Novine broj - Sport - Sports News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SPORT

Broj 1050, 28. april 2006.

FUDBAL

U OSVAJANjU 24. TITULE UČESTVOVALO ČAK 29 IGRAČA CRVENE ZVEZDE U SEZONI 2005/06.

Šampioni!

Na beogradskoj Marakani se pevalo u poslednjem kolu: Novi šampion i titula, naša Zvezda opet najbolja! Slavlje je počelo protiv OFK Beograda, bujica radosti potekla je osvajanjem ključna tri boda. Crveno-beli su tri kola pre kraja obezbedili 24. zvezdicu, u čemu im je, delimično, pomogao i Partizan odigravši nerešeno protiv Budućnosti iz Banatskog dvora.

Godinu dana mukotrpnog rada, odricanja, tokom koje je bilo pohvala, ali i kritika, naplaćeno je pred najradosniji praznik za hrišćane pravoslavce. Crvena zvezda je vaskrsla na našem nebu, pa će na leto imati novu priliku da se domogne Lige šampiona.

Uz jasnu viziju i strategiju novog rukovodstva na čelu sa predsednikom Draganom Stojkovićem, crveno-beli su vođeni veštom rukom trenera Valtera Zenge, na slici desno, izdržali sva iskušenja na putu ka tituli. Iako su na početku sezone ostali bez najboljeg strelca i kapitena Marka Pantelića, uprkos prvom nesigurnom koraku, igrači Zvezde timskim duhom, oporavljenim pobedničkim mentalitetom, rušili su sve barijere.

Samo dva poraza i isto toliko remija u 27 utakmica imponzatan je učinak, uz još bolju gol razliku 66:20, odslikani su u u devet bodova prednosti u odnosu na jedinog konkurenta i dovoljan su pokazatelj nadmoćnosti u Super ligi.

Posebno poglavlje je Marakana. Zvezda je u 14 mečeva na svom terenu ostvarila maksimalan učinak, čime se pokazalo da je i dalje neosvojiva tvrđava.

Trener Zenga, kao stranac, oslobođen uticaja sa strane i "minulog rada", uspeo je da od gubitnika stvori ekipu za respekt, pred kojom umalo da se klanja i Evropa. Nije se opredelio za idealnih 11, već je jezgro ekipe činilo 17-18 igrača, kojima su se u finišu pridodali i ostali. U osvajanju titule uostalom, učestvovalo je 29 igrača, svako na svoj način dajući doprinos ostvaranju osnovnog cilja.

Titula je osvojena, želja je i trofej u Kupu, ali reklo bi se da pravo iskušenje tek sledi. Liga šampiona.

Sa kojim će snagama krenuti u tu misiju, odnosno ko će ostati od time koji je dominirao na ovdašnjim prostorima minulih desetak meseci, teško je u ovom trenutku predvideti. Zimus je povučen možda i ključni potez kada je uz odbir kvalitetnih pojačanja, Nenada Milijaša i Dušana Đokića, ostao i Nikola Žigić i pored mnogobrojnih basnoslovnih ponuda.

Ovog leta je tako nešto gotovo neizvodljivo, visoki napadač će u inostranstvo, najverovatnije Englesku, jer Zvezda više nema mogućnosti da ga zadrži. Pored njega, moguće je da odu i Nenad Kovačević, Milan Dudić, možda čak i Aleksandar Luković, Dragan Mladenović.

Lako bi na Marakani da nema dugova, zbog kojih osvajanje titule još više dobija na vrednosti. Prodajom dvojice - trojice prvotimaca samo će se podmiriti minus, pa je neophodno pronaći novac za ulaganje u tim, koji će morati da se ojača, kako bi se upustili u avanturu u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju. Od umešnosti i uspešnosti čelnika pre svih zavisi sa čim će Zvezda pred najbolje klubove Starog kontinenta, odnosno, da li će Liga šampiona biti i dalje samo san ili realnost.


Đokaj dao doprinost

Doprinos osvajanju titule dao je i Ardijan Đokaj, koji je zimus karijeru nastavio u Trabzonu. Iskusni univerzalac je odigrao osam mečeva i postigao dva gola, u pobedama nad Zemunom (2:1) i Jedinstvom iz Bijelog Polja (4:0). Do odlaska na pozajmicu u berlinsku Hertu, koja je u međuvremenu i otkupila njegov ugovor, u prvom delu sezone tri meča je odigrao Marko Pantelić. Međutim, nije se upisao u strelce. Jednom u timu se pojavio i Slavoljub Đorđević, koji je sa Marakane otišao u Alaniju (trenutno je u ukrajinskom timu na pozajmici). Takođe jedan meč je zabeležio i mladi napadač Dragan Mrđa pre odlaska u belgijski Lirs. Tokom prvog dela sezone četiri utakmice, doduše bez gola, na svoj konto upisao je i Boban Stojanović, a posle neuspešne misije u Južnoj Koreji, proleće je odigrao u kulskom Hajduku kao pozajmljeni igrač. Od licenciranih ni minuta nisu odigrali: Zoran Banović (golman), Fabio de Silva, Igor Mijović, kao i mladi Goran Adamović koji je zimus stigao iz BSK Borče. Na pozajmici su igrači: Milan Bogunović, Đorđe Tutorić, Miroslav Lečić, Vladimir Bogdanović.


