posle napada od 11. septembra 2001. jer nisu uspele na vreme da otkriju i spreče najveći teroristički napad u istoriji. Usledila je velika reorganizacija obaveštajnih službi, koje su sve stavljene pod jednu kontrolu, na čijem je čelu upravo Negroponte. "U svim obaveštajnim službama naporno radi gotovo 100.000 patriota i talentovanih Amerikanaca", rekao je Negroponte u nacionalnom pres klubu povodom prve godišnjice njenog rada. On je izjavio da Amerika ima ukupno 16 agencija koje se bave obaveštajnim radom u zemlji i inostranstvu. "Iako je neophodna granica u tajnosti zbog posla kojim se ove službe bave javnost bi trebalo da bude bolja upoznata sa njihovim aktivnostima. Javnost bi trebalo da zna i zbog čega su ove službe neophodne i koliko dobro obavljaju svoj posao", dodao je Negroponte. Obaveštajni eksperti su pohvalili odluku Vašingtona da otkrije više detalja o radu obaveštajnih službi. "Bilo je mnogo razloga da se broj obaveštajaca krije od javnosti. Tek sada možemo da zamislimo kolika je infrastruktura potrebna da bi se angažovalo 100.000 radnika. To ujedno pokazuje i koliko je veliki naš celokupan obaveštajni sistem. Zamislite samo koliko ima stvari o kojima mi nemamo predstavu", rekao je Stiven Aftergud iz Federacije naučnika Amerike. Prema zvaničnim podacima, prošlogodišnji budžet američkih obaveštajnih službi bio je čak 44 milijarde dolara, što je više od bruto nacionalnog dohotka mnogih zemalja. Nova era u operacijama CIA započela je krajem 2001, kada je tadašnji šef Džordž Tenet predsedniku Bušu i najvišim američkim zvaničnicima predstavio plan pod nazivom "Polazak u rat" i sa oznakom "strogo poverljivo". U ovom planu detaljno su opisane akcije koje će biti izvedene u 80 zemalja, a koje bi trebalo da povrate autoritet koji je Agencija izgubila. Radi se o akcijama koje podrazumevaju "rutinsku propagandu", sakupljanje obaveštajnih podataka i vrbovanje stranih zvaničnika, kao i "prikrivene operacije," kidnapovanje i likvidaciju osoba umešanih u terorizam u okviru priprema za vojne udare protiv režima, koji podržavaju teroriste. Veruje se da je upravo tada odlučeno da se izvrše vojni udari na Avganistan, smeni režim u Iraku i počne sa pripremama za rat protiv Irana.
A. P.

BELI ORLOVI, TRIDESET GODINA KASNIJE
Fudbal bre !
U Srba je fudbal mnogo više od običnog šutiranja lopte. Nije bitno koji je nivo takmičenja, fudbal je za nas neretko najvažnija stvar na svetu, namerno izostavljajući ono - sporedna. Godina u kojoj svet sa nestrpljenjem očekuje najveću fudbalsku svetkovinu na planeti, slučajno ili namerno, biće označena kao reinkarnirani početak, nečega što svrstava fudbal u dimenziju Više od igre.