Stručni štab

Stručni štab Crvene zvezde na putu do titule čine: prvi trener Valter Zenga, pomoćnici Masimo Pedracini, Borislav Cvetković, Ivan Adžić, trener golmana Srđan Maksimović i kondicioni trener Zoran Pajić. Uz ekipu je bio sportski menadžer Stevan Stojanović, kao i tehnički sekretar Goran Negić, dok su medicinsku službu činili pored dr Dejana Purovića i maseri Ivan Popović (zamenio Mišu Bukumirovića) i Goran Zuvić. Neizostavan je ekonom Stojan Milanović sa desnom rukom Dragicom Milanović.

ITALIJANSKI STRUČNjAK POKAZAO KVALITET I NA MARAKANI
Grande Valter
Slika za večnost: utakmica protiv OFK Beograda, Dušan Đokić slavi gol u 79. minutu i trči u zagrljaj treneru, Valteru Zengi, koji raširenih ruku otpozdravlja Delijama, a zatim i pozdravlja suprugu Raluku u loži na zapadnoj tribini.
Sa severa, prvi put u ovoj sezoni čulo se skandiranje navijača: Volimo te, Zenga! Uspeo je šarmantni Italijan, nekada najslavniji i najbolji golman na svetu da kao trener u Crvenu zvezdu donese malo svoje harizme, latinskog temperamenta, da bude upisan za budućnost kao uspešan. Sezona je počela i te kako "otrovnim" medijskim ratom, koji je samouvereni Italijan dočekivao uvek spreman, čvrsto na nogama, spreman da odgovori jedino na terenu. Zlobni i oni malo manje zlobni novinari na njegovu dušu se upućivali sve primedbe, i da je ekipa nespremna, iako je on nije pripremao za početak prvenstva, i da nije dobro selektirana, što je takođe obavio neko drugi. Sve to je Zenga mirno ignorisao, svestan da ume, može i da i te kako dobro ima podršku predsednika kluba u ispunjavanju cilja. Titula je osvojena, Kup je na pragu, a u Kupu UEFA je učinjeno i više nego što je bilo predviđeno. Razloga za slavlje mnogo, ekipa je moćna, i pored slabosti nekih pojedinaca koje je timski duh na terenu amortizovao. - Osećam se veoma dobro, veoma sam srećan - rekao je Zenga posle utakmica sa OFK Beogradom i potvrđene titule. - Kada smo otišli na pripreme u Austriju, sve je za mene bilo novo. Pored mene je u klub došao i novi predsednik, verovali smo i na kraju ostvarili uspeh. Setite se samo da smo pre prvog derbija imali tri boda manje od Partizana. Momci su bili veličanstveni tokom godine, vreme je da mnogi zauvek zapuše usta. Nevernih Toma je bilo, ostalo ih je i danas. Valter Zenga sve to dobro zna, i ne obazire se mnogo, ali emotivan kakav jeste, ume da podseti: - Dobro se sećam svih komentara, šta će stranac u Crvenoj zvezdi. Bilo je i zezanja na moj račun, ali niko ne može jednim potezom gumice da izbriše minuli rad Valtera Zenge. Sa dva velika kluba iz Istočne Evrope osvojio sam dve titule. Novinari su često apostrofirali moja putovanja u Milano, ali ja i moji igrači znamo šta je istina. Svakog gledam u oči i kažem mu šta mislim. Veliki kako jeste, Valter Zenga se zahvalio svima koji su bili tu, da pomognu o osvajanju titule. Nije zaboravio ni ekonoma, ni medicinsko osoblje, jednostavno je sve spomenuo. Ipak, najviše zasluga što je od razočarene generacije napravio perspektivnu plejadu igrača je on sam, Grande Valter Zenga. Za deset godina, kada bude jedan od najboljih na svetu, sa ponosom ćemo reći: trenirao je i Crvenu zvezdu na početku svoje trenerske karijere.

Milena Ružić

FUDBAL - JIRGEN REBER SMATRA DRUGAČIJE OD SVIH OSTALIH
Kriv je Bora vozač, loši tereni i…?
Nakon drugog nedobijenog derbija ove sezone, trener Partizana Jirgen Reber je izrekao jednu istinu: tereni u Srbiji i Crnoj Gori nisu dobri. Požalio se da njegov tim nije uspeo da se prilagodi lošim travnatim površinama, dok su drugi to uradili sasvim na svoj način. Požalio se i da njegov tim jedino na svom stadinu u Humskoj može da igra svoju igru, koju doduše nismo videli u nekoliko propasti, i to gle ironije, baš na crno-belom stadionu.
Jirgen Reber, hvaljen i dizan u nebesa od strane medija od kako je stigao u Beograd, arogantan i uljuljkan stalnim hvalospevima po novinama, zaboravio je gde je, gubio bodove, važne utakmice. Zaboravio je da je upravo na svom dobom terenu bio prečesto nemoćan, pa i od vođstva od 2:0 (protiv Voždovca) završavao porazom 2:3. Nakon te utakmice Reber optuži Babovića da slabo igra defanzivu, kako je već uobičajio da kritikuje posle meča. Jedino nije primetio da je, dok je isti taj junoša Stefan bio asistent za dva postignuta gola, a kada je izašao, došlo je do preokreta. Kada su na početku sezone kolege novinari hvalili Reberov običaj da na tabeli posle svake utakmice iscrta šta su igrači igrali (ili trebali da igraju), malo je bilo onih koji su smatrali da je to samo potcenjivanje svih koji su pratili mečeve a nisu videli isti rasplet situacije kao i samouvereni strateg crno-belih. Divili su se njegovim analizama, iako su one trebalo da budu napravljene pred utakmicu sa igračima, recimo, ili članovima stručnog štaba. Na kraju, kada je sada Partizan drugi sa ogromnim zaostatkom od devet bodova, uzjogunili su se isti ti novinari koji su Rebera hvalili. Postavili su nekoliko nezgodnih pitanja i odmah se lecnuo Reber, nazvao ih glupim! I gle čuda, u novinama koje su do sada bile najžešći pobornik crno-belih i njihovog trenera, osvanu 11 grehova nemačkog stručnjaka. Pobrojaše sve gluposti koje je napravio, tačnije tek one veće, koje su ostavile traga na ostvarenom rezulatu. Kaže kolega, prvi greh (ili glupost, kako bilo) je izgubiti tri poena prednosti (koliko je nasledio od Vermezovića) da bi sada imao devet manje od Crvene zvezde. Neoprostiva druga greška je ispadanje iz Kupa od srpskoligaša (treća liga po rangu) Timoka. Slede dva nedobijana derbija (poraz na Marakani i nerešeno u Humskoj). Ne opraštaju novinari ni to što je stalno pričao o borbenoj igri svog tima. Osim u nekoliko izuzetaka, ekipa je, kako sada ocenjuje novinar, igrala "staromodno, okolo - naokolo, u stilu: ja do tebe, ti do mene. Bez ideja, vizije, dekadentno." Ne mogu Reberu trenutno oprostiti ni "otpuštanje" Nebojše Marinkovića, koji je u Voždovac otišao kao pozajmljen, odigrao dobro, a bio je i te kako potreban ekipi koja muku muči sa šutevima, bilo iz igre, bilo iz prekida. Pokušao je Reber da pruži priliku Lomiću i Đorđeviću da se okušaju u slobodnjacima, ali se nije proslavio. Ne oprašta se ni katastrofalni preokret na svom terenu, već spomenuti, kada su crno-beli vodili sa 2:0 protiv Voždovca, a na kraju bili poraženi sa 2:3. Naravno, bez obzira da ili ima ili nema udela u forsiranju Pjera Boje, tek i ta greška je Reberu "na dušu". Neefikasni, neubedljivi tamnoputi igrač je bio neprikosnove, uprkos možda boljim rešenjima. U polusezoni Reber je insistirao na dovođenju Bojana Šljivančanina, visokog defanzivca, koji je zatim dobio tek jednu priliku. Doduše, na toj utakmici sa Vojvodinom je postigao gol, što za Rebera nije bila preporuka. Ono što je iritiralo i sve one koji ne navijaju za Partizan je arogancija sa kojom se Reber postavio prema iskusnom Ivanu Tomiću. Držao ga je na klupi, optuživao da ne zna da taktički dobro odigra (i pored, recimo, finala Kupa UEFA sa Alavesom, gde je imao značajnu ulogu). Na kraju ga je posle duge pauze ubacio u vatru u derbi, protiv Zvezde. Medveđa usluga, zar ne? Dopuštao je Reber mnogo nestašluka svojim igračima. Tako je Radonjić, nakon što je izašao u prvom poluvremenu protiv Borca demonstrativno skinuo dres pred trenerom, koji na kraju to nije sankcionisao. Kod iole ozbiljnijeg šefa struke mladić bi bio kažnjen, iz čisto pedagoških razloga makar. Kod Rebera igrao je odmah sledeću utakmicu. Na kraju, jedanaesta zamerka će mu možda "doći glave" kao treneru Partizana. Mešao se u tuđe dvorište, to jest vrbovao igrače da potpišu za svog menadžera, što je u nekoliko slučaja (mlađih igrača) i uspeo. Usput je obećavao kule i gradove. Primera radi, moglo je još grešaka da se nađe. Naime, Reber, koji nije pristalica karantina, u Banatski dvor na meč sa Budućnosti je putovao autobusom. Kako su planirali vreme, put i sve ostalo, ne znam, ali tek on tvrdi da su igrači odmah iz autobusa istrčali na teren i zato odigrali samo nerešeno. Na kraju, izazvao je i Nenada Bjekovića da se oglasi u novinama i da zapita svog trenera, kako to da smo igrali dobro, a da smo tek drugi? Jirgen Reber tvrdi da ništa ne zamera dobroj igri crno-belih. Nenad Bjeković kaže da Partizan nikada nije imao problem sa realizacijom, a sada to ispade srž. Na kraju, priče o mogućoj zameni Nemca na klupi crno-belih su već počele. Iako ima ugovor do 2007. a Nenad Bjeković tvrdi da Patrizan nikada nije smenio svog šefa struke, uveliko se spominje Ješić, Krčmarević, pa i Ivanović kao zamena naredne sezone. Od Jirgena Rebera se izgleda očekuje da shvati da je nepoželjan i da sam podnese ostavku. Kako je do sada pokazao previše "slepoće", teško da će odjednom progledati i priznati svoje greške.