U postojbini hokeja, fudbal je nečijom greškom ili namerom, dugo bio na prostoru koji je čak za nijansu lošiji od marginalnog. Očigledno je, da je njegova strahovita popularnost van prostora ove zemlje, naterala ljude da shvate da te marginalne stvari ne vode nigde i da je vreme da ovaj sport proizvedu u disciplinu biznisa i uspeha. Stvaranje profesionalne fudbalske lige Kanade (CPSL) je prvi korak ka ozdravljenju fudbala u Kanadi. Stvaranje srpskog profesionalnog tima u Kanadi je odgovor na mamac koji je retko ko mogao da ignoriše. Znajući da od ideje do ostvarenja bilo kojeg projekta kod nas Srba, ide najzaobilaznijim mogućim putevima, skepticizam je bar sa moje strane bio dominanta u prvoj fazi stvaranja kluba. Ali gle čuda! Fudbal je suviše važna stvar gde bi improvizacija, taj najpoznatiji srpski brend, mogao da igra glavnu rolu. Kada je 23 februara ove godine, na konferenciji za štampu, prezentovan projekat srpskog profesionalnog tima logičnog naziva Beli orlovi, to više nije bila ideja nego gotov proizvod. Sve je funkcionisalo onako kako pišu udžbenici iz sveta biznisa i sporta. Finansije, marketing, odnos sa javnošću, trenerski i igrački potencijal bukvalno sve i zbog toga, kapa dole prijatelji. Dolazak igračke legende Dragoslava Šekularca, kao šefa stručnog tima, bio je potez koji se mogao očekivati. Ruku na srce, Šekularac je već leteo sa "Orlovima" kao igrač i trener koju deceniju ranije, ali se poziv prijatelja jednostavno nije mogao odbiti. Večiti šarmer, ne samo fudbala sa prostora bivše SFRJ nego fudbala u svetskim razmerima, je magnet i magnat čija snaga nije smela da bude izostavljena. Znanje i ime u funkciji stvaranja tima na duže staze je dobitna kombinacija i to su ljudi iz uprave vešto iskoristili. Početak i formiranje fudbalske akademije je još jedan pokazatelj da ovde misle na sve, ali ne samo u vremenu sadašnjem, nego i vremenu budućem. Podizanje te fudbalske botaničke bašte je možda i najvažnija karika u projektu koji treba da okupi celu srpsku zajednicu u Kanadi. Ima li boljeg načina za zbližavanje od sporta? Još ako je to fudbal i tu igraju naša deca - pa jednostavno ne može bolje. Početak prvenstva je tu, dve nedelje daleko odbrojavanje je odavno ušlo u završnu fazu. Igraju se prijateljske utakmice, probaju se varijante, osim Šekularca, trenerski kadar je pojačan Stevanom Mojsilovićem, mladim stručnjakom iz Begrada, nekada prvim čovekom struke "Obilića" iz šampionskih dana, "Mogrena" iz Budve i pomoćnog trenera "Crvene Zvezde". Dvojac za respekt, nema sumnje. Osim trenerskog kadra Beli Orlovi su pojačali i igrački potencijal. Dovođenje pet igrača iz Srbije nije puko razbacivanje para, nego potreba na koju ljudi iz kluba gledaju kao dobro investiran novac. Jer šta može da proda proizvod bolje od njegovog sopstvenog kvaliteta. Ovde se kvalitet meri osvojenim bodovima, pa će odgovor na pitanje o kvalitetu biti vrlo brzo pronađen. "Dolazak Šekularca, Mojsilovića i igrača iz Srbije, nije samo potez koji ojačava struku i igrački kadar, kao i lukavi marketinški potez, to je stvar koja i nas kao ljude koji smo se okupili oko "Belih Orlova" primorava da radimo bolje i da pratimo standarde koje smo dobili dolaskom ovih ljudi. Ja znam da neće biti lako, ali ako nešto od početka funkcioniše kao prava stvar, onda i uloženi napor prerasta u zadovoljstvo. Mi smo našoj zajednici ponudili razlog da bude ponosna na nas i mi čekamo njen odgovor" - istakao je Milovan Bakić, predsednik "Belih Orlova". A jednom kada lopta krene sa centra, sve priče ostaju samo priče. I ništa nije važno koliko je važno da damo gol. Daj Gol! Jedan više od naših protivnika. Jer samo to će biti upamćeno. Ljubitelji najvažnije (sporedne) stvari na svetu, ne čini li vam se da ste već imali taj osećaj? Ja jesam i verujte, ne bi ga menjao ni za šta na svetu!
N.S.

TAJNE SLUŽBE U STRAHU
Bijeli muslimani, najveća prijetnja terorizma
Prema analizi obaveštajaca, mladi Bošnjaci su idealna meta teroristima jer čine veliki dio armije nezaposlenih, lako dolaze do oružja kojeg je ostalo nakon rata u BiH i nad kojim ne postoji jasan nadzor oružanih snaga.