Milena Ružić

KOŠARKA - ZAVRŠENA GUDJER LIGA, FMP DRUGI PUT ŠAMPION
Najbolji srpski klub
Finale: FMP - Partizan 73:72 (14:15, 22:14, 22:22, 15:21)
Kao da već postaje tradicija. U Gudjer ligi da na finalnom turniru najboljih osam među najboljih četiri ostaju samo srpski klubovi. Na kraju, kao po tradiciji, FMP osvaja titulu. Tako je bilo i ove godine u Sarajevu, gde je odigran završni turnir najboljih klubova Gudjer lige. Osim što su osvojili svoj drugi šampionski prsten rušeći najbolje srpske košarkaške institucije Crvenu zvezdu i Partizan, Panteri su u Skenderiji dobili posebnu satisfakciju. Večiti rivali su pali u ambijentu koji je bio u potpunosti uz ekipu iz Železnika. FMP je crveno-bele u polufinalu naterao na kapitulaciju brutalnom napadačkom silom. Retko Zvezda prima stotku, ali se može reći da je i dobro prošla posle dugog rafala Pantera sa linije 6,25. Na kraju 103:78. U finalu, protiv Partizana, a Vukoičićevi izabranici su demonstrirali posvećenost odbrambenim zadacima koja se graničila sa fanatizmom i ludošću. Bukvalno su isisali vazduh oko crno-belih, odradili udarnički i iskopali - šampionski prsten. Mladi trenr FMP-a Vlada Vukoičić je podigrao prvi trofej u karijeri, završio je na rukama svojih izabranika. Tokom turnira hrabro je komandovao četom iz predgrađa. Nije se libio da u prelomnim trenucima izvede i rezerviste Rašića, Krstovića, čak i Zorana Ercega koji je debitovao u Gudjer ligi. Konstantni u sastavu u Sarajevu su bili: Marinović, Ilić, Savanović, Vasić i Cvetković, prva petorka među jednakima. Posle finala, trener je istakao: - Veliki udeo u našem podvigu ima sarajevska publika. Nemam reči da im zahvalim na podršci tokom sva tri dana - istakao je Vukoičić. - Finale je uvek teška utakmica u kojoj retko ima lepote, mašte i improvizacije, onog što čini košarku najlepšom od svih igara. Ipak, verujem da su navijači i ljubitelji košarke zadovoljni, pošto se igralo muški, a bilo je i neizvesno do samog kraja. Važan je rezultat, pobednik ide u istoriju i ne zaboravlja se. Dovoljan je jedan poen, kao što je bilo večeras. Zahvalio bih se i Partizanu koji je prikazao veliku borbenost. Naterao nas je da iz sebe izvučemo ono najbolje. Sumirano na kraju, prsten je tamo gde bi trebalo da bude: - Kada se podvuče crta ispod 29 utakmica koje smo odigrali u Gudjer ligi, mislim da je šampionski prsten nagrada za veliki trud koji smo uložili. Svakom meču, od prvog kola, prišli smo ozbiljno, jako i profesionalno, a na finalnom turniru digli smo igru na najviši mogući nivo. Zato smo tu gde jesmo. Peto uzastopno učešće u ULEB kupu FMP ima osigurano. Zadvoljstvo trenera, igrača i rukovodstva je razumljivo. Ipak, godinama već igrači se smenjuju brzo i često u Železniku. Otići će neki i ovog leta, ali su klubu u kojem su stasali ostavili najvažnije - trofej.

TRENER FMP-A NI REČI O ARBITRIMA
Držim se kodeksa

Posle podužeg monologa Duška Vujoševića, trenera Partizana o suđenju, Vlada Vukoičić je takođe bio upitan da oceni deljenje pravde u finalu Gudjer lige. - Ne komentarišem suđenje, jer postoje kodeksi koji to zabranjuju i ja ih se strogo pridržavam. Nekim stvarima mogu da budem zadovoljan, nekima ne, ali ne bih ulazio u detalje. To nikada neću raditi.

DUŠKO VUJOŠEVIĆ, TRENER PARTIZANA, POSLE ČESTITKI FMP-U OSUO PALjBU NA SUDIJE I KOMESARA TAKMIČENjA
Petorica protiv sedmorice
Partizan ni u drugom finalu Gudjer lige nije uspeo da dođe do prstena. Ovoga puta na poslednjem koraku crno-bele zaustavili su panteri, koji su na najbolji način iskoristili slabu igru šampiona SCG u drugoj četvrtini, kao i opterećenost igrača ličnim greškama.
Partizan nije uspeo da sjajnu odbranu koja je prouzrokovala rivalom šut za tri poena 8-0 nagradi, već je olako gubio lopte u napadu. FMP je to kaznio, stekao prednost od devet poena, koju su crno-beli više puta dostizali. Međutim, daleko više od rezultatskog viška, crno-belima nije išla na ruku psihologija. Ionako rasterećeni, izabranici trenera Vlade Vukoičića stekli su dodatno samopouzdanje pa je bilo sve teže i teže Partizanu da ostvari preokret. Sporni peti faul Milojevića i njegova tehnička greška po mišljenju crno-belih koji posle meča nisu davali izjave za medije zbog klupskog dogovora, samo su jedan klip u točkovima koji je nervozu značajno uvećao i uz dobru igru rivala dodatno poremetio sistem. Uroš Tripković, koji je trojkama vraćao Partizan u život, na kraju je sa tri promašena slobodna bacanja ispustio poslednju šansu za pobedu. Pored ćutanja, crno-beli su očiglednu, nepodeljenu ljutnju na arbitre u njihovom taboru izrazili i time što nisu ostali na ceremonijalnom delu proglašenja pobednika. Novinarima se jedino obratio Duško Vujošević, i to prvo kurtoaznim čestitkama: - Čestitam FMP-u. Na turnirskom sistemu takmičenja pobeđuje tim koji iz meča u meč igra bolje, u Sarajevu su to bili oni. Posle pobede nad Zvezdom poraslo im je samopouzdanje i uz rasterećenost sa kojom uvek igraju, dalo im zalet za ovaj uspeh. Iako je pred polazak u Sarajevo Vujošević naglašavao da neke stvari neće spominjati, kako ekipa ne bi bila talac njegovih izjava, ovoga puta nije otćutao: - FMP je pokazao visok kvalitet, ipak ne mogu da budem baš toliko gospodin i da prećutim neke stvari. Suđenje je bilo skandalozno. Kriterijum apsolutno nije bio ujednačen, posebno kod Turčina i Izraelca. Ne bih sada ulazio u konkretne situacije, mada bih izdvojio petu ličnu i tehničku Milojeviću, očigledan faul nad Šuputom u finišu, korake, čiste rampe koje su suđene kao faulovi. Klub mora da obezbedi regularnost ili da, kao što neki očigledno rade, priprema utakmice unapred. Činjenica je da smi mi sve tri utakmice igrali u Sarajevu pet protiv sedam. Kao trener nemam visoko mišljenje o ovoj ligi, ali ako se ovakve stvari nastave, siguran sam da ona nema budućnost. Nije izostavio ni direktora Gudjer lige, zaduženog za delegiranje sudija, na čiji je rad Partizan imao puno primedbi. - Sada je valjda svima jasno da je Danko Radić protiv Partizana. Smešno je da on delegira sudije ko god želi, da se ne razmišlja o uvođenju komisije ili kompjuterskog delegiranja. Partizan ima isuviše veliko ime i tradiciju da bi bio poligon za nečije iživljavanje. Na kraju, Vujošević je bio kategoričan i potvrdio je da Partizan ne bi igrao Gudjer ligu, da je na njemu odluka: - Naravno, ne bismo je igrali!