Američki ali i evropski mediji u posljednje vrijeme navode da su nova najveća teroristička prijetnja "bijeli evropski muslimani" koji se regrutuju u BiH. Prema analizi obaveštajaca, mladi Bošnjaci su idealna meta teroristima jer čine veliki dio armije nezaposlenih, lako dolaze do oružja kojeg je ostalo nakon rata u BiH i nad kojim ne postoji jasan nadzor oružanih snaga. Novinska agencija Asošijeted preš (AP) piše da u Bosni i Hercegovini godinama traje regrutovanje i slanje u akcije "bijelih muslimana". Ovu informaciju američka agencija je plasirala na osnovu sigurnosno-obavještajnog analitičkog izvještaja koji sadrži 252 stranice, a koji je nastao zajedničkim radom američkih i hrvatskih obavještajaca. Prema tom izvještaju, islamski militanti kod kojih su utvrđene veze sa Al Kaidom, kao i drugim terorističkim organizacijama, više od 15 godina se kreću teritorijom Balkana. U izvještaju se navodi da se aktivnosti militantnih ekstremista dijelom finansiraju iz operacija krijumčarenja narkotika, te da ekstremisti iz Avganistana i drugih istočnih zemalja u zapadnu Evropu pokušavaju ući preko granica u Turskoj, Albaniji, Kosovu i BiH. Autori izvještaja navode da postoje novi dokazi koji podupiru sumnje vlasti da osumnjičeni teroristi koriste prednost poroznih granica balkanskih zemalja, sa ciljem otkrivanja i nadziranja potencijalnih ciljeva u ostatku Evrope. Opšte je mišljenje da se u godinama koje su uslijedile nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. gdoine znatno povećao broj novoregrutovanih "bijelih muslimana". Analitičari pretpostavljaju da je BiH tokom rata postala plodno tlo za regrutovanje potencijalnih napadača na zapadne ciljeve, a njihova je prednost u tome što kao osobe bijele puti znatno manje privlače pažnju na sebe, te puno lakše mogu doći do pasoša i viza i ući u zapadne zemlje. Obavještajne službe vjeruju kako su mladi "bijeli muslimani" posebno zanimljivi tero-rističkim oficirima koji traže regrute za svoju službu protiv američkih saveznika u Afganistanu i Iraku. Od 11. septemra 2001. godine, vlasti BiH su deportovale desetine Arapa i osoba afro-azijskog porijekla koji su osumnjičeni za povezanost s terorističkim grupama ili lažnim humanitarnim organizacijama za koje se vjeruje da im je glavni cilj formiranja bio prikupljanje sredstava za finansiranje ilegalnih kampova za obuku ekstremista. Ove je godine, 13. aprila, Tužilaštvo BiH podiglo optužnice za djelo terorizma protiv Mirsada Bektaševića (državljanina Švedske), Cesura Abdulkadira (državljanina Turske) i Bajre Ikanovića. Oni su uhapšeni u oktobru prošle godine u Sarajevu zbog sumnje da su pripremali teroristički napad na neka od zapadnih diplomatskih predstavništava u BiH ili u Evropi. Prilikom hapšenja Bektaševića i Abdulkadira, u njihovom iznajmljenom stanu u Sarajevu nađeni su eksploziv, samoubilački pojas, oko 20 kilograma eksploziva različitih vrsta, nitroglicerin, TNT, amonijum nitrat, veća količina trotilskih metaka, pištoj s prigušivačem, maskirne kape, radio stanice... U istom stanu je pronađena dječija igračka u obliku jajeta u kojoj je bio satni mehanizam za detoniranje eksplozivne nap-rave, ali i VHS kamera kojom je načinjen oproštajni snimak i poruka terorista. Na VHS kaseti snimljeno je sljedeće: "Allahu ekber. Ovdje se braća pripremaju za napade. Ova braća su spremna napasti one koji ubijaju našu braću muslimane u Iraku, Avganistanu i mnogim drugim zemljama. Ovo oružje će biti upotrebljeno protiv Evrope, protiv svih onih čije su snage u Iraku i Avganistanu. Ova dva brata su prodali svoje živote da udovolje Allahu, da pomognu svojoj braći i sestrama. Njihovi sati dolaze". Vještaci su utvrdili da je kaseta snimljena u kanjonu rijeke Rakitnice u BiH, par dana prije nego su uhapšeni Bektašević i Cesur, ali forenzičari još nisu odgonetnuli koji je od njih dvojice održao oproštajni govor jer su im usta bila pokrivena. Za sada se pretpostavlja da su dvojica osumnjičenih za terorizam planirali da dignu u vazduh