ATLETIKA - NAJBOLjI ATLETIČAR SVIH VREMENA I SJAJNI KENIJAC OBELEŽILI MARATON U BEOGRADU
Sa Luisom u leđa
Nekoliko minuta uoči starta maratona Karl Luis je prišao trkačima, digao ruke u vis i karakterističnim pozdravom im poželeo sreću. Posle toga je preuzeo mikrofon i na engleskom odbrojavao do starta.
Sa takvom podrškom su krenuli maratonci u duel sa stazom i samim sobom. Ishod je poznat, oboren je rekord sa 2:10,52, Beogradski banka Intese maraton prilazi grupi najatraktivnijih na svetu. To je i očekivano, dugogodišnji rad i podizanje u svim segmentima organizacije, na kratko prekinut preuzimanjem onih koji misle da znaju sve a ne znaju ništa, bar kada je maraton u pitanju, dostiže vrhunac. Sale Đorđević u Milanu, Dejan Nikolić u Beogradu, potpomognuti onima koji u maratonu vide nešto više od trčanja, sve kvalitetnije rade svoj posao u interesu Beograda. Koliko god se pričalo o ovogodišnjem rekordu, još više će se pričati o njegovom promoteru. Nismo često bili u prilici da izbliza vidimo sportiste koji su obeležili čitavu epohu, kao što Karl Luis jeste. - Hoću da vas iduće godine sve vidim kako trčite - poručio je Luis okupljenima oko bine na cilju maratona. Za kratko vreme koje je proveo u Beogradu, uverio se da je možda trebalo da dođe i još koji put. Prvo je tu bio pre 12 godina, pa sada. Rekord staze je ove godine oborio Kenijac Kosgei. Zanimljiv tip, tvrdi da ga je ženidba vratila na stare staze uspeha. Karl Luis je stavio tačku na listu promotera Beogradskog maratona: Bob Bimon, Emil Zatopek, Patrik Sjeberg, Fred Libou, Lase Viren, Sergej Bubka, Marlen Oti i dva puta Karl Luis. Sledeće godine, biće jubilej. Beogradski maraton će se trčati 20. put. Za jubilej verovatno će biti nešto veličanstveno.

19. BEOGRADSKI BANKA INTESA MARATON U ZNAKU REKORDA STAZE
Kosgeji leteo Beogradom
Subota, 21. april, bio je još jedan praznik trčanja u našem glavnom gradu, koji su uveličali Karl Luis i Džafet Kosgeji. Beogradski banka Intese maraton, 19. po redu, ostaće u sećanju svih koji su učestvovali i prisustvovali. Najbolji, Kosgeji, za skoro minut i po oborio je dosadašnji rekord staze, dok je najveći atletičar u istoriji u svakom pogledui bio centralna figura jednog od najznačajnijih sportskih događaja u Beogradu.
U samoj najavi trke Kenijac Džafet Kosgeji, nekadašnji pobednik maratona u Roterdamu i drugoplasirani u Njujorku istakao je da je spreman za rezultat oko 2:10. Na stazi je pokazao da itekako ima arugumente za takve tvrdnje. Grupa od od osam kenijskih takmičara odvojila se na samom startu i diktirala veoma jak tempo. Već na pola staze bilo je izvesno da je rekord staze u opasnosti. Kenijci su zajedno trčali oko 35 kilometara, kada je Kosgeji pojačao tempo i na kraju prilično ubedljivo slavio sa 2:10,54. Iz Beograda Kosgeji odlazi bogatiji za 11.000 evra (8 hiljada za pobedu, i 3 hiljade za rekord staze). Drugi je bio njegov sunarodnik Kijoko Kikumu, koje je takođe bio brži od dosadašnjeg najboljeg rezultata staze. Robert Mtnvo je u cilj ušao kao treći i upotpunio slavlje Kenijaca. I u trci dama na 42,195 kilometara nije bilo iznenađenja. Favorizovana Halina Karnašević slavilja je ubedljivo, iako je rezultat bio skroman 2:34,35. Trku je prelomila na 30. kilometru, kada je prestigla do tada vodeću Čemokil Čilapong iz Kenije. Kenijka je morala da se zadovolji drugim mestom, dok se na treću stepenicu postolja popela Etiopljanka Džemilu Adaneč. U domaćim okvirima, titulu od prošle godine su potvrdili Goran Čegar i Marijana Lukić. U polumaratonu Moldavac Jaroslav Mušinski je pregazio konkurente, dok je kod dama na istoj deonici bila najbolja naša Ana Subotić. U trci zadovoljstva na 5 kilometara startovalo je oko 20.000 rekretivaca. Iako je ranijih godina bilo više učesnika, kako se vremenski maraton poklopio sa Vaskršnjim praznicima, ove godine je bilo manje ljudi. Ipak, sve je bilo veličanstveno, kako glavnom gradu i priliči.

REČ POBEDNIKA
Džafet Kosgeji

- Kada sam video kuda ide trasa, znao sam da mogu do najboljeg rezultata. Odlično sam se osećao i zbog toga sam odlučio da napadnem. Četiri ili pet puta grupa mi se približavala, ali sam ipak uspeo da odbijem sve napade. Za mene je ovo veliki podstrek, jer u prethodne tri, četiri godine nisam imao neke sjajne rezultate. Već sada se radujem ponovnom dolasku u Beograd - rekao je Kosgeji. Imao je 38-godišnji Kenijac još jednu zanimljivu opasku na pitanje o nastavku karijere. - Mene već duže vreme i majka i supruga pitaju kada ću da prestanem da se bavim trčanjem. Stalno mi govore da sam mator i da je moje vreme prošlo. Pored borbe sa dugim deonicama, moram da se borim i sa ukućanima.

TENIS - SRBIJA I CRNA GORA NI U PLOVDIVU NIJE USPELA DA SE PRIMAKNE SVETSKOJ GRUPI FED KUPA
Drama pripala Izraelu
Zasijalo nam je zlato pred očima za Vaskrs, jednom nogom smo već bili na pragu najvećeg uspeha u ženskom tenisu, ali odbljesak je bio toliko jak da smo na kraju zatvorenih očiju i sa suzama napustili bojno polje u Plovdivu.
Ni dva praznična dana nisu otklonila ukus gorčine koji je ostao posle subotnjih osam sati na terenu broj pet u TC Lokomotiva u Bugarskoj. Poraz reprezentacije Srbije i Crne Gore u plej-ofu Fed kupa Prve grupe Evro-afričke zone od selekcije Izraela bila je drama kakvu nisu mogli režirati ni najveći magovi filmske utakmice. Ali, kako kaže staro pravilo, previše propuštenih šansi uvek donese manje ili veće zlo. U našem slučaju veće, jer ni treći put nismo iskoristili šansu da se plasiramo u plejofu za popunu Svetske grupe Fed kupa. Posle tri dana takmičenja po grupama, SCG je voljom žreba dobila jednog od najtežih rivala, selekciju Izraela. Selektor Tatjana Ječmenica je odlučila da ništa ne menja. Na prvoj tabli je bila Ana Ivanović, na drugoj Ana Timotić, dubl Ivanović, Krstajić. Verovali smo, kao i danima unazad, da je jedan bod siguran i da bi meč u parovima mogao da odluči, a selektor se trudio da maksimalno pripremi ekipu. - Malo nam je nedostajalo, svi su mečevi bili iscrpljujući, ali je teško ne priznati da smo očekivali pobedu - tražila je prave reči selektor Tatjana Ječmenica gledajući tugu na licima devojaka iz reprezentacije. - Ana Ivanović je imala veliki zadatak, ali joj je nedostajalo malo sreće. Izraelke su imale uigraniji dubl, ali moram da istaknem da su se od početka devojke maksimalno borile, dale sve od sebe i eto, dlaka nam je falila da ostvarimo veliki uspeh. Ostali smo u grupi, borili se sa jakim timom i tražićemo sledeću šansu. Da su devojke bile rešene da ostave srce na terenu, videlo se u prvom meču između Ane Timotić i Ane Smašnove. Od prvog poena naše reprezentativke i vremešna Izraelka je krenula snažno, u besomučnu razmenu udaraca i posle sat i po igre, prvi set je pripao njoj - 7:5. Timotićeva je igrala veoma dobro, održavala je balans, a u tome je imala svesrdnu podršku sa tribina. Došla je delegacija iz Beograda na čelu sa predsednikom saveza Slobodanom Živojinovićem, bili su tu predstavnici ambasade iz Sofije, mladi odbojkaši Crvene zvezde. Agresivna i nezgodna Izraelka i u drugom setu je nastavila sa snažnom igrom i povela sa 3:1 i 4:3 ali uz nekoliko brejkova, i onda nastupaju momenti panike, straha i sažaljenja. Smašnova je imala vođstvo, i 40:40. Tada je počela da se hvata za noge i podvriskuje, prišla klupi i zatražila pauzu od tri minuta. Masaža i led su poslužili da bolovi popuste, 29-godišnjakinja se vraća na teren, ali jedva stoji. Ana je osvojila njen servis, ali Izraelka i dalje vodi sa 5:4. Sledeći gem je bio viće psihologija nego sport. Smešnova je trpila bolove i molila trenera da je izvede. Nije mogla da stoji, već klečeći čeka servis naše teniserke. Svi su bili na nogama, u neverici. Timotićeva je pod snažnim utiskom i nije se koncentrisala, pravi greške, dve vezane duple serve i poklanja Izraelki tri meč lopte. I dok njena protivnica bukvalno vrišti od bolova i tetura po terenu, 23-godišnja Beograđanka poslednjim atomima svesti pronalazi koncentraciju i spašava što se spasti može. Niko tada više nije ni gledao rezultat, već nehumanost izraelskog trenera koji nije hteo da povuče svoju igračicu sa terena, iako ga je molila. Najzad, posle dva časa i deset minuta Ana Smešnova, 41. igračica na svetu traži prekid od francuskog sudije i to je bio kraj, pobednički poen za Srbiju i Crnu Goru. Jedna agonija i patnja doneli su nam prvi poen, ali smo kasnije preskupo platili taj neočekivani poklon. - Dešavalo mi se u meču a nekoga uhvate grčevi, ali ovo je bilo strašno - vidno potresena bila je Ana Timotić posle ove drame. - Igrala sam na momente jako dobro, na momente sam brzala, a bilo je očigledno da su Smašnovu stigle godine. Igrale smo dugo, doterala sam je do grčeva, ali bilo teško dalje. Žao mi je, izvinula sam joj se. Niko nije bio ravnodušan posle ovakvog tragičnog dešavanja, a to se najbolje videlo u trećem i četvrtom činu. Za jednu emotivnu, lepo vaspitanu, dobrodušnu i veselu devojku kakva je Ana Ivanović, najbolja plava teniserka, ovo je bio hladan tuš. Trebalo je izaći na teren 15 minuta posle ovakvog događaja, iako su još u glavi slike sportske nesreće. Veliki pritisak na veliku igračicu, pa još i debitantkinju u reprezentaciji, učinio je svoje. Borila se, dala sve od sebe u tom trenutku, ali na kraju je izgubila od 36. na VTA listi. Treći čin drame je doneo razrešenje. Novi reprezenattivni dubl Ana Ivnaović, Danica Krstajić su otkrile velike mogućnosti, ali su meč protiv Šahar Per i Ciporom Obziler izgubile. Na kraju, u našem timu je bio muk, tuga i suze. Posle osam sati provedenih na terenu Ana Ivanović je bila uplakana. - Užasno sam razočarana, dala sam sve od sebe u oba meča, ali mi je na kraju ponestalo snage. Lepo smo igrale Danica i ja u dublu, borile se do poslednjih atoma snage, ali nismo imale sreće. Mnogo mi je žao što sam u singlu imala jedan od onih dana kada ti ništa ne polazi za rukom, nisam osećala lopticu, letele je u autu i sigurna sam da sam samo malo bolje igrala da bih dobila meč - rekla je Ivanovićeva. Pred nama je godina da izmerimo sve taktičke i tehničke poteze. Selektor Tatjana Ječmenica je od prošlogodišnjeg debija na klupi napravila korak više, ali smo kao reprezentacija ostali na istom mestu. Ekipa koju je predvodila odisala je pravim duhom, sve su stajale iza jednog cilja, maksimalno se dobro razumele i podržavale, nije bilo nikakvih razmimoilaženja. Baš kao i nedavno na Devis kupu, TS SCG je i u Plovdivu bio na usluzi plavim damama 24 sata, imale su ravnopravan tretman sa muškarcima. Ipak, nisu imale snage za završni udarac. Drugi deo (ne)moguće misije nije imao pozitivan epilog, ali treba Anama (Ivanović i Timotić) i Dani (Krstajić) dati vremena za napredak. Kvalitet imamo, ali treba ga opet spakovati u paket aranžman zvani Fed kup.