jednu neidentifikovanu metu u Evropi, a djelovali su u koordinaciji sa saradnicima u Danskoj, navedeno je u optužnici. Oni su u BiH prošle godine došli sa planom da se snabdiju eksplozivom i da ga upotrijebe protiv neidentifikovane mete u jednoj evropskoj zemlji, da bi je primorali da povuče svoje vojnike iz Iraka i Avganistana. Mirsad Bektašević (18) rođen je u Sarajevu, a posljednjih 13 godina sa roditeljima živio je u Švedskoj gđe se povezao sa islamskim teroristima. U Švedskoj je registrovan kao tinejdžer ekstremnih vjerskih stavova, ali i nasilnog ponašanja. Kada je došao u BiH prošle godine, policija Švedske informisala je agencije za sigurnost u BiH, koje su njegov boravak u jesen prošle godine u Sarajevui diskretno pratile. U istragu o ovom slučaju, osim policije Federacije BiH, učestvovali su i predstavnici FBI i britanskog Skotland Jarda, kao i teroristički timovi Danske, Švedske i drugih evropskih država.
Merima Spahić Sarajevo

zloČinaČki poduhvat "trajnog uklanjanja i etniČkog ČiŠĆenja nehrvata iz BiH radi stvaranja Velike Hrvatske"
Počelo suđenje liderima Hrvata u BiH
Na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman koji je u decembru 1991. pozvao na okupljanje hrvatskog naroda "u najširim mogućim granicama" i obnavljanje granica hrvatske banovine iz 1939. godine.
Uvodnom rečju tužioca Keneta Skota, pred Haškim tribunalom u sredu je počelo suđenje šestorici političkih i vojnih lidera bosanskih Hrvata optuženim za pokušaj stvaranje "Velike Hrvatske" i zločinima protiv Muslimana tokom rata u BiH. Optuženi su bivši premijer samoproglašene hrvatske republike Herceg-Bosna Jadranko Prlić, na slici iz Haga, ministar odbrane Bruno Stojić, načelnik glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane Slobodan Praljak, zamenik komandanta HVO Milivoj Petković, ministar unutrašnjih poslova Valentin Ćorić i šef komisije za razmenu zarobljenika Berislav Pušić. Oni su, po optužnici, 1992-94 bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu "trajnog uklanjanja i etničkog čišćenja bosanskih Muslimana i drugih nehrvata" sa teritorija u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini koje su proglašene Herceg-Bosnom, u cilju njihovog prisajedinjenja Hrvatskoj, odnosno stvaranja "Velike Hrvatske". Po rečima tužioca Skota, na čelu tog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman koji je u decembru 1991. pozvao na okupljanje hrvatskog naroda "u najširim mogućim granicama" i obnavljanje granica hrvatske banovine iz 1939. godine. Tuđman je u svojim radovima još 1981. izrazio pretenzije prema velikim delovima teritorija BiH, o čijoj je podeli deset godina kasnije, u martu 1991, kao predsednik Hrvatske pregovarao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, naglasio je tužilac. On je iz transkripata Tuđmanovih razgovora sa saradnicima, citirao Tuđmanove reči da se sa Miloševićem može dogovoriti podela BiH, a da Milošević pri tom ne bude vojna pretnja Hrvatskoj. Naveo je i Tuđmanove ocene da su granice BiH "apsurdne" i da je opstanak Bosne u tadašnjim granicama "protiv interesa hrvatske države". Tužilac Skot predočio je i da su lideri bosanskih Hrvata u septembru 1993. "ponosno izvestili Tuđmana" da je strateški važan grad Stolac očišćen od Muslimana i naseljen hrvatskim izbeglicama, na šta je Tuđman odgovorio "da zna". Prlić i ostali optuženi su u 26 tačaka za progon na političkoj verskoj i rasnoj osnovi, ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad, protivpravno terorisanje civila. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija. Zločine su počinile snage Hrvatskog veća odbrane u opštinama Prozor, Gornji Vakuf, Jablanica, Mostar, Ljubuški, Stolac, Čapljina i Vares, kao i u logorima Heliodrom, Vojno, Dretelj i Gabela. Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. Prema odluci veća predsedavajućeg Žana Kloda Antonetija iz Francuske, suđenje bi trebalo da traje godinu dana, iako je Tužilaštvo ranije najavljivalo da će izvesti čak 400 svedoka.

24. TITULA CRVENE ZVEZDE
Zvezda šampion!
Na beogradskoj Marakani se pevalo: Novi šampion i titula, naša Zvezda opet najbolja!
Slika za večnost: utakmica protiv OFK Beograda, Dušan Đokić slavi gol u 79. minutu i trči u zagrljaj treneru, Valteru Zengi, koji raširenih ruku otpozdravlja Delijama, a zatim i pozdravlja suprugu Raluku u loži na zapadnoj tribini. Sa severa, prvi put u ovoj sezoni čulo se skandiranje navijača: Volimo te, Zenga! Uspeo je šarmantni Italijan, nekada najslavniji i najbolji golman na svetu da kao trener u Crvenu zvezdu donese malo svoje harizme, latinskog temperamenta, da bude upisan za budućnost kao uspešan. Sezona je počela i te kako "otrovnim" medijskim ratom, koji je samouvereni Italijan dočekivao uvek spreman, čvrsto na nogama, spreman da odgovori jedino na terenu. Zlobni i oni malo manje zlobni novinari na njegovu dušu se upućivali sve primedbe, i da je ekipa nespremna, iako je on nije pripremao za početak prvenstva, i da nije dobro selektirana, što je takođe obavio neko drugi. Sve to je Zenga mirno ignorisao, svestan da ume, može i da i te kako dobro ima podršku predsednika kluba u ispunjavanju cilja. Titula je osvojena, Kup je na pragu, a u Kupu UEFA je učinjeno i više nego što je bilo predviđeno. Razloga za slavlje mnogo, ekipa je moćna, i pored slabosti nekih pojedinaca koje je timski duh na terenu amortizovao. - Osećam se veoma dobro, veoma sam srećan - rekao je Zenga posle utakmica sa OFK Beogradom i potvrđene titule. - Kada smo otišli na pripreme u Austriju, sve je za mene bilo novo. Pored mene je u klub došao i novi predsednik, verovali smo i na kraju ostvarili uspeh. Setite se samo da smo pre prvog derbija imali tri boda manje od Partizana. Momci su bili veličanstveni tokom godine, vreme je da mnogi zauvek zapuše usta. Nevernih Toma je bilo, ostalo ih je i danas. Valter Zenga sve to dobro zna, i ne obazire se mnogo, ali emotivan kakav jeste, ume da podseti: - Dobro se sećam svih komentara, šta će stranac u Crvenoj zvezdi. Bilo je i zezanja na moj račun, ali niko ne može jednim potezom gumice da izbriše minuli rad Valtera Zenge. Sa dva velika kluba iz Istočne Evrope osvojio sam dve titule. Novinari su često apostrofirali moja putovanja u Milano, ali ja i moji igrači znamo šta je istina. Svakog gledam u oči i kažem mu šta mislim. Veliki kako jeste, Valter Zenga se zahvalio svima koji su bili tu, da pomognu o osvajanju titule. Nije zaboravio ni ekonoma, ni medicinsko osoblje, jednostavno je sve spomenuo. Ipak, najviše zasluga što je od razočarene generacije napravio perspektivnu plejadu igrača je on sam, Grande Valter Zenga. Za deset godina, kada bude jedan od najboljih na svetu, sa ponosom ćemo reći: trenirao je i Crvenu zvezdu na početku svoje trenerske karijere.
Milena Ružić

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"