EKIPNO PRVENSTVO RUSIJE
Ural vodi

Na ekipnom prvenstvu Rusije, koje se igra u gradu Dagomis od 19. aprila do 1-og maja, vode se zanimljive i oštre borbe. Posle šest odigranih kola vode šahisti Urala (Griscuk, Sirov, Akopjan, Malahov, Motilev i Sakaev) sa osvojenih 10 bodova (21 poen). Među učesnicima su: Anatolij Karpov (2672), Levon Aronian (2756), Ruslan Ponomarjov (2738), Aleksandar Morozevic (2730), Boris Geljfand (2727), Vasilij Ivancuk (2723), Timur Rađabov (2717), Aleksej Sirov (2699), Rustam Kasimdžanov (2673), Sergej Rubljevski (2687) itd. Učestvuje 12 ekipa ( 6 igrača + 2 rezerve) po Bergerovom sistemu. Vremenska kontrola: 100 minuta za 40 poteza + 50 minuta za 20 poteza + 10 minuta za završetak partije sa dodavanjem 30 sekundi za svaki odigrani potez. Prve četiri ekipe učestvuju na evropskom prvenstvu za ovu godinu. U šestom kolu postignuti su ovi rezultati: Termosteps - Lađa 3:3 MCF - Ural 3:3 Južni Ural - Tomsk 400 3.5:2.5 Merija - Finek 2.5:3.5 Unilajn - TPS 2:4 Lađa - Ekonomist 2:4 Tabela posle šestog kola izgleda ovako: 1. Ural 10 bodova (21 poen) 2. TPS 9 (20.5) 3. Tomsk 400 8 (21.5) 4. Termosteps 8 5. Lađa 6 (17) 6. Ekonomist 6 (16) itd.

Nedeljko Đordan